Gost VIABloga je Anđela Vasiljević, diplomirani komunikolog iz Beograda. Ona Vam donosi svoja iskustva sa studiranja u Kini preko programa stipendiranja Ministarstva obrazovanja Narodne Republike Kine, i poručuje da je nalepše biti slobodan, učiti iz svojih grešaka, naravno slušati savete iskusnijih, ali uvek biti jedinstven i svoj. Kao i da uvek treba imati na umu da ko pokuša taj i uspe.

VIABlog: Šta ste studirali? Da li ste bili aktivni tokom studija? Da li mislite da Vam je to pomoglo pri apliciranju na studije u inostranstvu i daljoj karijeri?

Studirala sam odnose s javnošću na Džon Nezbit Univerzitetu u trajanju od četiri godine. Aktivnost u toku studija je jedan od najvažnijih faktora kada je apliciranje na studije u inostranstvu u pitanju, ali i kontinuitet. Svi mi imamo određene stavove i mišljenja, ali upoznavanje sa kolegema koji imaju drugačiji osvrt na istu temu je svakako nesto što nas motiviše i traži da radimo i razmotrimo stvari iz više uglova.

Naravno da su studenske aktivnosti relevantne za apliciranje jer su one dokaz vaše ažurnosti, posvećenosti, znanja i volje.

VIABlog: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu? Kada ste počeli sa pripremama?

Ideja se rodila kroz učenje kineskog jezika na mom univerzitetu. Mora postojati želja u vama koja vas motiviše da idete na časove i kad ste umorni posle predavanja ili ispita. Morate da volite vreme koje izdvojite za učenje nečeg novog. Posle godinu dana učenja jezika ukazala mi se prilika za studiranje u Kini u okviru stipendije Narodne Republike Kine. Prilike da studirate u inostranstvu su brojne ali ih treba prepoznati na vreme. Ujedno, to je neprocenjivo životno iskustvo. Učenje jezika iz prve ruke i snalaženje u situacijama gde se časovi koje ste pohađali isplaćuju upravo onda kada vam je najpotrebnije je jako dobar osećaj.

VIABlog: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?

Lako je reći, teško je uraditi. Morate znati šta želite, da učite i radite, jer je to nešto što će vas gurati napred. Kada se nude stipendije za studije u inostranstvu najbitnije je da to što falkultet nudi vama odgovara. Naravno, bitno je gde ćete biti smešteni, da li je to dom ili stan, gde se nalazi, da li je u kampusu, da li je raspored časova previše naporan za vas, koliko je vremena potrebno da biste savladali odredjen karakter, ili lekciju… Sve se svodi na to da idete nepred i ne plašite se znanja.

VIABlog: Koje procedure su Vam zadale najviše muke, a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Zdravstveni pregled pre dobijanja vize mi je zadao najviše problema. Kina je specificna po tom pitanju, ne traži od vas da se vakcinišete, ali traži snimak srca i pluća. Vi morate da obavite pregled EKG i snimanje pluća koji se naplaćuju. Papirologija nije toliko komplikovana, ako dobro znate engleski jezik. Najlakši deo je bilo apliciranje za vizu u ambasadi. Navikli smo da slušamo da se ispred ambasade čeka satima. Ovde to nije bio slučaj, u ambasadi su prilično ažurni i viza je bila gotova u roku od 7 dana.

VIABlog: Na koji način ste finansirali studije? Da li ste radili u toku studija i gde?

Ja sam primala stipendiju koja je pokrivala povratnu avionsku kartu, smeštaj u domu, zdavstveno osiguranje i udžbenike. Imali smo mesečni džeparac koji nam je bio dovoljan za hranu i račune za vodu i struju (cene su im prilično niske). Radili smo u vrtiću koji je bio udaljen 30 minuta prevozom. Srećom, prevoz autobusom je bio jako jeftin. Rad u toku studija je jako bitan jer se identifikujete sa zemljom studija, upoznate nove ljude i shvatite kako funkcioniše sistem i tržište rada. 

ViaAcademica: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali, a što bi Vam umnogome olakšalo ceo postupak?

