Top stipendije za master studije u inostranstvu u 2018.

Kraj je 2017. godine i nadamo se da vam je bila uspešna koliko i nama! Mnogo toga smo zajedno naučili! Neke stvari su se izmenile što se tiče procedura apliciranja na određene programe, otkrili smo neke nove zemlje gde su studije sada izuzetno cenjene poput Holandije, neke zemlje koje sve više ulažu u programe na engleskom jeziku poput Italije, neke zemlje gde su studije povoljne a programi visokorangirani poput Portugalije, neke univerzitete koji su proizveli mnoge Nobelovce poput ETH Zurich u Cirihu i Kings College u Londonu.

Negde su iznosi školarina malo viši za internacionalne studente kao u Austriji i jugozapadnoj regiji Nemačke Baden-Württemberg, a negde su otvoreni programi na engleskom jeziku koji su besplatni za internacionalne studente kao u Sloveniji. Norveška je ukinula određene stipendije za države Zapadnog Balkana, određeni univerziteti poput Bocconi Univerziteta su takođe smanjili fondove za stipendiranje inostranih studenata, neki su po prvi put otvorili programe na engleskom jeziku poput WU Univerziteta u Beču.

Kako nam najviše upita od vas stiže na teme finansiranja studija i stipendija, odlučili smo da vam predstavimo najbitnije stipendije koje će biti aktuelne u 2018. godini za internacionalne studente i na koje bi trebalo da obratite pažnju ako aplicirate u 2018-oj godini.

 

O MNOGIM NOVINAMA I SAVETIMA SMO VEĆ PISALI…

Kako svi na kraju godine sumiramo svoje rezultate i uspehe, odlučili smo da vam na jednom mestu predstavimo tekstove sa našeg bloga koje obavezno morate pročitati i koji su najviše pomogli našim studentima i to:

  1. Top 8 zanimanja budućnosti – Saznajte šta je to što se trenutno traži na tržištu rada i koja su to najplaćenija zanimanja.
  2. Poseta Univerzitetima u Holandiji – ako ste 4. godina srednje škole i želite da posetite univerzitet HZ, Univerzitet Fontys i Univerzitet Tilburg u Holandiji (troškovi smeštaja i deo putnih troškova su pokriveni od strane univerziteta a rok za prijavu je do 20. septembra).
  3. Kako izabrati fakultet – Pre nego što i pomislite da upisujete studije bilo čega bilo gde morate biti sigurni da to zaista i želite i da ste za to stvoreni! E ovde nastupa profesionalna orijentacija.
  4. Ko ide na studije u inostranstvo – ako se još uvek niste odlučili ili se premišljate ovo je pravi tekst koji će vam dati vetar u leđa jer, da se razumemo, VI TO MOŽETE!
  5. Faze aplikacionog procesa – Kada uđete u proceduru apliciranja morate znati šta možete da očekujete i onda je ovaj tekst krucijalan, pa izvolite!
  6. Saveti za roditelje – ovo je jako bitan deo! Pripremite sebe i svoje roditelje na to šta vas čeka u procesu apliciranja na studije!

 

STIPENDIJE ZA STUDIJE U INOSTRANSTVU ZA 2018. GODINU

A sada prelazimo na ono zbog čega ste i kliknuli na ovaj tekst, a to su top stipendije za studije u inostranstvu za 2018. godinu za studente iz zemalja Zapadnog Balkana.

Švedska-stipendija-master-studije inostranstvo-via-academica-upis-2018

Swedish Institute Study Scholarship (SISS) – STIPENDIJA ZA MASTER, PhD i POSTDOC STUDIJE U ŠVEDSKOJ

Ova stipendija se dodeljuje na godišnjoj bazi uspešnim aplikantima za studiranje na nekom od univerziteta u Švedskoj. Svake godine se dodeli 180 stipendija internacionalnim studentima a stipendija porkiva školarinu, deo troškova života, troškove puta od i do Švedske, zdravstveno osiguranje i uključuje i članstvo z SI Network for Future Global Leaders i SI Alumni mreži! Više o ovoj stipendije smo već pisali a tekst ćete otvoriti klikom na link Švedska stipendija za Master studije. Za PhD i postdoc studije kliknite na link u naslovu ove stipendije. Za iskustvo sa studije u Švedskoj pročitajte intervju Jelene Lilić na linku Iskustvo Jelene Lilić sa studija u Švedskoj.

Holandija-stipendija-master-studije-2018-upis-inostranstvo-via-academica

THE HOLLAND SCHOLARSHIP – STIPENDIJA ZA STUDIJE U HOLANDIJI

Nacionalna stipendija Holandije se dodeljuje svake godine za apliciranje na osnovne i master studije ukoliko planirate da ih upišete u Holandiji. Stipendija je u iznosu od 5000 evra, aplicira se od februara do maja za upis studija naredne godine. Zvanične informacije ćete pronaći na sajtu na linku Velika holandska stipendija, a još o mogućnostima stipendiranja za studije u Holandiji možete naći u tekstu koji smo pisali Stipendije u Holandiji. Iskustvo sa studija u Holandiji pročitajte u izuzetnom intervjuu Anđele Vasiljević sa studija na Univerzitetu Tilburg (koji ćemo posetiti u februaru) – Iskustvo sa studija na Tilburg Univerzitetu.

Italija master osnovne studije inostranstvo stipendije 2018 via academica

STIPENDIJE ZA SVE NIVOE STUDIJA U ITALIJI

Italija još uvek ima najveći broj stipendija za insternacionalne studente. O državnoj stipendiji Italije možete više pročitati u tekstu koji smo za vas napisali na linku Italijanska državna stipendija za master i doktorske studije, i ona se odnosi na master i doktorski nivo studija. Sa druge strane, vrlo je popularna tzv. regionalna stipendija, koja obuhvata novčani iznos od oko 5.000 EUR, smeštaj u domu, besplatne studije i jedan obrok u menzi dnevono. Za Vas izdvajamo uputstvo za apliciranje na regionalnu DSU stipendiju za upis studija na Univerzitetu Cattolica del Sacro Cuore možete skinuti klikom DSU stipendija Italija. Što se tiče upisa na neki od programa na Univerzitetu Bocconi u Milanu i dobijanja stipendija, informišite se u tekstu koji su naši mentori pripremili za vas Kako da upišete Bocconi i dobijete stipendiju.

Švajcarska master stipendije doktorat studije inostranstvo 2018 via academica

STIPENDIJA ZA STUDIJE U ŠVAJCARSKOJ

Švajcarska nudi stipendiju za PhD i postdoc studije o kojoj smo pisali u tekstu OVDE. Izdvojili bismo za vas stipendiju koja se nudi za Master studije na Ecole Polytechnique Federale de Lausanne EPFL, (ovaj univerzitet je rangiran kao 12.na svetu po QS listi) koja se objavljuje svake godine od 15.januara do 15. aprila. Za dve godine Master studija možete dobiti 36.000 CHF. Više o ovoj stipendiji pročitajte Excellence Scholarship EPFL. ETH Zurich (prvorangirani univerzitet kontinentalne Evrope) takođe nudi excellence scholarship za izuzetne studente koji žele da upišu master studije na ovom institutu, o čemu više možete da se informišete Excellence Scholarship ETH. Ako želite da pročitate o iskustvu sa studija u Švajcarskoj, pročitajte intervju Pavla Kilibarde koji je studirao u Ženevi – 50 Nijansi Švajcarske – Pavle Kilibarda.

Francuska stipendija master doktorske studije 2018 via academica

STIPENDIJA ZA MASTER I DOKTORSKE STUDIJE U FRANCUSKOJ

Za one koje privlači studiranje na francuskom jeziku u predivnoj Francuskoj napisali smo prilično detaljan tekst o tome kako i na koji način aplicirati i dobiti stipendiju za studiranje u Francuskoj. Ovaj tekst možete pronaći na linku Francuska državna stipendija. Za državljane Republike Srbije rezervisano je 50 stipendija, a rok za prijavu je mart 2018. godine. Rok za slanje aplikacije i konkursne dokumentacije je 16. mart 2018. Za državljane Bosne i Hercegovine dodeljuje se oko 15 stipendija, a rok za apliciranje je 19. januar 2018. U izbor ulaze kandidati koji bi studirali na francuskom i mali broj kandidata koji bi studirali na engleskom jeziku. Od studijskih discipline prednost imaju kandidature iz oblasti nauke i tehnike, klimatskih promena i rodne ravnopravnosti.

Počnite sa pripremama! Naš student, Slobodan Gatarić je upisao ove godine studije u Francuskoj, možemo da pomognemo i vama!

Dobro je u obzir uzeti i stipendije koje svake godine raspisuje DAAD za studiranje u Nemačkoj, Chevening stipendiju za studije u Velikoj Britaniji, Stipendija Slovenije za studije u ovoj zemlji kao i stipendiju koju daje Fond za Mlade Talente Republike Srbije za studente koji žele da master studije nastave u inostranstvu – DOSITEJA.

Želimo vam da u 2018. ispunite svoje snove, probate nove stvari, posetite nova mesta i upustite se u avanture svog života! Nemojte oklevati, neka jedna od vaših novogodišnjih odluka bude da ove godine budete najbolji do sada, aplicirate za studije i naravno budete stipendista!

Srećno,

Vaš Via Academica Tim

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

via_academica_srecna nova godina 2018
Ko ide na studije u inostranstvo?

Predrasude koje vladaju među studentima

Prošavši kroz veliki broj aplikacija za studije u inostranstvu, od biranja pravog programa do pisanja ozloglašenog Motivacionog pisma, naišli smo na niz primera gde predubeđenja dovode do grešaka i stvaranja dodatnog stresa kod studenata koji se prijavljuju. Aplikacija za studije je potpuno individualna stvar, svako prolazi kroz preceduru na neki svoj način i ma koliko saveta da pročitate na internetu, pazite se, nije sve što stoji online istina i ne apliciraju svi studenti na isti način (o kategorizaciji ćemo pričati nekom drugom prilikom). Zbog toga smo rešili da se pozabavimo najčešćim predrasudama i pokušamo da ih demistifikujemo. Generalizacija i predrasude u bilo čemu su najveći neprijatelji pojedinca i zdravog, razvijenog društva.

Prva grupacija koju smo spomenuli, deca genijalci, je ona koja uglavom bude regrutovana za ostanak u zemlji i rad na matičnom fakultetu. Dakle, ovakvi studenti ili đaci srednjoškolci, koji pokažu izvanredne rezultate iz određene oblasti obično ostanu u zemlji na nekom državnom Univerzitetu i tu napreduju od mesta asistenta do mesta docenta, nekada pomoćnog profesora ili profesora. Jako mali broj njih ode u inostranstvu na dalje usavršavanje što je velika greška.

Nažalost, veliki broj zemalja Zapadne Evrope, Australije i Severne Amerike je daleko ispred nas po naučnim metodama, istraživanjima, novitetima u nauci. Nema ničeg pogrešnog u tome da se napreduje na matičnom univerzitetu u zemlji, ali je uvek preporučljivo da vidite kako to neko drugi radi. Tako da, dragi studenti, nemojte se plašiti da ćete u konkurenciji imati hiljadu genijalaca koji će vas istisnuti iz konkurencije, veće su šanse da ih nema uopšte.

I dragi genijalci, probajte da barem deo svog studentskog veka provedete negde van svog matičnog fakulteta, znači će vam u svakom smislu.

Studenti koji imaju dosta novca idu u inostranstvo na studije – još jedan od mitova koji ćemo vam upravo demistifikovati. Da, imati novac da se plate studije je svakako dobra stvar i olakšica. Međutim, to svakako nije presudno ako ste čvrsto rešili da steknete međunarodno iskustvo.

