Marijan Bajić je za svoje doktorske studije odabrao Sloveniju i Univerzitet u Ljubljani. Slovenija se ispostavila kao odličan izbor za studije, a Marjan je bio stipendista te su mu troškovi školarine bili pokriveni, kao i studentski dom i troškovi života. Ljubljana je manji grad od Beograda pa je sve lako dostupno, a Slovenija je prelepa za one koji uživaju u prirodi i biodiverzitetu. Sama procedura apliciranja nije zadala Marijanu mnogo muke, ali je, očekivano, vađenje studentske vize bio prilično komplikovan zadatak za studente van EU. Sve u svemu, Marijan poručuje da su studije u inostranstvu ono na čemu morate raditi samostalno i uporno, a rezultat i stručnost u tome što studirate će vam svakako biti ogromna satisfakcija u toku i nakon samih studija! Iako blizu, Slovenija je ipak destinacija za koju se odlučuje veliki broj studenata iz zemalja Zapadnog Balkana, a vi pročitajte Marijanovo iskustvo zašto je to tako.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/4″][vc_empty_space][vc_single_image image=“3318″ img_size=“400×300″][/vc_column][vc_column width=“3/4″][vc_column_text]
VIA BLOG: Recite ukratko nešto o sebi
Poslednje 3-4 godine živim u Ljubljani, inače sam iz Mladenovca. Po obrazovanju sam inženjer biotehnologije, i trenutno sam u potrazi za poslom, za koji očekujem da će biti u struci. Ujedno je biotehnologija i oblast u kojoj vidim sebe u budućnosti, i to radije u industriji nego u akademskoj sferi. Do odlaska na doktorat sam studirao na Univerzitetu u Beogradu. Osnovne studije sam završio na Poljoprivrednom fakultetu (smer Prehrambena tehnologija), a master na Tehnološko-metalurškom fakultetu (smer Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija). Nakon toga sam upisao doktorske studije iz oblasti biotehnologije na Univerzitetu u Ljubljani, koje sam nedavno uspešno završio. Tokom osnovnih i master studija sam bio dosta aktivan. Uglavnom sam odlazio na razne letnje škole i seminare u zemlji i inostranstvu, a par puta sam učestvovao na naučnim konferencijama. Stečeno iskustvo i kontakti sa ljudima su generalno od velike koristi u životu. Što se tiče konkretnih stvari, dosta mi je pomoglo učešće na jednoj naučnoj konferenciji na kojoj sam imao prezentaciju, što mi je kasnije bilo bodovano pri apliciranju za stipendiju za doktorske studije.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]
VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu? Kada ste počeli sa pripremama?
Ideja o studijama u inostranstvu je postojala tu odavno, o tome sam razmišljao još tokom 3. i 4. godine osnovnih studija, gde je inicijalna ideja bila odlazak u inostranstvo na master, mada sam sticajem okolnosti i taj nivo studija završio u Srbiji. Tako da u mom slučaju pripreme od tada nisu ni prestajale, sve do trenutka kada sam dobio stipendiju i upisao doktorske studije u Ljubljani.
VIA BLOG: Šta/ko Vam je najviše pomogao pri apliciranju/upisu studija u inostranstvu?
Odluku za program sam doneo na osnovu interesovanja, prethodnog iskustva i postavljenih ciljeva. Mada, izbor programa na doktorskim studijama ne bi trebalo da bude težak zadatak, jer ste do tada već sigurni u to šta želite od svoje karijere. Pored toga, većina programa je interdisciplinarnog karaktera, što vam omogućava širok spektar predmeta koje možete birati i na taj način prilagođavati sopstvenim afinitetima.
O programu sam se isključivo informisao preko interneta, iako nije na odmet poznavati nekoga ko studira ili je studirao na konkretnom programu i tako dobiti informacije iz prve ruke. Za konačnu odluku je svakako finansijski aspekt bio krucijalan, tj. momenat kada sam saznao da sam dobio stipendiju.
VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?
Na primer, u Sloveniji je bila laka procedura nostrifikacije diplome iz Srbije – samo sam poslao tražena dokumenta poštom i u razumnom roku dobio pozitivan odgovor. Taj korak bi izdvojio kao najlakši u proceduri, ako ne računamo elektronsku aplikaciju za upis na program, gde ne bi trebalo biti većih poteškoća.
Sa druge strane, apliciranje za vizu je bilo stresno, mada je to bilo više posledica lošeg tajminga nego komplikovane procedure, jer sam aplikaciju podneo polovinom decembra, a to je period sa nekoliko vezanih praznika. Ambasada zbog toga nije radila skoro do polovine januara naredne godine i cela procedura je bila veoma spora, tako da iskreno savetujem izbegavanje bilo kakvog kontakta sa ambasadama tokom praznika, ukoliko je to ikako moguće.
