Studije u zemlji čokolade – Švajcarska na dlanu
By Jovana Tintor
05.08.2017.
5539 Views
Master studije, Univerziteti

Obzirom da smo dobili veliki broj upita što se tiče studiranja u Švajcarskoj, rešili smo da napišemo u nekoliko tačaka zašto je dobro studirati u ovoj zemlji čokolade, prelepe prirode i satova. Švajcarska je kulturna raskrsnica Evrope, i sama činjenica da se u njoj govori četiri zvanična jezika će učiniti da se sa studija vratite sa znanjem bar još jednog stranog jezika (ili ćete ga bar sasvim dobro razumeti). Ono što će vas definitivno ostaviti bez daha, osim zaista prelepih planina, jezera i predela su činjenice vezane za univerzitetet u Švajcarskoj! Pa da počnemo sa nekim poznatim i manje poznatim informacijama:

  1. Švajcarska je do danas prozvela preko sto Nobelovaca, a ujedno važi za destinaciju za studije velikog broja studenata doktorskih studija. Konstatno ulaganje u istraživački rad je jedan od najznačajnih prioriteta ove zemlje, te se u visoko obrazovanje veoma ulaže i važi za jedan od najboljih obrazovnih sistema u Evropi!
  2. Obzirom na izuzetno povoljne uslove života, standard i biznis okružnje, Švajcarska postaje sedište jako velikog broja glavnih sedišta internacionalnih kompanija – to znači da ćete lakše naći internship ili posao u okviru velikih korporacija i to sve sa švajcarskim platama koje su definitivno najviše u Evorpi. Povrh toga, ova zemlja je konstatno na prvom mestu po zapošljivosti mladih prema KOF Youth Labour Market Index.
  3. Prvi univerzitet osnovan u Švajcarskoj je univerzitet u Bazelu, osnovan 1460. godine i to je bio univerzitet za izučavanje medicinskih nauka. Ovo je zaista prava destinacija ako ste zainteresovani za medicinske nauke, inžinjerstvo ili hemijska istraživanja.
  4. Švajcarska ima čak dva univeziteta među najboljih 15 na svetu za 2018. godinu (što ih svakako kandiduje za jedan od najprestižnijih obrazovnih sistema u kontinentalnoj Evropi) i to  ETH Zurich (Swiss Federal Institute of Technology) i Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL).
  5. Švajcarska ima najmanju stopu kriminala u Evropi a 2015. godine je proglašena za zemlju sa najzadovoljnijim stanovništvom na svetu! Bezbednost je ovde svakako prioritet.
  6. Švajcarske hotelijerske škole su među najboljima na svetu i po njima su posebno poznati!

Univerziteti u Švajcarskoj

U Švajcarskoj trenutno studira blizu 135,000 studenata na 10 univerziteta, 2 instituta, 8 univerziteta primenjenih nauka, 20 univerziteta za obrazovanje nastavnog kadra i privatnim univerzitetima. 

Research Univerziteti u Švajcarskoj su sledeći:

  • University of Basel
  • University of Bern
  • University of Fribourg
  • University of Geneva
  • University of Neuchâtel
  • University of Lausanne
  • University of Lucerne
  • University of Lugano
  • University of St. Gallen
  • University of Zurich
  • Swiss Federal Institute of Technology Lausanne (EPFL)
  • Swiss Federal Institute of Technology Zurich (ETH)

Univerziteti primenjenih nauka su :

  • Bern University of Applied Sciences
  • University of Applied Sciences of Northwest Switzerland
  • University of Applied Sciences of Eastern Switzerland
  • University of Applied Sciences Western Switzerland
  • Lucerne University of Applied Sciences and Arts
  • SUPS
  • Zurich University of Applied Sciences
    • Zurich University of Applied Sciences/ZHAW
    • Zurich University of Applied Sciences in Business Administration
    • Zurich University of the Arts
    • Zurich University of Teacher Education
Od toga privatni su:
  • Kalaidos University of Applied Sciences
  • LRG University of Applied Sciences

Najpoznatije hotelijerske škole su:

  • B.H.M.S
  • Cesar Ritz Colleges
  • Culinary Arts Academy Switzerland
  • Hotel Institute Montreux
  • HTMi, Hotel and Tourism Management Institute Switzerland-HTMi
  • International Management Institute Switzerland- IMI
  • Swiss Hotel Management School- SHMS
  • Les Roches International School of Hotel Management- Les Roches i mnoge druge.

