Ja sam Lejla Dizdarevic, imam 26 godina i dolazim iz Beograda. Trenutno pišem za online turističku platformu Itinari o poznatim i manje poznatim mestima na Balkanu, otkrivajući razne skrivene lepote našeg regiona. Moj uzor od malena je bio, i i dalje je, moj deset godina stariji brat, koji je studirao i radi u inostranstvu.
Oduvek me je podsticao da napredujem i naučio me je da je upornošću i vrednim radom sve moguće postići. Još od kada pamtim za sebe želela sam da budem novinarka i da se bavim žurnalistikom, kao i glumom, kojom sam se bavila jedino iz hobija, mada nikad nije kasno. Možda završim na Brodveju u njihovim pozorišnim predstavama :). Govorili su mi da sam, kada sam bila mala, bila veoma radoznala tako da sam šetala sa četkom za kosu koju sam koristila kao svoj mikrofon i intervjuisala ukućane i goste. Moji roditelji su zaista oduvek investirali u mene i podsticali me da učim strane jezike, na šta sam im veoma zahvalna, jer tečno govorim i francuski i engleski koji su mi definitivno pomogli da studiram i radim u inostranstvu. A možete se složiti da ukoliko želite da putujete, definitivno je korisno znati neki strani jezik.
Pohađala sam Treću beogradsku gimnaziju, i bila sam deo prvog eksperimentalnog bilingvanog odeljenja u Srbiji. Naime, 70 % časova su bili na francuskom jeziku, a ostatak na sprskom jeziku, što je definitivno predstavljalo veliki izazov za učenje, ali sa druge strane je znantno uticalo na poboljšanje mog francuskog jezika. Zamislite da se susrećete prvi put sa nekim gradivom, na primer psihologijom, i da ga od starta učite na stranom jeziku. Definitivno najbolji deo studija u Trećoj beogradskoj gimnaziji, pored odličnih francuskih profesora, su bila godišnja studijska putovanja u Francusku. Svake godine smo išli u različite delove zemlje, pohadjali njihovu školu po nekoliko nedelja i vežbali francuski jezik sa lokalcima. Naravno, to je predstavljalo veliki izazov u početku, i bilo je zaista teško razumeti ih i osloboditi se da pričate, ali smo svi primetili koliko je to iskustvo bilo bitno i koliko nas je formiralo u određenom smeru i zaista pomoglo da dovedemo nivo jezika do savršenstva. Pohađajuci škole sa malo drugačijim sistemom obrazovanja, i konstantno upoznajući nove ljude, naučli smo mnogo o drugim kulturama i naši horizonti za buduće studije u inostranstvu su se proširili.
Kada dođe vreme za odluke….
Mislim da sam oduvek želela da studiram daleko od rodnog grada, da se osamostalim, živim sama, donosim samostalne odluke i naučim nešsto novo o drugim kulturama. Nekako sam uvek mislila da je studiranje kod kuce previse uljuljkano za mene, tako da sam želela da odem i da gurnem sebe van svoje komfort zone. Nakon završene Treće gimnazije, logičan sled u budućem obrazovanju bi zaista bio da studiram u Francuskoj. Međutim, nikada nisam želela da studiram na Sorbone i na Science Po, jer nisam bila preveliki fan studija političkih nauka, iako mislim da bi sa ponuđenim stipendijama to bilo veoma izvodljivo. Kao sto sam pomenula, moj stariji brat je oduvek bio moj uzor, idol i glavni kritičar. Podelio je sa mnom njegovo iskustvo sa American University in Bulgaria – AUBG u Blagoevgradu, gradiću nedaleko od Sofije. Privuklo me je to što univerzitet sledi poptuno američki sistem obrazovanja, tako da bih dobila iskustvo američkog koledža, a opet ne bih morala da se selim na drugi kontinent, jer me je to pomalo zastrašivalo, već bih bila u susednoj zemlji, bliže roditeljima i prijateljima. Kada mi je brat pricao o fakultetu dopadala mi se činjenica da pored odabranog glavnog smera studija (majora) postoji mogućnost da se on kombinuje sa drugim smerovima kao sto su biznis, ekonomija, umetnost itd. Takođe, univerzizet nudi neverovatan broj vannastavih aktivnosti kao sto su univerzitetske novine, televizija i radio. Činjenica da taj univerzitet pohadjaju deca iz 50 različitih zemalja mi je bila fascinantna i defenitivno sam želela da se oprobam u tome.
