Pre nego što razmisliš o poslovima budućnosti, važno je da imaš uvid i u to kako bi budućnost mogla da izgleda. Često kažemo da je tehnologija budućnost i da će i svi poslovi budućnosti biti usko povezani sa tehnologijom, bez obzira na to da li će biti interesovanja za to određeno zanimanje ili koliko su te tehnologije praktične. Jedna od stvari koje znamo o budućnosti sa sigurnošću jeste demografija, jer bez obzira na to koji posao radiš, on će na ovaj ili onaj način služiti ljudima. Dakle, važno je razumeti kako izgleda buduća populacija. Pored toga, treba uzeti u obzir i obrazovanje i veštine koje su ti potrebne za određeno zanimanje, kao i to kako će izgledati rad u kompanijama u budućnosti.
U ovom tekstu, Via Academica, potkrepljena iskustvom i svetskim istraživanjima, daje ti uvid u neke od trendova tržišta rada i kako će izgledati rad u kompanijama u budućnosti, kao i uvid u to koje će ti veštine biti potrebne za rad.
Ono što treba da znaš o zanimanjima budućnosti jeste da će veliki deo njih biti isti ili sličan poslovima današnjice, bez obzira na to koji će se novi poslovi i industrije otvarati. Jedino što će se razlikovati jeste to što će se nova zanimanja drugačije zvati i za njihovo obavljanje će biti potrebne drugačije veštine. Kako to da neće doći do velikih promena u zanimanjima budućnosti? Pored zanimanja usko vezanih za tehnologiju, određene poslove će i dalje morati da obavljaju ljudi. Nastavnici u školama će i dalje biti ljudi, koji će predavati uz pomoć novih tehnologija za koje će morati da budu obučeni. Lekari i medicinsko osoblje će i dalje biti ljudi koji će svoj posao obavljati uz pomoć inovativnih metoda i tehnologija, koje je čovek napravio, ali za koje će im biti potrebne nove veštine korišćenja tih tehnologija i metoda. I hotelima u svemiru će biti potrebe za računovođama, baš kao i u hotelima ovde na Zemlji, ali će njima biti potrebne neke nove, dodatne veštine za rad u takvim uslovima.
Radnici budućnosti će trošiti više vremena na aktivnosti za koje su mašine manje sposobne, kao što su upravljanje ljudima, primena stručnosti i komunikacija sa drugima.
Istraživanja su pokazala da će, u narednom periodu, tačnije do 2025. godine, više od 60 miliona ljudi napustiti posao i da će ih zameniti značajno manji broj radnika, svega 40 miliona. Primarni razlozi zašto mnogi profesionalci razmišljaju o napuštanju posla jeste nedostatak ravnoteže između posla i privatnog života, kao i nedostatak mogućnosti za napredovanje u karijeri kod trenutnih poslodavaca. Zato će u budućnosti biti potrebno posedovanje kokrentnih i traženih veština, koje će zaposlenima omogućiti mnogo veću platu, fleksibilnost radnih sati, načina rada, trudnička odsustva, beneficije u vidu treninga, obuće, zdravlja, zabave i sl. mera, koje i danas preduzimaju kompanije kako bi privukle dobre radnike.
Pored potencijalnog izmeštanja radne snage, automatizacija može povećati produktivnost rada i podići kratkoročno PDP. Rezultati otkrivaju da bi, u skoro svim scenarijima, države poput Kine, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, mogle da očekuju da budu na nivou pune zaposlenosti do 2030. godine.
Kada je svetom vladala pandemija korona virusa, ljudi su shvatili da posao nije primarna stvar, te su želeli da imaju više vremena za porodicu, prijatelje, pa i sebe same. Zbog toga se danas, ali i u budućnosti, sve manje ističe radno vreme od 9 do 5. Zaposleni traže fleksibilnije varijante za rad, te se često opedeljuju za freelance posao. Zbog toga će veliki broj firmi ubuduće omogućiti zaposlenima fleksibilnije radno vreme i odmore. Sve veći broj ljudi opredeljivaće se za poslove koji im, za razliku od tradicionalnih radnih uslova od 9 do 5, daju priliku da rade sa bilo kog mesta u svetu, a svoja znanja i veštine iskoriste u različitim poslovima i projektima. Nezavisni radnici imaju jasne prednosti, kao što su bolja ravnoteža između posla i privatnog života, autonomija u projektima koji se preduzimaju i fleksibilnost radnog vremena i lokacije. Zašto bi onda korporacije održavale skupe kancelarije, plaćale beneficije i nosile teret zaposlenih, kada mogu samo da biraju ljude koji će raditi remote određene zadatke, a zatim se razilaziti kada se projekat završi?