U odnosu na broj stanovnika, Švajcarska je zemlja sa najvećim brojem univerziteta rangiranih u prvih sto na svetu prema Šangajskoj listi (Academic Ranking of World Universities) . Začudo, u odnosu na standard, cene školarina na državnim univerzitetima se kreću od 720-2800 EUR po godini studija, što je veoma niska cena studija. Međutim, prateći standard života, cene boravka u Švajcarskoj, stana, hrane, prevoza nisu uopšte zanemarljive! Procenjuje se da je potrebno između 16.000 i 26.000 CHF godišnje za studentski životu u Švajcarskoj!

Više o konkretnim podacima vezanim za Švajcarsku, od dobijanja vize preko stipendija i obrazovnog sistema možete pročitati na stranici OVDE.

MOGUĆNOSTI

Univerziteti u Švajcarskoj održavaju partnerstva sa mnogim univerzitetima u inostranstvu, a deo su i Erasmus programa, te izuzetno podržavaju mobilnost u obrazovanju.

27.6% studenata u Švajcarskoj su internacionalni studenti, a čak 50% PhD studenata su takođe stranci.

Možda je jedan od razloga i taj što za doktorske i post-doktorske studije Švajcarska nude brojne mogućnosti stipendiranja, što za osnovne studije nije slučaj. Engleski je četvrti jezik po redu što se tiče studijskih programa, i to iza nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Međutim, broj programa osnovnih studija na engleskom jeziku raste iz godine u godinu, a već imate veliki broj master programa (preko 200) koje možete studirati upravo na engleskom jeziku. Traženi sertifikati jezika su za engleski jezik TOEFL ili IELTS, za francuski jezik su DALF ili DELF sertifikati, a ako biste da studirate na nemačkom jeziku morate položiti DSH, TestDaF, Goethe ili OSD test.

Nemačko govorno područje u Švajcarskoj obuhvata 65% cele države i univerzitete u Bazelu, Bernu i Cirihu. Frajburg, Ženeva i Lozana su smešteni u francuskom govornom pordručju države na zapadu Švajcarske, dok je italijanski jezik privi u Luganu i kantonu Ticino.

I za kraj jedna vrlo slatka informacija!

Švajcarci konzumiraju najviše čokolade na svetu! Prosečno se pojede 11kg čokolade godišnje po glavi stanovnika, a čokolada ujedno predstavlja i švajcarski proizvod koji se najviše izvozi u inostranstvu. 18 kompanija za proizvodnju čokolade čini da Švajcarska na godišnjem novou izveze 115,500 tona čokolade godišnje.

Ukoliko imate pitanja vezano za studije u Švajcarskoj, a niste ih pronašli na našem sajtu, kontaktirajte nas na email adresu office@viacademica.com i odgovorićemo vam u najbržem mogućem roku!

Srećno u apliciranju!

 [/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u Švajcarskoj, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

    8 stvari o studijama u inostranstvu iskustva
    Odbijen sam za program koji sam želeo. Šta da radim?
    By Jovana Tintor
    14.06.2017.
    3169 Views
    Saveti za apliciranje

    Upis fakulteta je sada aktuelna tema svih onih koji završavaju srednje škole, pa i osnovne studije, a spremaju se za master studije. Iskustvo je pokazalo da je najbitnije voditi se parolom “Hope for the best, but prepare for the worst” tako bi trebalo da imamo i plan B u slučaju da budemo odbijeni za program koji je bio naša prva želja. Dakle, nadamo se da do toga neće doći, ali evo nekoliko stvari koje će vam olakšati ovaj period tranzicije!

    • DA LI SMO NAPRAVILI DOBAR IZBOR?

    KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO. Pri upisu studija obično smo vođenji sa nekoliko faktora, jedan od njih je svakako i izbor fakulteta našeg društva iz srednje škole. Pera, Mika i Žika upisuju prava, spremamo zajedno prijemni – što ja ne bih išao/išla na PRAVA??? Pa, postavka je ispravna, ali je bolje pitanje – Da li ja imam iste talente, sklonosti, prosek i ambicije kao i Pera, Mika i Žika? Najčešće je odgovor NE, i zaista bi trebalo da razmislite o svojim studijama na malo višem nivou od “kad porastem biću advokat” (ili pekar, lekar, apotekar). Super je ako zaista postanete advokat jer to volite i u tome ste najbolji na svetu jer je to vaša stast i ono šta ste s elanom učili na fakultetu. Najbolji savet kod ovoga bi bio – idite na PROFESIONALNU ORIJENTACIJU. Ovo malo ulaganje za otkrivanje vaših talenata i sklonosti, onoga što vam ide od ruke i u čemu biste bili savršeno dobri je zaista bitan (po našem mišljenju čak i neophodan korak) pre izbora fakulteta, odnosno studija, koje ćete upisati. Dakle, ako ste odbijeni na pravnom fakultetu, razmislite, možda je to ustvari bio znak da vi za to možda i niste. Konkurencija je uvek jaka i uvek će u nekim situacijama odlučivati i faktor sreće, spremnosti, okolnosti itd. Ali prvo i osnovno budite sigurni da ste IZABRALI FAKULTET KOJI MOŽE DA ISPUNI VAŠA OČEKIVANJA I DA VAM POTREBNO ZNANJE ZA IZGRADNJU USPEŠNE KARIJERE. Nemojte provesti godine studirajući nešto što ne volite i nešto u čemu ste osrednji kada možete studirati nešto što volite i biti u tome najbolji!

     

    • DA LI STE SEBI DALI VIŠE OPCIJA?

    Želite da upišete određeni univerzitet, u zemlji ili u inostranstvu, i to je za vas jedino što postoji u tom trenutku, ne želite da čujete ni za jedan drugi fakultet, ni za jedan drugi program! Pa, i ovo nije baš stav koji će vam povećati šanse kada je upis u pitanju. Kada pomažemo studentima da apliciraju za studije u inostranstvu, uvek ali UVEK preporučujemo apliciranje na najmanje 3 programa studija. Zašto? Pa prosto, šanse su veće i nećete se naći u nebranom grožđu i propustiti celu godinu (ili upisati bilo šta gde je ostalo mesta) ukoliko budete odbijeni na programu koji vam je prvi izbor.  Postoji sijaset novih zanimanja, raspitajte se malo o tome šta rade ti ljudi i da li možda nešto od toga može da interesuje i vas, koje studije će vam pomoći da se ostvarite u nekom zanimanju i da li ćete možda vi postati taj inovator koji će doneti novo zanimanje!

    • DA LI JE SMAK SVETA AKO PROPUSTITE GODINU I UPIŠETE FAKULTET SLEDEĆE GODINE?

    Ovo je scenario koji je najmanje drag roditejima, a i samim budućim studentima. Šta ću raditi godinu dana? Odvići ću se od učenja! Svi moji s

    u upisali fakultet, samo ja nisam! Dosađivaću se! The ugly truth je da NE, niste vi jedini koji će možda propustiti jednu godinu i upisati studije koje ZAISTA ŽELI I KOJE ĆE STUDIRATI SA ELANOM! NE, ne znači da ćete se dosađivati, možda ćete spremati test za sticanje sertifikata engleskog ili nekog drugog jezika! Možda ćete steći novu veštinu, završiti kurs nečega što će vam otkriti šta zaista želite da radite u životu! Možete da usavršite kompjuterske veštine, da volontirate ili stažirate u nekoj firmi koja će vas naučiti mnogo toga (ono što se na žalost ne uči na fakultet), učićete jezike, vežbaćete, pisaćete blog, spremaćete aplikaciju za studije u inostranstvu i upisati fakultet koji ima fenomenalan program i živećete narednje tri godine u inostranstvu! Jer realno, kada se skupi kraj srednje škole, matura, prijemni ispit i maturska ekskurzija zaista nije smak sveta ako ne uspete da položite taj prijemni i upišete studije iste te godine! Najbolji savet je da pratite dobre izbore, koliko god oni bili teški u trenutku kada ih donosite! Pri apliciranju na studije mnogo se više vrednuje aplikacija nekoga ko je imao neko profesionalno iskustvo u bilo kojoj sferi nego nekog ko je imao sve petice. Dakle, ništa ne mora da bude tragično i strašno, bitno je da znate šta želite i da to tako predstavite i sebi i svojim roditeljima, prijateljima, baki, deki i svima kojima vaš put možda nije jasan. A i zašto bi bio, to je vaš put! Uvek je bolje pauzirati jednu godinu (odnosno raditi na pripremi upisa nečega što zaista volite) nego izgubiti godine na studijama koje ne volite i prebacivati se sa fakulteta na fakultet, trošiti vreme, novac i živce koje ste mogli da uložite u nešto mnogo konstruktivnije i pametnije!

