DOSITEJA – Sigurna stipendija za sve dobre studente

STIPENDIJE ZA NASTAVAK STUDIJA U INOSTRANSTVU – STIPENDIJA DOSITEJA I OVE GODINE ZA NAJBOLJE STUDENTE

 

Ukoliko si dobar student i razmišljaš da studije nastaviš u nekoj od zemalja članica Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) na vodećim svetskim univerzitetima možeš da se prijaviš za stipendiju Dositeja. Dodeljuje je Ministarstvo Omladine i sporta Republike Srbije svake godine za izuzetne studente koji žele da školovanje nastave na priznatim inostranim univerzitetima.

Prijave traju do 1. novembra 2019. a tačan iznos novca koji će stipendisti primiti biće određen u odnosu na budžet za tekuću godinu i još uvek nije poznat. Prethodnih godina iznos stipendije bio oko 5000 eura. Međutim, ako se prijavi veći broj studenata od onog za koje je predviđena stipendija, studenti će biti rangirani prema rangiranosti univerziteta koji student upisuje u inostranstvu, nivou studija koji upisuju, broj završenih godini studija u Republici Srbiji, i da li su do sada već koristili ovu stipendije koje dodeljuje Fond za mlade talente.

stipendija dositeja - fond za mlade talente - via academica

USLOVI KOJE MORATE ISPUNJAVATI DA BISTE APLICIRALI ZA STIPENDIJU DOSITEJA:

– da ste državljanin Republike Srbije ili da imate status izbeglice;

– da imate prebivalište u Republici Srbiji / da imate boravište u Republici Srbiji ukoliko imate status izbeglice;

– da ste položili sve ispite iz prethodnih godina studija;

da vam prosečna ocena nije manje od 8, 50 u toku osnovnih akademskih studija (ali najbolje bi bilo da je 9,0 i više);

– da nemate više od 27 godina ako aplicirate za master studije, odnosno 29 godina ako aplicirate za doktorske studije u inostrasntvu do datuma raspisivanja konkursa;

– da ste najmanje jednu školsku godinu akademskih studija završili (položili sve ispite predviđene studijskim programom za tu godinu studija) na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji;

– da ste u tekućoj školskoj godini upisani na godinu koju pogađate na studijama drugog ili trećeg stepena na jednom od univerziteta zemalja članica Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu ili na vodećim svetskim univerzitetima;

– da imate status redovnog studenta i da pohađate studije i boravite u zemlji gde ste studije upisali.

Celokupnu konkursnu dokumentaciju za stipendiju Dositeja možete preuzeti na linku ovde.

Uz obavezan obrazac prijave na konkurs potrebno je dostaviti i: 

  1. obaveznu dokumentaciju predviđenu uslovima konkursa;
  1. jasno čitljivu fotokopiju kartice ličnog tekućeg računa kandidata ili instrukciju banke za priliv sredstava na lični dinarski račun kandidata;
  1. overeno ovlašćenje za potpisivanje Ugovora o stipendiranju (u slučaju da kandidat, ukoliko dobije stipendiju Fonda, iz opravdanih razloga neće biti u mogućnosti da lično zaključi navedeni ugovor sa davaocem stipendije). Primer ovlašćenja se nalazi na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva omladine i sporta – Fonda za mlade talente –  fondzamladetalente.rs

stipendija dositeja - uslovi - fond za mlade talente - via academica

Studenti koji dobiju stipendiju imaju obavezu da rade u Republici Srbiji najmanje pet godina po zavšetku školovanja u inostranstvu ili da u tom roku najmanje tri godine budu prijavljeni i evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ukoliko se stipendista ipak odluči za rad u inostranstvu, u obavezi je da vrati celokupnu sumu stipendije koju je dobio. Obično se stipendira oko 500 studenata a cifra koja se dobija varira od godine do godine.

Sva obavezna dokumentacija dostavlja se preporučenom poštom ili neposredno predaje na pisarnici Uprave za zajedničke poslove Republičkih organa, Bulevar Mihaila Pupina 2, istočno krilo, Novi Beograd na adresu Ministarstvo omladine i sporta, Fond za mlade talente, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070 Novi Beograd. Dokumentacija mora prispeti u roku dok je konkurs otvoren, dakle do 1. novembra 2019.

Na koverti ispod adrese Ministarstva obavezno napisati: “Fond za mlade talente – Konkurs za stipendiranje studenata u inostranstvu za školsku 2019/20.godinu. Za više informacija preporučijemo ti da posetiš sajt Fonda za mlade talente.

ŽELIMO VAM PUNO USPEHA!

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

srednje škole u evropi i americi via academica

PROČITAJ JOŠ

BAYHOST stipendija za master i doktorske studije u Bavarskoj
BAYHOST je još jedna stipendija za master i doktorske studije u Nemačkoj, ovaj put samo za univerzitete koji se nalaze […]
besplatne-studije-u-italiji-regionalna-stipendija-master-studije-osnovne-studije-studije-u-italiji-besplatne-master-studije-u-italiji-via-academica
Besplatne studije u Italiji
  Želite da studirate u Italiji, ali vam je potrebna puna stipendija? Imamo dobre vesti! Besplatne studije u Italiji su […]
master stipendija italija 2017
Državna stipendija Italije za master i doktorske studije

Vlada Republike Italije i ove godine objavila je poziv za stipendije za strane studente koji žele da nastave školovanje u Italiji. Državna stipendija Italije dodeljuje se svake godine posredstvom italijanskog Ministarstva spoljnih poslova u cilju unapređenja međunarodne kulturne saradnje, razmene znanja, jezika, kulture, italijanskih naučnih dostignuća i promocije italijanskog ekonomskog i tehnološkog sistema.

Državna stipendija Italije nudi:

  • Stipendije u trajanju od 6 do 9 meseci namenjene stranim studentima koji na državnim i privatnim akreditovanim univerzitetima u Italiji upišu master, doktorske ili specijalističke studije u školskoj 2019/2020. godini.
  • Stipendije u trajanju od 3 meseca namenjene stranim studentima koji upišu kurs učenja italijanskog jezika B1, B2, C1 ili C2 nivoa. Kandidat mora posedovati sertifikat znanja italijanskog jezika nivoa A2

Ko može da konkuriše?

  • Za stipendiju za master kandidati koji nisu napunili 28 godina, dok je za doktorske programe starosna granica 30 godina Oni koji žele da konkurišu na istraživačke projekte pod akademskim nadzorom ne smeju biti stariji od 40 godina.
  • Kandidati koji upisuju studije na italijanskom moraju da prilože sertifikat znanja italijanskog jezika minimum B2 nivoa, dok za programe koji se odvijaju isključivo na engleskom jeziku nije potreban sertifikat znanja italijanskog jezika. Ako ćete studirati na engleskom, podrazumeva se da imate B2 nivo znanja iz engleskog. Iz našeg iskustva, čak iako planirate studije na engleskom jeziku, šanse za dobijanje ove stipendije vam se znatno povećavaju ukoliko imate neki sertifikat znanja italijanskog jezika.
master stipendija Italija 2017

Šta državna stipendija Italije podrazumeva?

Stipendija obuhvata potpuno oslobađanje od plaćanja školarine u skladu sa pravilnikom univerziteta ili institucije u koju se kandidat upisuje, puno zdravstveno osiguranje za celokupno trajanje stipendije i mesečni džeparac od 900 EUR.

Važno je da znate da ne možete primati dve ili više stipendija koje daju italijanske državne institucije (morate da izaberete da li ćete državnu ili regionalnu).

Stipendije se daju za period studija od 1. januara 2020. do 31. oktobra 2020.

Oni koji su već dobili stipendiju za akademsku 2018/2019. godinu mogu da je obnove pa će važiti za period od 1. novembra 2019. do 31. oktobra 2020. Obnavljanje stipendije se odobrava samo onima koji su u prethodnoj godini napravili akademski napredak i ostarili dobre rezultate.

Kako i do kada poslati aplikaciju?

Aplikaciju možete poslati preko centralnog portala Ministarstva spoljnih poslova Republike Italije (Farnesina). Potrebno je da se prvo registrujete na linku OVDE Zatim pratite dalja upustva do portala za prijavu i slanje potrebne dokumentacije.

Aplikacije moraju biti poslate do 30. maja 2019. u 14h

Savet Via Academica mentora: Nemojte čekati poslednji dan da pošaljete apliakciju, jer se proteklih godina dešavalo da portal blokira usled velikog broja aplikanata nekoliko dana pre isteka roka.

univerzitet ca foscari - italija - zivot u veneciji

Šta još treba da znate o ovoj stipendiji?

Državna stipendija Italije ne obuhvata studije prvog nivoa (osnovne studije, Laurea triennale 1° ciclo). Takođe, stipendija obuhvata studije koje se odvijaju na italijanskim obrazovnim institucijama, a ne na stranim institucijama bilo da su Univerziteti, Akademije, biblioteke ili škole bilo koje prirode koje imaju sedište u Italiji, niti studije ili istraživačke boravke na privatnim centrima ili istraživačkim laboratorijama koji nisu akreditovani.

