Kliknuli ste na ovaj tekst jer želite da napišete CV za potrebe apliciranja na neki od studijskih programa u inostranstvu. Ali, mi ne želimo da vam kažemo samo kako da napišete CV. Vi ste ovde da biste napisali NAJBOLJI CV ZA STUDIJE U INOSTRANSTVU!
ŠTA JE CV I ČEMU SLUŽI?
CV namenjen za apliciranje na studije u inostranstvu je posebno struktuiran i neizostavan je deo gotovo svakog aplikacionog sistema koji se danas koristi na većini univerziteta širom sveta. Mnoge komisije smatraju da je ovo poput lične karte vaše aplikacije – sadrži osnovne informacije o vama i na osnovu njega komisija odlučuje da li da se bavi vama kao kandidatom ili će prosto preći na sledećeg kandidata. Upadljive greške u samoj strukturi CV-ja mogu trajno da obeleže celu vašu aplikaciju, komisija ovakve stvari ne oprašta tako lako. Zato je izuzetno bitno da upravo ovaj deo vaše aplikacije bude dobro napisan, lep za oko, informativan i pregledan. Proći ćemo kroz osnovne korake gde ćemo vam objasniti na koji način da postignete upravo ovaj efekat.
FORMA CV-ja
Pre nego što počnemo sa savetima oko sadržaja i izgleda CV-ja, upoznajte se sa formom CV-ja koji prihvataju svi univerziteti – CV za studije u inostranstvu bi trebalo da bude u tabelarnoj formi. Najpoznatiji i najupotrebljivaniji template za pisanje CV-ja je Europass. Obavezno pročitajte i uputstva za popunjavanje Europass CV-ja pre samog popunjavanja. Europass je uvela Evropska Komisija radi standardizacije i transparentnosti prilikom apliciranja na sve programe koje nude različite zemlje. Godine 2012. je predstavljena finalna verzija koja se koristi i dan-danas.
SAVET MENTORA: Kako bi se vaš CV izdvojio od ostalih i bio najbolji CV za studije u inostranstvu, uvek možete da napravite svoj dizajn, sa bojama i fontovima koji se vama najviše dopadaju, ali prateći formu Europass-a.
ZLATNA PRAVILA NAJBOLJEG CV ZA STUDIJE U INOSTRANSTVU
1. Dužina CV-a
CV ne sme da prelazi dve strane osim ako ne posedujete prebogato radno iskustvo ili ste doktor nauka sa brojnim publikacijama, naučnim radovima, istraživanjima itd. što vi verovatno niste u ovom trenutku (nadamo se da ćete postati 🙂 ). U CV bi trebalo kompresovati najvažnije infomacije, a ne pisati dugačke pasuse koje niko ne planira da čita, ovome služi motivaciono pismo. Dakle, držite se pravila less is more u ovom slučaju i taksativno istaknite svoje najjače strane umesto da pišete dugačke pasuse/tekstove i stavljate nerelevantne i zastarele informacije kako biste popunili prazan prostor.
2. Hronologija CV-a
Sledeća stvar o kojoj bi trebalo da vodite računa je hronološki prikaz u vašem CV-ju OD SADAŠNJOSTI KA PROŠLOSTI – uvek prvo navodite ono što ste sada i krećite se ka prošlosti. Dakle, ono što ste 2018. godine – Student of Music Academy (na primer), a onda stavljate unazad svoje školovanje ka srednjoj školi. Ukoliko aplicirate na master studije, nije neophodno da navodite osnovnu školu.
3. Radno iskustvo
Uvek stavljate poslednje radno iskustvo pa se krećete ka prošlosti. Šta se smatra radnim iskustom? Sve što ima ikakve veze sa onim što ste radili da biste stekli bilo kakvo profesionalno iskustvo. Dakle ne mora biti upisano u radnu knjižicu, ne mora čak biti ni plaćeno. Volontiranja, stažiranja, prakse i slični boravci u kompanijama, organizacijama, đačkim i studentskim parlamentima.
Ukoliko imate puno radnog iskustva sa različitih pozicija, ne stavljate sve što ste ikada radili, već ono što je relevantno za ono što vama treba – a to je upis studija. Ako vaš slučaj nije taj da imate puno toga da stavite, ipak budite pažljivi sa onim što unosite u CV. Najbitnije je da ako radno iskustvo steknete, da se oprobate na različitim poljima i da zaista imate čime da upotpunite svoj CV. Na ovo ćemo se dodatno fokusirati malo kasnije u tekstu.