Cena godine studija u nekim evropskim zemljama je daleko niža nego kod nas u regionu. Začuđeni ste? Studiranje u Češkoj je besplatno ako studirate na češkom jeziku, u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji je godina studija od 300-1500 evra, studiranje u Finskoj je besplatno, u Norveškoj takođe, Belgija, Estonija, Poljska…sve su to zemlje gde možete studirati jeftinije nego u zemljama Zapadnog Balkana (pričamo o državnim univerzitetima). Pritom, sa studentskom vizom možete raditi pola radnog vremena (20h nedeljno), veliki broj univerziteta daje stipendije, umanjenja školarine na osnovu primanja porodice.

Ako zaista želite da studije nastavite negde u inostranstvu novac zaista nije nešto što treba zaista da vas brine jer znate već – ko hoće nađe način, ko neće nađe razlog.

I dolazimo do dela gde postoji uvreženo verovanje da morate biti odlikaš, prosek 5.0/10.0 da biste uopšte pomislili na studije u inostranstvu. Još jedna zabluda – komisiji koja će pregledati vašu aplikaciju je mnogo bitniji vaš profil kao internacionalnog studenta nego vaš prosek ocena. Bitnije im je da vide da ste bili učesnik vannastavnih aktivnosti, da li ste deo neke organizacije, kako vidite sebe i svoju karijeru (ovde Motivaciono pismo igra krucijalnu ulogu), kako mislite da će te studije doprineti vama i vašoj zajednici a kako ćete vi stečeno znanje usvojiti i preneti tamo gde je najpotrebnije.

Uvek volimo da kažemo klijentima – prva najvažnija stvar kod apliciranja na studije je da imate kompletnu dokumentaciju, druga najvažnija stvar i žila kucavica vaše aplikacije je vaše Motivaciono pismo, koje sa CV-jem treba da formira logičnu celinu. Univerzitetske komisije žele da prime studente koji će se lako uklopiti u međunarodnu sredinu, koji imaju viziju i ideju šta bi posle studija i kako da svoje znanje najbolje da upotrebe.

Dakle, hrabro u aplikaciju i nemojte sebe etiketirati!

Studiranje u inostranstvu je oduvek bila tema poput dobitka na lotou: Uvek se dešava nekom drugom i sve zavisi od nekih spoljnih faktora na koje mi prosto ne utičemo. Naprotiv, vi zaista utičete na svoju aplikaciju, ako uplatite više tiketa veće su šanse da ćete dobiti premiju – to isto važi i za studije! Aplicirajte na više programa, prilagodite svoju dokumentaciju zahtevima, nemojte birati samo Ivy League i univerzitete poput Cambridge-a i Oxford-a, ima toliko dobrih univerziteta za koje nismo ni čuli (tu je vaš mentor savetnik koji će da vam sastavi personalizovani spisak programa (PSP) i skrati vam i tu muku), i pošaljite aplikaciju što pre!

Želimo vam puno sreće!

Vaš Via Academica Team

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Master studije na Univerzitetu Ca’ Foscari u Veneciji – iskustvo Ane Bošnjak

Zovem se Ana Bošnjak, dolazim iz Sombora, trenutno sam studentkinja master studija Engleske i američke književnosti i kulture na Univerzitetu Ca’ Foscari u Veneciji, moje polje interesovanja je književnost, prevođenje i komunikacije i to je nešto čime bih u budućnosti želela da se bavim. Obzirom na to da slična, ako ne i identična interesovanja delim sa svojom majkom, koja je profesor engleskog jezika i sudski prevodilac, moram da priznam da mi je ona u profesionalnom i obrazovnom smislu bila velika podrška i uzor. Tokom života se vodim stavom da ukoliko čovek da svoj maksimum u svemu što radi, i da se pritom posla prihvata odgovorno i savesno, rezultati ne mogu izostati.

Gimnaziju,Veljko Petrović” sam završila u mom rodnom gradu Somboru, a zatim sam upisala studije Engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija nisam bila nešto preterano aktivna u organizacijama pri fakultetu, ali sam tu i tamo volontirala za neke druge organizacije, uglavnom u polju prevođenja. Sigurno je da su mi te stavke u biografiji koju sam slala u aplikacijama i pomogle da upišem studije u inostranstvu, jer je volontiranje i angažovanost u slobodno vreme nešto što komisija veoma ceni, pored, naravno, ocena i predmeta koje ste slušali na osnovnim studijama a koji su u skladu sa programom koji želite da upišete.

 

VIA BLOG: Kada ste počeli sa pripremama za upis studija?

Oduvek sam volela da putujem i da upoznajem nove kulture i jezike, tako da je logičan korak bio da isprobam život u inostranstvu, a za mene je najbolja opcija u tom slučaju bila da nastavim obrazovanje u nekoj drugoj državi. Aplikaciju sam poslala početkom aprila 2017. godine, programe sam tražila u decembru 2016, a počela sam intenzivno da se pripremam već u januaru, jer priprema iziskuje mnogo vremena, koncentracije, i da ne kažem, jurcanja po gradu u svrhu prikupljanja sve potrebne dokumentacije, štampanja i skeniranja.

O ponudi master studija sam se informisala putem raznih portala koji nude detaljan pregled aktuelne ponude. Ja sam želela da se posle studija Engleskog jezika, oprobam u polju komunikacija, međutim, nisam našla adekvatan program za mene, tako da sam na kraju rešila da apliciram za program koji trenutno pohađam a to je “Joint Degree in English and American Studies”, jer ne samo što mi je nudio opciju da jedan semestar provedem u još jednoj zemlji, već na kraju studija dobijam objedinjenu diplomu nekoliko evropskih država. Takođe, izbor predmeta je veoma širok, tako da sam prema svojim interesovanjima mogla da napravim svoj plan studija. Što se tiče pomoći pri apliciranju, većinu posla sam uradila sama, ali su mi profesori na fakultetu koji su mi napisali pisma preporuke značajno pomogli.

Najteži su definitivno delovi aplikacije u kojima zavisite od drugih, odnosno od studentske službe na fakultetu itd., jer nekada u aplikacijama traže da ispunite određeni uslov i da obezbedite dokument za aplikaciju koji pod tim imenom zapravo i ne postoji na fakultetu, pa je onda potrebno dešifrovati i objašnjavati ljudima iz studentske službe o čemu se zapravo radi. To je ono što traži dosta strpljenja, vremena i čeličnih živaca. Meni je najlakša bila sama prijava, tj. slanje dokumenata, jer je sajt na kojem sam se prijavljivala bio dobro organizovan i transparentan tako da nije bilo mesta zabuni.

 

VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

Prvih nekoliko meseci studija, za finansiranje je bila zadužena isključivo moja porodica, međutim, od fakulteta sam dobila umanjenje školarine, tako da sam umesto pune cene godine, morala da platim samo takse koje su iznosile nekih 200 evra. Takođe, postoji i regionalna stipendija na koju sam se prijavila, i trenutno čekam rezultate, mada naši studenti mahom dobijaju stipendije ovog tipa jer se lista radi na osnovu prosečnih primanja roditelja koja su mnogo manja od onih u Italiji.

Sada kada je sve završeno, shvatila sam da to nije ništa tako komplikovano i strašno, i verovatno bih se svega prihvatila mnogo smirenije i manje bih se nervirala oko birokratije na primer, jer ustvari samo treba pratiti redom korake i dobro se organizovati jer je vrlo lako izgubiti se u silnoj dokumentaciji i neki korak zaboraviti.

 

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Prvi smeštaj mi je pronašao univerzitet, odnosno ponudili su mi smeštaj u jednom od univerzitetskih domova, gde sam zapravo i upoznala prve prijatelje, jer smo se svi družili u zajedničkim prostorijama. Na Welcome day-u ljudi iz studentske službe su nas poveli u šetnju Venecijom, odnosno u obilazak univerzitetskih zgrada i čitaonica, a usput su nas informisali o dobrim mestima za izlaske, hrani, muzejima itd.

Ca’ Foscari se sastoji iz popriličnog broja zgrada koje su dosta raštrkane. Recimo, moja predavanja se održavaju u 5 različitih zgrada, međutim, obzirom da je Venecija dosta mala, one nisu toliko udaljene jedna od druge. Neke slušaonice su bolje opremljene, a neke slabije. Predavanja su ogranizovana uglavnom tako što profesor predaje, a studenti i nemaju baš priliku da učestvuju u diskusiji, međutim, profesori su veoma otvoreni za pitanja i saradnju sa studentima i angažuju se da nam omoguće što bolje razumevanje nastave. Studentskih domova ima nekoliko, i uglavnom su solidno opremljeni, u nekima skoro da i ne postoji nadzor tako da studenti mogu nesmetano da prave žurke, dok su drugi poprilično strogi. Fakultet organizuje mnogobrojne aktivnosti, što raznih predavanja i konferencija, što sportskih aktivnosti, tako da svaki student može da pronađe neku vannastavnu aktivnost koja mu odgovara, a što je najvažnije, o svemu tome fakultet redovno obaveštava studente putem imejla, tako da redovno imamo uvid u dešavanja i mogućnosti koje nam se pružaju.

 

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Obzirom na to da italijanski govorim, nisam imala toliko poteškoća u komunikaciji, međutim, znam da je drugim studentima poprilično teško da komuniciraju, pogotovo jer su Italijani dosta opušteni i pomalo neorganizovani, tako da je recimo bilo dosta problema oko smeštaja studenata, jer je bilo jako teško doći do adekvatnih informacija o tome gde će biti smešteni, da li će biti smešteni u neku od rezidencija itd.

Ja sam osnovne studije završila u Beogradu, a sada sam na masteru u Veneciji, koja je mnogo manja od Beograda i u svakom smislu posebna u odnosu na svaki drugi grad. Dakle, prva stvar je ta što nema automobila i svuda se ide peške, a druga stvar je što je Venecija prepuna istorije i predivne arhitekture i umetnosti, i gotovo da je kao neki balon, u kome je jako lako upoznati nove ljude i sretati ih po gradu. Što se tiče studiranja, meni mnogo više odgovara taj odnos prema studentu koji postoji ovde, jer fakultet nudi mnogo više mogućnosti što se tiče stažiranja recimo ili vannastavnih aktivnosti nego u Beogradu, a studenti se o svemu tome redovno obaveštavaju. Međutim, ono što mi nedostaje iz Beograda, jesu recimo diskusije na časovima književnosti čega ovde nema.

Obzirom da sam italijanski učila godinama, dok sam bila u Srbiji bilo mi je jako teško da pričam na italijanskom iako sam mogla dosta da razumem. Međutim, kako sam došla ovde i svaki dan sam okružena italijanskim uspela sam da ga progovorim i osetim primetnu razliku, tako da je jezik nešto što mi je najvrednije. Ali ne smem da zaboravim ni činjenicu da sam se potpuno osamostalila i probila zonu udobnosti u kojoj sam bila dok sam studirala u Srbiji, kao ni mnogobrojne prijatelje koje sam stekla za veoma kratko vreme iz svih krajeva sveta. Čak sam pozvana da budem bridesmaid drugarici iz Amerike!

VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Zainteresovanima bih želela da poručim da nikako ne odustaju i da je to najbolja moguća odluka koju mogu doneti. Naravno da je bitan finansijski momenat, ali postoje brojne opcije i stipendije koje vam mogu omogućiti studiranje u inostranstvu, a iskustvo u pogledu studija, prijateljstava, jezika i druge kulture je nešto neprocenljivo što će vas obogatiti na više načina nego što to možete da zamislite.

 

Srećno pri apliciranju!

Ana Bošnjak

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

ana bosnjak ca foscari via academica studije u inostranstvu
KU Luven u Belgiji – iskustvo Jovane Travice

Zdravo dragi studenti,

Ako želite da naučite više o drugima – prijavite se za program studiranja u inostranstvu i idite.

Ako želite da naučite više o sebi – prijavite se i idite.

Ako želite da napravite razliku – prijavite se i idite.

Ako niste sigurni šta trenutno želite u životu – prijavite se i idite.

