sat test - gde i kada polagati
SAT test – gde i kad polagati i gde se spremati?

 

SAT test postao je zamena za prijemni ispit na mnogim američkim i evropskim univerzitetima. U Evropi je, recimo, neophodan za upis na Univerzitet Bocconi i na neke programe koje nudi univerzitet u Bolonji. U mnogim slučajevima nije obavezan deo aplikacije, ali se preporučuje da ga polažete i povećate šanse za prijem, što je slučaj na Univerzitetu Cattolica.

Možda ste čuli da je SAT test težak i da će vam trebati mnogo vremena da ga spremite? To nije sasvim tačno! SAT test je standardizovani test koji ima uvek istu strukturu i koji proverava vaše jezičke veštine i matematičko znanje. Može vam biti težak zato što se razlikuje od testova na koje ste navikli u srednjoj školi, ali to ne znači da ćete ga teško položiti.

Najpre je važno da se dobro informišete. Kako izgleda SAT test, gde i kada polagati i što je najvažnije, kako se spremiti i gde… U ovom tekstu dajemo vam detaljna objašnjenja!

SAT test sastoji se iz 4 dela:

  1. Kritičko čitanje (Critical Reading Test). Ovaj deo testa traje 65 minuta i obuhvata 52 pitanja sa ponuđenim odgovorima (multiple choice). Testira veštine čitanja i zasniva se na razumevanju teksta (pasusa) i drugih elemenata kao što su grafikoni, tabele i dijagrami. Teme pasusa su unapred određene. Jedan je iz književnosti (kratke priče, isečci iz romana…) dok su preostala tri informativne prirode.  Jedan se tiče američke i svetske istorije, drugi je iz društvenih nauka (ekonomije, psihologije, sociologije…), treći iz prirodnih nauka (biologije, hemije ili fizike)
  2. Matematika (Math Test). Sastoji se iz dva dela. Prvi traje 55 minuta i sadrži 38 pitanja za koja vam je potreban digitron, dok drugi traje 25 minuta i sadrži 20 zadataka za koje nije dozvoljeno da koristite digitron. Naglasak je stavljen na analizu podataka i grafika, algebru i jednačine, geometriju i osnove trigonometrije.
  3. Pisanje (Writing and Language Test). Traje 35 minuta i sastoji se od 44 pitanja sa ponuđenim odgovorima, i takođe je baziran na paragrafima. Ovaj segment ispita testira vaše poznavanje gramatike i pravopisa engleskog jezika i vašu veštinu da organizujete i uređujete tekstove. Teme su: karijera, humanističke nauke, prirodne nauke i istorija.
  4. Opcioni deo: Esej (Essay) Umesto nekadašnjih 25 minuta, ovaj deo ispita sada traje 50 minuta. U ovom delu kandidat ima zadatak da pročita tekst i da kritički analizira argumentaciju autora. Proverava se istovremeno razumevanje i analiza ponuđenog teksta, kao i argumentacija.

Ukupni rezultat na SAT testu je između 400 i 1600. Bitno je napomenuti da SAT test nema kaznene poene, već se vaše postignuće meri na osnovu broja poena tj. rezultata na testu. Čitanje i pisanje nose između 200 i 800, matematika takođe, dok se esej ocenjuje na skali od 2 do 8.

Gde i kada polagati SAT test?

SAT test se polaže Beogradu u Međunarodnom akademskom centru (International Academic Center). Testiranja su 6 puta godišnje.

OVDE možete videti datume i lokacije narednih testova:

International SAT Test Date Registration Deadline SAT Score Release Date
October 5, 2019 September 6, 2019 October 19-25, 2019
December 7, 2019 November 1, 2019 December 16-20, 2019
March 7, 2020 February 7, 2020 March 22-28, 2020
May 2, 2020 April 3, 2020 May 17-23, 2020

 

Za polaganje se morate prijaviti putem interneta. Prvo je neophodno da napravite svoj nalog i da popunite formular za registraciju, a zatim i da platite polaganje.

