Danas Vam donosimo korisno iskustvo Nikole Jokanovića, alumniste master studija spoljnih poslova na Univerzitetu u Pekingu.
VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.
Moje ime je Nikola Jokanović, iz Beograda, po zanimanju master politikolog za međunarodne poslove, s posebnim interesovanjem za Narodnu Republiku Kinu i Daleki Istok kao region.
VIA BLOG: Šta ste studirali? Da li ste bili aktivni tokom studija? Da li mislite da Vam je to pomoglo pri apliciranju na studije u inostranstvu/daljoj karijeri?
Osnovne studije, kao i prve master studije, sam završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Već tokom izrade diplomskog rada, kao i kasnije na master studijama (na modulu Međunarodna politika), odlučio sam da se posvetim proučavanju Narodne Republike Kine, njenog ekonomskog razvoja i spoljne politike.
VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?
Godine 2012, nakon što sam odbranio master tezu na Fakultetu političkih nauka, upisao sam početni kurs kineskog jezika pri Institutu Konfucije u Beogradu. Institut Konfucije se pokazao kao veoma dobro mesto za učenje kineskog jezika i upoznavanje sa kineskom kulturom, istorijom i načinom razmišljanja. Tako se u jednom trenutku javila i ideja da odem u Kinu da primenim stečeno znanje, bilo poslovno ili radi studiranja.
VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?
Početkom 2013. dobio sam ponudu za studiranje na Univerzitetu za spoljne poslove u Pekingu (外交学院, Wàijiāo Xuéyuàn), na master programu iz međunarodnih odnosa (a sa engleskim kao radnim jezikom). U pitanju je bio jednogodišnji master program, koji je podrazumevao da se sve obaveze u toku studiranja (uključujući i pisanje i odbranu master teze) završe u roku od godinu dana. Procenio sam da te studije mogu da budu veoma korisne za moje poznavanje NR Kine, njene savremene istorije, ekonomskog razvoja i spoljne politike, ali i da time mogu da unapredim svoje znanje kineskog jezika i da steknem nova poznanstva u Kini. Na kraju, master studije sam započeo u septembru 2013, a uspešno završio u julu 2014. godine.
VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?
Jedan od najvećih izazova je predstavljala puna legalizacija dokumenata neophodnih za upis. Legalizaciju sa prevodom dokumenata na engleski jezik je bilo neophodno uraditi za svaki od dokumenata koji su izvorno napisani na srpskom jeziku. Imao sam tu sreću da su ljudi u mom okruženju bili raspoloženi da pomognu, pa se na kraju sve to srećno i pravovremeno završilo.
VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije?
Još jedan od razloga da se opredelim za ove studije je bila stipendija Vlade NR Kine, koja je pratila ovaj program. Stipendija je bila dovoljna da pokrije osnovne troškove života u Pekingu, dok je smeštaj bio obezbeđen najpre u novom, a nakon toga u starom kampusu Univerziteta za spoljne poslove.
VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?
U okviru podnošenja prijave, bilo je neophodno da obavim lekarski pregled u Beogradu. Pretpostavljao sam da će potvrda o zdravstvenom stanju iz Beograda biti dovoljna i da neće biti neophodno da to sve ponavljam u Pekingu. Ipak, po dolasku u Peking je bilo neophodno da obavim još jednu lekarsku proveru i da sam snosim njene troškove.
VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?
Većina ljudi s kojima sam provodio vreme je takođe studirala na Univerzitetu za spoljne poslove i bili su kao i ja smešteni u kampusu. Tu je bilo studenata iz Kine, ali i širom sveta. Na drugim studijskim programima i na kursevima kineskog jezika u okviru Univerziteta je bilo još studenata iz Evrope, pa sam sa njima provodio vreme. U novom kampusu je bila dostupna veoma savremena i dobro opremljena čitaonica, ali sam se tokom pisanja master teze učlanio i u Narodnu biblioteku (国家图书馆, Guójiā Túshūguăn).