4. Proverljivi podaci i kompletne informacije
Uvek u CV-ju dobro izgleda kada navedete konkretne i kompletne podatke (i verodostojne, svakako), jer time pokazujete da nemate šta da krijete i ostavljate mogućnost da se podaci provere. Dakle, ako navodite radno mesto na kome ste radili stavljate od kada do kada ste tamo radili, linkujete kompanije, stavite i LinkedIn profil (sada se to baš ceni), email adresu, adresu predstavništva gde ste radili i broj telefona. Fax možete da izostavite, prevaziđen je prilično.
5. Kreativnost
I poslednji opšti savet bi bio da zaista budete KREATIVNI. Verovatno će mnogi od vas pomisliti Kako da budem kreativan u tome što već ima svoju zacrtanu formu?! a mi ćemo vam reći When there is a will, there is a way! Uvek možete bojama i marginama ostaviti dojam nekoga kome je stalo da se predstavi na najbolji način. To vam je kao kada na razgovor za posao odlazite u trenerci u kojoj šetate kuče ili u izgužvanom duksu i patikama za trčanje… ne ide baš. Minimum koji se očekuje je da budete formalno obučeni (pod ovim ne mislimo na frak i leptir mašnu), uredni, čisti i ispeglani. Dakle, poenta je da ste se potrudili i da ste to ozbiljno shvatili – e, tako je i kada u svoj CV uložite malo kreativnosti gde ćete BOLD, ITALIC i UNDERLINE koristiti da istaknete ono što treba istaći, boje da se upotpuni vizuelni identitet i prostor koristiti tako da na što manje strana stane što više relevantnih informacija koje će vas kvalifikovati za upravo taj studijski program i univerzitet.
Slažete se da ima smisla, zar ne?! I možda najvažniji savet – put yourself in their shoes! Uvek zamislite da ste na mestu komisije koja će čitati vaš CV, to će vam pomoći da sastavite zaista ono što je najbitnije i uklopite u neku pristojnu formu – ali mi vas ovde učimo ne pristojnoj, nego NAJBOLJOJ formi CV-ja za studije u inostranstvu koja će vam obezbediti upis na studijski program koji ste želeli!
VAŠ NAJBOLJI CV ZA STUDIJE U INOSTRANSTVU PO CELINAMA
A sada prelazimo na glavni deo, vaš najboji CV za studije u inostranstvu deo po deo, objašnjen i razložen na najsitnije detalje!
PRVI DEO: Personal Information (Lični podaci)
Prvo za šta morate da se pobrinete je slika u vašem CV-ju. Tu postoji borba mišljenja da li sliku stavljati ili ne. Za studije u Americi je preporučiljivo da sliku zaobiđete (čak je negde to i naglašeno) zbog diskriminacije određenih kandidata na rasnoj osnovi. U Evropi, i generalno ostatku sveta, slika je ono što će vas razlikovati od ostalih kandidata na prvi pogled. Trebalo bi da slika bude svedena, ne sa plaže, ne sa skijanja, slikajte se pored belog zida u košulji ili nekoj malo formalnijoj odeći i imate sliku za CV. Previše šminke i ekstravagantnost nisu poželjni na ovoj slici, dakle, samo svedeno i jednostavno. Veličina sike bi trebalo da bude ispod 1 MB, 450×450 pixela.
Ostavljate svoje lične podatke u prvom delu. Stavite telefone i email adrese na koje ste zaista dostupni. Sa desne strane od imena bi bilo dobro da stavite šta ste trenutno – INTERNATIONAL BACCALAUREATE STUDENT. Takođe je važno da stavite koja državljanstva posedujete, ako ih ima više. Izgleda da naš izmišljeni drug na putovanju kroz pisanje CV-ja za studije u inostranstvu ima dvojno državljanstvo Srbije i Bosne i Hercegovine (iako je očigledno da je iz Azije 🙂 ). Email adresa bi trebalo da sadrži ime i prezime, neki broj, godište ili šta vi smatrate relevantnim, ali nikako najjacidekiukraju@gmail.com. Ako su vam email adrese ovakve, predlažemo da otvorite novu email adresu koju ćete koristiti za formalnu korespodenciju. Na kraju, stavljate za šta aplicirate – ime programa. Prvi deo je bio jednostavan, zar ne?