Pripreme je važno početi na vreme…
Pripreme za aplikaciju su počele prilično rano, početkom moje četvrte godine gimnazije, kada sam sakupljala pismo preporuke od profesora, pisala motivaciono pismo i spremala se za američki test za koledž poznatiji kao SAT. I samim Amerikancima taj test predstavlja izazov, primarno zbog toga što je dosta obiman i traje i do 6 sati, tako da sam prilično rano krenula sa pripremama, obzirom da bi veći rezultat na SAT-u bi mi obećavao bolju ponudu od strane fakulteta u smislu stipendija. Olakšavajucća okolnost je svakako bio moj odličan uspeh, međutim to definitivno nije presudno. Mislim da svako ko iole malo ozbiljnije shvati tu pripremu, i zaista vredno vežba za taj test, ima velike šanse, zato što je to više test snage nego test znanja per se.
Informacije zlata vredne…
Oduvek sam sanjala da studiram van kuće, makar to bilo čak i u drugom gradu, jer sam želela da doživim maksimum od univerzitetskih iskustva i da izbegnem kolotečinu života u gradu u kojem sam rođena, ma koliko mi nedostajao i koliko ga obožavala. Kao što sam pomenula, imala sam neverovatnu sreću da je moj stariji brat bio alumnus AUBG, tako da mi je on bio primarni izvor informacija a njegovo iskustvo je zaista bilo krucijalno za moju odluku. Stoga, vođena njegovim primerom krenula sam u proces aplikacije. Nažalost, nemaju svi istu sreću da imaju tako blisku osobu koja je imala neverovatno iskustvo studirajući u inostranstvu, ili naprosto ne znaju o mogućnostima, i mislim da je to zaista nešto sto bi trebalo da se promeni. Mnogi studenti, time sto nisu dovoljno informisani, stvaraju određene predrasude. Takođe, mislim da mlada osoba mora pre svega da to želi sama, jer definitivno nije lako, ni proces aplikacije, ni sam odlazak, ali se na kraju isplati svakako, bar ja tako verujem.
Najteži deo aplikacije za AUBG je definitivno sama priprema i izrada SAT testa, ozbzirom da je to veoma zahtevan i kompleksan sistem testiranja. Ali sa trudom, vežbanjem i upornošću veoma ga je jednostavno savladati. Osim toga, ostatak procesa aplikacije je išao veoma glatko, ali iziskuje dosta strpljenja i naravno uvek nosi tu mogućnost da se vaša želja ne ostvari. Zato mislim da je bitno biti spreman na to i uvek imati neki plan B. Naravno, samo čekanje na rezultate je definitivno bilo najteže, ali gledajući sada na to, sve se dogodilo veoma brzo i lagano. Rezultate sam dobila pre završetka gimnazije, stoga sam bila mnogo opuštenija od ostalih studenata koji su se tek spremali za njihove prijemne ispite, ali sam zato pocela da radim i razmisljam o tome dosta ranije od njih. Letovanje pre odlaska studija je najbolje rešenje da se ceo process jednostavno zaboravi.
Finansiranje studija i troškovi života
Na moju sreću, dobila sam 80 % stipendije od strane fakulteta, što je zaista umnogome olakšalo sam odlazak na studije. Znam da je dosta mojih kolega iz Srbije dobilo i pune stipendije, kao što je i moj brat, 10 godina pre mene, tako da svakako nije nemoguće, samo morate da budete uporni i da date sve od sebe. Još jedna olakšavajuća okolnost je bila to što je Blagoevgrad, studentski gradić gde sam provela svoje najlepše univerzitetske godine, veoma pristupačan za studente. Verovali ili ne, imali smo mogućnost da skoro svakodnevno jedemo po restoranima, izlazimo i učestvujemo u mnogo različitih aktivnosti, što ne bismo baš imali prilike u većim gradovima kao sto su npr. Pariz ili London. Pomislićete da je Blagoevgrad dosta mali grad, sto je i tačno, ali možete uvek da pronađete aktivnost koju želite da radite, pogotovo što je grad dosta živ u bilo koje doba dana ili noći. Takođe, uljuljkanost malog grada može definitivno biti prednost.