Polaganje traje između 3 i 4 sata i košta 47.5 dolara. Testiranje sa pisanjem eseja plaća se 64.5 dolara. Kasne registracije ili promene u već postojećoj registraciji naplaćuju se 29 dolara. Detaljnije cene možete videti na ovom linku.

Rezultati se objavljuju dve nedelje nakon polaganja, ali u junu se zbog velikog broja prijava rezultati čekaju i do šest nedelja. Ukoliko niste zadovoljni rezultatima, SAT test je moguće polagati više puta.

 

Sekcija Prosečan broj poena Vreme (minuti) Sadržaj
Pisanje 484 35 Gramatika, upotreba jezika, organizacija teksta
Matematika 511 80 Brojevi i računske operacije, algebra i funkcija, geometija, statistika, verovatnoća i analiza podataka
Kritičko čitanje 495 65 Razumevanje teksta i drugih tekstualnih elemenata

Gde se spremati za SAT test?

Za polaganje SAT testa je moguće samostalno se pripremiti, ali se pripremite da će vam trebati dosta vremena, posvećenost, traženje literature i simulacije testa pre samog polaganja. Zato vam preporučujemo da se ipak obratite nekoj školi specijalizovanoj za pripremu SAT testa. Potrebno je da se upišete na pripremni kurs i da nekoliko meseci unapred planirate termin polaganja.

Idealno je da polažete u oktobru ili u decembru, kako biste aplicirali do kraja januara. Zimski upis se na Bokoniju završava u 1. februara 2019. dok se u Holandiji i u Britaniji završava 15. januara na programima koji primaju ograničeni broj studenata.

Ukoliko se spremate za Bokoni, onda obavezno pročitajte ovaj tekst koji se tiče upisa na ovaj univerzitet i razlike između SAT testa i Bokoni testa.

Takođe, period prosečne pripreme traje oko oko 3 do 4 meseca, a neophodno je da rezervišete svoj termin mesec dana ranije.

Škole jezika koje preporučujemo za pripremu SAT testa i drugih testova potrebnih za studiranje u inostranstvu.

  1. Queen Victoria Education and Translation, Beograd. Nude online pripreme za TOEFL, IELTS, BOCCONI TEST, SAT, GRE, GMAT. Svi Via Academica studenti i učenici imaja popust na pripreme
  2. Avalon edukativni centar, Novi Sad. Nude online pripreme samo za TOEFL i IELTS. Svi studenti i učenici koji se jave preko Via Academica imaju 30% popust na online pripreme.

Kako vam se SAT sada čini? Najvažnije je da se ne obeshrabrite na početku i da pripreme počnete na vreme. Dobra stvar je što SAT možete ponovo polagati i povećati rezultat i verovatnoći da budete primljeni.

Leto možete da iskoristite upravo za pripremu testa i da rezultate sačekate na jesen, pa ćete imati dovoljno vremena da se bavite i drugim dokumentima koji su vam potrebni za studiranje u inostranstvu.

Ukoliko vam je potrebno više informacija o upisu studija u inostranstvu, pošaljite nam pitanje putem ove kontakt forme. Potrudićemo se da vam odgovorimo u najkraćem mogućem roku. 

sat test - kada i gde polagati
Kako odabrati fakultet?

Verujemo da je izbor budućih studija jedna od najvećih i najstresnijih odluka svakog srednjoškolca i njegovih roditelja. Svi polako, već od treće godine odlučuju koji će fakultet upisati. Ako ste završili srednju školu ove godine verovatno već pripremate prijemni ispit za fakultet ili ste ga već polagali. Ako postoji i najmanja sumnja da li upisujete baš fakultet koji će biti po vašoj meri, predlažemo vam da prođete u glavi kroz sledeća pitanja koja će vam dati jasniju predstavu šta dalje nakon srednje škole.

 

PITANJE BROJ 1 – Da li sam uradio/la profesionalnu orijentaciju?