Potrebno je da pošaljete

  • Pasoš
  • Dokaz o prijavi/prijemu na studije u Italiji za školsku 2019/2020
  • Diplomu osnovnih/master studija i transkript ocena (ukoliko još uvek studirate, samo transkript ocena)
  • Motivaciono pismo (maksimum 1000 karaktera)
  • CV (maksimum 2000 karaktera)
  • Minimum 2 preporuke namenski pisane za ovu stipendiju
  • Sertifikat znanja jezika na kome ćete studirati u Italiji

Ukoliko se prijavljujete na program koji je na engleskom, dokumentacija treba da bude prevedena na engleski, ali ako je program na italijanskom, onda i dokumentacija treba da bude na italijanskom.

Stipendije se dodeljuju na osnovu uporedne procene prijava u sladu sa kriterijumima. Rezultate, odnosno rang listu, objavljuje Ambasada Italije u Beogradu.

Ne propustite priliku da postanete stipendista italijanske Vlade provedete deo akademskih studija u Italiji. Više informacija o ovoj stipendiji možete pogledati OVDE. Obavezno proverite kakve su mogućnosti za dobijanje italijanske regionalne stipendije u našem tekstu Besplatne studije u Italiji.

Želimo Vam puno sreće!

Vaš Via Academica Tim

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

italija rim via academica
Stipendija Francuska master doktorske studije vlada Campus France Via Academica
Stipendije u Francuskoj za master i doktorske studije

Odlična prilika za sve koji znaju francuski jezik i žele da nastave školovanje u Francuskoj!

U cilju podsticanja akademske mobilnosti, Vlada Republike Francuske raspisala je konkurs za dodelu stipendija za master i doktorske studije i za ovu akademsku godinu. Broj stipendija koje se dodeljuju za državljane Republike Srbije je oko 50, dok je za Bosnu i Hercegovinu između 10 i 15. Rok za slanje aplikacije i konkursne dokumentacije je 18. mart 2019. a za državljane Bosne i Hercegovine 18. januar 2019.

Sve discipline i oblasti studija su obuhvaćene ovim programom stipendiranja, ali posebnu prednost imaju kandidature iz oblasti nauke i tehnike, klimatskih promena i rodne ravnopravnosti. Takođe, potrebno je znanje francuskog jezika na B2-C1 nivou, dok će se u izuzetnim slučajevima razmatrati kandidati koji bi studirali na engleskom jeziku.

Upis u visokoškolsku ustanovu (fakultet, Visoku školu itd.) i prijavljivanje za stipendiju dve su odvojene procedure. Pažljivo pratite rokove za upis na studijski program koji ste izabrali, jer je pri slanju aplikacione dokumentacije potrebno dostaviti dokaz da je već uspostavljen kontakt sa željenim univerzitetom u Francuskoj. To može biti u vidu imejla, prihvatnog pisma ili potvrde o prijemu na studijski program.

Iskoristite vreme do krajnjeg roka za apliciranje da pišete željenim fakultetima i profesorima (doktorske studije), kako bi obezbedili ovaj uslov koji je vrlo važan kriterijum za dobijanje stipendije.

Francuska studije stipendija Via Academica master doktorske
Studenti Francuska studije master doktorske stipendija via academica

IZNOS STIPENDIJE, POVLASTICE I USLOVI

Stipendije u Francuskoj za master studije

Pokriva troškove školarine (u maksimalnom iznosu do 1000 EUR) i života u Francuskoj u periodu od najviše 10 meseci. Ukupan iznos stipendije može iznositi i do 11.000 EUR. Stipendistima su takođe pokriveni troškovi socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a status „stipendiste Francuske Vlade” omogućava dodatne pogodnosti (pomoć za smeštaj u državnim studentskim domovima i sl.).

Uslovi: 

1) Važno je napomenuti da se ovom stipendijom finansiraju samo Master 2 programi. Master 2 (M2) programi u francuskom obrazovnom sistemu su nastavak Master 1 programa, jer osnovne studije (Licence) traju 3 godine. Zbog toga M2 programe mogu upisati studenti iz našeg regiona kojima osnovne studije traju 4 godine, odnosno koji imaju 240 ECTS bodova. U tekstu konkursa stoji da će se M1 programi finansirati ovom stipendijom samo u izuzetnim okolnostima, u skladu sa procenom komisije. Kompletnu listu Master programa koji se nude u Francuskoj možete pogledati i pretražiti na linku OVDE.

2) Stipendijom su obuhvaćeni programi na francuskim državnim univerzitetima, dok će se u izuzetnim slučajevima razmatrati kandidature koje se odnose na određene smerove pri Visokim školama, institutima za političke nauke i privatnim fakultetima: Sciences Po i Collège des Ingénieurs, École Normale Supérieure, itd. Takođe, s obzirom na vrlo visoke troškove života u Parizu  i postojanje dobrih programa u drugim univerzitetskim gradovima, komisija će voditi računa da stipendije ne budu dodeljene samo za programe u Parizu. Dakle, veće šanse imate da dobijete stipendiju ako izaberete master program u nekom od drugih gradova Francuske.

3) Dobro vladanje francuskim jezikom. Komisija može zahtevati od kandidata da polaže test francuskog jezika kako bi mu se predložilo rešenje za usavršavanje jezika pre polaska u Francusku. Ipak, u izuzetnim slučajevima mogu se razmatrati kandidature studenata koji nameravaju da u Francuskoj nastave studijski program na engleskom jeziku. Najveće šanse za stipendiju imate ako dobro govorite francuski  jezik (B2-C1 nivo), i priložite odgovarajući sertifikat jezika (DELF ili DALF).

Dodatni uslovi

Za ovu stipendije mogu da konkurišu državljani Republike Srbije, kao i Bosne i Hercegovine koji planiraju da u Francuskoj upišu studije nivoa “master 2”; koji su završili 4. ili 5. godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna 2019; i koji imaju manje od 30 godina.

Stipendije u Francuskoj za doktorske studije 

Pokriva troškove školarine i života u Francuskoj, ali isključivo u okviru ugovora o komentorstvu između univerziteta u Srbiji (Bosni i Hercegovini) i odabranog Univerziteta u Francuskoj. To praktično znači da ćete morati da budete upisani na oba univerziteta i pripremati doktorsku disertaciju u saradnji sa dva mentora.

Stipendija omogućava da se naizmenično boravi u Srbiji i u Francuskoj u periodu od 3 uzastopne godine, s tim što bi student trebalo godišnje da provede u Francuskoj najviše 6 meseci, to jest najviše 18 meseci ukupno. Stipendistima su takođe pokriveni troškovi socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a status „stipendiste Francuske Vlade” omogućava dodatne pogodnosti (pomoć za smeštaj u državnim studentskim domovima i sl.).

Za stipendiju mogu konkurisati  studenti koji su državljani Republike Srbije (Bosne i Hercegovine); koji planiraju da u Francuskoj upišu doktorske studije; koji su završili 5. godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna 2019. godine; koji imaju manje od 35 godina; i koji su pronašli 2 mentora (jednog u Francuskoj, drugog u Srbiji/Bosni i Hercegovini).

Programe i oblasti doktorskih studija koji se rade na univerzitetima u Francuskoj, kao i kontakte možete pronaći na linku OVDE.

etudiant-paris-full

KRITERIJUMI SELEKCIJE ZA STIPENDIJE U FRANCUSKOJ

Francuska Vlada je ustanovila 6 podjednako važnih kriterijuma kojima se procenjuju kandidati i na osnovu kojih se stipendija dodeljuje:

1. Uspeh tokom studiranja kandidata – Ocene dobijene tokom školovanja, mišljenje profesora (preporuke), itd.

2. Usklađenost kandidature sa prioritetima saradnje Francuskog instituta u Srbiji/Bosni i Hercegovini

Imaju prednost kandidature iz oblasti nauke i tehnike, klimatskih promena i rodne ravnopravnosti. Kao dopunu ostalim kriterijumima, Francuski institut daje prioritet kandidaturama koje se uklapaju u projekte već postojeće međuinstitucionalne saradnje ili koje su u povoju (saradnja među univerzitetima, naučnim laboratorijama, opštinama itd.).

Komisija će obratiti posebnu pažnju na kandidate čije kandidature budu zanimljive nekoj francuskoj firmi koja postoji u Srbiji/Bosni i Hercegovini ili koja bi želela u nju da investira.

3. Kvalitet projekta za nastavak studija ili profesionalno usavršavanje
Razmatraće se motivisanost kandidata, usklađenost njegove kandidature sa profesionalnim ciljevima u Srbiji, koraci koje je preduzeo u vezi sa izborom studijskog programa u Francuskoj.