     

     

    Kada odgovorite sami sa sobom na ova pitanja znaćete gde ste i koji je sledeći korak! Do tada, vredno spremajte prijemni, uradite profesionalnu orijentaciju, dobro se raspitajte o svemu što može da vam pomogne pri upisu, čitajte forume i blogove koji vam mogu pružiti vredne savete. Jer koliko uložite u ono što zaista želite toliko će vam se vratiti.

     

    Srećno pri apliciranju i upisu!

     

    Vaš Via Academica Tim

    Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

      Stipendistkinja Oxford Univerziteta i mlada preduzetnica – Intervju sa Milenom Vuletić
      By Jovana Tintor
      08.06.2017.
      5643 Views
      Stipendije
      Milena Vuletić je primer kako mladi već u srednjoj školi mogu da krenu u ostvarivanje svojih snova i da ništa nije nemoguće ako se na nečemu dugo i vredno radi. Ona je jedna od stipendista o kojima su skoro sve novine pisale, a Via Academica je uspela da od nje dobije ekskluzivan intervju. Milena je pristala da sa mladima, budućim studentima i svima onima koji čitaju naš VIABLOG podeli svoje iskustvo pri apliciranju na uvaženi i prestižni britanski univerzitet – Oxford. Milena se inače profesionalno bavi i fitnesom. Svoju strast ka zdravom životu i vežbanju je oblikovala tako da pomaže mladim devojkama da se hrane zdravo i vežbaju kako bi popravile svoje zdravlje i fizički izgled. Milena je jedna od troje stipendista koji su ove godine dobili punu stipendiju britanskog univerziteta Oxford, čime se zaista i dokazuje kako su naši srednjoškolci jedni od najuspešnijih na svetu kada je nauka i napredak u pitanju. Pročitajte Millenino iskustvo!
      Dolazim iz Trstenika, a u Beograd sam se preselila kada sam krenula u srednju školu. Išla sam u mentorsko odeljenje Matematičke gimnazije koju sam pre par dana završila. Od malena sam išla na takmičenja iz matematike, fizike i programiranja (i osvajala lepe nagrade), ali sam shvatila da me matematika najviše privlači. Van matematike, uživam  u fitnesu, a jedan sam i od osnivača prve filantropske organizacije srednjoškolaca u Srbiji – Šampioni Srca Matematičke gimnazije. Takođe sam ranije držala dodatnu nastavu u školi sedmacima i osmacima. Iako mi se sviđa i da predajem, sebe vidim u finansijama.
      Matematičku gimnaziju sam izabrala jer sam znala da je to najbolja škola za matematiku u regionu i da su mi šanse da studiram u inostranstvu najveće ako budem njen đak. Još u drugom srednje sam krenula da se pripremam za Oxford. Dosta saveta sam dobila od bivših učenika, ali sam i sama istraživala. Najveća pomoć mi je bila profesorka analize Mirjana Katić koja mi je pomagala oko svega, uvek mi je objašnjavala šta god da treba, pa i ono što se u školi ne uči. Pomogla mi je i da donesem neke važne odluke.
      Naviše sam se dvoumila između matematike i statistike i matematike i programiranja (zapravo je Mathematics and Computer Science), ali sam shvatila da programiranjem ne želim da se bavim.
      Većina đaka Matematičke gimnazije koja želi da studira u inostranstvu se prijavljuje na Cambridge, ali se meni sistem na Oxfordu više svideo. Što se cele procedure prijave tiče, jako je duga i psihički naporna. Potrebno je bilo naučiti skoro celo gradivo četvrtog razreda unapred. Pisala sam ,,personal statement”, polagala Mathematics Aptitude Test u novembru, išla na intervjue u decembru, pisala eseje za stipendiju i polagala CAE. Najteže od svega mi je, iznenađujuće, bila procedura dobijanja vize, jer sam se za istu prijavila prerano i prvi put bila odbijena. Još više iznenađujuće je što mi je najlakše bilo baš tokom prijemnog i intervjua, zapravo sam uživala.
      Dobila sam Reach Oxford Scholarship koja mi pokriva sve troškove osnovnih, pa i master studija ako se odlučim da nastavim svoje školovanje i posle osnovne tri godine.
      U toku studija planiram da budem što bolja mogu i da steknem što više radnog iskustva. Volela bih da sam tada kada sam aplicirala znala da ne treba da se ranije prijavljujem za vizu jer bih tako sebe poštedela velikog stresa. Razlika između studija na Oxfordu i u Srbiji ima previše. Tamo ću imati svog tutora. Takođe će mi biti posvećena još veća pažnja jer nas na celoj godini na mom smeru ima svega 14. Još jedna prednost je to što ću imati bolju mogućnost za praksu.
      Svima koji žele da se prijave za studije u inostranstvu bih poručila da dobro razmisle čime žele da se bave i da se spremaju na vreme. Da to čine iz ljubavi, a ne zato što neko drugi od njih to očekuje.
      Pozrav,
      Milena Vuletić

      Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

        SAT test vs. Bocconi prijemni ispit
        By Jovana Tintor
        07.06.2017.
        5126 Views
        Prijemni ispiti, Saveti za apliciranje

        Oni koji planiraju, ili su već prošli proceduru upisa osnovnih studija u inostranstvu, verovatno su se informisali da je za veliki broj univerziteta preporučljivo polaganje SAT specijalizovanog testa znanja i veština. Ovaj test se polaže uglavnom za upis biznis i ekonomskih programa i ako planirate studije u SAD-u velike su šanse da će vam polaganje ovog testa biti neophodno. Međutim, određeni univerziteti u Evropi poput Univerziteta Bocconi u Milanu i još neki univerziteti koji rade po američkom sistemu obrazovanja prihvataju SAT test. Takođe, za one koji nisu stigli da se prijave na SAT, univerziteti poput Bocconi-ja organizuju i prijemni ispit u svojim kampusima. Pokušaćemo da vam na najjednostavniji način predstavimo kako izgleda SAT test a kako Bocconi test koji se polaže u Milanu.

        SAT ispit (Scholastic Aptitude Test) je standardizovani test, tzv. ‘’Test papir i olovka’’ (paper-and-pencil test) koji ima funkciju prijemnog ispita za upis na osnovne studije na većinu koledža i univerziteta u Americi. Kada govorimo o evropskim univezitetima, ovaj test je neohodan za upis na Univerzitet Bocconi u Milanu, kao i na druge prestižne univerzitete. Postoje dve vrste SAT testa a to je SAT Reasoning i SAT Subject test. SAT Reasoning je test koji se najčešće polaže i obuhvata tri dela – Reading, Maths, Writing&Language i opciono Essay, dok se SAT Subject polaže za određene predmete – na primer umetnost, istorija, matematika itd. Pre nego što odlučite da aplicirate na programe na različitim univerzitetima, preporučljivo je da položite SAT test, i da rezultate sa istog pošaljete pri apliciranju na željene programe. Preporučljivo je da pošaljete rezultate sa svog SAT testa, jer komisija pri izboru novih kandidata ili stipendista prednost daje onim studentima koji poseduju SAT test koji jasno oslikava nečije kompetencije i znanja.