Ja sam Jovana Travica. Otišla sam na master studije na Katolički Univerzitet u Luvenu, 20-ak kilometara istočno od Brisela jer sam želela da upoznam druge kulture, usavršim flamanski jezik koji sam do tada studirala i naučim više o tome kako izgleda svakodnevnica ljudi na zapadu, kao i šta ih čini srećnim. Sounds like a cliché, right? Otišla sam sa prilično negativnom slikom o sopstvenoj domovini i ružičastim naočarima o novom gradu i državi koje ću zvati svojim domom dve godine. Vratila sam se bolje poznavajući, razumejući i ceneći sebe, sopstvenu kulturu, ljude i jezik.

Šta bih volela da sam znala pre odlaska što bi mi pomoglo ili olakšalo proces prijave i odlaska na studije u inostranstvu? Iskreno – ništa više od onoga što sam tada znala. A tada sam verovala da nemam sve potrebne informacije, da ću da doživim situaciju FT1P i da nema šanse da prime baš mene pored svih tih prijavljenih. Proces odabira i prijave na master program i stipendiju Join EUSee sam doživela kao izuzetno stresan i da nije bilo mog dobrog prijatelja i kolege koji se prijavljivao u isto vreme kao i ja, mislim da bih proživela tri nervna sloma (sa njim sam proživela samo jedan omanji ☺). Administrativna strana prijave jeste važan korak u celokupnom iskustvu. Verujem da je tokom ovog procesa presudna samoinicijativa. Iako će vam mnogo ljudi biti na raspolaganju za pomoć i pitanja bilo koje vrste, na vama je koliko ćete tu pomoć tražiti i iskoristiti.

Administracija kao i snalaženje u novom gradu i na novom univerzitetu ostanu većim delom zaboravljeni nakon čitavog iskustva, iako na njima najviše insistiramo i presudni su nam u početnoj fazi. Šta onda ostane? U mom slučaju ponos na sebe što sam pratila svoje ciljeve i san, novi način da cenim grad iz koga dolazim i divne ljude koji u njemu žive i stvaraju. Novo doživljavanje sopstvene zemlje kao i uviđanje da mogu da gradim načine kako da u njoj ostanem. Stvaram kvalitetniji život za sebe, svoje sugrađane i ljude koji dolaze iz celog sveta u njega. A možda i najvažnije – podržim druge mlade i talentovane ljude da ostanu u Beogradu. Ostala mi je velika ljubav i poštovanje prema Flamancima zbog kojih sam često bila isfrustirana i koje mi je vrlo često bilo toliko teško da razumem iako sam pričala njihov jezik i pre dolaska na studije. I zahvalnost jer sam kroz odnos sa njima prihvatila neke nove/stare delove sebe. Ostala mi je i tvrdoglavost i žar za svadjanjem svaki put kada uđem u raspravu sa nekom mladom osobom iz Beograda ili Srbije koja ne veruje da je kvalitetan život moguć kod nas.

Ako čitate ovaj tekst, znači da ste ili već prelomili da ćete otići na studije u inostranstvo ili maštate kako bi bilo otići, ali ste svesni da to nikada ne biste zaista uradili. U kojoj god da ste situaciji, moje ubedjivanje neće imati presudnog uticaja, jer već duboko u sebi znate šta ćete uraditi. Već je odlučeno.

Henri Ford je jednom rekao „Bilo da mislite da ste nešto u stanju da uradite ili niste, u pravu ste.“

Želela sam izazov i odlučila sam da studiram sa Flamancima, na flamanskom. Ushićena nakon prvog susreta sa novim kolegama ali i prestravljena nakon shvatanja šta sam zaista uradila prvih godinu dana sam se često pitala „Šta mi je ovo trebalo?! Zar nisi mogla da studiraš na engleskom kao i svi normalni međunarodni studenti?“ Kada dodjete u situaciju da pomislite da je vaša odluka bila jedna velika greška, nastavite još malo, na pravom ste putu.

Studiranje na Katoličkom Univerzitetu u Luvenu pruža odlične uslove za akademski napredak, usavršavanje i razmenu ideja sa studentima iz celog sveta. Biblioteke i zajednički prostori za učenje su fenomenalni i akademskog izazova vam neće nedostajati ako se odlučite za ovaj univerzitet. Belgijanci su nam sličniji nego što se to na prvi pogled čini. Budite uporni sa njima i zovite ih češće na druženja. Spontanost doživljavaju na drugačiji način od nas i vrlo često imaju izgrađene krugove prijatelja pa nisu uvek željni druženja na način na koji međunarodni studenti jesu. Ali im dajte šansu. Naoružajte se živcima za hladne, kišne dane kojih u Belgiji ima dosta. I spakujte jedan dobar bekpek sa sobom jer ćete imati i više nego dovoljno motivacije da putujete, s obzirom na dobar položaj zemlje i dostupnost mesta od interesa. Kada se period vašeg studiranja približi kraju, pomislite šta možete da uradite sa tim znanjem u gradu iz koga ste došli.

„Why do you go away? So that you can come back.

So that you can see the place you came from with new eyes and extra colors. And the people there see you differently, too. Coming back to where you started is never the same as never leaving.“

From „The Heart full of sky“ Terry Pratchett

Srećno pri apliciranju!

Jovana Travica

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

KU Leuven Via Academica Jovana Travica Studije u inostranstvu
Univerzitet Bocconi Milano Stipendija
Bocconi Univerzitet – mesto za negovanje talenata

Italija predstavlja broj 1 destinaciju za studije u inostranstvu za studente iz našeg regiona, što Univerzitet Luigi Bocconi svrstava u krug najtraženijih fakulteta za studiranje u oblasti Ekonomije, Menadžmenta i Finansija. Osnovan 1902. godine, Univerzitet Bocconi je tokom celog veka igrao vodeću ulogu u modernizaciji italijanske ekonomije i društva, te iako je u privatnom vlasništvu, u velikoj meri se finansira iz državnih fondova i fondova regiona Lombardije (Milano). Zbog te činjenice, Bocconi je u mogućnosti da ponudi vrlo velikodušne stipendije za gotovo 50% svojih najboljih studenata.

Zimski rok za prijavu na osnovne studije počeo je 11. oktobra i traje sve do 18. januara 2018. godine. Polaganje Bocconi testa za one koji nisu položili SAT je zakazano za 2. februar i lokacija je Milano, Rim ili Šangaj.

Prolećni rok za prijavu za osnovne studije kreće 22. februara i trajaće do 27.marta 2018. Bocconi test, ovog puta samo u Milanu, biće održan 13. aprila a rezultati izlaze sredinom maja 2018. Rezultati će izaći do 8.marta 2018.

Za master studije aktuelno je nekoliko rokova: prvi rok je završen i trajao je do 12. decembra, drugi rok je do 25. januara, treći do 28. feburara. četvrti do 22. marta, peti rok do 03. maja i poslednji šesti rok je do 31. maja 2018. godine za međunarodne studente kojima je potrebna viza. Konkurs za stipendiju za master studije koju daje Ministarstvo spoljnih poslova Republike Italije otvara se sredinom Aprila i traje do sredine Maja, o čemu će Vas Via Academica tim blagovremeno obavestiti.

upis stipendije italija studije

Zašto je Univerzitet Bocconi dobar izbor?

Prvi razlog koji Bocconi izdvaja kao jednu od najboljih škola u oblasti Ekonomije i Menadžmenta u Evropi jeste njegova specifična misija i multidisciplinarni metod razvijanja kapaciteta njegovih studenata. Bocconi će Vas prvo naučiti kako da razmišljate unapred, da pratite svetske tokove munjevitog ekonomskog razvoja, dinamiku globalizacije i razumete kompleksna dešavanja u svetu, bilo da Vam je cilj da postanate samostalan preduzetnik ili da budete deo neke velike poslovne korporacije. A drugo, opremiće Vas najsavremenijim metodama upravljanja, praktičnim znanjem i instrumentima koji će Vam omogućiti da svoje ciljeve i ispunite. Jednom rečju, Bocconi menja Vaš pogled na svet, a samim tim generiše promenu i Vama samima.

Drugi razlog tiče se rangiranosti Bocconi Univerziteta na svetskim listama. 2015. godine je u okviru QS Rankinga svrstan kao 10. najbolja obrazovna institucija u oblasti Biznisa i Menadžmenta u svetu, odnosno kao 5. najbolja u Evropi. Iako nam je iskustvo pokazalo da rangiranja na svetskim listama nisu uvek najtačniji ili najrelevantniji pokazatelj kvaliteta studija, jer se neretko umeša i politički faktor, dobar rang Vašeg budućeg Univerziteta znači za Vas uvećanu mogućnost brzog zaposlenja nakon završetka studija. Bocconi se izuzetno trudi oko održanja i poboljšanja svoje pozicije na svetskim listama, te je u novoj strategiji razvoja do 2020. godine najavio povećanje broja inostranih studenata do minimum 18%.

Treći razlog zašto je Bocconi dobar izbor za studije Ekonomije, Biznisa i Menadžmenta odnosi se na iznos školarine, brojna umanjenja i stipendije. Pun iznos školarine za osnovne studije za godinu dana iznosi 11.000 EUR. Međutim, Italija je od pre dve godine donela zakon o jednakim šansama u pristupu visokom obrazovanju, te svaki Univerzitet formira 3 ranga umanjenja školarine u skladu sa finansijskom situacijom porodice kandidata. S obzirom da su prosečne plate i primanja u našem regionu niske u odnosu na italijanski nivo, ukoliko Vaša porodica godišnje ne ostvaruje prihod veći od 54.000 EUR, vrlo lako upadate u najpovlašćeniji rang, i školarinu ćete platiti 5.200 EUR. Sa druge strane, Univerzitet Bocconi stranim studentima nudi mogućnost dobijanja pune stipendije i to prema dva kriterijuma:

a) Stipendija na osnovu uspeha i akademskih kvaliteta kandidata – za ovu stipendiju se prijavljujete automatski slanjem aplikacije na program. Ukoliko Admission board proceni da ste vredan kandidat, ponudiće Vam punu stipendiju, i

b) Stipendija na osnovu finansijskog stanja porodice kandidata – za ovu stipendiju je potrebno da se prijavite posebno slanjem posebne aplikacije do 7. aprila 2017. godine. Relevantna godina za prihode porodice kandidata je 2015.

Iznos školarine za master studije je 12.700 EUR godišnje, i na ovu sumu se ne primenjuju 3 ranga umanjenja školarine, već je moguće aplicirati za različite vrste regionalnih i državnih stipendija, o čemu ćemo pisati u narednom tekstu.

Studije stipendije italija Bocconi

Kako da upišete studije na Bocconi Univerzitetu?

Bilo da su u pitanju osnovne ili master studije, Bocconi je vrlo tražen univerzitet, te svake godine prima vrlo veliki broj kvalitetnih aplikacija. Ono na šta posebno treba obratiti pažnju je činjenica da kompletiranu aplikaciju treba poslati što pre, jer to u velikoj meri uvećava šanse da budete primljeni.

Sa druge strane, prvi važan kriterijum za procenu kandidata je TEST znanja. Za osnovne studije to je SAT ili Bocconi test (koji možete polagati u Milanu 02.februara ili 13. aprila 2018.), i za master studije Vaš rezultat na GMAT ili GRE testu. Potrudite se da se dobro pripremite, jer je ovaj kriterijum od krucijalne važnosti. Ukoliko Vam je potrebna pomoć u pripremi ovih testova, kontaktirajte nas kako bi dobili popust za pripremu u kvalitetnim školama. Drugi važan kriterijum prema kom Komisija procenjuje kandidata jeste PROSEK ocena iz srendje škole za osnovne studije, odnosno sa fakulteta za master studije. Za kandidate za osnovne studije važno je napomenuti da Bocconi Komisija gleda isključivo ocene iz drugog i trećeg razreda srednje škole.