4. Znanje francuskog jezika
U slučaju da članovi komisije nisu uvereni u zadovoljavajući nivo znanja kandidata, mogu od njega da traže da polaže test francuskog jezika i tako mu predlože rešenje za usavršavanje jezika pre polaska u Francusku. Ipak, mogu se izuzeti studenti koji nameravaju da u Francuskoj nastave studije koje su na engleskom jeziku.

5. Kofinansiranje
Sa posebnom pažnjom biće razmatrane kandidature studenata koji su predvideli još neki izvor finansiranja osim stipendije (preduzeća, opštine iz Srbije/Bosne i Hercegovine ili Francuske, fondacije itd.).

6. Kvalitet odabranog programa
Komisija će uzeti u obzir i kvalitet odabranog programa.

7. Ostalo
U slučaju da pristignu 2 podjednako kvalitetne kandidature, prednost će se dati studentu koji nikada nije imao mogućnost da duže boravi u inostranstvu. Pored toga, vodiće se računa o tome da sve discipline budu podjednako zastupljene, ako i da broj dobitnika bude ravnomerno geografski raspoređen.

Studije Francuska master osnovne doktorske inostranstvo stipendije Via Academica

SLANJE DOKUMENTACIJE

Za kandidate iz Srbije

Konkursna dokumentacija koja se šalje elektronskim putem treba da bude skenirana u jednom PDF fajlu.

Kandidature treba dostaviti lično ili ih poslati običnom ili elektronskom poštom do 18. marta 2019., na sledeći kontakt:

Vesna Adamović, saradnik za mobilnost

imejl: vesna.adamovic@institutfrancais.rs
adresa: Zmaj Jovina 11-11 000 Beograd

Francuski institut u Srbiji
Tel : (011) 302 36 39

Za više informacija o prijavi na stipendiju kao i za dokumentaciju koja vam je potrebna pogledajte OVDE

Za kandidate iz Bosne i Hercegovine

Kandidature treba dostaviti lično ili ih poslati običnom ili elektronskom poštom do 18. januara 2019.

imejl: stipendije2019@institutfrancais.ba
adresa: Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka 16, 71000 Sarajevo.

Odjel za kulturu i saradnju Ambasade Francuske u Bosni i Hercegovini

Za više informacija o prijavi na stipendiju kao i za dokumentaciju koja vam je potrebna pogledajte OVDE

Želimo vam puno sreće!

Ukoliko imate pitanje ili Vam je potrebna pomoć u vezi sa aplikacijom za stipendiju Vlade Republike Francuske, studijskim programima u Francuskoj, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

studije francuska stipendija via academica
Švajcarska državna stipendija za inostrane studente

Švajcarska vlada i ove godine nudi stipendije za doktorske i post-doktorske studije, istraživanja i umetničke programe za internacionalne studente koji žele da se usavršavaju na nekom od švajcarskih državnih (kantonskih) univerziteta. Švajcarska državna stipendija (Swiss Government Excellence Scholarships for Foreign Scholars and Artists) postavlja kao osnovni uslov da već posedujete diplomu master studija, osim u slučaju umetničkih fakulteta gde možete konkurisati i sa Bachelor diplomom.

Švajcarska mnogo ulaže u promovisanje saradnje sa preko 180 inostranih univerziteta, a stipendisti će biti izabrani na osnovu postignuća i to od strane Federal Commission for Scholarships for Foreign Students (FCS).

švajcarska državana stipendija via academica

Šta sve podrazumeva švajcarska državna stipendija?

PhD nivo studija

  • Mesečnu stipendiju u iznosu od 1.920 CHF;
  • Obavezno zdravstveno osiguranje u Švajcarskoj biće pokriveno od strane FCS-a;
  • Pokrivene putne troškove od i do matične zemlje;
  • Iznos od 300 CHF za pomoć pri traženju smeštaja;
  • Jednogodišnju half-fare karticu za javni prevoz s kojom ostvarujete 50% popusta;
  • Podršku i putovanja, večere i obilaske organizovane od strane Swiss Government Excellence Scholarship;
  • PhD stipendisti mogu aplicirati za sredstva koja će im biti dodeljena za rad na terenu (ukoliko rad na terenu bude bio duži od dva meseca, stipendija će biti smanjena za 50% iznosa).

Post-doktorski nivo studija

  • Mesečnu stipendiju u iznosu od 3.500 CHF;
  • Obavezno zdravstveno osiguranje u Švajcarskoj biće pokriveno od strane FCS-a;
  • Pokrivene putne troškove od i do matične zemlje;
  • Iznos od 300 CHF za pomoć pri traženju smeštaja;
  • Jednogodišnju half-fare karticu za javni prevoz s kojom ostvarujete 50% popusta;
  • Podršku i putovanja, večere, obilaske organizovane od strane Swiss Government Excellence Scholarship.

Stipendija za istraživanje

  • Mesečnu stipendiju u iznosu od 1.920 CHF;
  • Obavezno zdravstveno osiguranje u Švajcarskoj biće pokriveno od strane FCS-a;
  • Pokrivene putne troškove od i do matične zemlje;
  • Iznos od 300 CHF za pomoć pri traženju smeštaja;
  • Jednogodišnju half-fare karticu za javni prevoz s kojom ostvarujete 50% popusta;
  • Podršku i putovanja, večere, obilaske organizovane od strane Swiss Government Excellence Scholarship;

Umetničke stipendije

  • Mesečnu stipendiju u iznosu od 1.920 CHF;
  • Obavezno zdravstveno osiguranje u Švajcarskoj biće pokriveno od strane FCS-a;
  • Pokrivene putne troškove od i do matične zemlje;
  • Iznos od 300 CHF za pomoć pri traženju smeštaja;
  • Jednogodišnju half-fare karticu za javni prevoz;
  • Podršku i putovanja, večere, obilaske organizovane od strane Swiss Government Excellence Scholarship;

švajcarska državna stipendija kako se prijaviti via academica

Kriterijumi koje morati ispuniti

 

Doktorske studije
  • Aplikant mora posedovati master diplomu priznatu od strane švajcarskog obrazovnog sistema. Ovu diplomu podnosilac zahteva mora posedovati pre početka stipendije (septembar 2019.) i ona mora biti dostavljena Federal Commission for Scholarships pre početka stipendiranja.
  • Aplikant mora biti rođen pre 31. decembra 1983.godine.
  • Oni koji su boravili u Švajcarskoj duže od jedne godine na početku stipendije ne mogu aplicirati za stipendiju.
  • Aplikanti moraju da imaju pismo preporuke od profesora (budućeg mentora) sa švajcarskog univerziteta, poslato zajedno sa njegovom kratkom biografijom, gde se potvrđuje da je dotični spreman da bude mentor i podrži vašu PhD disertaciju. Bez ovakve vrste preporuke, ne možete aplicirati i bićete odbijeni.
  • Aplikanti moraju imati predlog dizertacije/istraživanja (research proposal) i vremenski rok u kome će se istraživanje obaviti. Ovo je najbitniji, centralni deo vaše aplikacije. Morate mu se posvetiti sa posebnom pažnjom!
  • Aplikant mora posedovati sertifikat znanja jezika potreban za sprovođenje istraživanja u toku PhD studija.
  • Oni koji su već bili stipendirani od strane Swiss Government Excellence Scholarship ne mogu da apliciraju za ovu stipendiju.
  • Stipendisti se moraju preseliti u Švajcarsku u toku trajanja stipendije.

Postdoktorske studije

  • PhD diploma
  • Potrebno je da nije prošlo više od pet godina od sticanja PhD diplome i roka za apliciranje za ovu stipendiju.
  • Oni koji su boravili u Švajcarskoj duže od jedne godine na početku stipendije ne mogu aplicirati za stipendiju.
  • Aplikanti moraju da imaju pismo preporuke od profesora (budućeg mentora) sa švajcarskog univerziteta, poslato zajedno sa njegovom kratkom biografijom, gde se potvrđuje da je dotični spreman da bude mentor i podrži vašu PhD disertaciju. Bez ovakve vrste preporuke, ne možete aplicirati i bićete odbijeni.
  • Aplikanti moraju imati predlog disertacije/istraživanja (research proposal) i vremenski rok u kome će se istraživanje obaviti. Ovo je najbitniji, centralni deo vaše aplikacije. Morate mu se posvetiti sa posebnom pažnjom!
  • Aplikant mora posedovati sertifikat znanja jezika potreban za sprovođenje istraživanja u toku postdoktorskih studija.
  • Oni koji su već bili stipendirani od strane Swiss Government Excellence Scholarship ne mogu da apliciraju za ovu stipendiju.