        Struktura SAT testa

        Test se sastoji od 3 dela :

        1. Kritičko čitanje (Critical Reading)- Ovaj deo testa testira veštine čitanja i baziran je isključivo na paragrafima, što daje mogućnost da se testira globalno razumevanje teksta, kao i kritičko sagledavanje tekstova. Teme paragrafa su već unapred određene. Jedan paragraf se tiče američke i svetske istorije, dva su vezana za društvene nauke, a još dva za prirodne nauke.
        2. Matematika  (Mathematics)- Naglasak je stavljen na analizu podataka i grafikona, algebru i jednačine, dok su pitanja dosta realističnija nego u prethodim formatima SAT ispita.
        3. Pisanje (Writing and Language Test)- Ovaj segment ispita testira znanje gramatike i takođe je baziran na paragrafima. U ovom delu testa takođe su od izuzetne važnosti pravila interpunkcije u engleskom jeziku.
        4. Esej ( SAT Essay)- Umesto nekadašnjih 25 minuta, ovaj deo ispita sada traje 50 minuta. U ovom delu kandidat ima zadatak da pročita tekst i da kritički analizira argumentaciju autora. Esej se ocenjuje na skali od 2 do 8, i nije uključen u skor od maksimalno 800 poena za engleski deo testa.

         

         

        Sekcija Prosečan broj poena Vreme (minuti) Sadržaj
        Pisanje 484 60 Gramatika, upotreba jezika, dikcija 
        Matematika 511 70 Brojevi i operacija,algebra i funkcija, geometija, statistika, verovatnoća i analiza podataka
        Kritičko čitanje 495 70 Rečnik, kritičko čitanje I veština čitanja

         

        Za razliku od prethodnog SAT ispita, novi SAT test više ne testira veštine u izolaciji, već naglašava logičko rezonovanje !

        Polaganje SAT testa traje između 3 i 4 sata.

        Ukupni rezultat (score) je 1600, dok esej nosi 24 poena. Bitno je napomenuti da SAT test nema kaznene poene, već se Vaše postignuće meri na osnovu broja poena tj. rezultata na testu.  

        Takođe, period prosečne pripreme traje oko 3 do 4 meseca, a neophodno je da rezervišete svoj termin mesec dana unapred.

        Mesto polaganja i cena SAT testa

        SAT test se polaže u Beogradu u međunarodnom akademskom centru. Rezultati se objavljuju u periodu od 3 nedelje nakon polaganja ispita. Takođe, SAT možete polagati i u Sofiji, Zagrebu, Budimpešti i Bukureštu. Datumi za 2017/2018 godinu su sledeći: 7. oktobar, 2. decembar, 10. mart i 5. maj. SAT ima termine za polaganje 6 puta godišnje. Prijavljivanje se vrši najmanje mesec dana unapred. 

        Za polaganje možete se prijaviti putem Interneta  na stranici https://www.collegeboard.org/

        Cena polaganja testa van SAD je 83 USD a, 95 USD sa polaganjem eseja. Dodatne informacije možete dobiti na ovom linku, a možete i nas kontaktirati i daćemo vam precizne informacije što se tiče pripreme i prijave SAT ispita kod nas. 

        Bocconi test traje 100 minuta i sastoji se od 100 pitanja na zaokruživanje. Zato je menadžment vremena od ključne važnosti. Savetuju da ponesete i ručni sat, da bi pratili vreme jer u učionici nema satova. Posedovanje mobilnog telefona u toku ispita nije dozvoljeno. Tačne odgovore upisujete na posebnom listu papira. Svaki tačan odgovor nosi 1 poen, neurađeno pitanje ili zadatak neće biti sankcionisan, ali za svaki netačan odgovor oduzimaju jednu trećinu poena (0,33). Pitanja su izmešana tako da ćete prelaziti sa jedne oblasti na drugu bez nekog određenog redosleda, a na ovaj način se smanjuje i mogućnost varanja na testu. 

        Pitanja na testu su iz sledećih oblasti:

        • Razumevanje teksta
        • Logički zadaci
        • Matematika
        • Numeričko rezonovanje.