Što se mesta za izlaske i noćnog života tiče, u širem centru Pekinga postoji veliki broj klubova (tu bih posebno izdvojio Sanlitun i Vudaokou, krajeve Pekinga koji su veoma popularni među mladima). Ipak, treba imati na umu noćni prevoz u Pekingu koji još uvek nije dovoljno razvijen. Delovi Pekinga su dobro povezani, i naročito je podzemna železnica dobro organizovana i tačna, ali funkcioniše od 6 do 23h. Što se taksi prevoza tiče, dostupan je u svakom trenutku ali naročito noću predstavlja finansijski izazov zbog ogromnih rastojanja (na primer, rastojanje od centru najbliže deonice Kineskog zida do trga Tjenanmen iznosi 40 kilometara). Ipak, ima najava da će radno vreme podzemne železnice biti produženo i tokom noći, čime će veći broj studenata i mladih moći da uživa u noćnom životu Pekinga.
VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali, slušaonice, sistem, profesore, program nastave, studentski dom/kantinu, aktivnosti.
Univerzitet za spoljne poslove ima dva kampusa – novi kampus se nalazi u Čangping distriktu (nekih 35km od trga Tjenanmen), dok se stari kampus nalazi u Sičeng distriktu (nekih 6km od trga Tjenanmen). Novi kampus je sagrađen pre nekoliko godina i pruža izuzetne uslove za studentski život; takođe, pored čitaonice i slušaonica postoje i odlični uslovi za bavljenje sportom (fudbalski stadion sa atletskom stazom, bazen, teretana, tereni za košarku, odbojku i tenis). Vezu između dva kampusa olakšava i školski autobus.
Što se profesora tiče, svako od njih je proveo određeno vreme na usavršavanju u evropskim zemljama, Sjedinjenim Državama, Australiji ili u Kanadi. Što se njihovog načina rada tiče, njihovi metodi rada i literatura koju preporučuju su u skladu sa najsavremenijim metodama koji se primenjuju u zapadnoj Evropi, Sjedinjenim Državama i drugde u svetu.
U oba kampusa postoje uslovi za raznovrsnu ishranu – tu su klasičan kineski restoran, poseban restoran namenjen studentima muslimanske veroispovesti i restoran u kome je moguće poručiti zapadnu hranu (npr. picu ili špagete). Ručak je u periodu od 11 do 13h, dok je večera od 17 do 19h, što se pojedinim studentima iz Srbije može učiniti kao suviše rano. Ipak, u blizini se nalaze samoposluge pa je lako snabdeti se svime što je neophodno.
Stekao sam utisak da kineski studenti veoma vole karaoke. U samom kampusu je u više navrata organizovano karaoke veče, i nije neuobičajeno da se kineski studenti organizuju između sebe (ponekad i u grupama od po 10-15 ljudi) i da iznajme jednu ili dve specijalno opremljene sobe za karaoke. Budući da u slobodno vreme sviram gitaru i da sam jedno vreme pevao u horu, bilo mi je zadovoljstvo da se u nekoliko navrata priključim karaoke večeri.
Konačno, imao sam priliku da putujem po Kini. U pitanju je zemlja sa veoma razvijenom mrežom brze železnice, koja se brzo širi. Razdaljine između gradova mogu da budu ogromne (na primer, rastojanje između Pekinga i Šangaja je 1320 kilometara, dok je između Pekinga i Šendžena oko 2300 kilometara), ali brzom železnicom se sve to može preći u roku od nekoliko sati, po cenama koje su pristupačnije od cena avionskih karata. Stoga bih svakom ko putuje u Kinu, a željan je da vidi dosta toga za kratko vreme, preporučio da makar jednom putuje brzom železnicom.
VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?