Istraživanje

  • Aplikant mora posedovati master diplomu priznatu od strane švajcarskog obrazovnog sistema. Ovu diplomu podnosilac zahteva mora posedovati pre početka stipendije (septembar 2019.) i ona mora biti dostavljena Federal Commission for Scholarships pre početka stipendiranja.
  • Aplikant mora biti rođen pre 31. decembra 1983.godine.
  • Oni koji su boravili u Švajcarskoj duže od jedne godine na početku stipendije ne mogu aplicirati za stipendiju.
  • Aplikanti moraju da imaju pismo preporuke od profesora (budućeg mentora) sa švajcarskog univerziteta, poslato zajedno sa njegovom kratkom biografijom, gde se potvrđuje da je dotični spreman da bude mentor i podrži Vašu PhD dizertaciju. Bez ovakve vrste preporuke, ne možete aplicirati i bićete odbijeni.
  • Aplikanti moraju imati predlog dizertacije/istraživanja (research proposal) i vremenski rok u kome će se istraživanje obaviti. Ovo je najbitniji, centralni deo vaše aplikacije. Morate mu se posvetiti sa posebnom pažnjom!
  • Aplikant mora posedovati sertifikat znanja jezika potreban za sprovođenje istraživanja.
  • Oni koji su već bili stipendirani od strane Swiss Government Excellence Scholarship nisu kompetentni da apliciraju za ovu stipendiju.
  • Stipendisti se moraju preseliti u Švajcarsku u toku trajanja stipendije.

Lepe umetnosti

  • Bachelor diploma
  • Aplikant mora biti rođen pre 31. decembra 1983.godine.
  • Aplikant bi trebalo da započne stipendirani program u periodu od najviše tri godine nakon diplomiranja na osnovnim studijama i sticanja Bachelor diplome.
  • Oni koji su boravili u Švajcarskoj duže od jedne godine na početku stipendije ne mogu aplicirati za stipendiju.
  • Aplikant mora posedovati sertifikat znanja jezika potreban za sprovođenje Master programa.
  • Oni koji su već bili stipendirani od strane Swiss Government Excellence Scholarship nisu kompetentni da apliciraju za ovu stipendiju.
  • Stipendisti se moraju preseliti u Švajcarsku u toku trajanja stipendije.

Nacionalnost: Mogu aplicirati svi oni koji ne poseduju švajcarsko državljanstvo. 

švajcarska nacionalna stipendija via academica

Neophodna dokumentacija za apliciranje:

Morate dostaviti tri seta dokumenata (jedan original i dve kopije). Prvi, originalni set dokumentacije mora sadržati originalna, potpisana dokumenta kao i pismo preporuke i prevode dokumenata. Druga dva seta dokumentacije će predstavljati kopije prvog seta, osim pisma preporuke od profesora koje se u ovom slučaju ne dostavlja.

  • Potpisan FCS aplikacioni formular (popunjen i odštampan) sa jednom fotografijom.
  • CV sa listom akademskih publikacija.
  • Motivaciono pismo (max. 2 strane).
  • Kompletan predlog istraživanja/doktorske dizertacije (max. 5 strana, ručno potpisan). Predlog se unosi isključivo u FCS research proposal formular.
  • Pismo preporuke od profesora sa švajcarskog univerziteta (budućeg mentora) zajedno sa njegovom kratkom biografiojom uz potvrdu da je spreman da vas mentoriše u toku vaših studija/istraživanja.
  • Dva pisma preporuke od dva različita profesora iz polja studija aplikanta (takođe se koristi isključivo FCS reference form). U prvom setu dokumentacije ova pisma preporuke se dostavljaju u zatvorenim kovertama.
  • Zvanični prevodi i dokumentacija stečena tokom prethodnog školovanja.
  • Potpisan medicinski sertifikat (koristiti FCS health certificate formular).
  • Dve kopije pasoša aplikanta (prva stranica sa ličnim podacima). Za one koji poseduju dvojna državljanstva potrebno je dostaviti kopije oba pasoša.
  • Nemojte stavljati dokumentaciju u plastične koverte/fascikle.

Rokovi za prijavu zavisi za zemlju iz koje potičete, a za prijave iz Srbije rok je 23. novembar, dok je početak važenja stipendije 1. semtembar. Ovo je link na kome možete pogledati rokove po zemljama kao i detalje procedure. Za dodatna pitanja poželjno je i da se obratite Švajcarskoj ambasadi čiji sajt (ambasade u Beogradu) možete na linku.

Pogledajte video u kome je predstavljena švajcarska državna stipendija

Srećno!

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Za više informacija o švajcarskoj stipendiji kontaktirajte nas putem formulara ispod!

svajcarska cokolada via academica
Stipendija za PhD studije u Sloveniji – iskustvo Marijana Bajića

Marijan Bajić je za svoje doktorske studije odabrao Sloveniju i Univerzitet u Ljubljani. Slovenija se ispostavila kao odličan izbor za studije, a Marjan je bio stipendista te su mu troškovi školarine bili pokriveni, kao i studentski dom i troškovi života. Ljubljana je manji grad od Beograda pa je sve lako dostupno, a Slovenija je prelepa za one koji uživaju u prirodi i biodiverzitetu. Sama procedura apliciranja nije zadala Marijanu mnogo muke, ali je, očekivano, vađenje studentske vize bio prilično komplikovan zadatak za studente van EU. Sve u svemu, Marijan poručuje da su studije u inostranstvu ono na čemu morate raditi samostalno i uporno, a rezultat i stručnost u tome što studirate će vam svakako biti ogromna satisfakcija u toku i nakon samih studija! Iako blizu, Slovenija je ipak destinacija za koju se odlučuje veliki broj studenata iz zemalja Zapadnog Balkana, a vi pročitajte Marijanovo iskustvo zašto je to tako.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Pogled na Ljubljanu sa Šmarne gore Marijan Bajić Studije u Sloveniji Via Academica

VIA BLOG: Recite ukratko nešto o sebi

Poslednje 3-4 godine živim u Ljubljani, inače sam iz Mladenovca. Po obrazovanju sam inženjer biotehnologije, i trenutno sam u potrazi za poslom, za koji očekujem da će biti u struci. Ujedno je biotehnologija i oblast u kojoj vidim sebe u budućnosti, i to radije u industriji nego u akademskoj sferi. Do odlaska na doktorat sam studirao na Univerzitetu u Beogradu. Osnovne studije sam završio na Poljoprivrednom fakultetu (smer Prehrambena tehnologija), a master na Tehnološko-metalurškom fakultetu (smer Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija). Nakon toga sam upisao doktorske studije iz oblasti biotehnologije na Univerzitetu u Ljubljani, koje sam nedavno uspešno završio. Tokom osnovnih i master studija sam bio dosta aktivan. Uglavnom sam odlazio na razne letnje škole i seminare u zemlji i inostranstvu, a par puta sam učestvovao na naučnim konferencijama. Stečeno iskustvo i kontakti sa ljudima su generalno od velike koristi u životu. Što se tiče konkretnih stvari, dosta mi je pomoglo učešće na jednoj naučnoj konferenciji na kojoj sam imao prezentaciju, što mi je kasnije bilo bodovano pri apliciranju za stipendiju za doktorske studije.    

 VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu? Kada ste počeli sa pripremama?

Ideja o studijama u inostranstvu je postojala tu odavno, o tome sam razmišljao još tokom 3. i 4. godine osnovnih studija, gde je inicijalna ideja bila odlazak u inostranstvo na master, mada sam sticajem okolnosti i taj nivo studija završio u Srbiji. Tako da u mom slučaju pripreme od tada nisu ni prestajale, sve do trenutka kada sam dobio stipendiju i upisao doktorske studije u Ljubljani.

VIA BLOG: Šta/ko Vam je najviše pomogao pri apliciranju/upisu studija u inostranstvu? 

Odluku za program sam doneo na osnovu interesovanja, prethodnog iskustva i postavljenih ciljeva. Mada, izbor programa na doktorskim studijama ne bi trebalo da bude težak zadatak, jer ste do tada već sigurni u to šta želite od svoje karijere. Pored toga, većina programa je interdisciplinarnog karaktera, što vam omogućava širok spektar predmeta koje možete birati i na taj način prilagođavati sopstvenim afinitetima.

O programu sam se isključivo informisao preko interneta, iako nije na odmet poznavati nekoga ko studira ili je studirao na konkretnom programu i tako dobiti informacije iz prve ruke. Za konačnu odluku je svakako finansijski aspekt bio krucijalan, tj. momenat kada sam saznao da sam dobio stipendiju.

VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Na primer, u Sloveniji je bila laka procedura nostrifikacije diplome iz Srbije – samo sam poslao tražena dokumenta poštom i u razumnom roku dobio pozitivan odgovor. Taj korak bi izdvojio kao najlakši u proceduri, ako ne računamo elektronsku aplikaciju za upis na program, gde ne bi trebalo biti većih poteškoća.