Šta će mi profesionalna orijetacija, valjda ja znam za šta sam?! Pa, recimo da sam i ja mislila da su jezici ono što je baš za mene jer sam išla na takmičenja iz jezika u osnovnoj i srednjoj školi, ali istina je da ćete jezike naučiti i ako ih ne studirate, ako to želite. Da sam znala šta studije jezika podrazumevaju i koliko je prevođenje nešto što apsolutno nema veze sa mojim sklonostima nikad ne bih upisala fakultet za jezike. I sve bi to bilo mnogo lakše da sam tada popričala sa nekim ko bi me uputio i posavetovao šta sa svim mojim talentima i sklonostima, vrlinama i manama, aktivnostima i okolnostima da radim nakon srednje škole. Osnovne studije treba da budu čvrsta baza za dalje usavršavanje u određenoj oblasti kroz master studije ili karijeru.

Baza vam ne sme biti nešto što ne volite, što će vam brzo dosaditi i što ćete napustiti u najboljem slučaju za godinu dana, a u najgorem slučaju nakon 10 godina bezuspešnog studiranja.

Tako da, ako ne želite da trošite svoje vreme (pod ovim mislim godine i godine života) i novac (uglavnom novac svojih roditelja koji će vam zadavati hard times kad god ne izađete na ispit ili ga padnete), ja se nadam da ćete me poslušati i uradilti profesionalnu orijetaciju.

PITANJE BROJ 2 – Koji fakultet upisujem i šta o njemu kažu studenti?

Nažalost, to što je visokoškolska ustanova akreditovana od strane države (o onima koji to nisu ne želim ni da trošim reči), to ništa ne govori o kvalitetu programa na istoj ili o njenoj rangiranosti. U svetu postoji nekoliko lista koje rangiraju univerzitete, neke prema opštim faktorima (overall ranking), a neke prema predmetima (ranking by subject). Najpoznatije dve liste su QS lista i Šangajska lista. U principu, ocenjuju se četiri faktora a to su: research, teaching, employability i internationalization. Od skoro je uvedena i kategorija innovation kao bitan faktor pri ocenjivanju univerziteta širom sveta. Dakle, nije samo bitno šta ćete studirati nego i gde ćete studirati. Student experience, odnosno iskustva studenata fakulteta za koji se odlučite, bi trebalo da budu jedan od ključnih faktora odabira.

PITANJE BROJ 3 – Čime sve mogu da se bavim nakon studija na određenom fakultetu?

Bilo da se radi o društvenim ili prirodnim naukama jasno je da posle određenog smera studija ne možete upisati master u potpuno drugoj branši. Postoji mogućnost polaganja diferencijalnih ispita ali je to teži put ako na pola studija shvatite da to što učite i nije baš ono čime biste želeli da se bavite u budućnosti, ili u najmanju ruku nije relevantno onome zbog čega ste upisali upravo te studije koje jeste. Mnogo su manje šanse da će vam se ovo desiti ako upisujete studije u inostranstvu ili se dobro raspitate o stopi zapošljivosti nakon studija na određenom fakultetu. Na većini inostranih fakulteta predmeti su jasnije definisani, knjige iz kojih ćete učiti su pisane na osnovu poslednjih istraživanja iz određene oblasti, imaćete mnog samostalnog rada i istraživanja što podrazumeva da se mnogo pažnje polaže na sklonosti i interesovanja svakog pojedinačnog studenta. Ne, ne kažemo da u našem regionu ne postoje kvalitetne studije iz određenih oblasti, ali sigurni smo na osnovu činjenica da ćete učiti mnogo prevaziđenih metoda i teorije, a praktični rad je kao što je opšte poznato kod nas retka disciplina. Kao što sam već spomenula, employability je merljiv faktor koji fakulteti u inostranstvu koriste da privuku studente da studiraju upravo kod njih (na primer ETH Zurich je 16 na svetskoj listi po zapošljivosti studenata, a Karlsruhe institute for Technology zauzima 20. mesto – više pogledajte na listi).