Treći kriterijum jeste Vaše znanje jezika, odnosno SERTIFIKAT koji posedujete i koji potvrđuje ovo znanje. Prihvataju se svi standardni testovi engleskog jezika, ali se na primer na TOEFL iBT testu traži minimum skor od 99 poena, dok se na IELTS Academic testu traži ocena 6. Ovo je zanimljiva diskrepanca, s obzirom da, kada se konvertuje ovih 99 poena TOEFL testa, dobijamo ocenu 7 na IELTS testu.  Zbog toga je možda bolje da kandidati polažu IELTS test.

Četvrti kriterijum za procenu jeste CV kandidata. Obzirom na činjenicu da je Bocconi okrenut praktičnoj primeni znanja, visokoj profesionalizaciji i uključivanju svojih studenata u poslovni svet kroz razne vidove praksi i stažiranja, vrlo je važno da u CV-ju imate stavke o prethodnom radnom iskustvu (bilo ono plaćeno ili neplaćeno). To će Komisiji pokazati dve stvari: a) Prvo da imate korporativnu kulturu i da imate neki uvid u to kako funkcioniše posao i b) Drugo, da već imate neke začetke mreže kontakata, što je za Bocconi od presudne važnosti.

Via Academica Bocconi University Milan Italy

Šta Vam je potrebno od dokumenata za kompletnu aplikaciju?

Apliciranje za programe osnovnih i master studija na Bocconi Univerzitetu vrši se on-line, i plaća se aplikaciona taksa 100 EUR (moguće je platiti karticom). Potrebna Vam je sledeća dokumentacija u .pdf formatu:

  1. Prva strana pasoša,
  2. Originali svedočanstava iz drugog i trećeg razreda srednje škole za osnovne / odnosno transkripti ocena sa fakulteza za master studije,
  3. Prevodi svedočanstava / odnosno transkripta ocena, koji su izdati od strane ovlašćenog sudskog tumača za engleski jezik,
  4. SAT, odnosno GRE/GMAT rezultat testa (Ukoliko ste se opredelili za polaganje Bocconi testa za osnovne studije, birate samo datum),
  5. Sertifikat znanja engleskog jezika (ukoliko su studije na engleskom) – ukoliko još uvek nemate sertifikat, imate rok do maja da pošaljete,
  6. Motivaciono pismo (ukoliko se prijavljujete za više različitih programa, u okviru JEDNOG motivacionog pisma morate obrazložiti zašto ste izabrali baš te programe),
  7. CV u hronološkom Europass formatu,
  8. Preporuke – akademske i profesionalne,
  9. Profil škole – ovo je dokument koji se traži od ove godine za prijavu na osnovne studije. Mora da sadrži rang škole, sistem ocenjivanja, kurikulm i broj časova. Naši mentori su izradili ovaj dokument za svaku srednju školu u regionu, te se javite ukoliko Vam je potrebna pomoć.

*Od 2017. godine Bocconi više ne traži ECDL sertifikat.

Više detaljnih informacija o studijskim programima i prijavama, uvek možete dobiti na sajtu Bocconi Univerziteta https://www.unibocconi.eu/ili kontaktirajte naš mentorski tim za konkretne, jasne i precizne odgovore.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko pripreme i slanja aplikacije za studije i/ili stipendiju na Bocconi Univerzitetu, kontaktirajte nas.

Želimo Vam puno sreće!

Vaš Via Academica tim

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Master studije u Litvaniji – iskustvo Maje Mišović

Verujem da nas nema puno iz Srbije koji imamo diplomu nekog litvanskog univerziteta, ako ne, moguće je da sam i jedina za sada. Posle završenih osnovnih studija na Odseku za žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odlučujem da nađem master program na nekom od evropskih univeziteta. Svakako da Univerzitet Vytautas Magnus nije bio ciljani univerzitet koji sam htela da pohađam, kao ni Litvanija o kojoj jedva da sam nešto znala. Međutim nikad ne znamo šta može sutradan da se dogodi. Sa svojih 25 godina mogu da kažem da je ovo iskustvo jedno od najvrednijih koje sam do sada doživela.

Od samog početka studija meni su veću pažnju privlačili svi oni reklamni posteri po hodnicima fakulteta nego indeks što su mi gurnuli kroz šalter. Ne samo zbog dobrog umeća grafičkih dizajnera koji lepo udese taj propagandni materijal nasuprot formalnom, hladnom i ‚na Vi‘ izgledu indeksa, već zbog toga što sam videla gde će vrednost da prevagne. Edukaciju ću da dobijem i na Filozofskom i na nekom stranom univerzitetu, praksi, seminaru, kampu bez obzira na stručnost mentora i predavača.

Međutim, pravljenje japanskog karija i misu supe iz kesice, pisanje sopstvenog imena gruzijskim alfabetom, poređenje sujeverja različitih kultura, noćno kupanje u Pacifiku među svetlećim mikroorganizmima sigurno nisam mogla da doživim da sam ostala na maminoj veš mašini i redovnom nedeljnom ručku toplog doma.

Shvatila sam da moram da se nađem sama usred meni nepoznatog govornog područja, nasred organizacije sopstvenog budžeta, naspram fizionomije lica kakva nikad ranije nisam videla. Bilo mi je besprekorno jasno da ću na taj način ispomerati predviđene obrise granica svog znanja i da ću se vratiti sa iskustvom i znanjem kakvo niko nema na mom matičnom podneblju. Pritom ću ostaviti nešto što će se proširiti ko zna dokle na taj nezvanični ambasadorski način predstavljajući svoj region.

Noseći etiketu brucoša, nije se sve baš ovako kristalno raščlanilo u mom sistemu, ali sam osetila tu potrebu da bih stala pored nekog studenta iz Granade, bio lokalac ili ne, kako bih mu bila legitimna koleginica. Međutim, posle saznanja da mogu da dobijem neku finu stupendiju, da mogu čak i dva semestra da boravim tamo negde nikad bliže Africi na primer, ipak me je odbila činjenica da ću morati da polažem sve srpske ispite koje sam propustila tokom minulog perioda. Tako da ja zaključujem da bi mi najbolje bilo kada bih ja otišla negde na master studije van zemlje i kada ne bih ni od koga zavisila, i kada mi niko ne bi sudio i (ne) uvažavao ono što sam postigla.  

Još pre toga, pre nego što ću završiti gimnaziju, stekla sam utisak da tokom studenskog života brucoši, apsolventi i svi oni između, imaju fantastične šanse da dosta, i to na duži period, proputuju svet. Prema mojoj računici ukombinovanom sa logikom ja sam podvukla crtu i videla da tu piše da je idealna prilika pre uručenja diplome i potom radnog ugovora, skroz pogodno iskoristiti boravak napolju jer tad neće biti ‚nemam dovoljno novca/slobodnih dana za tako nešto‘.

Da se ja ne bih kockala sa budućom karijerom, posložila sam strategiju na sledeći način – okušaću se u ‚Work & Travel‘ programu, iskoristiću možda i poslednju priliku u životu da odem u Sjedinjenje Države i to na pet meseci, zaradiću novac za master u x državi bez toga da mi neko sudi da li moje non-EU državljanstvo ispunjava ovaj ili onaj uslov kako bih se školovala, kako ne bih finansijski iscrpela kućni fond i kako bih konačno uživala u ukusima svog sna.

Posle povratka iz Amerike, samo su mi se stvorile zazubice i apetit još više otvorio da budem stranac i da objašnjavam svima redom da nisam iz Sirije i da dolazim iz iste zemlje kao i čuveni Đoković i da mnoge naučim da Tesla potiče baš sa tih nekih mojih prostora. Onda sam shvatila da moram da odlučim na kom polju bih ja to ‚majstorisala‘ kako bih suzila obim koji mi se nudi jer je zaista beskrajan. Tako sam svela sve na ključne reči ‚journalism‘, i ‚EU universities‘.

Ono što mi je najviše pomoglo je tvrdoglavo i neumorno guglanje i kreativnost na koje sve načine i preko kojih sve pretraživača i društvenih mreža mogu da ubodem željenu metu. Fejsbuk mi je ubedljivo najviše pomogao. Posle pretežnog ‚there is no financial support for non-EU citizens‘, delovalo je kao da mi se šanse smanjuju i izbor maltene briše. Mada ja nisam odustajala. Već sam zamislila sebe da ću slušati predavanja na engleskom i skajpovati sa mojima subotom kad odgledaju Slagalicu.

Nekako se među mali milion otvorenih tabova u mom pretraživaču našao i moj budući univerzitet. Prva stvar koja je učinila da mi lampica nad glavom zatreperi je da je program u Litvaniji. ‚Čoveče, ništa ne znam o toj zemlji sem da je jedan od tri baltičke, ali što da ne? Moglo bi skroz da bude uzbudljivo da odem negde bez ikakve predstave šta me čeka tamo i da sve istražujem na licu mesta.‘

Prva stavka koja mi je zadržala interesovanje je predviđeni program. Filozofija medija, Stvaranje usmene istorije, Data journalism su neki od predmeta koji su se meni učinili veoma inspirativnim. Zapravo ništa mi nije zvučalo suvoparno i neegzotično poput Uvoda u novinarstvo ili Novinarskih žanrova II koje sam već apsolvirala na osnovnim studijama u Novom Sadu.

Ono što me je definitvno kupilo je perfektna organizovanost sajta univerziteta i još bolja ažurnost zaposlenih u internacionalnoj kancelariji. Time što sam našla informacije od svih živih načina kako stići od aerodroma do studenstkog doma do toga koliko u proseku košta kutija jaja u Kaunasu. Posle nekoliko stotina puta preračunavanja da li ću moći finansijski da iznesem naredne dve godine i shvatajući svaki put da ne bih trošila nešto ekstremno više nego kod kuće – dajem se na milost i nemilost proceduri prijavljivanja na master studije Novinarstva i medijske industrije Vytautas Magnus univerziteta u Kaunasu u Litvaniji.

Na osnovu mog iskustva ja ne bih mogla da napravim kriterijum šta je to što može da se odradi levom rukom a uspe, ili šta zadaje najveće glavobolje što se tiče apliciranja na studije. Posle momenta saznanja da sam ‚upala‘ na program sve ono što me je iritiralo i kopkalo se jednostavno izgubilo. Tačnije, ništa nije tako strašno kao ta neizvesnost da li si prošao ili ne.

Nekome se možda čini da je priprema za polaganje sertifikata engleskog jezika najzahtevnija stavka, međutim ja sam zaista uživala u svojim pripremama za TOEFL. Svidelo mi se što je test koncipiran tako da se uči zaista o stvarima i situacijama koje su izvesne da će nas zadesiti tokom studija u inostranstvu. Stvarno je i prikupljeno je sa predavanja koja su se zaista odigrala i iz udžbenika koji su uistinu napisani.

Ja sam se odlučila za ovaj američki sertifikat jer mi priprema za prethodno položeni FCE British Council-a nije bila interesantna i svesna sam bila da bi spremanje CAE ispita oduzelo mnogo više vremena kog nisam imala. IELTS mi je se učinio kao prezahtevan i sa previše začkoljica tako da sam gledala samo kako da ga zaobiđem.

Odabrala sam da se što je duže moguće treniram i da budem što bolje pripremljena, tako da sam pokrila oko sedam meseci intenzivne posvećenosti TOEFL-u. Sećam se da mi je moja dugogodišnja profesorka rekla u jednom momentu da ni sa kim nije bila posvećena tako dugo ovom ispitu i da sam joj iscrpela sve testove i izvore provere znanja. Zahvaljujući njenom iskustvu, podršci, savetima, temeljnosti i na kraju driblanju, uspešno sam položila.

Mada posle napornog tempa samog polaganja videla sam da koliko god da sam se pripremala moje znanje se nije reflektovalo u stvarnom i realnom obliku. Stres, trema, pritisak, kratke i retke pauze, pričanje drugih kandidata u isto vreme su samo neki od faktora koji parazitski napadaju znanje. Ja bih rekla da je više od pola potrebnog za TOEFL koncentracija, snalažljivost i uigranost. Znanje je u drugom planu. Naravno da je neophodno, ali mislim da ne može da se pokaže u punom sjaju. Međutim, ne bi trebalo da se očajava jer se nije zablistalo u punoj snazi i jer nije postignut maksimalan broj poena. Najveći faktor da li će kandidat biti primljem na univerzitet je da li dovoljno motivisan da uđe u taj svet, da li se dopao onima koji biraju buduće studente i da ih je uverio da mu te studije nisu samo ulaznica tj. izgovor da se dočepa Evropske unije.