        Ne postoji posebna priprema za test, već je potrebno imati logičke veštine kao i umeće razumevanja čime dosta podseća na SAT ispit. Poslednje dve oblasti odnose se na gradivo koje je obuhvaćeno u srednjoškolskom obrazovanju i može da podrazumeva sledeću vrstu pitanja i zadataka: 

        • Understanding information given in elementary statistical terms
        • Solution of simple concrete problems that require equations of 1st or 2nd degree or simple exponential equations
        • Simple linear equations
        • Literal calculation
        • Simple enumeration of problems Solution
        • Elementary numerical calculations, numerical sensitivity
        • Simple inequalities Solution
        • Elementary problems of probability
        • Simple problems of geometry (lines and parabolas)
        • Elementary logic problems (true / false), the Euler-Venn diagrams
        • Interpretation of passages describing complex situations

         

        Datumi testiranja, selection rounds 2018-2019 a.y.

        Selection round Test date Test location
        Early session 30 June 2017 Milan
        Winter session 2 February 2018 Milan, Rome and Shanghai
        Spring session 13 April 2018 Milan


        PRIPREME

        Za koji god test da se odlučite potrebno je da se pripremate najmanje 3, 4 meseca unapred. Naša je preporuka da svoje prirpreme poverite profesionalcima kako bi bili sigurni da ćete ostvariti željeni rezultat.

        BEOGRAD: Queen Victoria Education and Translation, kontakt telefon: +381637230352. Nude online pripreme za TOEFL, IELTS, BOCCONI TEST, SAT, GRE, GMAT. Svi Via Academica studenti i učenici imaja popust na pripreme za sve testove.
        NOVI SAD: Avalon edukativni centar, kontakt telefon: +381694440690. Nude online pripreme samo za TOEFL i IELTS. Svi studenti i učenici koji se jave preko Via Academica imaju 10% popust na online pripreme.

        Srećno na testiranju!

        Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, upisu Bocconi univerziteta u Milanu ili polaganju SAT testa, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

          5 razloga zašto je dobro studirati u Beču
          By Jovana Tintor
          18.05.2017.
          12409 Views
          Master studije, Osnovne studije, Univerziteti

          Sigurni smo da ima više od pet dobrih razloga zašto bi trebalo da deo studentskog života provedete u Beču. Nakon što smo posetili ovaj univerzitetski grad i kroz razgovor sa studentima se uverili zašto je ovo jedna od top 3 destinacije za studente, rešili smo da vam napišemo zašto studenti biraju Beč za studiranje!

          Sistem studija i uslovi

          Ovo se navodi kao jedna od najbitnijih stavki kada je studiranje u Beču u pitanju! Godinu dana unapred se zna kada ćete imati predavanja, raspuste, ispite, konsultacije, seminare, kolokvijume. Možete da planirate učenje i putovanja. Sve je transparentno. Profesori su lako dostupni studentima, uvek su im na raspolaganju. Ovo ne znači da možete da zloupotrebite sistem i prekršite rok. Ovakve greške se ipak ne opraštaju.

          Univerzitetska biblioteka ( Univerzitet Wiena) broji oko 8 miliona knjiga, što kada bi se poređalo ispalo bi preko 70km puta.

          Za upis na željene studije je potrebna potvrda o redovnom studiranju, diploma i svedočanstva iz srednje škole, online registracija i popunjen formular za upis na odgovarajući univerzitet u Beču, kao i kopija pasoša. Za master studije pridodajte diplomu fakulteta (ili uverenje o diplomiranju ako još uvek niste dobili diplomu). Imajte na umu da morate polagati prijemni u matičnoj državi i dobiti uverenje da ste redovan student sa univerziteta ovde da biste upisali univerzitet u Beču. Postoji odstupanje od ovog pravila za određene programe na kojima se traži da prijemni upravo polažete na univerzitetu koji upisujete u Beču. Takvi programi su na primer:

          • medicina
          • drugi medicinski smerovi
          • psihologija
          • veterina
          • stomatologija
          • žurnalistika
          • komunikologija
          • mediji i komunikacije
          • studijski programi za koje postoji visoki broj kandidata.

          Sva dokumenta moraju biti prevedena na nemački ili engleski jezik i overena kod notara.

