Studije u Švedskoj su mi promenile perspektivu – Iskustvo Jelene Lilić

Najveći izazov u akademskom smislu su mi bili drugačiji sistem studiranja, pisanja ispita i eseja. U Beogradu sam morala da učim mnogo, i potrebno i nepotrebno, ali sam stekla veoma važno i opširno opšte obrazovanje. Nismo pisali naučne radove, eseje niti gradili kritičko mišljenje. U Švedskoj sam naučila da pišem radove po svetskim standardima, eseje i razvila sam kritičko – analitičko mišljenje, koje je veoma važno u akademiji.

jelena lilic

Zovem se Jelena Lilić, iz Beograda sam i imam 32 godine. Radim u državnom sektoru, u opštini Stokholm kao donosilac odluke o tome ko će da primi socijalnu pomoć, a ko ne, na osnovu kojih zakona – kao socijalni radnik. U Beogradu sam završila Višu školu za sportske trenere, Filološki fakultet- grčki jezik i književnost. U Stokholmu sam diplomirala na Medjunarodnim odnosima, u Lundu grčki jezik i književnost. Na Uppsala Univerzitetu master za Holokaust i genocide i Ersta Sköndal fakultetu master za socijalne radnike. Dobila sam i stipendiju za letnju skolu na Georgetown Univerzitetu u Washington DC-ju. Moj akademski profil je vrlo šarenolik, ali sam na kraju došla do toga da se bavim socijalnim radom i da u tome uživam.

Studije u inostranstvu su mi pomogle da pre svega izgradim kritičko mišljenje i pisanje naučnih radova, što se kod nas nije forsiralo dok sam studirala.

VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

Preselila sam se u Švedsku. Fakultet mi se nije priznao u potpunosti, priznalo se 60 od 180 poena (studirala sam po starom programu). Prvi korak je bio da naučim švedski jezik i da polozim engleski opet jer se nije priznao sertifikat engleskog koji sam ja imala od srednje škole. Položiti engleski nije bio problem obzirom da sam studirala jezike. Za ljude koji nisu studirali jezike može da bude malo teže jer je sistem drugačiji.

VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Na koji način ste se informisali? 

Prvo sam se odlučila da završim grčki jezik na Univerzitetu Lund jer sam grčki studirala i u Beogradu. Sistem je drugačiji ako se za studije aplicira iz Švedske. Ukoliko se aplicira iz Srbije, procedura je drugačija, ne traži se poznavanje švedskog jezika ukoliko se master radi na engleskom jeziku, i traži se sertifikat engleskog jezika. Ja sam se informisala tako što sam zvala fakultet lično i pitala sta mi je potrebno, a potom na internetu, forumima i slično. Nije postojala konsulting agencija koja bi mi olakšala proceduru, kao što to danas radi Via Academica za svoje studente. Prave informacije u pravo vreme su izuzetno bitne, a kada sam ja aplicirala nije bilo lako doći do pravih informacija, te sam se odlučila za direktan kontakt fakulteta.

VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Najviše muka mi je zadavalo to što se mnogo toga nije priznalo s mojih prethodnih studija. Najlakše mi je bilo to što ne moram da idem po šalterima, nego je sve preko kompjutera. Ceo postupak bi mi umnogome olakšalo da sam tada znala sistem studiranja koji je u Švedskoj.

VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije?

Studije nisam plaćala jer sam bila poslednja generacija koja je mogla da dobije besplatne studije, a da nisam državljanka Evropske Unije. Sve vreme dok sam studirala, radila sam paralelno. Sistem studiranja u Švedskoj dozvoljava da se radi jer predavanja nisu svaki dan, što je fantastično! U jedom periodu sam radila noću i učila na poslu. Isplatilo se!

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Čitaonice postoje na fakultetima, mesta za izlaske je lako naći. Smeštaj je veliki problem u Stokholmu, ali ne i u drugim gradovima. Sobe su skupe i teško se nalaze, ali nije nemoguće. Opisaću ukratko univerzitete na kojima sam studirala. Lund Univerzitet: profesionalnost na visokom nivou, profesori puni znanja i iskustva. Studentski zivot je fantastičan obzirom da je Lund studentski grad pun života za vreme studija. Stokholmski Univerzitet – veliki univerzitet, mnogo ljudi, profesori na distanci, često je bilo važno imati isto političko mišljenje koje ima i profesor (na mojoj instituciji je bilo dosta feministkinja). Profesori iz SAD-a na Stokhomskom univerzitetu su najotvoreniji i najlakše je bilo saradjivati sa njima. Uppsala univerzitet – veoma konzervativo mišljenje i još više je bilo bitno imati slične stavove sa profesorima, jer se u pisanju i odbrani teze nisu prihvatili neki stavovi. Ako bih mogla da poređam kvalitet studija Lund bi bio na 1. mestu, Stokholmski na 2. a Uppsala na 3. mestu. Ovde je bitno da naglasim da je to moje iskustvo na institucijama na kojima sam ja studirala. To se verovatno razlikuje u zavisnosti šta se studira.

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Po mom mišljenju i iskustvu, najveći izazov u akademskom smislu su mi bili drugačiji sistem studiranja, pisanja ispita i eseja. U Beogradu sam morala da učim mnogo, i potrebno i nepotrebno, ali sam stekla veoma važno i opširno opšte obrazovanje. Ispiti su bili pismeni i usmeni. Nismo pisali naučne radove, eseje niti gradili kritičko mišljenje. U Švedskoj sam naučila da pišem radove po svetskim standardima, eseje i razvila sam kritičko – analitičko mišljenje, koje je veoma važno u akademiji.

Najvrednije što sam stekla u toku studija su definitivno samostalnost i analitičko razmišljanje!

VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Da prihvate drugi sistem studiranja, da stoje čvrsto iza svojih stavova sve dok za to imaju dobre argumente! Srećno pri apliciranju!

Jelena Lilić

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Lund University Sweden Via Academica Study Abroad
Administrator

Leave a comment

Please enter comment.
Please enter your name.
Please enter your email address.
Please enter a valid email address.