Sa druge strane, apliciranje za vizu je bilo stresno, mada je to bilo više posledica lošeg tajminga nego komplikovane procedure, jer sam aplikaciju podneo polovinom decembra, a to je period sa nekoliko vezanih praznika. Ambasada zbog toga nije radila skoro do polovine januara naredne godine i cela procedura je bila veoma spora, tako da iskreno savetujem izbegavanje bilo kakvog kontakta sa ambasadama tokom praznika, ukoliko je to ikako moguće.   

VIA BLOG: Na koji način ste finansirali studije? 

Studije sam finansirao iz stipendije pošto sam imao sreće da stipendija pokriva celu školarinu, što nije uvek slučaj. Ostatak predviđenog novca je bio dovoljan za normalan studentski život, što podrazumeva iznajmljivanje (za naše pojmove veoma dobre) garsonjere u domu za postdiplomce, pokrivanje troškova hrane i prevoza, kao i kupovinu garderobe, izlaske, poneko kratko putovanje, itd.

Generalno, doktorat je dosta zahtevan i ne ostavlja puno slobodnog vremena za dodatni posao. Eventualno je moguće naći neki naučni projekat koji je kompatibilan sa vašim doktoratom, pa se tu može zaraditi honorarno. U slučaju diplomskih ili master studija u Sloveniji, mogućnosti su veće, jer se pored klasičnih poslova (konobarisanje, selidbe, promocije i sl.) mogu naći i studentski poslovi u velikim kompanijama koji vam mogu biti od velike pomoći u daljoj karijeri.  

VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali?

Voleo bih da sam znao sve detalje oko konkurisanja za smeštaj, jer mi se desilo da zakasnim na konkurs zbog čega sam morao da plaćam ekonomsku cenu stanovanja (koja je bila približno 30% viša od povlašćene) do narednog, odnosno tokom perioda od nekih 10 meseci. Blagovremeno informisanje bi umnogome olakšalo ceo proces i sprečilo bespotrebno trošenje novca. Smeštaj sam pronašao tek po dolasku u Ljubljanu, i od samog početka sam bio smešten u pomenutom domu za postdiplomce. Ostalo je došlo samo po sebi – prijatelji iz doma, laboratorije, i sl. Ljubljana nije veliki grad, tako da sam vrlo brzo pronašao mesta za izlaske po svom ukusu.

VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet u Ljubljani.

Univerzitet u Ljubljani je lepo organizovan i poseduje dobru infrastrukturu jer ima dosta novih objekata. Na primer, fakultet na kome je bila laboratorija u kojoj sam radio eksperimentalni deo doktorata je dobio potpuno novu zgradu iz fondova EU, i to nedugo po mom dolasku, tako da sam skoro tokom celog doktorata imao odlične uslove. Što se tiče profesora i sistema nastave, možda tu i nisam toliko kompetentan jer sam tokom doktorata imao kontakt sa 4-5 profesora, pri čemu na nekim predmetima nisu bila organizovana predavanja zbog malog broja studenata, što je slučaj skoro svuda na doktorskim studijama.

Uslovi u domu su bili fenomenalni jer je u pitanju dom za postdiplomce. Sobe su zapravo garsonjere, kraj je bio miran i opušten za život. Što se tiče domova za diplomce, tu je situacija sličnija onoj koju možete videti u studentskim domovima širom Beograda.

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Ja sam studirao u zemlji koja je geografski i kulturloški bliska Srbiji, tako da nije bilo previše izazova. Čak nisam osetio ni jezičku barijeru na samom početku svog boravka, iako sam to očekivao. Posledično, veoma lako sam se snašao i uklopio u ovdašnji način života.

Pošto sam vreme tokom studija u Srbiji uglavnom provodio u Beogradu, pokušaću ukratko da ga uporedim sa Ljubljanom. Prva pozitivna stvar je to da je Ljubljana dosta manji i mirniji grad za život od Beograda (jedino što vam može nedostajati je više mesta za izlaske). Po gradu se svuda lako i brzo krećete, i nema bespotrebnog gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama. Naravno, bicikl je najefikasnije (i meni lično najomiljenije) prevozno sredstvo. Druga svar koju bih izdvojio, a tiče se generalno Slovenije, je lepota i veliki biodiverzitet zemlje, pri čemu je sve takoreći nadohvat ruke iz Ljubljane.

VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

Ništa posebno od gorepomenutih stvari ne bih izdvajao kao najvrednije iskustvo iz prostog razloga što je sve podjednako važno gledano iz ugla dalje karijere i života generalno – samostalnost, mreža kontakata, znanje stranih jezika, znanje stečeno na fakultetu, itd. Za potpuni uspeh je neophodna sinergija ovih faktora.

Obzirom da svi imamo spostvene želje i životne ciljeve, ovde bih napisao samo par generalnih stvari. Jednostavno rečeno, neophodno je imati jasno definisane ciljeve praćene jasnim i realnim planovima kako ih ostvariti, kao i proaktivan pristup čitavoj „problematici“. Mislim da je sa takvim stavom uspeh zagarantovan.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

ljubljana-via academica
Stipendije za PhD i post-doktorske studije u Švedskoj

Iznos stipendije koja se dobije je 15.000 SEK (1.570 EUR) mesečno za PhD studente, a 18,000 SEK (1.880 EUR) mesečno za post-doktorske studente i istraživače. Kandidati koji dobiju stipendiju osigurani su od strane Swedish State Group u slučaju nezgoda ili bolesti u toku trajanja stipendije. Svi koji dobiju stipendiju mogu postati članovi SI mreže za buduće svetske lidere (NFGL) koja nudi jedinstvene mogućnosti tokom i nakon boravka u Švedskoj.

SI stipendija za zemje Zapadnog Balkana za PhD i post-doktorske studije

 

Ukoliko planirate da PhD ili post-doc studije završite u Švedskoj, informišite se o stipendiji koja je na raspolaganju za studente sa Zapadnog Balkana, a koju stipendira Ministarstvo Spoljnih poslova Švedske a aministrira Švedski institut. Konkurs se otvara na jesen (obično 1. novembar) i traje do početka januara, za sledeću školsku godinu 2018/2019. 

Stipendiraju se obasti društvenih nauka da bi se ostvarile snažne veze između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske Unije i da bi se radilo na osnaživanju demokratije u regionu. Dodeljuju se samo 4 stipendije. Zemlje koje su u konkurenciji su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Potencijalni aplikanti

Kandidati koji bi da apliciraju za ovu stipendiju bi trebalo da imaju izražene liderske veštine i imaće priliku da dožive švedsku kulturu i da naprave trajne veze Švedske i svoje matične države. Kandidati bi trebalo da budu mladi profesionalci sa izuzetnim akademskim kvalifikacijama i jasnom idejom kako će period istraživanja u Švedskoj doprineti boljitku u državama iz kojih dolaze.

Oblasti studija kojima je dat prioritet su:

  • democratic accountability
  • gender equality, anti-discrimination
  • human rights, tolerance, minority groups
  • independent media
  • pluralistic civil society
  • rule of law
  • transparency, anti-corruption

Kandidati apliciraju za:

PhD student koji želi da deo doktorskih studija provede u Švedskoj (maksimum 12 meseci).
Postdoctoral researcher, prioritet se daje onima koji su doktorirali 2012. godine i kasnije (maksimum 12 meseci).

Stipendija neće biti dodeljena kandidatima koji:

  • žive u Švedskoj dve i više godina u trenutku početka stipendije.
  • imaju švedsku boravišnu dozvolu.
  • imaju švedsku radnu dozvolu.
  • apliciraju za PhD studije a nisu upisani već na PhD studije na univerzitetu u nekoj drugoj zemjli Zapadnog Balkana.
  • apliciraju na post-dok studije a nisu završili PhD studije.
  • su dobili 3 ili više stipendija od strane Švedskog instituta.
  • imaju dvojno državljanstvo neke od navedenih zemalja Zapadnog Balkana i zemlje koja nije na list DAC ili ODA.

Kriterijumi prilikom selekcije kandidata

Evaulaciju prijava vrši Švedski institut (SI) i akademski odbor. U obzir se uzima akademska pozadina kandidata, lična motivacija, kvalitet istraživanja koje aplikant želi da sprovede i ekspertiza u oblasti kojom aplikant želi da se bavi. Predlog istraživanja će biti ocenjen u odnosu na inovativnost, naučni značaj, originalnost, metodološki pristup, relevantnost. Vodiće se računa i o nacionalnosti i polu kandidata.

Stipendija

Iznos stipendije koja se dobije je 15.000 SEK (1.570 EUR) mesečno za PhD studente, a 18,000 SEK (1.880 EUR) mesečno za post-doktorske studente i istraživače. Kandidati koji dobiju stipendiju osigurani su od strane Swedish State Group u slučaju nezgoda ili bolesti u toku trajanja stipendije. Svi koji dobiju stipendiju mogu postati članovi SI mreže za buduće svetske lidere (NFGL) koja nudi jedinstvene mogućnosti tokom i nakon boravka u Švedskoj. Ovo članstvo obezbeđuje učešće na brojnim događajima gde mladi lideri iz celog sveta razmenjuju ideje i stvaraju mreže poznanstava koje kasnije utiču na lični i profesionalni razvoj pojedinaca.