PITANJE BROJ 4Networking

Ukoliko upisujete fakultet u nekoj od zemalja našeg regiona proverite da li je u Erasmus sistemu razmene studenata, sa kojim univerzitetima sarađuje u inostranstvu, da li možete da odete i da na primer jedan semestar ili celu godinu provedete na nekom od fakulteta partnera vašeg matičnog fakulteta. Zašto je ovo bitno? Pre svega u ovome se ogleda otvorenost institucije za inovacije i pomoć studentima u sticanju međunarodnog iskustva koje je zaista veoma bitno. Druga stvar je da iako odete negde na semestar ili dva budete sigurni da će vam ispiti koje budete polagali u inostranstvu biti priznati kada se vratite u zemlju (dešavalo se naravno upravo suprotno našim studentima). Pogledajte da li profesori imaju međunarodnog iskustva, da li ima nekog ko bi mogao da vam pomogne pri apliciranju ili barem savetom kuda da idete na usavršavanje. Sve ovo iz ove perspektive sada ne deluje naročito bitno, ali verujte mi na reč da jeste, i to zaista bitno.

Nemojte gledati kratkoročne ciljeve kao što su “jao, samo da položim prijemni i upišem bilo šta”! Vi nudite svoje vreme i kapacitete na raspolaganje profesorima i ustanovama, praktično svoju budućnost stavljate u njihove ruke. Informišite se, učite vredno i pametno odabirajte. Uspeh neće izostati.

 

Srećno!

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

8 stvari o studijama u inostranstvu iskustva
Odbijen sam za program koji sam želeo. Šta da radim?

Upis fakulteta je sada aktuelna tema svih onih koji završavaju srednje škole, pa i osnovne studije, a spremaju se za master studije. Iskustvo je pokazalo da je najbitnije voditi se parolom “Hope for the best, but prepare for the worst” tako bi trebalo da imamo i plan B u slučaju da budemo odbijeni za program koji je bio naša prva želja. Dakle, nadamo se da do toga neće doći, ali evo nekoliko stvari koje će vam olakšati ovaj period tranzicije!

  • DA LI SMO NAPRAVILI DOBAR IZBOR?

KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO. Pri upisu studija obično smo vođenji sa nekoliko faktora, jedan od njih je svakako i izbor fakulteta našeg društva iz srednje škole. Pera, Mika i Žika upisuju prava, spremamo zajedno prijemni – što ja ne bih išao/išla na PRAVA??? Pa, postavka je ispravna, ali je bolje pitanje – Da li ja imam iste talente, sklonosti, prosek i ambicije kao i Pera, Mika i Žika? Najčešće je odgovor NE, i zaista bi trebalo da razmislite o svojim studijama na malo višem nivou od “kad porastem biću advokat” (ili pekar, lekar, apotekar). Super je ako zaista postanete advokat jer to volite i u tome ste najbolji na svetu jer je to vaša stast i ono šta ste s elanom učili na fakultetu. Najbolji savet kod ovoga bi bio – idite na PROFESIONALNU ORIJENTACIJU. Ovo malo ulaganje za otkrivanje vaših talenata i sklonosti, onoga što vam ide od ruke i u čemu biste bili savršeno dobri je zaista bitan (po našem mišljenju čak i neophodan korak) pre izbora fakulteta, odnosno studija, koje ćete upisati. Dakle, ako ste odbijeni na pravnom fakultetu, razmislite, možda je to ustvari bio znak da vi za to možda i niste. Konkurencija je uvek jaka i uvek će u nekim situacijama odlučivati i faktor sreće, spremnosti, okolnosti itd. Ali prvo i osnovno budite sigurni da ste IZABRALI FAKULTET KOJI MOŽE DA ISPUNI VAŠA OČEKIVANJA I DA VAM POTREBNO ZNANJE ZA IZGRADNJU USPEŠNE KARIJERE. Nemojte provesti godine studirajući nešto što ne volite i nešto u čemu ste osrednji kada možete studirati nešto što volite i biti u tome najbolji!