Sledeća stavka koja deluje kao nerešiva agonija na trnovitom putu isprepletanim šalterima, pečatima, uplatnicama i još 101 zavrzlamom je taj birokratski deo sređivanja dokumentacije. No, nije ni to tako traumatično kakvim se čini. Na početku jeste malo konfuzno poslagati sve termine, obratiti pažnju na sitna slova, pokupiti sve potpise, apostile, međutim sve se svodi na dobijanje uverenje o diplomiranju i spisku ocena, prevođenju uz potvrdu sudskog tumača, dovoljan broj kopija, odnošenje svega u sud kod apostila koji će sve to lepo zapečatiti  najvećim žigom na svetu i sve to lepo skenirati i poslati svom, nadajmo se, budućem univerzitetu.

Potraga za smeštajem bi možda mogla da bude mučna, međutim ja sam eliminisala opciju življenja u stanu i kontaktiranja agencija za nekretnine, iznajmljivanja eventualne mačke u džaku, tako da sam se opredelila za stanovanje u studentskom domu. I iz ove vizure bih rekla da je to bila ‚pun pogodak‘ odluka i zlatan presek mojih studija. Domovi su uvek locirani nadomak fakulteta. Moj je pride bio u samom centru. I najbitnije od svega, zahvaljujući tome sam upoznala mnogo više ljudi htela-ne htela nego da sam živela sama ili sa recimo dva cimera u nekom apartmanu. Šta više, tu sam naučila kako se svi problemi rešavaju, kako je zapravo lako adaptirati se i kako je poželjno biti tolerantan.

Što se tiče ‚papirologije drugi deo‘ tj. viziranja, obzirom na to da litvanske ambasade više nema u Beogradu, ja sam morala to da obavim u Kaunasu u migracionoj kancelariji. Dobijanje boravišne dozvole samo po sebi nije strašno, pogotovo što su instrukcije kadra internacionalne kancelarije mog univerziteta toliko razrađene i uigrane da sam ja dobila sve sažvakano crno na belo od mape i smernica kako da dospem do policije gde ću sve odraditi, preko detaljnog opisa i podsetnika da obratim pažnju koje su mi dimenzije fotografije, da slučajno nisam izostavila neki prevod i sve što ide uz to. Sve bih glat završila da litvanski alfabet sadrži slovo Ć, koje se nalazi na kraju mog prezimena, međutim to je predstavilo veliki trn u oku litvanskoj birokratiji te sam iznova morala da ispunim dokumente. Iako mi je to u tom momentu delovalo nebulozno i bespotrebno, to je u stvari samo jedna od milion stvari koja mi je ukazala na to da su svuda administracije omražene, da svuda ljudi imaju primedbe i probleme i da nije tako samo kod nas i da rečenica ‚to može samo u Srbiji da se desi‘ je neopravdana i potiče od onih koji baš tako, nisu mrdnuli dalje iz svoje zemlje i sami sebi kače amove na slepoočnice.

Kao što rekoh, jako je teško dobiti bilo kakvu finansijsku podršku od vlade države gde se studira ili od samog univerziteta ako se ne dolazi iz neke od članica Evropske unije. Pogotovo je teško tako nešto postići ako se dolazi u zemlju sa kojom rodna država studenta nema uspostavljene ili čvrste međunarodne odnose, kao što je bio moj slučaj. Te ja nisam mogla da očekujem da će mi neko plaćati namirnice, mesto u domu i sve ostalo što mi je neophodno. Iskrena da budem, nisam pokušavala da odavde pokupim neka sredstva od Vlade Srbije, ili nekog drugog fonda, jer mi je to delovalo nedostižno. Međutim, ne mogu ništa da tvrdim jer nisam ni probala. Tako sam ja trošila ušteđevinu koju sam stekla radeći u Americi.

Što se tiče školarine na mom univerzitetu je bilo moguće besplatno školovanje, ali je to trebalo opravdati dobrim prosekom sa osnovnih studija. Onaj ko bi imao prosek 10.00 dobio bi zlatnu stipendiju, kandidat ispod desetke do 9.50 dobio bi srebrnu stipendiju i plaćao bi jednu godinu umesto dve. Dok bi svi oni ispod 9.50 imali pravo na bronzanu stipendiju i tako dobili gratis samo jedan semestar.

Mada čak i oni bez zlata imaju šansu da umanje svoju školarinu tako što imaju opciju da pišu molbu dekanu i da opravdaju svoju situaciju postignutom visokom srednjom ocenom na kraju semestra.   

Ono što je meni ublažilo stres i bilo od najveće koristi je da sam ja praktično znala sve pre nego što ću sleteti u Vilnius. Kao što sam već pomenula, sajt mog univerziteta jer uređen sa mnogo truda i besprekorno pregledan i potkovan svim potrebnim informacijama. U slučaju nedoumica, tu je tim iz internacionalne kancelarije koji ne samo što je ažuran, strpljiv i posvećen, već i svestan svih konfuzija nas koji bi tek trebalo da stignemo i koji se trude da to eliminišu tako što razjašnjavaju sve.

Pored svega toga, ja sam uspela da dobijem i sve infomacije iz prve ruke od devojke koja je prethodne godine bila zlatna stipendistkinja. Njeno ime i prezima sam pronašla na sajtu i zatim na Fejsbuku i njena volja da mi sve približi mi je popunila sve rupe u mojim mozgalicama. Tako da je meni definitivno taj osećaj da već nekog praktično poznajem tamo zaista olakšao stvari.

Stvar koja me je kopkala bila je baš ta – kako ću pronaći dom i svoju sobu kad stignem u Kaunas. Međutim i to je uigrana stvar i ni za to nije bilo potrebe da se sekiram. Svaki internacionalni student dobija svog mentora ili tkz. study buddy-ja. Ono što dodatno poboljšava ulogu personalnog domaćina je da se uvek vodi računa da to bude neko ko će i studirati sa tom pridošlicom. Tako da sam ja bez ikakve muke došla do svog cilja. Sem toga što me je Karolis dočekao na autobuskoj stanici, pomogao mi da se prijavim na recepciji, kasnije da otvorim račun u banci, uvek je bio tu  da mi se nađe za bilo koje drugo pitanje.

Da stvar bude još bolja on je bio i predsednik Erasmus Students Network-a (ESN) što znači da ga svi znaju i da on sve zna, tako da sam preko njega prebrzo upoznala mnogo ljudi. Takođe, ESN je veoma bio posvećen i organizovan tako da su stalno bili organizovani izleti, putovanja, žurke, humanitarne akcije, posete staračkog doma, gimnazija, svratišta za pse i mnoge druge aktivnost. Mene je sve to privlačilo i redovno sam bila deo tih događaja, i na taj način jako brzo i lako proširila svoj krug poznanstava.

Opet, u domu, pogotovo veličine kao što je moj bio, od devet spratova i kapaciteta za preko 250 studenata jako je teško izbeći, a ne zbližiti se sa nekim u kuhinji, u vešeraju, u lobiju ili na hodniku.

Ono što je meni bilo fascinanto i što daje smisao master studija na osnovu mojih rezona je to što je poenta da se primenjuje znanje i da se razmišlja, zaključuje i da se poentira na osnovu pročitane literature, pređašnjeg znanja, trenutne situacije u medijima i gorućim događajima. Nema štrebanja, nema pamćenja bespotrebnih infomacija koje ispare odmah po završetku ispita, jednostavno nema učenja u onom formalnom i konzervativnom obliku.

Moji prijatelji iz Srbije mi nisu verovali, ili su se smejali, kada bih im opisivala svoje ispite. Ja nijedan ispit nisam imala na fakultetu. Nijedan ispit nisam pisala hemijskom olovkom na papiru. Ni na jednom ispitu nisam izvlačila pitanja, pisala koncept i onda usmeno odgovarala. Takav način rada je prošlost na mom univerzitetu. Zahvaljujući intranet platformi First Class, mi smo bili umreženi sa svim profesorima, studentima i zaposlenima na univerzitetu. Tu smo dobijali sva obaveštenja, svu literaturu. Nije bilo kopiranja skripti, pozajmljivanja knjiga, sveski. Svaki moj ispit je bio sklop i presek predispitnih aktivnosti i konačno esejskih radova za koje bismo imali rok ili zakazan termin kada ćemo dobiti temu i određen period za koji bi trebalo da završimo pisanje. Tako da je meni bila najnormalnija stvar da polažem ispit iz svoje sobe ili bilo kog drugog mesta gde imam konekciju na internet. Uvek smo mogli da koristimo literaturu koju smo dobili tokom semestra. Naravno da svako konstatuje – ‚Koja je poenta? Možeš da prepisuješ‘. Zaista mislite da bih položila ijedan predmet da sam prepisivala? Svrha svega je razmišljanje, logičko povezivanje i primena naučenog.

Većina mojih profesora su učinili mnogo za litvansko, kao i američko novinarstvo i medije. Pored toga što im je govor na engleskom jeziku odličan, ako ne i maternji, svi oni su ostvareni i kao iskusni predavači. Čak smo imali i gostujućeg profesora iz Finske koji nam je pričao da studenti na njegovom univerzitetu imaju predmet Snimanje dronom, ali bez ikakve pretencionznosti već otvarajući nam oči dokle edukativni sistem može da dogura.

Tako da studiranje u inostranstvu je usavršavanje na svakom planu koje počinje od početka kada se student upusti u to, a rekla bih da nikad ne prestaje. Jer nije kraj kada se dobije diploma, obuče toga i baci kapa uvis. Znanje, ljudi, svestranost, širina, drugačiji pogled na svet su ti koji ne  mogu da iščeznu. I sama putovanja se ustale. Postajete gost prijateljima u njihovim zemljama, kao i oni u vašoj.

Najbitnije je samo držati se plana, verovati u to da je ostvarivo i ne odustajati i voditi se  time da dragoceno iskustvo dolazi iza svih stresova i nesigurnosti.

Ono što bih ja podvukla kao nešto što bi trebalo čak uvesti kao obaveznu stvar je Erasmus iskustvo. Ja sam ga iskoristila i u obliku stručne prakse u Valensiji u Španiji i kao studentsku razmenu u Pragu u Češkoj. Ta šansa da se iskoristi 12 meseci da se bude negde drugde jedan semestar i dva puta da se ode na praksu ili provesti dva semestra negde, a tri meseca radeći praksu ili kako god već sam student želi, zaista je najvrednije iskustvo. I to će svaki student reći koji je bar jednom bio Erasmusovac.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

Erasmus mundus iskustvo
Stipendija za Master studije u Švedskoj

Studijska Stipendija Švedskog Instituta (SISS), koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Švedske, se svake godine dodeljuje studentima određenih zemalja za nastvak Master studija na nekom od univerziteta u Švedskoj. Prijave za ovu stipendiju se objavljuju vrlo rano, krajem jedne godine za početak studija sledeće godine u septembru.

Ova stipendija pokriva troškove života i školarinu. Dodeljuje se oko 335 stipendija za Master nivo studija, a ovogodišnje stipendije je dobilo 2 predstavnika iz Srbije, 1 iz Bosne i Hercegovine, 2 iz Albanije, 3 sa Kosova, 1 iz Crne Gore i nijedan iz Makedonije, iako su i studenti sa univerziteta u Makedoniji imali priliku da apliciraju za ovu stipendiju. Rok za apliciranje za programe koji počinju u septembru/oktobru 2018/2019 godine je od 02. do 09. februara 2018. 