DRUGI DEO: Work Experience (Radno iskustvo)
Ovo je deo gde ćete navesti šta ste sve i gde radili da biste stekli neko relevantno radno iskustvo. Verovatno već u sebi postavljate pitanje – A šta ako ja nemam nikakvo radno iskustvo? Pa, pravi odgovor na to bi bio – steknite ga! Stažirajte, volontirajte, budite aktivista i angažujte se na polju koje vas interesuje. Što pre shvatite da je ovo zaista bitan deo vaše budućnosti pre ćete preći taj korak ka traženju nečega što možete navesti kao radno iskustvo. Veliki broj kompanija traži stažiste gde su spremni da vam zaista ponude pravo znanje, te da provedete kvalitetno vreme učeći nešto zaista, a ne da idete nekome po burek i jogurt ujutru. Mi našim studentima obezbeđujemo prakse u kompanija sa kojima imamo partnerstva i saradnju, ali iako niste naš student možete nas pitati za pomoć da vas uputimo.
Drugo pitanje koje može da se postavlja ovde je – A šta ako ja imam previše radnog iskustva pa ne znam koje da stavim? Recimo da je bitno da stavite RELEVANTNO radno iskustvo. Sve što je bilo u dalekoj prošlosti, a smatrate da neće specijalno uticati na vašu aplikaciju slobodno preskočite. CV ipak treba da stane na 2 strane, prisetite se.
Stavljate datum od kad do kada ste radili (sve preko 3 meseca može da bude relevantno). Bitno je da stavite sve informacije u vezi sa kompanijom za koju ste radili/stažirali/volontirali – email adresu, sajt, adresu predstavništva. Dobro bi bilo i da, gde god radite, uzmete pismo preporuke od nadređenih, to vas možete spasiti pri apliciranju na studije jer su preporuke najčešće obavezne.
Opis dužnosti je sastavni deo ovog odeljka, tu nemojte štedeti i slobodno navedite sve što ste zaista radili. Otkrićemo vam mali trik – kada unosite pozicije na kojima ste radili, koristite google da pogledate koji je opis zaduženja za tu konkretnu poziciju (na primer Legal Assistant i onda proverite šta se sve očekuje od jednog legal asistenta da radi) pa se poslužite time kada popunjavate ove redove. Budite kreativni, kao što smo rekli na početku 🙂 .
TREĆI DEO: Education and Training (Obrazovanje)
Ovo je deo gde ćete opisati svoje obrazovanje. Za studente koji apliciraju na Master studije nije potrebno stavljati osnovnu školu. Takođe, prosek iz škole stavljate samo ako je za pohvalu, kao u slučaju našeg izmišljenog Dekija Petrovića.
Kao i kod radnog iskustva, bitno je da stavite od kad do kada ste studirali, zatim ime obrazovne ustanove – gimnazija je uvek GRAMMAR SCHOOL, Gymnasium prosto nema to značenje u ovom kontekstu. Stavljate takođe i stečenu diplomu (kao na primeru Elementary school diploma).
Ovo EQF sa strane je nivo obrazovanja prema European Qualification Framework. Ovo je prilično jednostavno za popunjavanje, samo se potrudite da tačno napišete ime institucije, ime stečene diplome i tačne podatke, i ne možete pogrešiti. Za osnovne studije, EQF Level je 1, za srednju školu EQF Level je 4, za osnovne studije EQF Level je 6, za master studije EQF Level 7, i za najviši nivo studija – doktorske studije EQF Level 8.
ČETVRTI DEO: Foreign Languages (Strani jezici)
Ovde će da zablistaju sve one pripreme na koje ste išli da biste propričali određeni jezik. Ukoliko niste, i treba vam pomoć oko savladavanja stranih jezika obavezno nam se obratite jer imamo zaista veliki broj škola jezika sa kojim sarađujemo, a koje su odlične i proverene za najbolju pripremu za sticanje sertifikata jezika.
Prema Zajedničkom Evropskom referentnom okviru za jezike (Common European Framework of Reference for Lanugages), nivo poznavanja stranog jezika kreće se od A1 do C2 nivoa. Ovde se radi prilično o samoproceni (koja bi trebalo da bude objektivna), tačnije da zaista procenite na kom ste nivou poznavanja jezika. Za jezik na kome ćete da studirate morate da imate priznati sertifikat jezika i najmanje nivo B2, ali vam savetujemo da svakako stavite C1 u ovoj sekciji (izmišljenom Dekiju je to u našem primeru engleski jezik).
Pokušaćemo da vam opisno predstavim nivoe jezika – A1 – nemate pojma, znate da taj jezik postoji i najosnovnije o njemu, neke glagole i konstrukcije, ali ništa više od toga; A2 – ne možete da učestvujete u nekoj zahtevnijoj konverzaciji, ali dosta razumete, malo ste proširili vokabular i krećete da kapirate jezik; B1 – već ste ok, možete da komunicirate na stranom jeziku ali ne na neke komplikovanije teme. Ovaj nivo se može opisati kao nivo između razumevanja i početka govora; B2 – sposobni ste da pratite konverzacije na različite teme, učestvujete u njima, pišete dobro i u velikom broju slučajeva ovo je nivo koji je dovoljan za studiranje na stranom jeziku; C1 – zaista ste dobri sa jezikom i možete da vodite komplikovane razgovore na različite teme i da se vrlo lepo izražavate, vokabular vam je veoma bogat; C2 – you are a pro! Ovaj nivo poznavanja jezika se poredi sa native speaker-ima.