 

  • DA LI STE SEBI DALI VIŠE OPCIJA?

Želite da upišete određeni univerzitet, u zemlji ili u inostranstvu, i to je za vas jedino što postoji u tom trenutku, ne želite da čujete ni za jedan drugi fakultet, ni za jedan drugi program! Pa, i ovo nije baš stav koji će vam povećati šanse kada je upis u pitanju. Kada pomažemo studentima da apliciraju za studije u inostranstvu, uvek ali UVEK preporučujemo apliciranje na najmanje 3 programa studija. Zašto? Pa prosto, šanse su veće i nećete se naći u nebranom grožđu i propustiti celu godinu (ili upisati bilo šta gde je ostalo mesta) ukoliko budete odbijeni na programu koji vam je prvi izbor.  Postoji sijaset novih zanimanja, raspitajte se malo o tome šta rade ti ljudi i da li možda nešto od toga može da interesuje i vas, koje studije će vam pomoći da se ostvarite u nekom zanimanju i da li ćete možda vi postati taj inovator koji će doneti novo zanimanje!

  • DA LI JE SMAK SVETA AKO PROPUSTITE GODINU I UPIŠETE FAKULTET SLEDEĆE GODINE?

Ovo je scenario koji je najmanje drag roditejima, a i samim budućim studentima. Šta ću raditi godinu dana? Odvići ću se od učenja! Svi moji s

u upisali fakultet, samo ja nisam! Dosađivaću se! The ugly truth je da NE, niste vi jedini koji će možda propustiti jednu godinu i upisati studije koje ZAISTA ŽELI I KOJE ĆE STUDIRATI SA ELANOM! NE, ne znači da ćete se dosađivati, možda ćete spremati test za sticanje sertifikata engleskog ili nekog drugog jezika! Možda ćete steći novu veštinu, završiti kurs nečega što će vam otkriti šta zaista želite da radite u životu! Možete da usavršite kompjuterske veštine, da volontirate ili stažirate u nekoj firmi koja će vas naučiti mnogo toga (ono što se na žalost ne uči na fakultet), učićete jezike, vežbaćete, pisaćete blog, spremaćete aplikaciju za studije u inostranstvu i upisati fakultet koji ima fenomenalan program i živećete narednje tri godine u inostranstvu! Jer realno, kada se skupi kraj srednje škole, matura, prijemni ispit i maturska ekskurzija zaista nije smak sveta ako ne uspete da položite taj prijemni i upišete studije iste te godine! Najbolji savet je da pratite dobre izbore, koliko god oni bili teški u trenutku kada ih donosite! Pri apliciranju na studije mnogo se više vrednuje aplikacija nekoga ko je imao neko profesionalno iskustvo u bilo kojoj sferi nego nekog ko je imao sve petice. Dakle, ništa ne mora da bude tragično i strašno, bitno je da znate šta želite i da to tako predstavite i sebi i svojim roditeljima, prijateljima, baki, deki i svima kojima vaš put možda nije jasan. A i zašto bi bio, to je vaš put! Uvek je bolje pauzirati jednu godinu (odnosno raditi na pripremi upisa nečega što zaista volite) nego izgubiti godine na studijama koje ne volite i prebacivati se sa fakulteta na fakultet, trošiti vreme, novac i živce koje ste mogli da uložite u nešto mnogo konstruktivnije i pametnije!

 

 

Kada odgovorite sami sa sobom na ova pitanja znaćete gde ste i koji je sledeći korak! Do tada, vredno spremajte prijemni, uradite profesionalnu orijentaciju, dobro se raspitajte o svemu što može da vam pomogne pri upisu, čitajte forume i blogove koji vam mogu pružiti vredne savete. Jer koliko uložite u ono što zaista želite toliko će vam se vratiti.

 

Srećno pri apliciranju i upisu!

 

Vaš Via Academica Tim

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.