Da biste aplicirali na stipendiju Švedskog Instituta, neophodno je da prvo aplicirate na master program po vašoj želji, i ove dve aplikacije, za stipendiju i za master program, su potpuno odvojene. Rok za prijavu za master program je od 16. oktobra 2017. do 15. januara 2018. godine, i aplikacije se šalju preko centralnog državnog aplikacionog protala: https://www.universityadmissions.se/intl/start. Aplikaciona taksa iznosi 100 EUR. Važno je napomenuti da nisu svi Master programi pokriveni ovom stipendijom. Tačan spisak Master programa koji su pokriveni stipendijom Švedskog Instituta je objavljena danas, 1.decembra i može se pogledati na linku  https://si.se/en/apply/scholarships/swedish-institute-study-scholarships/.

Preporučujemo vam da takođe probate da dobijete i stipendiju koju dodeljuje vaša matična država (u slučaju Srbije to je stipendija Dositeja), kao i da se raspitate o mogućnostima stipendiranja na univerzitetu na koji aplicirate (univerzitetske stipendije). Kandidati sa Balkana su se pokazali kao jaki kandidati u konkurenciji, međutim, svake godine postoji određeni ključ po kome se biraju kandidati, kako po oblastima, tako i geografski.

Idealni kandidati

Stipendije se dodeljuju ugavnom kandidatima koji se pokažu kao mladi lideri u sredini iz koje dolaze, te žele da se profesionalno i akademski unaprede kako bi doprineli sistemu iz koga dolaze, kao i da stvore ekonomske i kulturološke veze sa Švedskim društvom i privredom na čijim osnovama će se u budućnosti otvarati nova vrata ka ekonomskoj i privrednoj saradnji Švedske i drugih zemalja sveta.

Stipendisti koji uživaju ovu stipendiju bi trebalo da imaju aktivnu ulogu u pozitivnom razvoju društva iz koga dolaze i to vam toplo savetujemo da naglasite u svojoj aplikaciji. Akademske kvalifikacije su takođe veoma bitan faktor, kao i lidersko iskustvo i jasna ideja kako će studije u Švedskoj doprineti njihovom planu razvoja u budućnosti. Prioritet sve svake godine da onima koji žele da se studiraju u oblasti jednakosti polova, održivog razvoja, demokratije, ljudskih prava i smanjenja siromaštva u svetu.

Selekcija kandidata

Aplikanti za SISS stipendiju moraju imati najmanje 3000 radnih sati sa stažiranja ili full-time posla, volonterskog rada i na poziciji gde su morali pokazati određeni nivo odgovornosti. Akademska dostignuća i liderski profil kandidata se podrazumevaju. Poželjno je da sebe predstave kroz lični projekat koji će doprineti boljitku društva iz koga potiču na duže staze. Detalje o selekciji kandidata pročitajte ovde.

Aplikaciona procedura

Prvo aplicirate na program studija po vašoj želji (najviše 4 programa). Nakon što aplicirate dobijate aplikacioni broj koji se sastoji od 7 cifara. Ovaj broj morate koristiti pri apliciranju na SISS stipendiju kako u prvom, tako i u drugom aplikacionom krugu. U prvom aplikacionom koraku nije potrebno dostaviti nikakvu dokumentaciju i popunjavate samo jedan aplikacioni formular za stipendiju bez obzira na to na koliko ste studijskih programa aplicirali. Obzirom da se prethodnih godina događalo da sistem bude preopterećen poslednjih dana aplikacije, studentima se savetuje da ne čekaju zadnji dan da apliciraju za stipendije. Za drugi korak aplikacije koriste se:

  1. Swedish Institute (SI) template za motivaciono pismo će izaći sredinom januara 2018. Uploaduje se u pdf formatu. Bilo koji drugi format motivacionog pisma nije validan za apliciranje. Bitno je da budete autentični i iskreni u svojim odgovorima i da dobro pročitate pitanja. Broj karaktera je ograničen za svako pitanje, vodite računa o tome. Motivaciono pismo sačuvajte u PDF formatu. Ako vam je potrebna pomoć oko sastavljanja Motivacionog pisma za potrebe apliciranja na program ili na stipendiju možete pročitati ovaj tekst ili nas kontaktirati.
  2. Pripremite CV u Europass formatu na maksimum tri strane na engleskom jeziku. Template možete skinuti na linku OVDE. Svaki drugi format CV-ja neće biti uzet u razmatranje, kao ni ako CV ima više od tri stranice. Mi vam takođe možemo pomoći u izradi CV-ja koji ispunjava uslove konkursa. Više ovde: CV u Europassu.
  3. Koristite SI templates za letter of reference (pismo preporuke) kao i  proof of work and leadership experience (dokaz o radu i liderskim veštinama). Oba dokumenta moraju biti sa pečatom, u suprotnom neće biti validna. Ovi formulari moraju biti popunjeni, odštampani, potpisani i pečatirani a zatim skenirani poslati u PDF formatu. Više o pismu preporuke pročitajte na linku ovde: pismo preporuke.
  4. Kopija pasoša na kojoj se vide vaši lični podaci: Ime i Prezime, nacionalnost i fotografija. Kopija pasoša se dodaje na kraju CV-ja kao poslednja stranica.
  5. Aplicirate na portalu. Portal će biti otvoren do zadnjeg dana apliciranja u ponoć. Ipak, izbegavajte zadnje dane konkursa za apliciranje jer se dešavalo da sistem padne usled preopterećenosti.

U drugom delu konkursa neophodno je da aplicirate sa posebnom kopijom aplikacije onoliko puta na koliko ste se studijskih programa prijavili. Na primer, ako ste aplicirali na 4 master programa, morate priložiti 4 kompletne onine aplikacije za stipendiju sa svim dokumentima koji se traže od kandidata, što znači da svaka aplikacija mora imati CV, motivaciono pismo, preporuku, dokaz o radnom iskustvu i kopiju pasoša. Možete koristiti istu dokumentaciju za svaku aplikaciju, a možete imati i posebno prilagođenu dokumentaciju za svaki program. Ovo je na vama.

Ukoliko ispunjavate kriterijume konkursa, a niste dobili stipendiju, bićete stavljeni na listu čekanja do objave konačnih rezultata stipendista i onih koji su prihvatili stipendiju. Ukoliko neko iz nekih razloga odustane od stipendije i programa studija, stipendija se nudi prvima sa liste čekanja. Konačni rezultati se objavljuju sredinom aprila.

Šta stipendija pokriva

Stipendija pokriva školarinu (plaća si direktno univerzitetu od strane Švedskog Instituta) kao i troškovi života u iznosu od 9.000 SEK mesečno (oko 950 EUR). Takođe, dobija se i iznos od 15.000 SEK (oko 1.600 EUR) za putne troškove kao i osiguranje od strane Swedish State Group Insurance and Personal Insurance tokom trajanja stipendija. Kada postanete stipendista imate i druge benificije. Jedna od njih je i to što postajete član SI Network for Future Global Leaders (NFGL) što vam omogućuje da prisustvujete brojnim događajima, putovanjima, razmeni ideja i sl. Stipendisti bi trebalo da predstavljaju svojevrsne ambasadore zemlje iz koje dolaze i da pokažu liderske veštine i ostvaruju veze i kontakte koji će im pomoći u daljem profesionalnom radu i ličnom razvoju. Nakon povratka u svoje matične zemlje, stipendisti postaju deo SI Alumni Network.

Stipendija se dodeljuje za vremenski period master studija za koje ste aplicirali, jednogodišnji ili dvogodišnji program, ali koji isključivo počinju u jesenjim semestrima.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

stipendija švedska via academica studije u inostranstvu
Stipendija Francuska master doktorske studije vlada Campus France Via Academica
Stipendija za master i doktorske studije u Francuskoj

Odlična prilika za sve koji znaju francuski jezik i žele da nastave svoje školovanje u Francuskoj!

U cilju podsticanja akademske mobilnosti, Vlada Republike Francuske raspisala je konkurs za dodelu stipendija za akademsku 2018-2019. godinu za master i doktorske studije. Broj stipendija koje se dodeljuju za državljane Republike Srbije je 50, a rok za slanje aplikacije i konkursne dokumentacije je 16. mart 2018. Za državljane Bosne i Hercegovine dodeljuje se oko 15 stipendija, a rok za apliciranje je 19. januar 2018.

Sve discipline i oblasti studija su obuhvaćene ovim programom stipendiranja, ali posebnu prednost imaju kandidature iz oblasti nauke i tehnike, klimatskih promena i rodne ravnopravnosti. Takođe, potrebno je znanje francuskog jezika na B2-C1 nivou, dok će se u izuzetnim slučajevima razmatrati kandidati koji bi studirali na engleskom jeziku.

Dodatno, upis u visokoškolsku ustanovu (fakultet, Visoku školu itd.) i prijavljivanje za stipendiju dve su odvojene procedure. Studenti treba pažljivo da prate rokove za upis na studijski program koji su izabrali. I na kraju, pri slanju aplikacione dokumentacije potrebno je dostaviti dokaz da je već uspostavljen kontakt sa željenim univerzitetom u Francuskoj. To može biti u vidu mejl komunikacije, prihvatnog pisma ili potvrde o prijemu na studijski program. Iskroistite vreme do krajnjeg roka za apliciranje da pišete željenim fakultetima i profesorima (doktorske studije), kako bi obezbedili ovaj uslov koji je vrlo važan kriterijum za dobijanje stipendije.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

studije francuska industrija stipendije istrazivanje via academica
francuska studije avio industrija stipendije master airbus via academica

ZAŠTO STUDIRATI U FRANCUSKOJ?

1) Francusko visoko obrazovanje je među najboljima na svetu

Izvrsnost francuskog visokog obrazovanja priznata je širom sveta. Svake godine Francuska ulaže mnogo novca u obrazovanje i istraživanje : obrazovanje je na prvom mestu među budžetskim troškovima države (više od 20%). Francuski industrijski, tehnološki i naučni uspesi (svemir, promet, medicina, matematika), brojne Nobelove nagrade ili Fieldove medalje, pokazuju da je Francuska među najdinamičnijim centrima za inovaciju i istraživanje. Francuske ustanove izdaju diplome u skladu sa evropskim normama sa zajedničkom osnovom “LMD” (za osnovne studije, master, doktorat). Ove diplome su široko priznate u svetu.

2) Jačina francuske privrede i njenih veza sa obrazovanjem

Francuska zauzima značajno mesto u globalnoj ekonomiji. Ona je prva po industriji luksuza na svetu, prva u Evropi i druga u svetu po prodaji u velikim trgovinskim lancima, druga u svetu i prva u Evropi u oblasti poljoprivrede, a treća je svetska proizvodna sila. 39 francuskih preduzeća je rangirano među 500 najvećih preduzeća na svetu, među njima : prehrambena industrija (Danone), moda, luksuz i kozmetika (Louis Vuitton, Yves Saint-Laurent, Chanel, Dior, L’Oréal), automobili (Peugeot-Citroën, Renault) i gume (Michelin), elektronika (Thalès, Thomson), vazduhoplovstvo (Airbus, Dassault)

Takođe, francuski univerziteti su vrlo čvrsto povezani sa industrijom i poslovnim sektorom kroz različite istraživačke projekte, te nije retkost da studenti istovremeno studiraju i bivaju zaposleni kao istraživači u uspešnim francuskim kompanijama koje posluju u različitim oblastima.

3) Zahvaljujući ulaganjima države, studije su među najeftinijima na svetu

Francusko visoko obrazovanje je finansijski jedno od najpristupačnijih na svetu, jer francuska država finansira najveći deo ovih troškova. Na univerzitetima, godišnja školarina je od 200 do 400 EUR za francuske i strane studente. Naime, jedna školska godina u proseku košta 10000 EUR, međutim, francuska država direktno plaća 95% ovih troškova, čak i za strane studenteOsim preuzimanja troškova studiranja, francuska država nudi različite vidove socijalne pomoći i stipendije francuskim i inostranim studentima, a najpoznatija vrsta olakšice je CAF – koja podrazumeva povraćaj troškova stanovanja (koji u nekim gradovima mogu biti vrlo visoki) na mesečnom nivou u iznosu od 20 do 50%.