Ovde bih pomenuo jezičku barijeru i kulturološke razlike, koje doduše uz odgovarajuću pripremu i upoznavanje sa Kinom uoči dolaska i nije teško premostiti. Iako je radni jezik mojih studija u Kini bio engleski i mada je u kampusu bilo mnogo ljudi koji govore dobar engleski jezik, za svakodnevne prilike i snalaženje u Pekingu je ipak preporučljivo steći makar osnovno znanje mandarinskog jezika i poznavanje kineskih karaktera.
Jedna od značajnih pogodnosti koja stoji na raspolaganju studentima koji su prvi put u Kini, i koji još uvek ne znaju dovoljno kineski jezik, su volonteri. U oba kampusa postoji grupa kineskih studenata koji govore odličan engleski jezik i koji su u svakom trenutku spremni da pomognu u snalaženju.
VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?
Najvažnija razlika u odnosu na Beograd se tiče rastojanja unutar samog grada, kao i životnog standarda koji je za oko 50% viši u Pekingu. Kao što je već rečeno, gradski prevoz u Pekingu je dobro organizovan i čest ali je uprkos tome (a zbog velikih rastojanja) sasvim uobičajeno da se provede i više od 90 minuta idući u jednom smeru, od periferije ka centru grada. Takođe, klima je u jesenjim i zimskim mesecima znatno suvlja u odnosu na Beograd i nije retkost da prođu meseci bez ijedne kapi kiše.
Konačno, Peking je u vreme kineske Nove godine iliti Prolećnog festivala u jednoj stvari nalik ostalim kineskim gradovima – veliki broj građana Pekinga su tek prva ili druga generacija koja živi u Pekingu, pa zbog toga ima porodicu i prijatelje u manjim gradovima i provincijama daleko od Pekinga. U vreme kineske Nove godine, svi ovi ljudi odluče da provedu vreme sa svojim bližnjima, pa je onima koji u to vreme žele da putuju po Kini izuzetno teško naći voznu kartu (po nekim procenama, najmanje 7-8 miliona žitelja Pekinga u tom periodu putuje u svoj zavičaj).
VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?
Pored poboljšanja znanja kineskog jezika i poznavanja kineske kulture, svoj studentski život u Pekingu smatram dragocenim upravo zbog ljudi koje sam tamo upoznao.
S nekima od njih sam i dan danas u kontaktu i u odličnim odnosima. Imao sam priliku da naučim ponešto o njihovim zemljama, kulturama i običajima, dok sam s druge strane i ja imao priliku da ih upoznam sa Srbijom i srpskim narodom, kulturom i istorijom. Peking je grad koji širom otvara vrata studentima, predavačima i poslovnim ljudima širom sveta, i u pojedinim slučajevima je u Pekingu lakše ostvariti kontakt sa kolegama iz Zapadne Evrope, Sjedinjenih Država i drugde iz sveta nego u Evropi.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/4″][vc_single_image image=“1593″ img_size=“400×528″][/vc_column][vc_column width=“3/4″][vc_column_text]
VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?
Moja poruka srpskim studentima koji svoje studiranje žele da nastave u Kini je da se uoči puta dobro upoznaju sa Kinom, kineskim običajima i kulturom.
Pritom će im posebno biti od koristi ako znaju kineski jezik i umeju da čitaju kineske znakove. Preporučujem im da iskoriste činjenicu da su studenti iz inostranstva (pošto sam u vreme kineske Nove godine uspeo da otputujem u grad Ćingdao, na obali Žutog mora, upravo zahvaljujući činjenici da sam student iz inostranstva), ali i da onda kad se za to ukaže prilika, svoje kolege iz Kine i drugih zemalja upoznaju sa Srbijom i srpskom kulturom, tradicijom i običajima. Ukoliko se u kasnijem obrazovanju i karijeri neko od njih bude profesionalno bavio Kinom, iskustvo studiranja u toj zemlji će mu biti više nego dragoceno.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/2″][vc_column_text]
Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.
[/vc_column_text][contact-form-7 id=“28″ title=“Contact form 1″][/vc_column][vc_column width=“1/2″][/vc_column][/vc_row]
