Za početak razgovora Milica nam opisuje kakvi su uslovi, profesori…

Praksu sam radila na Departmanu za fiziologiju. Što se uslova samog rada tiče, bili su odlični. Kako sam te školske godine, pred sam dolazak u Paviju, odslušala predmet Fiziologija na mom matičnom Fakultetu, imala sam odlično predznanje za dalji naučno istraživački rad u Paviji.

Laboratorije su im opremljene po najvišim standardima, imaju najnovije i najsavremenije aparate. Po prvi put sam tamo mogla da vidim kako izgleda jedan PCR aparat, kako radi i šta je sve neophodno za izvođenje lančane reakcije polimerizacije. Aktivno sam učestvovala u izvođednju ogleda, što mi je omogućilo da pored teorijskog znanja steknem i praktične veštine za dalji rad u medicinskoj struci.

Moja mentroka je bila izuzetno motivisana za rad sa studentima, sve nam je detaljno objašnjavala i veoma rado odgovarala na sva naša pitanja. Mali problem je bio jedino engleski jezik jer ga nije govorila savršeno ali ukoliko nije znala nešto da objasni, zamolila bi koleginicu da joj pomogne. Moram dodati da je ovo bila samo jedna profesorka, svi ostali govore perfektno engleski jer je većina njih godinama radila u SAD i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kako je univerzitet organizovan?

U Paviji ne postoji kampus, kao npr u Novom Sadu, već su zgrade raštrkane po celom gradu. Upravo zato Paviju zovu ‘kampus grad’. Glavna zgrada Univerziteta nalazi se u glavnoj ulici, Strada Nuova. Većina učionica u kojima se odvija nastava medicine nalazi se u jednoj od zgrada Policlinico San Matteo. Policlinico se nalazi malo van centra grada, oko 15 minuta peške do centra, a meni je od smeštaja do katedre za Fiziologiju u kojoj sam radila praksu trebalo desetak minuta.

Kakve su opcije za smeštaj?

Što se smeštaja tiče, postoje 3 opcije: collegio, (državni studentski dom) privatni studentski dom ili stan. S obzirom na to da sam bila student na razmeni, nisam mogla da biram tip smeštaja jer je IFMSA, organizacija, koja mi je omogućila razmenu, sve već ugovorila za mene. Bila sam smeštena u Collegio Volta.

U Paviji postoji oko 20 domova: muški, ženski i mešoviti. Ovaj u kojem sam ja bila smeštena je bio muško-ženski, ali naravno sobe su bile ili samo za devojke ili samo za momke. Moja docimerka je bila devojka iz Hong Konga. Delile smo kuhinju, a svaka je imala svoje kupatilo. Uglavnom su sobe dvokrevetne ali postoje i jednokrevetne.

Ono što me je izuzetno pozitivno izmenadilo jeste visok nivo higijene u domovima. Svako jutro, kad studenti odu na nastavu, spremačice čiste, ne samo hodnike doma, već i studentske sobe i kupatila, redovno se menjaju peškiri. U domu postoje vešeraj, teretana, zajednička trpezarija i soba za druženje. Hranila sam se u studentskoj menzi. Za svega 3-4 eura mogla sam da jedem najraznovrsnija jela: paste, rižota, junetinu, lososa… Ručak se sastoji od primo piatto, secondo piatto i deserta, što i govori da u menzi niko ne može ostati gladan.

Šta bi izdvojila kao prednosti i mane grada i univerziteta?

Rekla bih da Pavija ima više prednosti nego mana, ali naravno zavisi od ličnih prioriteta. Prednost grada je npr ta što je grad mali. Mislim da je mnogo bolje studirati u manjem gradu, iz razloga što ne trošimo bespotrebno vreme na prevoz, možemo se više posvetiti učenju a i više slobodnog vremena imamo. Pošto skoro polovinu populacije čine studenti, stekla sam utisak kao da se nalazim u kampusu a ne u gradu u kome žive i drugi ljudi. Veoma lako se upoznaju novi ljudi i stiču prijateljstva. Grad je živ, ima puno dešavanja, muzeja, koncerata, sportskih centara, parkova, studentskih organizacija – za svakoga se po nešto može naći.

Ono što bih navela kao manu jeste gradski prevoz. Kada sam boravila tamo, obično je  poslednji autobus iz centra išao između 20-21h, tako da kada smo ostali malo duže, morali smo da se vraćamo peške u collegio, ili ponekad biciklom.