Za studije je, kao što smo već pomenuli, samoprocena ipak nedovoljna, te morate priložiti neki od sertifikata poznavanja jezika. Za engleski su to obično TOEFL, IELTS, Cambridge sertifikati… Za nemački DaF ili Goethe, za italijanski jezik CELI ili CELS itd. Pozabavite se ovim delom svoje aplikacije jer je IZUZETNO BITAN I BEZ NJEGA SE NE MOŽE!
U zatamnjene delove između nabrajanja nivoa razumevanja, čitanja i usmene interakcije je prostor gde se stavlja određeni sertifikat jezika koji ste stekli, ili školu koju ste pohađali, ako je to relevatno za aplikaciju kao u primeru našeg Dekija. Na vrhu se stavlja mother tongue iliti maternji jezik.
PETI DEO: Personal Skills (Veštine i sposobnosti)
U ovom delu nema mesta skromnosti, nego se nahvalite što više možete. Trebalo bi da napišete u Job Related Skills šta ZAISTA ZNATE DA RADITE i ovaj deo je izuzetno bitan! Šta je to čime zaista vladate i što možete da radite u po dana po noći sa vezanim rukama. Dobro, ne baš bukvalno tako, ali stekli ste ideju. Komunikacione i organizacione veštine su nešto gde morate da istaknete da li, i koliko, ste u tome dobri. Uvek mogu da se nađu reči hvale, bitno je da sebe analizirate i da ne stavite team player ako volite da radite samostalno i ne podnosite da se usaglašavate sa drugima. Sve što imate i sve što znate može da se iskaže na lep način koji će ići u vašu korist.
ŠESTI DEO: Additional Information (Dodatne informacije)
Ovde smo radi primera napravili da je naš dečko Deki veoma uspešan. Kao što možete da vidite na Dekijevom primeru, on je pored ostalih aktivnosti išao i u muzičku školu, glumio u pozorišnim predstavama, volontirao, pohađao konferencije, kurseve, letnje škole i dobijao nagrade. Ako vi mislite da nemate materijal kojim biste popunili ovaj deo, još jednom razmislite.
Uvek nam se potkradu informacije i tek kad počnemo da razmišljamo o tome setimo se da ipak nismo sedeli kod kuće i heklali. Ako jeste, vreme je da se aktivirate i počnete da otkrivate nove horizonte!
Svaki odeljak gde nemate šta da stavite (kao na primer – niste pohađali muzičku školu) možete da obrišete. NIŠTA NE OSTAVLJAJTE PRAZNO!
Ovde je, kao u ostalom i u drugim delovima, bitno:
- DATUMI – od kada do kada
- ŠTA – naziv projekta, konferencije, stipendije
- POZICIJA (Member, Organization, Participant, Volunteer)
- KO JE ORGANIZOVAO
- GDE
Držite se činjenica i pre nego što ovaj deo krenete da popunjavate, sedite sami sa sobom i dobro razmislite o svim aktivnostima koje ste imali u prethodne 4 godine na primer, kako ništa bitno ne biste zaboravili. U ovom zadnjem delu imate mesta da spomenete sve: Publications, Presentations, Projects, Conferences, Seminars, Honours and awards, Memberships, References, Citations, Courses i Certifications. Možete određene delove menjati za neke druge kao u primeru koji smo vam stavili iznad, ovo ne prestavlja Sveto pismo koje ne sme da se menja, prilagođavajte ga sebi!
Zadnji deo vašeg CV-ja je deo koji se naziva ANNEXES i gde samo nabrajate dokumetaciju koju šaljete zajedno uz CV a to mogu biti: copies of degrees and qualifications; testimonial of employment or work placement; publications or research.
Uz CV se gotovo uvek traži i šalje Motivaciono pismo! Motivaciona pisma se pišu na osnovu CV-ija. Važno je da uvek koristite detalje iz biografije u motivacionom pismu (aktivizam, fakultet, projekti…). Make it personal!
A sada se bacite na pisanje i kreirajte najbolji CV za studije u inostranstvu, i ne brinite, ako negde zakočite mi vam možemo pomoći! Kontaktirajte nas.