Volela bih da sam znala da je kineska hrana u Srbiji potpuno drugačija od kineske hrane u Kini. Njihova hrana ovde kod nas je prilagođjena našoj ishrani. Kulturna razlika je velika. Što se tiče samog procesa apliciranja, zaista je teklo glatko.

ViaAcademica: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Smeštaj je bio u domu. U ženskom domu vremenom smo upoznale ostale studente iz drugih zemalja. Izlazci su bila individualna stvar. Vrata doma se zatvaraju u 23h do 7h, a na vama je da znate gde ćete izaći i kako da isplanirate veče. Čitaonica se nalazila u blizini doma.

VIABlog: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali.

Čitav kampus je ogroman jer se u njemu nalaze svi fakulteti, od medicine do vojne akademije. Sistem funkcioniše drugačije nego kod nas ili na Zapadu, ali to je normalno. Profesori su vam na raspolaganju za vreme predavanja. Ima profesora koji su pomogali internacionalnim studentima savetima gde je dobro da se uči, gde se možemo hraniti, šta je zanimljivo videti. Program nastave je bio adaptivan, ako su nam se neka predavanja poklapala vrlo lako su dolazili do rešenja. Studenski dom je bio čist, što je najbitnije. U sobi smo imali sve što je potrebno za normalno funkcionisanje. Kantinu nisam često posećivala jer sam imala neprijatno iskustvo sa nekim začinom koji mi nije prijao. Aktivnosti su bile organizovane i bili smo, na primer, u poseti najveće hidroelektrane na svetu. Ostale aktivnosti, sportske na primer, bile su individualna stvar.

VIABlog: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Najveći izazov je uklopiti se, razumeti jezik, dati šansu i ne odustati ako ne uspete. Morate razumeti da druga zemlja, u ovom slučaju druga civilizacija, ima drugačiji perspektivu sveta. Ako je kod nas normalo držati se za ruke i ljubiti se na javnom mestu kod njih to nije prihvatljivo i ne postoji tako nešto. Kineska ljubav je po njima toliko duboka da je oni zapravo ne izražavaju, što je šok za nas i naš mentalitet. Kinezu nisu implusivni i nema potrebe za dramom, sve se može rešiti mirnim putem. Direktno obraćanje nije tako popularno, treba biti kreativan i objasniti šta zapravo želite. Jedan od većih izazova je i kada vam se nešto ne sviđa da to ipak zadržite za sebe, ili na diskretan način stavite do znanja o čemu se zapravo radi – da niste neki ljubitelj određene hrane, pića, muzike, odevanja itd. Suština je poštovati tuđu kulturu, jer samo tako možete ostaviti pozitivan utisak.

VIABlog: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

Kinezi idu rano na spavanje, ali rano i ustaju. Ustaju u 6h ujutru, a doručkuju u 7h. Pauza za ručak je od 12-15h i to ime je sveto vreme, tada najvše odmaraju. Nekada čak i odspavaju kratko na poslu, fakultetu, ili u čitaonici. Večera je u 18h, a na spavanje idu oko 20-21h. Vole da spavaju dugo, i na taj tempo su naviknuti. Prilagoditi se takvom tempu je bio izazov, ali ako zeliš da napreduješ to sigurno neće biti prepreka.

VIABlog: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

Poznanstva su neprocenjiva, kao i iskustvo. Ali ono što je po mom mišljenju najbitnije je sloboda kada si daleko od svoje kuće, od porodice i prijatelja. Svaki izazov je tvoj izazov i ne treba da se plašiš. Dokazati sebi da si sposoban da brineš o sebi, da imaš radne navike, da znaš šta je loše ili dobro za tebe. Kada jednom naučiš da vladaš sobom, ne postoje prepreke koje te mogu zaustaviti, sem one koje sam sebi nametneš.

VIABlog: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet, ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Korak napred nikad neće biti korak nazad. Jasan cilj, borba i upornost uvek daju rezultat. Strpljenje je tu da nas nauči da nešto bolje tek dolazi. Uvek verujte u sebe, prepreka na putu je možda samo test da li ste dovoljno jaki i jasni u tome šta zapravo želite od života!

Srećno!