Centar Centralnoevropskog univerziteta je STUDENT – intervju sa Aleksandrom Sekulićem
Aleksandar Sekulic viablog

Aleksandar Sekulić je sa nama podelio njegovu priču sa studija na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti gde je završio master studije, i za to dobio stipendiju. Iako blizu, Mađarska se pokazala kao potpuno drugačije okruženje za studente – bogat kulturni život, dobro uređeni i opremljeni studentski domovi, osoblje fakulteta koje je uvek na usluzi studentima, drugačiji sistem ocenjivanja, mogućnost za praktičnu primenu naučenog znanja, prakse… Ono što je zaista bilo potpuno drugačije je činjenica da je zapravo student taj oko koga orbitira ceo sistem univerziteta. Kako i sam Aleksandar kaže, sve ovo je predstavljalo snažnu motivaciju njemu da izučava ono što voli na CEU, i da danas može da radi ono što voli i da svojim znanjem doprinese pravnoj jednakosti u društvu. Ono što Aleksandar poručuje je da nećete biti ništa posebniji ako studirate u inostranstvu, mnogi su to uradili pre vas, ali će vaša lična promena i znanja, iskustva , ljudi koje ste upoznali u toku studija pomoći da možda jednog dana učinite nešto posebno i vredno za društvo u kome živite. Odluka i naporan rad koji će vam se sigurno isplatiti su samo na vama.

 VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

Ja sam ponosni Mladenovčanin na privremenom radu u inostranstvu. Bavim se upravo onim čime želim da se bavim – monitoringom ljudskih prava i sloboda, u međunarodnoj organizaciji. U životu sam se vodio raznim idejama od kojih mi je najbolje prošla ta da svako ko može – i treba da doprinese društvu u kom će svi ljudi biti jednaki u pravima. Odlučio sam da toj ideji posvetim svoje radno vreme.

Diplomirao sam na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (španski jezik i hispanske književnosti). Bio sam aktivan, ali ne previše. Učestvovao sam na treninzima i seminarima koji su me privlačili, povremeno volontirao, ali prvi put sam imao zaduženja u kancelariji tek na stažiranju za vreme mastera. Siguran sam da mi je dobar izbor vannastavnih aktivnosti pomogao da upišem program na koji sam se prijavio. Ipak, mnogo kolega je bilo aktivnije od mene tako da su verovatno presudili rezultati testova ili to kako sam predstavio svoje iskustvo. Pravila znaju oni koji odlučuju, a detalje rangiranja nikad neću saznati.

 

VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu? 

Imao sam dvostruku motivaciju da studiram napolju. Sa jedne strane sam hteo da se na kvalitetnom programu u međunarodnoj sredini upoznam sa bitnom i univerzalnom temom što će mi pomoći u profesionalnoj karijeri – to svi kažu. Sa druge strane sam stvarno želeo da napravim pauzu od Srbije gde je atmosfera počela ozbiljno da me guši.

Nisam se dugo pripremao za sam upis, ali podvlačim da sam puno čitao o međunarodnim standardima ljudskih prava. To nisam doživljavao kao pripreme, jer sam zaljubljenik u tu oblast: kao što neko gleda serije, tako ja čitam o stanju ljudskih prava. Osim administrativnih procedura, prijava je podrazumevala nekoliko stvari. Oko motivacionog pisma sam bio vrlo iskren i nije trebalo da se posebno trudim. Za test engleskog (TOEFL) sam se pripremao na Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) u okviru njihovog programa za napredne dodiplomske studije, ali pre svega da bih naučio da dajem koncizne odgovore i da ne bih gubio poene zbog svoje neorganizovanosti. Laganim tempom sam prolazio kroz primere testa logičkog i matematičkog rasuđivanja LSAT gde mislim da jednostavno ne možete puno da se pripremite jer to najvećim delom zavisi od gena. Na kraju su ove pripreme bile dovoljne.

VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? 

Program ljudskih prava na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU University, Budapest) nije bio jedini master na koji sam se prijavio, ali je bio jedini na koji sam bio primljen sa stipendijom. Stipendija mi je izmakla na programu koji mi je bio prvi izbor i, kao tipični nezaposleni diplomac u Srbiji, nisam imao ni najmanje šanse da taj prvi izbor platim iz svog (ili roditeljskog) džepa. Nisam dugo očajavao, u roku od nekoliko dana sam primljen na CEU i bez premišljanja prihvatio ponudu. Iz ove perspektive mi je drago što nisam dobio stipendiju na tom drugom programu – CEU mi je odlično legao.

O ovom univerzitetu sam se najviše informisao kroz BOŠ, koji je deo velike mreže koja zagovara otvoreno društvo. Od BOŠ-a kao da je prošla večnost, ali neću zaboraviti nikog ko mi je pružio podršku na putu ka masteru. Prijatni ljudi sa BOŠ-a mogu da pomognu svakome ko je zainteresovan za studiranje na Centralnoevropskom univerzitetu.

 

VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Bio sam uveren u svoje znanje engleskog i potpuno ignorisao prijavu za TOEFL sve do pred sam istek roka pa je jedino slobodno mesto za polaganje testa bilo u Temišvaru. Otišao sam u prijateljsku Rumuniju, prespavao na kaučsurfingu, polagao test ujutru i vratio se kući uveče. Bilo je zabavno, ali to je bio i dokaz da čak i najlakše stvari možete da zakomplikujete ako se postavite neozbiljno.