4) Veliki broj stranih studenata

Francuska je danas na četvrtom mestu u svetu po broju međunarodnih studenata, sa 310 000 (12% ukupnog broja studenata), od čega 25 000 doktoranata. Za deset godina broj stranih studenata u Francuskoj povećan je za 75%! Francuska oduvijek vodi politiku jednakog tretmana francuskih i stranih studenata. Strani studenti, iz bilo koje zemlje u Francuskoj uživaju ista prava i iste prednosti kao i francuski. Troškovi upisnine su identični za sve studente i svi imaju ista socijalna prava (zdravstveno osiguranje, pomoć pri smeštaju).

Francuska studije stipendija Via Academica master doktorske
Studenti Francuska studije master doktorske stipendija via academica

IZNOS STIPENDIJE, POVLASTICE I USLOVI

Stipendija za master studije

Pokriva troškove školarine (u maksimalnom iznosu do 1000 EUR) i života u Francuskoj u periodu od najviše 10 meseci. Ukupan iznos stipendije može iznositi i do 11.000 EUR. Stipendistima su takođe pokriveni troškovi socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a status „stipendiste Francuske Vlade” omogućava dodatne pogodnosti (pomoć za smeštaj u državnim studentskim domovima i sl.).

Uslovi: 

1) Važno je napomenuti da se ovom stipendijom finansiraju samo Master 2 programi. Master 2 (M2) programi u francuskom obrazovnom sistemu su nastavak Master 1 programa, jer osnovne studije (Licence) traju 3 godine. Zbog toga M2 programe mogu upisati studenti iz našeg regiona kojima osnovne studije traju 4 godine, odnosno koji imaju 240 ECTS bodova. U tekstu konkursa stoji da će se M1 programi finansirati ovom stipendijom samo u izuzetnim okolnostima, u skladu sa procenom komisije. Kompletnu listu Master programa koji se nude u Francuskoj možete pogledati i pretražiti na linku OVDE.

2) Stipendijom su obuhvaćeni programi na francuskim državnim univerzitetima, dok će se u izuzetnim slučajevima razmatrati kandidature koje se odnose na određene smerove pri Visokim školama, institutima za političke nauke i privatnim fakultetima: Sciences Po i Collège des Ingénieurs, École Normale Supérieure, itd. Takođe, s obzirom na vrlo visoke troškove života u Parizu  i postojanje dobrih programa u drugim univerzitetskim gradovima, komisija će voditi računa da stipendije ne budu dodeljene samo za programe u Parizu. Dakle, veće šanse imate da dobijete stipendiju ako izaberete master program u nekom od drugih gradova Francuske.

3) Dodatno, traži se dobro vladanje francuskim jezikom. Komisija može zahtevati od kandidata da polaže test francuskog jezika kako bi mu se predložilo rešenje za usavršavanje jezika pre polaska u Francusku. Ipak, u izuzetnim slučajevima mogu se razmatrati kandidature studenata koji nameravaju da u Francuskoj nastave studijski program na engleskom jeziku. Najveće šanse za stipendiju imate ako dobro govorite francuski  jezik (B2-C1 nivo), i priložite odgovarajući sertifikat jezika (DELF ili DALF).

4) Za ovu stipendije mogu da konkurišu studenti: koji su državljani Republike Srbije (Bosne i Hercegovine); koji planiraju da u Francuskoj upišu studije nivoa “master 2”; koji su završili 4. ili 5. godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna 2018; i koji imaju manje od 30 godina.

Stipendija za doktorske studije 

Pokriva troškove školarine i života u Francuskoj, ali isključivo u okviru ugovora o komentorstvu između univerziteta u Srbiji (Bosni i Hercegovini) i odabranog Univerziteta u Francuskoj. To praktično znači da ćete morati da budete upisani na oba univerziteta i pripremati doktorsku disertaciju u saradnji sa dva mentora.

Stipendija omogućava da se naizmenično boravi u Srbiji i u Francuskoj u periodu od 3 uzastopne godine, s tim što bi student trebalo godišnje da provede u Francuskoj najviše 6 meseci, to jest najviše 18 meseci ukupno. Stipendistima su takođe pokriveni troškovi socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a status „stipendiste Francuske Vlade” omogućava dodatne pogodnosti (pomoć za smeštaj u državnim studentskim domovima i sl.).

Za stipendiju mogu konkurisati  studenti koji su državljani Republike Srbije (Bosne i Hercegovine); koji planiraju da u Francuskoj upišu doktorske studije; koji su završili 5. godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna 2018. godine; koji imaju manje od 35 godina; i koji su pronašli 2 mentora (jednog u Francuskoj, drugog u Srbiji/Bosni i Hercegovini).

Programe i oblasti doktorskih studija koji se rade na univerzitetima u Francuskoj, kao i kontakte možete pronaći na linku OVDE.

etudiant-paris-full
Studije Francuska master osnovne doktorske inostranstvo stipendije Via Academica

KRITERIJUMI SELEKCIJE I CILJNE GRUPE

Francuska Vlada je ustanovila 6 podjednako važnih kriterijuma kojima se procenjuju kandidati i na osnovu kojih se stipendija dodeljuje:

1. Uspeh tokom studiranja kandidata – Ocene dobijene tokom školovanja, mišljenje profesora (preporuke), itd.

2. Usklađenost kandidature sa prioritetima saradnje Francuskog instituta u Srbiji/Bosni i Hercegovini

Imaju prednost kandidature iz oblasti nauke i tehnike, klimatskih promena i rodne ravnopravnosti.
Kao dopunu ostalim kriterijumima, Francuski institut daje prioritet kandidaturama koje se uklapaju u projekte već postojeće međuinstitucionalne saradnje ili koje su u povoju (saradnja među univerzitetima, naučnim laboratorijama, opštinama itd.).

Komisija će obratiti posebnu pažnju na kandidate čije kandidature budu zanimljive nekoj francuskoj firmi koja postoji u Srbiji/Bosni i Hercegovini ili koja bi želela u nju da investira.

3. Kvalitet projekta za nastavak studija ili profesionalno usavršavanje
Razmatraće se motivisanost kandidata, usklađenost njegove kandidature sa profesionalnim ciljevima u Srbiji, koraci koje je preduzeo u vezi sa izborom studijskog programa u Francuskoj.

4. Znanje francuskog jezika
Traži se dobro vladanje francuskim jezikom. U slučaju da članovi komisije nisu uvereni u zadovoljavajući nivo znanja kandidata, mogu od njega da traže da polaže test francuskog jezika i tako mu predlože rešenje za usavršavanje jezika pre polaska u Francusku. Ipak, mogu se izuzeti studenti koji nameravaju da u Francuskoj nastave studije koje su na engleskom jeziku.

5. Kofinansiranje
Sa posebnom pažnjom biće razmatrane kandidature studenata koji su predvideli još neki izvor finansiranja osim stipendije (preduzeća, opštine iz Srbije/Bosne i Hercegovine ili Francuske, fondacije itd.).

6. Kvalitet odabranog programa
Komisija će uzeti u obzir i kvalitet odabranog programa.

7. Ostalo
U slučaju da pristignu 2 podjednako kvalitetne kandidature, prednost će se dati studentu koji nikada nije imao mogućnost da duže boravi u inostranstvu.

SLANJE APLIKACIJE I POTREBNA DOKUMENTACIJA

Za kandidate iz Srbije, kandidature treba dostaviti lično ili ih poslati običnom ili elektronskom poštom do 16. marta 2018, na adresu Vesna Adamović, saradnik za mobilnost – Francuski institut u Srbiji Zmaj Jovina 11-11 000 Beograd, tel : (011) 302 36 39 – mail : vesna.adamovic@institutfrancais.rs. Konkursna dokumentacija koja se šalje elektronskim putem treba da bude skenirana u jednom PDF fajlu.

  • Detaljne informacije o dokumentaciji i procedurama za master 2 studije možete besplatno preuzeti OVDE.
  • Detaljne informacije o dokumentaciji i procedurama za doktorske studije možete besplatno preuzeti OVDE.

Za kandidate iz Bosne i Hercegovine svi dokumenti se šalju obavezno u PDF formi najkasnije do petka 19. januara 2018. do 10.00 sati na e-mail adresu : stipendije2018@institutfrancais.ba.

  • Detaljne informacije o dokumentaciji i procedurama za master 2 studije možete besplatno preuzeti OVDE.
  • Detaljne informacije o dokumentaciji i procedurama za doktorske studije možete besplatno preuzeti OVDE.

Ukoliko imate pitanje ili Vam je potrebna pomoć u vezi sa aplikacijom za stipendiju Vlade Republike Francuske, studijskim programima u Francuskoj, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

studije francuska stipendija via academica
American University in Bulgaria AUBG – diploma koja svuda otvara vrata

Američki sistem obrazovanja se time pokazao kao najkvalitetniji u svetu jer je studentu omogućeno da razvije svoju kreativnost, kritičko mišljenje i aktivno celoživotno učenje, gde same brojke pokazuju kvalitet ovog sistema obrazovanja – 18 od 20 univerziteta na QS listi zauzimaju američki univerziteti.

O UNIVERZITETU AUBG

AUBG – American University in Bulgaria sa sedištem u Blagoevgradu osnovan 1991. godine, prva je američka institucija koja je počela da se bavi liberal arts u celoj Istočnoj Evropi. Ovaj Univerzitet je podržan ne samo od strane Američke i vlade Bugarske već i Instituta za Otvoreno Društvo (Open Society Institute) i Univerziteta na Majnu. Univerzitet broji oko 1.100 studenata iz preko 40 zemalja. Odlikuje se inovativnim i primenjivim naučnim tehnikama počevši od umetnosti, humanih nauka, biznisa i tehnoloških nauka. Studenti ovog Univerziteta biraju svoja polja interesovanja i učestvuju u stvaranju idealne kurikule za svakog pojedinca. Prednost ovog univerziteta je što možete studirati dva programa odnosno odabrati program koji će biti glavni i sporedni, tako da ćete na kraju studija imati diploma iz dve oblasti. Alumnisti ovog univerziteta su globalno povezani u mrežu uspešnih ljudi koji deluju na svim poljima i na svih 5 kontinenata.

AKADEMSKE STUDIJE

Univerzitet u Blagoevgradu nudi samo Bachelor studije, a Executive MBA je moguće završiti u Sofiji. AUBG je najpoznatiji univezitet Istočne Evrope poznat po liberal arts sitemu studiranja. Ovaj sistem je koncipiran tako da student može da studira različite predmete kao na primer umetnost, istoriju, ekonomiju, biznis, a u isto vreme bira i svoje Major predmete, one na koje student želi da stavi akcenat. U prevodu, to znači da ako neko za svoje glavne predmete, Major predmete, izabere Business Administration ili Computer Science može kao Minor predmete uzeti istoriju ili umetnost.

Liberal arts students imaju i tu mogućnost da biraju svoju oblast studiranja, profesore kao i nastavni program.

Poseban akcenat pri ovoj vrsti studiranja je stavljen na vannastavne aktivnosti. Nakon prve godine gde student postavlja temelje u raznim sferama može se odlučiti za jedan ili više Major predmeta, a diploma koju stiče je Bachelor of Arts (BA). Postoji i program koji se zove Self Designed Major and Literature gde je diploma akreditovana samo od strane Amerike (isti slučaj je i sa studijama Literature).

Američki sistem obrazovanja se time pokazao kao najkvalitetniji u svetu jer je studentu omogućeno da razvije svoju kreativnost, kritičko mišljenje i aktivno celoživotno učenje, gde same brojke pokazuju kvalitet ovog sistema obrazovanja – 18 od 20 univerziteta na QS listi zauzimaju američki univerziteti.

Fakultet u svom sastavu ima i institute za engleski jezik čiji je cilj da vas pripremi za testove znanja jezika TOEFL i SAT koji su neophodni za upis na fakultet.