Sa napretkom medicine, boljim uslovima života, dostupnijim informacijama javnosti o ishrani i vežbanju, ljudi će živeti mnogo duže. Lekari opšte prakse i lekari specijalisti, medicinske sestre, fizioterapeuti i sve profesije koje se bave negovanjem starijih lica napredovaće, jer će starijima biti potrebne njihove usluge. Pošto će ljudi živeti do svojih 90-ih i dalje, oni će biti primorani da rade duže, te će se i granica za penzionisanje pomerati. Mnogi će biti dovoljno zdravi, ali većini će biti potreban prihod. U prošlosti, kada je uvedeno socijalno osiguranje, prosečan životni vek bio je sredina 60-ih godina. Ljudi bi otišli u penziju, prikupili bi malu penziju, u zavisnosti od toga gde su i koliko dugo radili, i dopunili bi je socijalnim osiguranjem. Sada kompanijskih penzija skoro i da nema. Ovo će doneti stres mlađim ljudima koji će morati da plaćaju svoje starije stanovništvo kroz veće poreze. Sa druge strane, pošto starija generacija neće dobrovoljno napustiti radnu snagu, biće manje šanse da mlađi zaposleni napreduju na korporativnoj lestvici, jer su mesta već zauzeta.
Pre 10 godina, univerzitet je obično okupljao studente između 18 i 26 godina. Danas, univerziteti proširuju svoje kurseve na celoživotno učenje i time zadovoljavaju potrebe zaposlenih profesionalaca i onih koji su u potrazi za novim veštinama i znanjima za određeni posao. Neki univerziteti ostaju povezani sa bivšim studentima, nudeći im besplatan pristup onlajn kursevima, vebinarima koje drže stručnjaci iz različitih oblasti, ali i kroz partnerstva sa kompanijama, kako bi pružili usluge zapošljavanja za one koji žele da istraže poslove koji pokrivaju najnovije tehnologije i trendove.
Obrazovanje i ideje o karijeri će se promeniti. Mnogi će se odlučivati za poslove koje mogu da obavljaju bez univerzitetskih diploma, a koje roboti ne mogu da rade i koji će biti u deficitu, te će se i manje studenata upisivati na univerzitete. Kako bi se izborili sa smanjenim brojem upisanih studenata, univerziteti će ponuditi onlajn kurseve na kojima će najbolji profesori predavati stotinama hiljada ljudi u isto vreme na digitalnoj platformi.
Kompanije će morati da ponude sve fleksibilnije pakete i opcije za zaposlene, kako bi ih privukli. Već danas veliki broj kompanija preispituje različite načine o ulaganju u svoje zaposlene. Npr. ukoliko radiš u nekoj kompaniji na određenoj poziciji, nećeš biti u mogućnosti da tražiš povećanje plate jer će ta pozicija moći da se ponudi nekome drugom mnogo jeftinije bilo gde u svetu, ili će se kompanija odlučiti na obučavanje nekog novog radnika, koji će imati početničku platu.
Nedostatak veština ometa sposobnost globalnih kompanija da iskoriste potencijal rasta usvajanja novih tehnologija. Jaz u veštinama na tržištu rada ostaje među vodećim preprekama za usvajanje novih tehnologija. Poslovni lideri navode poteškoće pri zapošljavanju analitičara podataka i naučnika, stručnjaka za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, kao i programera softvera i aplikacija. Veštine koje će biti tražene i popularne u skorijoj budućnosti su:
Analitičko mišljenje i inovativnosti
Aktivno učenje i strategija učenja
Složeno rešavanje problema
Kritičko mišljenje i analiziranje
Kreativnost, originalnost i inicijativa
Liderstvo i društveni uticaj
Korišćenje, praćenje i kontrola tehnologija
Tehnološki dizajn i programiranje
Otpornost na stres, tolerancija i fleksibilnost
Emocionalna inteligencija
Rešavanje problema i rad sa korisnicima
Promišljenost, kooperativnost, timski duh
Sistemska analiza i evaluacija
Ubeđivanje i pregovaranje