Fakultet, tačnije Harvey kurs medicine i hirurgije, je odlično organizovan. Predaju vrhunski stručnjaci, svo akademsko osoblje je motivisano za rad i veoma lepo prihvataju studente iz inostranstva. Ono što mi se izuzetno dopalo je to da koriste najnoviju literaturu iz medicine. Takođe je i prednost što se sva predavanja i vežbe nalaze na jednom mestu, u sklopu Policlinico San Matteo. A mane… ne mogu baš objektivno da kažem koje su jer sam kratko boravila tamo.

Možeš li da uporediš studije medicine u Paviji i studije medicine u Rimu na Univerzitetu Sapienca?

Veoma je teško napraviti razliku između ova dva fakulteta jer su oba odlična i nude kvalitetne studije i praktičnu nastavu. Na Sapijenci sam boravila 6 meseci, tamo sam obavljala praktičnu nastavu na klinikama. Univerzitet La Sapienza je mnogo veći univerzitet od Pavije. Većina fakulteta nalazi se u kampusu, ali ima i nekoliko koji se nalaze u drugim delovima Rima. I na Sapijenci postoji medicina na engleskom jeziku, ali rekla bih možda ne toliko kvalitetna kao Harvey kurs u Paviji. Primaju manje studenata, ne koriste toliko dobre udžbenike kao u Paviji, a tokom studija, izuzimajući poslednji semstar kada se radi samo praksa, nemaju baš toliko puno praktične nastave u sklopu predmeta. Što se tiče tirocinio, odnosno kruženja, koje sam tamo obavljala, moram da pohvalim sve profesore i asistente. Bili su veoma motivisani za rad sa stranim stidentima, imali mnogo strpljenja, učili me i davali mi da samostalno radim, naravno pod njihovim nadgledanjem. Jedini problem  koji sam sam imala ticao se italijanskog jezika. Za obavljanje tirocinio neophodno je znanje italijanskog, a moje nije na tom nivou da vodim stručne razgovore, ali ni to nije bio problem jer su mi studenti pomagali a i svi profesori su govorili engleski.

Kakva je Pavija za svakodnevni život?

Pavija je dosta mali grad, međutim idealan za studiranje. Kako su mi rekli studenti koji tamo studiraju, polovina populacije Pavije čine studenti a druga polovina su starosedeoci. U to sam se uverila i sama prvi put kada sam prošetala gradom. Kao i ostali italijanski gradovi, u starom centru grada se nalazi katedrala Duomo sa centralnim trgom a okolo male uske uličice. Nedaleko od Duoma nalazi se Strada Nuova, glavna ulica, na čijem jednom kraju se nalazi Ponte Coperto a na drugom Castello Visconteo.

Po meni je Pavija idealan grad za studiranje iz razloga što se sve nalazi blizu, veoma je lako kretati se kroz grad, bilo gradskim prevozom ili najbolje biciklom, koji je tamo korištenije prevozno sredstvo od autobusa ali i od kola. Postoji mnogo muzeja i galerija, tokom godine organizovane su mnogobrojne manifestacije, pogotovo u proleće i leto. Naravno, u samom centru grada ima mnogo barova i restorana, kao i mesta za izlazak. U Paviji nikada nije dosadno!

Naravno, veoma blizu je i Milano, svega 30ak kilometara od Pavije. Vozovi do Milana idu na svakih pola sata pa se veoma lako moze organizovati i jednodnevni izlet.

Za kraj je pitamo ono što zanima sve naše kandidate: da li je za studije medicine u Italiji neophodno znanje italijanskog jezika?

Prve tri godine studija se uče pretklinički predmeti, gde spada i fiziologija, za koje nije neophodno znanje italijanskog jezika. Već od četvrte godine se počinje sa klinikom, koja podrazumeva i rad sa pacijentima, tako da je tada potrebno znanje kako bi se moglo komunicirati sa njima. Međutim italijanski jezik nije problem jer se tokom prve 3 godine uči na fakultetu. Znanje italijanskog je u početku eventualno neophodno prilikom odlaska u supermarket, restoran i slično, ali osnove se veoma brzo nauče.

Ukoliko ti je potrebno više informacija o studijama medicine u Italiji, pošalji nam upit putem sledeće kontakt forme. Naši mentori će ti se javiti u najkraćem mogućem roku.