APLICIRANJE

Za aplikaciju je neophodno podneti sledeću dokumentaciju:

Glavni (Major) programi su:

  • Business Administration
  • Computer Science
  • Economics
  • European Studies
  • History and Civilizations
  • Information Systems
  • Journalism and Mass Communication
  • Literature (Secondary Major)
  • Mathematics
  • Political Science and International Relations
  • Self-designed major (Secondary Major)

Sporedni (Minor) programi su:

  • Anthropology
  • Computer Science
  • Economics
  • Entrepreneurship
  • European Studies
  • Film Studies
  • Fine Arts
  • History
  • Information Systems
  • Integrated Marketing Communications
  • Journalism and Mass Communication
  • Literature
  • Mathematics
  • Modern Languages and Cultures
  • Philosophy and Religion
  • Political Science and International Relations
  • Public Policy
  • Southeast European Studies

KAMPUS

AUGB kampus se nalazi u mestu Blagoevgrad koje je na sat vremena vožnje od Sofije. Kampus je nov i opremljen je po najsavremenijim standardima. U sastavu kampusa se nalazi biblioteka, studentski akademski centar. Na univerzitetu se studenti mogu baviti brojnim sportovima pošto je kampus opremljen fiskulturnom salom i teretanom. Univerzitet ima timove u brojnim sportovima kao što su fudbal, košarka, odbojka i jednom godišnje se organizuju univerzitetske olimpijske igre.

CENE STUDIJA

95% studenata na AUBG primaju neku vrstu fee reduction pomoći kada je o plaćanju reč. Cena godine studije je 11700$, troškovi kampusa su između 1410$ i 1750$ (predviđeno je da svi studenti AUBG-a žive u kampusu osim ako nisu bugarski državljani). Dodatni troškovi su obavezna student activity fee 580 $, zdravstveno osiguranje obavezno za internacionalne studente u iznosu od 120$ i knjige 300$, troškovi izrade vize su oko 100 eura kao i vađenja privremene ID kartice za strane državljane koja košta 290 eura. Postoji i mogućnost pretplate na ishranu u kantini i to košta 1200$ godišnje.

PRIJAVA

Rokovi za prijavljivanje na studije su 1. oktobar, 1. novembar, 1.mart (rana aplikacija) i 1.jun. Aplicira se putem Online aplikacije, UCA ili CommonApp koja se može naći na njihovom sajtu. Ovaj univerzitet odobrava i transfer studenata sa drugih univerziteta na njihov univerzitet kao i Erasmus razmene studenata.

Via Academica je zvanični partner univerziteta i obezbeđuje vam besplatno pomoć i direktan upis na AUBG Univerzitet u Bugarskoj.

ZAŠTO UPISATI AUBG

  • Imate mogućnost dobijanja stipendije: na raspolaganju su merit i need based. Školarina je 11.700 EUR, ali većina studenata dobije izvesno umanjenje i plaća godinu studija oko 6.000 EUR.
  • Studetni za iznos od 11.700EUR mogu da strudiraju godinu dana u SAD-u ili Evropi. Do prvog marta je najbolje aplicirati ako želite da imate veće šanse za dobijajne stipendije.
  • Univerzitet nudi veliki broj studentskih aktivnosti
  • Employment rate je oko 70% nakon završenih studija
  • Sam univerzitet organizuje job fair (sajam zapošljavanja) gde studentima pomažu u pronalasku praksi i stažiranja.
  • Akreditova su u Evropi i Americi
  • Traju 4 godine i rade po američkom liberal arts sitemu gde sami birate svoje Major i Minor predmete i kreirate nastavni program
  • Imaju u ponudi i MBA studije u Sofiji, a od skoro u parterstvu sa Univerzitetom Bocconi imaju program Executive Master in Finance, Banking and Real Estate

OPEN HOUSE

Ukoliko ste student 4. godine srednje škole i želite da posetite AUBG univerzitet besplatno i upoznate se sa kampusom, profesorima i sistemom nastave, kao i sa drugim budućim studentima imate priliku da konkurišete za AUBG Open House. Više o prijavi pročitajte na LINKU. Prijave traju do 4. novembra!

Takođe, Via Academica organizuje predavanje na temu američkog sistema studija gde će specijalni gost biti predstavnica AUBG, Nadya Tabutova. Posetite nas u Impact Hub-u 31. oktobra.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

AUBG Open House Via Academica Study Abroad
Nova School of Business and Economics

Škola je osnovana u Lisabonu 1978. godine i ubrzo je postala lider u obrazovanju u oblasti ekonomije i biznisa u Portugaliji i jedna sa najboljim programima u Evropi i svetu. O tome govori i činjenica da je godinama unazad rangirana u 20 najboljih na rang listi koju objavljuje Financial Times. Činjenica da se nalazi u Lisabonu, jednom od najpoželjnijih i najsigurnijih gradova Evrope, samo je još jedna pozitivna strana ukoliko se odlučite da svoje studije provedete na nekoj mediteranskoj destinaciji, potpuno drugačijoj od centralne i zapadne Evrope.

Nova School of Business and Economics – najprestižnija biznis škola u Portugaliji i jedna od vodećih u Evropi

 

Predstavljamo vam Nova School of Business and Economics jedan od 20 najboljih fakulteta u oblasti ekonomije i biznisa  prema rangiranju Financial Timesa, i vodeću obrazovnu instituciju u ovoj oblasti u Portugaliji koja se može pohvaliti sa šest ministara finansija Portugalije koji su alumnisti ove biznis škole. 

Nova je specifična i po tome što nudi PhD studije, što govori o kvalitetu studija i posvećenosti uprave da se Nova pozicionira kao vodeća insitucija u Portugaliji i Evropi što se tiče biznis studija i ekonomije.

Škola je osnovana u Lisabonu 1978. godine i ubrzo je postala lider u obrazovanju u oblasti ekonomije i biznisa u Portugaliji i jedna sa najboljim programima u Evropi i svetu. O tome govori i činjenica da je godinama unazad rangirana u 20 najboljih na rang listi koju objavljuje Financial Times. Činjenica da se nalazi u Lisabonu, jednom od najpoželjnijih i najsigurnijih gradova Evrope, samo je još jedna pozitivna strana ukoliko se odlučite da svoje studije provedete na nekoj mediteranskoj destinaciji, potpuno drugačijoj od centralne i zapadne Evrope.

Studying at Nova School of Business and Economics is a unique social and human experience. Here students will build lasting friendships for the rest of their lives and develop a network of contacts that will prove invaluable throughout their careers. Moreover, the diversity of profiles within each program will provide a truly enriching experience, during which students will share experiences with peers from a great variety of backgrounds.

Zašto studirati u Lisabonu

Ako ste do sada imali priliku da posetite Portugaliju i Lisabon, onda vam ne treba mnogo objašnjenja što se tiče razloga dolaska u ovu zemlju Iberijskog poluostrva. Izuzetno povoljna klima sa preko 240 dana sa suncem godišnje je samo jedna od prednosti života u ovoj zemlji. Lisabon, kao glavni grad ima nešto preko 550 hiljada žitelja, a 1994. godine je proglašen za Evropsku prestonicu kulture. Muškarci uglavnom znaju i da se ovde igra dobar fudbal, a i da je Portugal bio domaćin Evropskog prvenstva u fudbalu 2004. godine. 2007. u Lisabonu je potpisan Lisabonski dogovor (the Treaty of Lisbon) koji je utvrdio konstitucionalne osnove Evropske Unije.

Danas je Lisabon kosmopolitski grad sa pretežno mladom populacijom. Topla portugalska dobrodošlica, živ duh grada, predivna lokacija na Atlantskom okeanu i reci Tagus će vas odmah zaljubiti u ovaj grad i kulturu.

  • 2013. proglašen za najbolju evropsku destinaciju
  • 7. na svetu po gostoljubivosti
  • 16. najbezbednija destinacija na svetu
  • veliki procenat stanovništva priča engleski jezik
  • 70 studentskih rezidencija na raspolaganju samo u Lisabonu
  • 60 gradskih parkova i javnih bašti u gradu
  • preko 75 muzeja i galerija

Što se troškova života tiče cene su sledeće:

  • studentski smeštaj – 250-400 EUR/mesečno
  • hrana – oko 150 EUR/mesečno
  • prevoz – oko 30 EUR/mesečno
  • telefon – 10 EUR/mesečno
  • kafa – 0.6 EUR
  • bioskop – 5 EUR

 

Osnovne studije

Na osnovnim studijama koje traju tri godine, odnosno šest semestara, postoje dva smera – ekonomija i menadžment.

Osnovne studije iz ekonomije predstavlaju prvi program koji je uveden prilikom osnivanja škole. Ovaj program daje širinu iz svih relevantnih oblasti ekonomije, finansija, prava i društvenih nauka. Program u oblasti menadžmenta je uveden 1995. godine, a  usmeren je na praktičnu primenu u oblasti marketinga, strategije i organizacije i priprema studente za izazove sa kojima će se suočiti u svakodnevnom radu.

Master studije

Master studije traju tri semestra. Postoje tri smera: ekonomija, finansije i menadžent, koji vas specijalizuju i pripremaju za oblasti kojima želite da se bavite. U prvom i drugom semestru pohađaju se predavanja, dok je treći semestar posvećen izradi master projekta.

EKONOMIJA – Posvećeni uskoj saradnji sa kompanijama i institucijama, primenjenom znanju i visokom procentu zapošljivosti nakon studija, kao i novim trendovima u svetu ekonomije.

FINANSIJENa 19. mestu najboljih Masters in Finance programa na svetu u 2017 (100% studenata se zaposli u prvih 6 meseci nakon završetka master studija).

MENADŽMENT – Odlična baza biznis studija koja vas priprema za tržište rada i pruža vam potrebne subject-specific i tehničke veštine.

Postoji i mogućnost razmene gde student može izabrati jedan od 50 kurseva u svakom semestru. Cena godine tokom razmene iznosi 3000 EUR za osnovne studije i 4000 EUR za master studije.

Aplikacija za razmenu se vrši preko sajta fakulteta i potrebno je dostaviti: prevod položenih ispita, CV i potvrdu da ste students sa univerziteta na kome pohađate nastavu.

Školarine

Školarina za osnovne studije iznosi 6000 EUR, za studente osnovnih studija postoji Kofi Annan stipendija koja se dodeljuje studentima iz zemalja u razvoju. Školarina za Master of Management i Master of Economics iznosi 9.900 EUR, a za Master of Finance je 11.000 EUR. Škola obezbeđuje stipendije za 30 najboljih studenata kao i umanjenja školarine za studente sa dobrim akademskim profilom.

Studenti koji apliciraju posredstvom Via Academice uglavnom dobijaju znatna umanjenja školarina prilikom upisa studija.

Aplikacija

Proces aplikacije se vrši na sajtu škole gde je potrebno dostaviti sledeću dokumentaciju:

  1. Sliku pasoša
  2. Kopiju lične karte
  3. CV
  4. Prevod ocena i predmeta poslednje dve godine srednje škole
  5. Motivaciono pismo
  6. Sertifikat znanja engleskog jezika – TOEFL ili IELTS

Nakon završene aplikacije radi se test iz matematike na sajtu škole. Poslednji korak aplikacije predstavlja intervju na kome će se  diskutovati o motivaciji i rezultatima testa iz matematike kandidata.

Zašto biti student Nova School of Business and Economics:

  • Zato što predstavlja jednu od najboljih obrazovnih ustanova u oblasti ekonomije i biznisa u Evropi i svetu
  • Zato što su troškovi života u Portugaliji jeftiniji u odnosu na druge države zapadne Evrope
  • Zato što je Nova jedan od naših partnera i pomažemo Vam u čitavom procesu apliciranja i upisa studijskih programa
  • Zato što ćete steći praktično znanje u oblasti ekonomije i menadžmenta koje će vam biti neophodno za budući posao koji se budete bavili

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

lisbon portugal via academica studies abroad