          Cena studija i života

          Studenti koji upišu program na nekom od državnih univerziteta godinu semestar plaćaju 728 evra plus 18 evra studentsku službu. Ove cene naravno ne važe za privatne univerzitete poput Webstera i Modula koji imaju određeni sistem o koje smo već pisali. U poređenju sa Velikom Britanijom, Švajcarskom ili Holandijom, ovo je vrlo povoljna cena studija. Standard života je veoma visok i studenti sa mnogim popustima koje uživaju mogu voditi bogat kulturni život. Cena bioskopa ili ulaznica za muzej je 7 ili 8 evra, cena kafe je oko 3 evra, sendvič je 3.5 evra a za prosečan obrok možete platiti oko 10 evra sa jednim pićem. Za troškove hrane budite pripremljeni da date oko 250 evra minimum. Cena smeštaja u studentskom domu iznosi oko 300 evra. Cena studentske karte za prevoz iznosi 75 evra za ceo semestar (5 meseci), a ukoliko imate više od 26 godina ne možete izvaditi ovu kartu, već regularnu mesečnu kartu čija je cena 32 evra.

          Blizina i dostupnost

          Iz Beograda autobuska karta do Beča iznosi samo 25 evra u jednom pravcu, a kod kuće ste kroz nekih 8 sati. Postoji mogućnost putovanja vozom preko Budimpešte, kao i direktan let avionom, a karte su u proseku oko 150 evra. Možete isplanirati svoje raspuste unapred jer na početku školske godine dobijate raspored koji je striktan.

          Učenje nemačkog jezika

          Svejedno da li se odlučite da studirate na nemačkom ili engleskom jeziku, ono što je svakako prednost studiranja u Beču je to što ćete svakako naučiti nemački jezik. Ovaj jezik vam je potreban i ako planirate da radite tokom studija, a i radi lakšeg snalaženja.

          Bečki Univerzitet (Universitat Wien) nedavno je zakonom propisao da svi koji žele da upišu osnovne studije na nemačkom jeziku, moraju da imaju znanje nivoa A2, čak i ako će ići na pripremni kurs pre početka predavanja. Dakle, više se ne mogu upisivati studije bez prethodnog znanja nemačkog.

          Univerzitet nudi mogućnost da godinu dana učite jezik pre početka studija, što važi za upis osnovnih studija jer je većina programa isključivo na nemačkom jeziku.

          Za studiranje na nemačkom jeziku je potrebno položiti neki od međunarodno priznatih testova jezika – Goethe, OSD ili Daf sa čijim sertifikatom upisujete studije. Činjenica je da je naš region povezan sa Austrijom privredno i ekonomski, te ćete moći svoje znanje nemačkog da umnogome unovčite.

          Studiranje i rad

          Studentima iz našeg regiona je neophodna dozvola da bi se zaposlili u Austriji. Bitna stavka je da vaš rad ne ugrožava studiranje tako da ne možete dobiti radnu dozvolu za pun iznos radnih sati, već najviše 20h nedeljno (4h dnevno). Broj radnih dozvola je ograničen. Radnu dozvolu će vam odobriti poslodavac pre nego što počnete sa radom. Puno radno vreme možete imati samo tokom raspusta (3 meseca najduže). Za rad na naučno-istraživačkom polju ili rad na ugovor nije neophodna dozvola. Svakako posetite sajt Službe za zapošljavanje i informišite se više o mogućnostima zaposlenja. Određeni programi podrazumevaju stručna prakse za koje vam nije potrebna radna dozvola, iako je stručna praksa određeni vid zaposlenja. Vaš poslodavac će u tom slučaju obavestiti Službu za zapošljavanje i Poresku upravu o početku vaše stručne prakse najmanje dve nedelje pre početka prakse.

          Korisni linkovi

          OSSI za Beč – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu, ogranak Beč

          Berufspraktikum – Centar za stručne prakse

          Služba za zapošljavanje

          Stipendije za Austriju

          Lista univerziteta sa studijskim programima 

          FB grupa – EX YU studenti u Beču

          OSD centar za polaganje sertifikata nemačkog jezika

          Ambasada Republike Srbije u Beču

          Kupovina studentske karte za prevoz u Beču

          OeAD Housing Office, home4students, Wohnenboerse – Traženje smeštaja

          [/vc_column][/vc_row]

          Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u Austriji, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.