Nasuprot tome, sva 4 leta tokom studija sam provela na Work and Travel Programu na istočnoj obali Amerike, u jednom malom letovalištu. Kada sam došla na AUBG, nisam imala nameru da radim tokom leta, ali jednostavnost dobijanja vize kao i činjenica da su svi moji prijatelji išli me je naterala da se predomislim. Svakako nisam zažalila, jer mislim da je to iskustvo bilo krucijalno za moje odrastanje i sazrevanje tokom studija. Pored toga sto smo išli sami na drugi kontinet, bez porodice i prijatelja, orkuženi strancima, suočeni sa limitiranim budžetom, radili smo i do 14 sati dnevno, svaki dan. Stoga, mislim da je to iskustvo definitvno izgradilo moju radnu etiku i naprosto me je očvrsnulo. Kada smo došli prvo leto, nismo imali ni posao ni smeštaj. Veoma limitiranog džeparca, počeli smo na licu mesta sami da se snalazimo.. Poslovi su varirali od konobarisanja i služenja koktela, preko vožnje bicikla i bejbisitinga do prodaje. Iskreno, pogotovo nakon prvog leta, videla se razlika izmedju studenata koji su bili na Work&Travel i koji nisu u tome što su student postajali ozbiljniji, samostalno su vodili računa o svom novcu, i naprosto im se razvio osećaj za dragocenost vremena, koji do tada nisu imali. To iskustvo bih definitivno preporucila svima koji i pored stipendija žele sami da se finansiraju. Ne brinite, nije sve samo rad i rad, tu je dosta druženja, upoznavanja novih i neverovatnih ljudi kao i uživanja na prelepim plažama i letnjim žurkama. Definitivno se isplati, i ne mislim na zarađeni novac, već na promenu koju student dožive i uoče na sebi.
Smeštaj, prijatelji, mesta za izlaske, čitaonice…
AUBG u Blagoevgradu je zaista fantastičan, jer u momentu dolaska imate starijeg studenta koji vam daje detaljnu orijentaciju kampusa, tako da ste veoma brzo upoznati gde se šta nalazi i kako funkcionise. U studentskom kampusu se nalazi apsolutno sve – od domova i smeštaja za student do biblioteke i čitaonica.
Prve godine mi je bila dodeljena soba sa cimerkom koju nisam poznavala, što je naravno uvek izazov, ali i šansa da upoznate nove ljude. Ubrzo nakon toga sam sticajem okolnosti upoznala jos nekoliko studenata iz Srbije i iz bivše Jugoslavije, uglavnom starijih koji su zaista mogli da me fantastično posavetuju, pomognu i upoznaju sa još više ljudi. Kada ste u internacionalnom orkuženju u inostranstvu, krug ljudi koje znate se konstantno povećava, tako da je to nešto što zaista treba iskoristiti. Uprkos tome što se tako nekako uvek zadesi, moguće zbog sličnog temperamenta i mentaliteta, da se ljudi iz istih zemalja grupišu i druže, ja bih posavetovala novim studentima, pogotovo na ovakvom mestu, da dođu sa otvorenim umom, bez predrasuda i voljni da upoznaju nove ljude, različitih rasa i nacionalnosti. Fantastična stvar na AUBG je zaista neverovatna tolerancija i potpuna zabrana diskriminacije po rasnoj i nacionalnoj osnovi, koja je strogo kažnjavana. Da budem iskrena, nikada nisam imala loše iskustvo tamo, niti sam osetila neki animozitet. Medjutim, koliko je to dobro, toliko je i loše, jer je okruženje pomalo nalik staklenom zvonu, i definitivno drugačije od “stvarnog sveta” gde će vam se nažalost neretko dogoditi da budete diskriminisani na osnovu toga odakle dolazite. Ipak, to je nesto što fundamentalno ne može da se promeni, ali vi svakako možete da naučite kako da reagujete na to, a AUBG, i generalno studiranje u inostranstvu, su neverovatna prilika za to, koju zaista treba da iskoristite.
Malo o samom univerzitetu…
AUBG u Blagoevgradu ima zaista fantastičan, renovirani kampus koji uključuje tri zgrade doma, novu zgradu fakulteta kao i zgradu gde se nalazi nova studentska kantina i kafić, teretana sa ogromnim terenima za trčanje i ostale sportove, kao i ogromna sala teatra. Nakon što je izgrađena, tu smo provodili dosta vremena tokom proba za pozorišne predstave koje su, iako amaterskog karaktera, dobijale na težini svakako ozbirom na veličinu pozorišne sale kao i backstage prostora. Naravno, i mi, sami studenti koji smo nastupali, smo se osećali kao da zaista nastupamo u profesionalnom pozorištu.
Starija, glavna zgrada fakulteta, gde su bila održavana neka naša predavanja je bila na svega desetak minuta hoda od kampusa, što je bilo praktično jer su pauze između časova bile uglavnom oko 30 minuta. Blagoevgrad je zaista savršen grad za studente, obzirom da je prilično mali, pristupačan, sa veoma prijatnim i prijateljski nastrojenim lokalcima i internacionalnim duhom studenata i profesora. Klima tog prostora je zaista bila fantastična, tako da smo često uživali čitajući na suncu i ležeći na travi kampusa. Nakon 4 godine veoma je verovatno da ćete propričati jezik mesta u kome studirate, kao i znati sva najbolja mesta, kafiće, klubove i restorane, kao sto je sa mnom bio slučaj. Zaista, imala sam osećaj kao da je taj grad moja druga kuća.