Sećam se prijave za neku drugu stipendiju. Na putu do prijave se u nekoj zagušljivoj kancelariji isprečio službenik sa Filološkog fakulteta koji mi je za papire koji su na modernijim fakultetima slobodno dostupni na internetu rekla: „Vi mislite da ću ja vama ovo džabe da dam?“ Nije bilo lako okrenuti se i izaći bez incidenata, ali to je bila još jedna škola koju sam platio.

 

VIA BLOG: Na koji način ste finansirali studije? 

Univerzitet me je oslobodio plaćanja studija, a dobio sam i njihovu stipendiju. Smeštaj u domu i zdravstveno osiguranje su mi bili pokriveni, a preko toga sam imao i oko 200 evra mesečno. To nije omogućavalo neki luksuzan život – jeo sam hotdogove u Ikei češće nego što sam mislio da je moguće. Među uslovima stipendije je bilo i to da nisam mogao da radim tokom studija – logika je bila da kada već dobijam pare, treba da se fokusiram na učenje i polaganje ispita. U svakom slučaju, ne bih ni mogao da stignem da radim povrh studiranja.

Nije bilo glamurozno, mnogi su imali dosta više od mene, ali nije bilo ni loše – u poređenju sa situacijom u kojoj su mnogi u Srbiji bili ostali.

 

VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

Iz ove perspektive, mislim da sam mogao da ispregovaram i nešto veću stipendiju i time sebi omogućim lagodnije studiranje. Nisam znao da postoji mogućnost pregovaranja, ali skoro uvek postoji.

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Studentski dom Centralnoevropskog univerziteta je bio podrazumevani izbor za svakog stipendistu – očekivalo se da prihvatite, ne da odbijete (mada je bilo i onih koji su odbili). Pošto sam u Beogradu živeo i u Studentskom gradu i u Karaburmi, ovaj dom mi je izgledao kao hotel sa pet zvezdica. Svako ima svoju sobu sa internetom i klimom, a čitaonica, kantina i bar su u prizemlju. Dom čak ima i bazen. Dosta ljudi sa mog programa je živelo tamo, a našli smo se preko Fejsbuka pre nego što je nastava počela i ostali dosta upućeni jedni na druge.

Budimpešta ima odlična mesta za izlazak, za svakoga se nađe nešto. Za vreme studija sam jednom ili dvaput nedeljno išao na koncerte. Omiljeno mesto mi je Dürer Kert, preporučujem ga ljubiteljima glasnije muzike.

 

VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali.

CEU je sjajan univerzitet, prilično popularan među studentima iz našeg regiona. Akreditovan je u Mađarskoj i u Njujorku, tako da je sistem američki. Skoro svako ko je studirao na nekom boljem univerzitetu van Srbije ističe kako je student u centru sistema. Tek kad i sami odete da studirate u inostranstvu, počnete da razumete tu predusretljivost, i to što se osoblje ne trudi da vam oteža život na svakom koraku.

Tempo studiranja na našem odseku je bio nemilosrdan. Imali smo po mesec dana nastavu, zatim seriju ispita, skoro uvek sa esejskim pitanjima, a onda sve ispočetka. Ocenjivanje je takođe bilo američko – po sistemu krive (grading on a curve), što znači da sve ocene moraju da se ravnomerno rasporede među studentima. Ma koliko svi bili dobri, uvek će neko morati da dobije najnižu ocenu. Ovo niko nije voleo, studenti su često bili konkurencija jedni drugima. Mislim da ovakav sistem ne dozvoljava najširu razmenu mišljenja koja se mogla očekivati od takve međunarodne sredine i to mi je do danas ostala najveća zamerka univerzitetu.

Imali smo neke sjajne profesore, vrhunske svetske stručnjake u svojim oblastima, ali imali smo i par promašaja. Ljudi su ljudi, uključujući i profesore.

 

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Ovo je vrlo subjektivno. Nekima je nedostajala porodica, nekima su nedostajali prijatelji koji su ostali daleko od Mađarske, neko nije navikao na hladnoću, neko na naporan tempo. Na mom odseku je bila devojka iz Majdugurija, nigerijskog grada poznatog po čestim samoubilačkim napadima, a imali smo i kolegu iz Etiopije koji je danas izbeglica u SAD. Siguran sam da je njihov svakodnevni život pod pretnjama terorista ili vlasti bio teži nego vreme koje su proveli radeći domaće zadatke. Ja sam imao nekoliko neprospavanih noći nad knjigom ili za laptopom, a onda ujutru išao na predavanja, ali u nekoj široj perspektivi – kako da se žalim na to?

VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

Glavna razlika je pažnja posvećena studentu, a zatim kvalitet nastave, raznovrsnost vannastavnih aktivnosti, sistem ocenjivanja itd. Jedan kurs sam pohađao u Strazburu, bili smo u poseti Evropskom sudu za ljudska prava, a dobio sam studijske kredite i za stažiranje u mađarskom ogranku Amnesti internešnela. Mislim da takvih stvari još uvek nema na univerzitetima u Srbiji.

 

VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

Ne mogu da raspetljam šta je najvrednije jer sve dolazi u paketu. Prijatelji i poznanstva, znanja i veštine, razgovori… Sve čini jedinstvenu celinu koja puno znači i u intimnom i u profesionalnom smislu.

 

VIA BLOG: Vaš savet budućim studentima koji žele na studije u inostranstvo?

To što ćete studirati u inostranstvu vas ne čini posebnim – mnogi su studirali pre vas i mnogi će tek studirati. Proživite celokupno iskustvo, sigurno nećete zažaliti, a uz dovoljno truda, pameti i sreće, isplatiće vam se.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

Aleksandar Sekulic go home
Administrator