Aplikaciona procedura i bitni datumi

Na sledećem linku možete pronaći instrukcije za apliciranje kao i online aplikacioni portal – LINK.

Kandidati koji su ušli u uži izbor za dobijanje stipendije biće obavešteni krajem maja o rezultatima konkursa i očekuje se da pošalju konačan odgovor o pristanku ili odbijanju stipendije u roku od 14 dana. Aplikacioni period se otvara u novembru i traje do januara.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

sweden via academica
Slovenija – Stipendije za Master i PhD studije

Oblasti studija koje su obuhvaćene ovim konkursom su studije prirodnih nauka, inženjerstva i tehnologija i medicine koje se nude na visoko-obrazovnim institucijama u Republici Sloveniji. U pitanju su isključivo Master i Doktorski studijski programi.

Slovene Human Resources and Scholarship Fund je objavio konkurs za dodelu stipendija za Master i PhD studije stanovnicima Zapadnog Balkana. Državljani sledećih zemalja mogu aplicirati za ovu stipendiju:

  • Bosna i Hercegovina
  • Crna Gora
  • Srbija
  • Makedonija
  • Kosovo

Stipendija obuhvata:

  • troškove života: u ukupnom iznosu od 8.400 EUR po studijskoj godini.
  • školarinu: do 3.000 EUR za svaku godinu studija.

Ukupan iznos koji će biti podeljen je 400.000 EUR.

Rok za podnošenje prijava je petak, 6. oktobar 2017.

Aplikacioni formuar popunjen i potpisan sa svom potrebnom dokumentacijom šalje se na adresu:

Javni sklad Republike Slovenije za razvoj kadrov in štipendije Dunajska 22
1000 Ljubljana
(na koverti je potrebno napisati: Call for Applications No. 226).

Za sva dodatna pitanja možete kontaktirati direktno Jerneja Fornazarič (jerneja.fornazaric@sklad-kadri.si), + 386 1 434 10 97 ili Doris Sattler (doris.sattler@sklad-kadri.si),  + 386 1 434 58 92.

Potrebna dokumenta možete skinuti na sledećim linkovima :

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Study in Slovenia Scholarship Via Academica
BAYHOST stipendija za master i doktorske studije u Bavarskoj

BAYHOST je još jedna stipendija za master i doktorske studije u Nemačkoj, ovaj put samo za univerzitete koji se nalaze u Bavariji. Bavarsko ministarstvo nauke, istraživanja i umetnosti svake godine stipendira kandidate iz Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (ovim su obuhvaćene Srbija i Hrvatska od zemalja sa Balkana). Cilj ove stipenije je ojača saradnju i akademsku razmenu znanja između Bavarske i gorenavedenih regiona Evrope.

Nivo studija: Stipendije su namenjene studentima koji žele da nastave Master ili PhD studije na nekom od Bavarskih univerziteta (Listu možete pogledati ovde).

Oblast studija: BAYHOST stipendija se dodeljuje za sve oblasti studija a univerziteti na kojima možete studirati su svi državni univerziteti, univerziteti primenjenih nauka, umetničkim akademijama kao i Catholic University of Eichstätt-Ingolstadt, Catholic Foundation University of Munich i Protestant University of Applied Sciences Nuremberg. 

Visina stipendije: Stipendija se dodeljuje na mesečnoj bazi u iznosu od 735 EUR (što na godišnjoj bazi ispada 8.820 EUR). Studenti koji imaju dete primaju stipendiju u iznostu od 895 EUR mesečno, što na godišnjoj bazi iznosi 10.740 EUR.

Kriterijum – morate ispuniti sledeće uslove da biste mogli da aplicirate za BYHOST stipendiju Bavarske vlade:

  • morate imate državljanstvo jedne od sledećih zemalja: Bugarska, Hrvatska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Češka, Mađarska, Srbija ili Ukrajina.
  • morate da živite u zemlji svog porekla u vreme apliciranja.
  • ne smete biti stariji od 30 godina (za master studije) i stariji od 35 godina (za PhD studije) prve godine stipendije (početak 01. oktobar 2018. ).
  • imati finansijske dokaze da niste u mogućnosti da sami finansirate svoje studije kao ni novcem koji ste dobili od neke druge institucije.
  • morate dostaviti dokaz o poznavanju nemačkog ili engleskog jezika na kome ćete studirati (zvanični sertifikat tog jezika) na nivou C1.
  • dostaviti diplomu predhodnih studija gde se pokazuju izvanredni rezultati (navedeno je above-average).
  • dostaviti dokaz da ste primljeni na master ili PhD program na nekom od univerziteta u Bavarskoj (u vreme apliciranja ne morate dostaviti dokaz da ste primljeni, ali stipendija vam neće biti dodeljena ukoliko ne budete primljeni do naznačenog roka).

Potrebna dokumentacija: .

  • Popunjena online aplikacija koju ćete dobiti i na email adresu. Potrebno je da je odštampate i priložite zajedno sa dokumentacijom koja se šalje poštom.
  • Motivaciono pismo na nemačkom ili engleskom jeziku (do maksimum 2 strane)
  • Sertifikat o znanju nemačkog ili engleskog jezika
  • kopije diplome i transkripti ocena kao i kopije prevoda od strane sudskog tumača za nemački/engleski jezik (ukoliko niste diplomirali potrebno je dostaviti potvrdu sa fakulteta da ćete diplomirati do 31. jula 2018. godine)
  • kopija prve stranice pasoša
  • Pismo preporuke (“Betreuungszusage”) od profesora sa univerziteta na koji aplicirate u Bavarskoj (obavezno za PhD studente, a poželjno i za Master studente)
  • tabelarni CV na nemačkom ili engleskom jeziku sa skorašnjom fotografijom
  • opciono: dokaz o volontiranju, stažiranju, publikacijama (maksimum 10 kopija ovih dokumenata bez prevoda)
  • za PhD studente: predlog doktorskog rada na dve stranice
  • ako imate dete i aplicirate za family allowance (dodatan novac) morate dostaviti kopiju detetove krštenicu (prevedenu od strane sudskog tumača)

Stipendija se može dobiti za maksimum tri godine studija. Kao i za većinu stipendija, neophodno je dostaviti i pisma preporuke koje će osoba koja vas preporučuje napisati i poslati samostalno i to u zapečaćenoj koverti. Uputstvo za preporuke možete pogledati na linku. Takođe, obavezno je za one koji apliciraju za PhD programe da obezbede pismo preporuke i od profesora sa Bavarskog univerziteta na koji su aplicirali (letter of endorsement), što za studente koji apliciraju na Master studije nije obavezno, ali svakako jeste poželjno.

Rok za apliciranje: Rok za aplikacije je 1. decembar 2017. (datum do kada je potrebno da celokupna dokumentacije stigne na adresu). Drugi rok je 28. februar 2018.

Link stipendije.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

bayhost stipendija via academica
Nauka kao inspiracija – Profesor Boban Arsenijević o iskustvu studiranja u Holandiji

Profesor Boban Arsenijević podelio je sa nama svoju priču, koja nije samo saga o studijama u inostranstvu, već inspirativna ispovest nestandardnog naučnika koji je uspeo da ostvari svoj san – da se bavi naukom i da napredak ne meri samo u granicama Srbije i regiona, već na svetskom nivou. Profesor Arsenijević priča o tome kako je to biti student u okolnostima gde se glas studenata čuje i poštuje, gde se profesorima ne persira već se od njih uči i sa njima se sarađuje, gde savremena nastavna sredstva predstavljaju samo pomoć već otvorenim umovima da saznaju i otkrivaju nove horizonte nauke. Kao misiju je sebi postavio da svoja znanja podeli sa svima onima koji žele da čuju i saznaju više o nauci i mogućnostima usavršavanja i studiranja u inostranstvu. To je i jedan od razloga zašto će se profesor Arsenijević pridružiti besplatnom predavanju o studijama u inostranstvu koje organizuje Via Academica tim. Moći ćete u neformalnom razgovoru da čujete iskustva i preporuke iz prve ruke, kao i da dobijte vetar u leđa da pratite svoje snove, gde god da vas vode.

VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

Rođen sam i odrastao u Nišu, i pripadam generaciju koja je godine inicijacije u svet odraslih provela u uslovima izolacije, ratova i totalitarne vlasti, istovremeno učestvujući u formiranju kulture interneta koja stvara potpuno suprotni ambijent kosmopolitenstva. Ne znam koliko je to realno sećanje, a koliko slika obojena godinama koje stoje između, ali oduvek sam želeo da se bavim naukom. I kad je o nauci reč, uvek sam bio više privučen empirijskim problemima koje treba rešiti nego teorijom ili primenom nauke. Uvek me je jednako privlačio veći broj nauka, uglavnom onih fundamentalnih, od matematike i filozofije do fizike i lingvistike. Zapravo mogu da kažem da pošto naši školski programi ne sadrže nikakve lingvističke sadržaje već se jezikom bave samo kroz naučno problematične klasifikacije i kroz pojmove pravilnog i ispravnog, mogu da kažem da sam lingvistiku sam otkrio, i sam sa sobom razvijao sve dok preko Istraživačke stanice Petnica nisam došao u kontakt sa formalnim lingvističkim teorijama. Tada mi se iskristalisala želja, i namera, da se u životu bavim jezikom iz formalnog, striktno naučnog ugla.

VIA BLOG: Šta ste studirali? Da li ste bili aktivni tokom studija? Da li mislite da Vam je to pomoglo pri apliciranju na studije u inostranstvu/daljoj karijeri?

Išao sam u matematičku gimnaziju (zvanje matematičko-programerski saradnik). Tokom celog školovanja, i u osnovnoj i u srednjoj školi sam išao na veliki broj takmičenja, iz matematike, programiranja, hemije i srpskog jezika. Mnogo sam se prijatnije osećao na časovima dodatne nastave i pripremama za takmičenje nego na redovnoj nastavi. Uprkos tome što sam imao neke divne nastavnike koji su gradivo predavali sa mnogo uzbuđenja i sa sposobnošću da probude radoznalost, prodube razumevanje i povežu materiju različitih predmeta, redovna nastava mi je često bila dosadna, i često sam paralelno sa slušanjem predavanja pisao beleške o matematičkom modelu ponašanja zamenica ili o strukturi glagolske radnje. Pored dana i celih nedelja priprema za takmičenje, dodatne izlete iz nastavne svakodnevice predstavljali su mi seminari lingvistike i psihologije u Petnici.

Tokom studija sam takođe često boravio u Petnici, tada kao mlađi saradnik. Na studijama sam zapravo shvatio koliko su osnovna i srednja škola bile zanimljive, odnosno koliko nastava može biti dosadnija od toga. Dobro u svemu je što sam studije srpskog jezika i književnosti upisao znajući da ću o jeziku slušati davno prevaziđene poglede, i ne očekujući od fakulteta da u toj oblasti išta naučim.

Eksplicitno sam rekao sebi, i podelio to sa bliskim ljudima, da fakultet upisujem kako bih imao diplomu sa kojom mogu otići van zelje da studiram formalnu lingvistiku.

Računao sam, pokazalo se ispravno, da ću fakultet moći da završim uz 2-3 kampanje spremanja ispita godišnje. U toku ostalog vremena sam čitao literaturu iz generativne sintakse i formalne semantike do koje bih uspeo da dođem – uglavnom ne najsavremeniju, ali ipak sasvim reprezentativnu, i korisnu. Mnogo mi je značilo u tom pogledu učešće na dve letnje škole Eastern Generative Grammar, gde sam slušao predavanja kod najvećih imena svetske lingvistike, upoznao svoje vršnjake sa sličnim interesovanjima, i došao u kontakt sa univerzitetima čiji su me programi privlačili.

Osim predavanja profesora Kovačevića na kojima sam se upoznao sa aktuelnim stavovima savremene ruske funkcionalne lingvistike – ne sasvim relevantne za ono čime sam želeo da se bavim, ali vredne pažnje, mogu potpuno da stojim iza stava da na studijama u oblasti nauke o jeziku nisam naučio ništa vredno učenja. Tim jača je bivala moja odluka da znanje potražim van zemlje.

VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Na koji način ste se informisali? Šta/Ko Vam je najviše pomoglo pri apliciranju i upisu studija u inostranstvu? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?

Još dok sam tokom osnovnih i magistarskih studija u Srbiji za svoj račun i po svom navođenju čitao stranu literaturu, na osnovu afilijacija autora stekao sam predstavu o tome koji su univerziteti najjači u oblastima koje su mene interesovale. Pomenute letnje škole i direktna interakcija sa etabliranim istraživačima i sa vršnjacima u sličnoj situaciji pomogla mi je da steknem još jasniju sliku. Iz etičkih razloga nisam želeo da živim u Americi tako da je time većina najjačih centara otpala kao mogućnost. Najjači evropski lingvistički centar u to vreme je bio HIL (Holand’s Institute of Linguistics), zajednički institut Univerziteta u Lajdenu i Univerziteta u Amsterdamu. To je bilo to.

Kod apliciranja mi je mnogo pomoglo desetak profesora koje sam upoznao na letnjim školama.

Nesklon planiranju, bio sam se našao u cajtnotu: ako do septembra ne nastavim studije u inostranstvu, morao sam da idem u vojsku. Obavestio sam te ljude, i oni su me uputili šta da uradim. Kako su rokovi za konkurisanje za doktorske studije već bili prošli, savetovali su mi da napišem cirkularno pismo i pošaljem univerzitetima koji su mi bili zanimljivi, a oni su istovremeno poslali svoja pisma preporuke na osnovu naših diskusija na letnjim školama. Univerzitet u Lajdenu mi je ponudio da Research Master programom, kao nekom vrstom pripreme za doktorske studije, premostimo vreme do narednog konkursa za doktorante. Na kraju mi je u Lajdenu i pre novog konkursa jedan profesor ponudio da se pridružim velikom projektu koji je vodio sa još nekoliko kolega, i tako regulišem svoj status doktorskog studenta, što sam oberučke prihvatio jer je i sadržaj projekta bio vrlo blizak oblastima koje su me najviše interesovale.

VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Kako nisam prošao regularnu proceduru apliciranja, nisam imao nikakve muke. Bio sam pošteđen sve administracije, i svih dokumenata potrebnih za aplikaciju.

VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

Bio sam istraživač na velikom projektu. Imao sam status zapošljenog: primao sam platu tokom sve četiri godine, taj period mi je ušao u radni staž, a plata je krenula sa relativno skromnog nivoa, ali ja nakon druge godine već dosegla do pristojnog života i za Holandske standarde, za mene, suprugu i bebu.

VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

Voleo bih da sam znao rokove za apliciranje na različitim univerzitetima, i uopšte gde se mogu informisati o raspisanim konkursima za doktorske studije, stipendije, projekte. Zato se danas trudi da te informacije dam svim studentima koji pokažu bilo kakvu želju ili kapacitet za postdiplomske studije u inostranstvu.

Voleo bih i da sam znao razne formalne i administrativne pojmove i termine, poput transkripata kurseva, pojma kredita (u to vreme naš obrazovni sistem nije znao za ove koncepte). Mislim da danas studenti o svemu tome znaju neuporedivo više, prvo jer zemlja nije u izolaciji, i drugo jer je sa istočnoevropskog u priličnoj meri, bar formalno, prešla na zapadni administrativni model.

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Tadašnji koordinator doktorskih studija u Lajdenu, Jeroen van de Weijer, inače sjajan fonolog, i njegova supruga Grožina, takođe kolega, ponudili su mi smeštaj prvih pet dana, dok mi on nije regulisao sobu u međunarodnom studentskom domu. U mojoj generaciji studenata bilo je dvoje njih koje sam poznavao sa letnjih škola, svih sedmoro smo bili stranci, tako da smo vrlo brzo napravili vrlo živu zajednicu, a kako je svako upoznavao još ponekog , tako se lako napravila i šira društvena mreža. Posle dve nedelje se četvoro nas u minijaturnom Fiatu Seićento spustilo do Azurne obale na trodnevni road-trip, na koji sam ja krenuo bez pasoša i boravišne dozvole (jer su bili u izradi), potpuno ilegalno. Nakon dva ili tri meseca već nisam morao ni sa kim da se dogovaram o izlasku u grad, mogao sam da odem u Einstein bar, mesto okupljanja stranih studenata, i sigurno bih našao nekoliko drugara.

Kad je reč o bibliotekama i drugoj infrastrukturi, pomenuti koordinator me je već prvog dana poveo na turu po univerzitetu i po gradu (banka i otvaranje računa, registrovanje u opštini, čak i koncertni holovi i barovi). Kada mi je kasnije još nešto trebalo, pitao bih njega ili nekog od kolega. Sećam se da sam u jednom trenutku Jeroenu i Grožini rekao da moram nekako da im se odužim, da im se zahvalim za svu pomoć – bez njih bih bio izgubljen (sećam se kako sam se osećao pre nego što sam našao njegovu kancelariju, sa koferom u ruci, pred univerzitetskim kompleksom, bez ikakve predstave gde ću noćas spavati, šta studije uopšte podrazumevaju, kakve su mi administrativne obaveze).

Oni su mi odgovorili da ću se odužiti tako što ću istu pomoć ponuditi drugima kad budem u njihovoj situaciji. Taj odgovor mi od tad neprestano stoji u glavi, i dajem sve od sebe da znam da svaki put kad se ponovo vidimo mogu da ih sa mirom pogledam u oči.

VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali, slušaonice, sistem, profesore, program nastave, studentski dom/kantinu, aktivnosti… Sve što mislite da je relevantno za Vaš život i studiranje.

Uh, sve što mislim da je relevantno ne bih mogao bez desetak dana. Naravno, sve je mnogo bogatije, novije, opremljenije, od učionica preko domova do kantina. Ono što se plaća je i značajno skuplje – ali ispraćeno stipendijama ili platama koje to mogu da iznesu. Administracija u inostranstvu je jednostavnija, rasterećenija, i naročito – svrsishodnija, logičnija. Nema onih procedura i obaveza koje postoje radi sebe samih, svakoj se jasno razume cilj.

Program nastave na doktorskim studijama je mnogo fleksibilniji, a ono što najviše odudara u odnosu na Srbiju je da doktorski kursevi uopšte nemaju ispite ni ocene.

Postoje domaći zadaci ili nešto poput seminarskih radova, bez kojih se ne može dobiti kredit za kurs, ali nema ispitivanja, spremanja ispita, ocena. Jednostavno se doktorski studenti posmatraju kao ravni, kao mlađe kolege u bukvalnom, a ne eufemističnom značenju tog izraza.

Najvažnija, najupadljivija razlika je za mene bila u količini vannastavnih sadržaja (uslovno vannastavnih, jer se i za njih mogu dobiti krediti). Najmanje dvaput nedeljno smo imali gostujuća predavanja najvažnijih i najaktuelnijih istraživača iz svih krajeva sveta, često su takvi naučnici dolazili na boravke od mesec, tri meseca, ponekad celu godinu, kada bi biti na raspolaganju doktorskim studentima za redovne konsultacije i držali kurseve iz svoje najuže oblasti interesovanja.

I mi kao studenti smo često bili u prilici da predstavljamo svoja istraživanja i dobijemo povratnu informaciju kako na svom univerzitetu, tao i na drugim univerzitetima u zemlji i drugde u Evropi. Sva putovanja su nam bila plaćena, kao i učestvovanje u letnjim i zimskim školama i kursevima u oblasti veština važnih za razvijanje naučne karijere, poput obezbeđivanja finansija i vođenja projekata.

Razlika je i u statusu studenata i profesora, koji je u Holandiji potpuno nehijerarhijski: profesori i studenti su jednaki, jedina razlika je u količini iskustva, znanja, informacija kojima ko raspolaže, i koja diktira tip komunikacije. Drugih asimetrija nema: nema persiranja (iako holandski jezik ima zamenicu iz poštovanja), studenti i profesori se zovu imenom, bez titule ii zvanja.

Mentorstvo koje sam dobio u Srbiji za diplomski i magistarski rad bilo je neobično intenzivno i kvalitetno za srpske uslove. I u poređenju sa takvim mentorstvom, mentorstvo kakvo dobijaju doktorski studenti na holandskim univerzitetima je svetlosnim godinama daleko. U Srbiji mentorstvo retko podrazumeva više od davanja literature, grubog usmeravanja istraživanja, i očekivanja da rezultati istraživanja potvrde stavove mentora i drugih autoriteta. U Holandiji, mentorstvo je mnogo intenzivnije, uključuje redovne sastanke i diskusije o idejama studenta, dizajnu eksperimenata, analizama i teorijama, planu i organizaciji istraživanja. Student mentoru šalje sve što napiše, bilo da je deo disertacije ili rad koji sprema za objavljivanje, mentor čita i vraća sa detaljnim komentarima, nakon čega sledi sastanak i razgovor. Student jednom godišnje ima sastanak sa upravnikom departmana, mentorom i ombundsmanom univerziteta, gde se razgovara o dosadašnjem napretku, razmatraju mogućnosti da se unaprede uslovi njegovog studiranja, prave planovi za nastavak, kao i za kasniju karijeru. Drug deo sastanka obavlja se bez mentora, kako bi student mogao da se požali na eventualne probleme u mentorisanju.

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Meni je najveći izazov bio specifični holandski mentalitet, kao i moj sopstveni osećaj da kao stranac u toj zajednici nekako imam manja prava na usluge institucija društva i na kritikovanje nekih njegovih aspekata. Taj osećaj je bio prevashodno moj unutrašnji stav – ne kažem da mi je nametan stavom zajednice. Ali u spoju sa različitim mentalitetom, on daje jedan opšti osećaj nepotpunosti, nesigurnosti.

Nešto što je ujedno i loše i dobro jeste to da je čovek sam sa sobom, da nema nikakvu mrežu u koju će pasti ako se loše uhvati za trapez pri skoku: nema porodice koja će nam pomoći, primiti nas – opstaješ ako obezbediš opstanak. I ovo je donekle iluzija, jer u uređenom društvu, opstanak je zagarantovan, ali ta iluzija pomalo plaši, a u isto vreme razvija jednu vrstu hrabrosti, samopouzdanja i zdravog pristupa životu.

Izazov je i činjenica da kada se jednom napusti svoja zemlja, ikad se više ne može biti potpuno kod kuće bilo gde u svetu. Ustvari, ovo zavisi od mentaliteta, ali moje lično iskustvo je takvo. Van Srbije sam uvek bar malo stranac (mada svaki put sve manje), kod kuće uvek poredim i frustrira me sve ono što je mnogo gore nego što bi (bez mnogo novca i truda) moglo i moralo biti.

VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

Kad je o studiranju reč, razlika je u pristupu. U Srbiji profesor traži od studenta da sam uradi sve što je potrebno da bi položio ispit – nudi mu predavanja, konsultacije, literaturu, i onda proverava da li je dobro naučio ono što je potrebno: polaganje ispita je uspeh, padanje je ono od čega se polazi. Student ima veliki broj prilika da pokuša, dovoljno je da jednom uspe. Na zapadu se ima jedna prilika za polaganje ispita, eventualno se za jedan predmet po semestru može dobiti popravni. Ali zato profesor čini sve što može da student položi ispit: padanje na ispitu se smatra zajedničkim neuspehom profesora i studenta. To ne znači da će ispit položiti neko ko ne ispuni minimum zahteva i pokaže minimum znanja, ali znači da ću profesor tražiti način da studentu koji ima problema pomogne da savlada gradivo. Kada se na desi da na kursu ima studenta koji bi mogao da padne, profesor mu se posvećuje, razgovara s njim, daje dodatnu literaturu, poziva na konsultacije, trudeći se da mu pomogne da položi.

Ispiti se, inače, polažu isključivo pisanim putem. Usmeni ispiti postoje samo za predmete poput retorike, izgovora u stranom jeziku i sličnih, gde se upravo ocenjuje govor.

Možda najosnovnija razlika je da je u Srbiji studiranje okrenuto ka diplomi: ako našem studentu ponudite da ne pohađa nastavu i ne polaže ispi, a da dobije visoku ocenu  on će prihvatiti. U Holandiji je fokus na procesu, na onome što se nauči, a ispit je tu da i samom studentu pokaže koliko je dobro savladao predmet. Ono što mu je važno nije ta ocena nego samo znanje koje će poneti.

VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

Teško je izdvojiti jednu stvar. Ali ako bih morao – smeštanje sebe i svoje nauke u svet kao kontekst, a ne u nacionalnu naučnu zajednicu, kako je običaj u Srbiji.

Sagledavanje svog rada iz ugla nauke kao takve, svetske naučne zajednice, ali i njegovo izvođenje sa takvom perspektivom.

Naravno, naučni kontakti, zajednička istraživanja sa vodećim naučnicima u oblasti sa svih strana sveta, takođe zauzimaju visoko mesto, kao i aspekti privatnog života, kao što je prilika da se putuje, da se upoznaju najrazličitije kulture.

VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Da odu potpuno otvoreni, sa poverenjem u sredinu u koju idu, i u sebe – bez ikakvih kompleksa. To je prelomni trenutak, onaj kada se kreće na jednu ili drugu stranu. Kada se postavljamo kao deo sveta u koji idemo, spremni da sa njim razmenimo sve što nam može pomoći da rastemo, jednaki sa njime, ili kao manje vredni, odnosno iz svog ugla: potcenjeni, odbačeni, ostavljeni kognitivnoj disonanci između prepoznavanja dobrih osobina tog sveta i povređenog dostojanstva koje nas tera da ga bojimo mračnim bojama i da se prema njemu postavljamo neprijateljski. U prvom slučaju – dobićemo sve što se može dobiti, postaćemo građani svetske nauke, u drugom ćemo se vratiti kuću puni gorkih osećanja, laži prema samima sebi, i sa samo malim delom svega onoga što smo studijama u inostranstvu mogli dobili, i na stručnom, i na ličnom planu.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Ukoliko imate pitanja vezana za studiranje u inostranstvu, kontaktirajte nas popunjavanje besplatnog upita ispod i odgovorićemo vam u najkraćem mogućem roku.