Predavanja su bila na engleskom jeziku, održavana od strane profesora sa svih strana sveta, tako da smo imali privilegiju da slušamo zaista odlične profesore iz Amerike, Bugarske, pa čak iz Novog Zelanda. U zavisnosti od časova, grupe studenata nikada nisu prevelike, što zaista svima daje jednake šanse da aktivno učestvuju u diskusiji na času. Veoma je lako združiti se sa ostalim kolegama, jer pored časova, grupnih projekata i vanškolskih aktivnosti, na kampusu se, kao i gde živim sada ,u Briselu, uvek nesto dešava, bar po nekoliko interesantnih događaja nedeljno.
Najveći izazov života i studija u inostranstvu…
Pored aplikacionog procesa i priprema samog odlaska u inostranstvo, rekla bih da je samostalnost najbolja stvar, a ujedno i najveći izazov. Iako ste to želeli i odabrali, odjednom shvatite da ste se našli sami suočeni sa nekim izborima, prilikama kao i obavezama za odrasle. Kada ste kod kuće postoji ta uljujkanost doma, i roditeljske pažnje i brige, a kada studirate u inostranstvu vi sami morate da brinete o sebi i najbanalnijim stvarima kao sto je ishrana, pranje veša i odlazak u kupovinu, ali i da donosite neke bitnije odluke samostalno. Takođe, događalo mi se da nakon godinu dana studija u Bugarskoj i leta u Americi dođem konačno u Beograd na par dana i potpuno izgubim osećaj da je to moj dom. Nakon toliko putovanja, taj osećaj dođe i prođe, što je sasvim normalno ozbirom da sam provodila 2 nedelje godišnje kod kuće, ali na kraju vam to nekako pomogne da jasnije percipirate stvari kao i da sazrite. U svakom slučaju, postoji taj strah da ćete se, ukoliko se odselite u inostranstvo, otuđiti od svoje okoline, što je u nekom aspetku i tačno da ćete se malo udaljiti, ali sa druge strane će vam pomoći da učvrstite odnose sa ljudima.
Osim naravno drugačijeg sistema obrazovanja i internacionalnog okruženja, rekla bih da je glavna razlika studiranja u inostranstvu od studiranja kod kuce uljuljkanost doma i porodice. Zaista je divno studirati kod kuce, okružen svojom porodicom i prijateljima, ali neretko se dešava da se studenti previše zatvore u ljušturu sigurnosti, i nikako ne postavlaju sebi izazove. Studiranje u inostranstvu će vas, pored kursa samostalnosti i nezavisnosti, postaviti u neke situacije i dileme koje sigurno ne biste susreli da ste ostali u toplini svoje domovine. Naravno, ovo ne navodim kao lošu stvar, već naprotiv, jer mislim da je zaista studiranje van kuće jedno iskustvo koje obogaćuje pojedinca na mnogo nivoa i formira ga kao osobu.
Najvrednije iskustvo tokom studija u inostranstvu, pored neverovatnog iskustva i prilično ubrzanog kursa samostalnosti, su ljudi širom sveta koje sam upoznala i prijateljstva koja sam stekla. Neverovatno je koliko su AUBG alumni povezani, nevezano za generaciju, tako da gde god da otputujem uvek se zadesi da bar neko koga znam bude alumni AUBG-a. Naravno, ti odnosi su nešto na čemu se treba raditi i što se svakako treba vrednovati.
Najvredniji savet budućim studentima
Ukoliko odlučite da ceo program, ili bar deo studija, završite u inostranstvu, što bih vam ja toplo preporučila, posavetovala bih vas da ne ograničavate sebe i da odmah odustanete zato sto vam se čini preskupo, nedostižno ili naprosto zastrašujuce. Proverite svoje opcije, zacrtajte jasan cilj šta želite da postignete i gde želite da budete, a onda samo tražite put do toga. Može da potraje i da bude itekako brdovit, ali pokušajte da uživate u njemu. Vredan rad i upornost se na ovaj ili onaj način uvek isplati. Sa druge strane, uvek maštajte, čuvajte ono dete u sebi i iskreno ga pitajte šta želi, i nikada ne limitirajte sebe, jer moguće je mnogo više nego što vi mislite. I na kraju, ne stresirajte se previse ukoliko ne bude sve baš onako kako ste zamislili, na kraju sve nekako dođe na svoje mesto.
Za Via BLOG piše Lejla Dizdarević, alumni AUBG Univerziteta u Blagoevgradu[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/2″][vc_column_text]
Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu i fazama aplikacionog procesa, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.
[/vc_column_text][contact-form-7 id=“28″ title=“Contact form 1″][/vc_column][vc_column width=“1/2″][vc_single_image image=“3877″ img_size=“600×600″][/vc_column][/vc_row]