VIA BLOG: Na koji način ste finansirali studije?
Studije sam finansirao iz stipendije pošto sam imao sreće da stipendija pokriva celu školarinu, što nije uvek slučaj. Ostatak predviđenog novca je bio dovoljan za normalan studentski život, što podrazumeva iznajmljivanje (za naše pojmove veoma dobre) garsonjere u domu za postdiplomce, pokrivanje troškova hrane i prevoza, kao i kupovinu garderobe, izlaske, poneko kratko putovanje, itd.
Generalno, doktorat je dosta zahtevan i ne ostavlja puno slobodnog vremena za dodatni posao. Eventualno je moguće naći neki naučni projekat koji je kompatibilan sa vašim doktoratom, pa se tu može zaraditi honorarno. U slučaju diplomskih ili master studija u Sloveniji, mogućnosti su veće, jer se pored klasičnih poslova (konobarisanje, selidbe, promocije i sl.) mogu naći i studentski poslovi u velikim kompanijama koji vam mogu biti od velike pomoći u daljoj karijeri.
VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali?
Voleo bih da sam znao sve detalje oko konkurisanja za smeštaj, jer mi se desilo da zakasnim na konkurs zbog čega sam morao da plaćam ekonomsku cenu stanovanja (koja je bila približno 30% viša od povlašćene) do narednog, odnosno tokom perioda od nekih 10 meseci. Blagovremeno informisanje bi umnogome olakšalo ceo proces i sprečilo bespotrebno trošenje novca. Smeštaj sam pronašao tek po dolasku u Ljubljanu, i od samog početka sam bio smešten u pomenutom domu za postdiplomce. Ostalo je došlo samo po sebi – prijatelji iz doma, laboratorije, i sl. Ljubljana nije veliki grad, tako da sam vrlo brzo pronašao mesta za izlaske po svom ukusu.
VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet u Ljubljani.
Univerzitet u Ljubljani je lepo organizovan i poseduje dobru infrastrukturu jer ima dosta novih objekata. Na primer, fakultet na kome je bila laboratorija u kojoj sam radio eksperimentalni deo doktorata je dobio potpuno novu zgradu iz fondova EU, i to nedugo po mom dolasku, tako da sam skoro tokom celog doktorata imao odlične uslove. Što se tiče profesora i sistema nastave, možda tu i nisam toliko kompetentan jer sam tokom doktorata imao kontakt sa 4-5 profesora, pri čemu na nekim predmetima nisu bila organizovana predavanja zbog malog broja studenata, što je slučaj skoro svuda na doktorskim studijama.
Uslovi u domu su bili fenomenalni jer je u pitanju dom za postdiplomce. Sobe su zapravo garsonjere, kraj je bio miran i opušten za život. Što se tiče domova za diplomce, tu je situacija sličnija onoj koju možete videti u studentskim domovima širom Beograda.
VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?
Ja sam studirao u zemlji koja je geografski i kulturloški bliska Srbiji, tako da nije bilo previše izazova. Čak nisam osetio ni jezičku barijeru na samom početku svog boravka, iako sam to očekivao. Posledično, veoma lako sam se snašao i uklopio u ovdašnji način života.
Pošto sam vreme tokom studija u Srbiji uglavnom provodio u Beogradu, pokušaću ukratko da ga uporedim sa Ljubljanom. Prva pozitivna stvar je to da je Ljubljana dosta manji i mirniji grad za život od Beograda (jedino što vam može nedostajati je više mesta za izlaske). Po gradu se svuda lako i brzo krećete, i nema bespotrebnog gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama. Naravno, bicikl je najefikasnije (i meni lično najomiljenije) prevozno sredstvo. Druga svar koju bih izdvojio, a tiče se generalno Slovenije, je lepota i veliki biodiverzitet zemlje, pri čemu je sve takoreći nadohvat ruke iz Ljubljane.
VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?
Ništa posebno od gorepomenutih stvari ne bih izdvajao kao najvrednije iskustvo iz prostog razloga što je sve podjednako važno gledano iz ugla dalje karijere i života generalno – samostalnost, mreža kontakata, znanje stranih jezika, znanje stečeno na fakultetu, itd. Za potpuni uspeh je neophodna sinergija ovih faktora.
Obzirom da svi imamo spostvene želje i životne ciljeve, ovde bih napisao samo par generalnih stvari. Jednostavno rečeno, neophodno je imati jasno definisane ciljeve praćene jasnim i realnim planovima kako ih ostvariti, kao i proaktivan pristup čitavoj „problematici“. Mislim da je sa takvim stavom uspeh zagarantovan.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/2″][vc_column_text]
Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.
[/vc_column_text][contact-form-7 id=“28″ title=“COntact form 1″][/vc_column][vc_column width=“1/2″][vc_single_image image=“3332″ img_size=“600×600″][/vc_column][/vc_row]
