7 načina da odabereš najbolji studijski program u inostranstvu - naslovna
7 načina da odabereš najbolji studijski program u inostranstvu

Studiranje u inostranstvu je sjajno iskustvo. Možda već vidiš sebe kako  otkrivaš sjajna mesta i upoznaješ ljude, a istovremeno se profesionalno usavršavaš? Ali da bi zaista tako bilo, potrebno je da pažljivo odabereš najbolji studijski program, kao i grad u kome ćeš provesti naredne dve, tri ili četiri godine.

Na osnovu ličnog iskustva koje imaju svi u timu Via Academica, i na osnovu iskustva koje su naši studenti podelili sa nama, prenosimo ti kriterijume kojima treba da se vodiš kada biraš najbolji studijski program u inostranstvu.

1. Traži najbolji univerzitet i studijski program

Kreni od izbora univerziteta. Najpouzdaniji način da nađeš univerzitet koji obećava najveći akademski uspeh jeste da proveriš kako se oni rangiraju na međunarodnim listama. Neki pouzdani izvori na koje možeš da se osloniš su:

Šangajska lista najboljih svetskih univerziteta koju svake godine objavljuje Univerzitet Ciao Tong

– Rangiranje svetskih univerziteta prema Times Higher Education

Rangiranje svetskih univerziteta QS

Prvih deset mesta tradicionalno zauzumaju britanski  i američki univerziteti i tu nema iznenađenja. Govorimo o vrhunskim univerzitetima kao što su Harvard, Oksford, Stendford, Kembridž koji imaju najviše kriterijume za upis.

Svoje iskustvo sa Oksforda na našem blogu je podelila Milena Vuletić, nekadašnja učenica Matematičke gimnazije u Beogradu, koja je dobila stipendiju za osnovne studije na ovom prestižnom univerzitetu.

Od evropskih univerziteta, u prvih 100 su čak četiri iz Švajcarske. Ukoliko te zanima hotelijerstvo, onda najbolje da pogledaš švajcarske programe. Ali da se ne svede sve na statistiku, sa name je svoje iskustvo podelio Pavle Kilibarda, pa možeš da saznaš iz prve ruke kako izgleda život u Švajcarskoj.

Švedska je takođe poznata po kvalitetu svojih obrazovnih institucija. Univerzitet u Upsali kao i Univerzitet u Stokholmu se tradicionalno veoma visoko kotiraju. Ove godine je na 63, odnosno 77. mestu.

2. Proveri i univerzitete koji imaju kvalitet, ali su potcenjeni

Nije sve u brojkama i statistikama. Mnogi sjajni univerziteti se ne kotiraju toliko visoko na listama, ali nude kvalitetnu nastavu i mogu biti podsticajna sredina za studentski život. Oni se trude da se njihovi studenti dobro osećaju i da budu zadovoljni. Ovi univerziteti se obično nalaze na mestima koja su ispod 200. mesta. Rangiranje univerziteta ne bi trebalo da ti bude presudan kriterijum kada biraš najbolji studijski program za sebe. Na primer, Cattolica Univerzitet iz Milana je najstariji i najveći privatni univerzitet u Evropi koji definitivno zavređuje tvoju pažnju.

3. Pronađi studijski program koja je tebi odgovara, ali koje je potreban na tržištu rada

Najbolji studijski program ne zavisi samo od univerziteta nego i do tvog truda da pronađeš odgovarajući program, onaj koji odgovara tvom profilu i koji ima budućnost na tržištu rada. Nekima je lako da se opredele, ali ako te muče dileme najbolje da razmisliš koja je to naučna disciplina koja može da spoji tvoju strast, ono što je traženo, i ono u čemu si zaista dobar/dobra.

7 načina da odabereš najbolji studijski program u inostranstvu

Na primer, najpopularnije i najtraženijie oblasti su:

– Biznis i menadžment

– Industrijski dizajn i arhitektura

– Inženjerstvo i tehnologija

– Marketing

Via mentori su u tekstu Top 8 zanimanja budućnosti dali detaljnu listu najtraženijih zanimanja za budućnost.

Takođe, bitno je da se usmeriš ka onome što ti ide od ruke i što ti budi radoznalost. Zapitaj se koje te oblasti najviše privlače i kako se one kombinuju sa tvojim veštinama? Voliš umetnost, a dobro ti ide matematika? Možda bi trebalo da umetnost ipak ostane tvoj hobi? Idu ti jezici, ali ti je ekonomija oduvek bila privlačna? Onda razmotri neku od double grade opcija, ili je opredeli za međunarodnu ekonomiju.

Upis na fakultet jedan je od najzahtevnijih i najozbiljniji odluka pa je uvek dobro da se posavetuješ sa nekim ko je prošao slično iskustvo ili ko je stručan da ti da korisne smernice u skladu sa tvojim profilom. Upravo je akademska i profesionalna orijentacija nešto što se pokazalo kao prvi korak za upis na studije u inostranstvu.

4. Odaberi zemlju

Ono što takođe veoma utiče na kvalitet života u toku studija jeste zemlja koju ćeš izabrati. Jezik, klima, kultura, i životni standrard su presudni faktori.

Na osnovu ovih faktora i našeg iskustva možemo da ti preporučimo neke zemlje.

  • Italija i generalno zemlje Mediterana su uvek visoko na listi želja zvog svih ovih faktora, uključujući i italijanski mentalitet. Univerzitet u Bolonji jedan je od najstarijih u Evropi, po velikom broju kriterijuma je među prvih 100 u svetu, dok se Univerzitet Luigi Bocconi iz Milana svrstava u krug najtraženijih fakulteta za studiranje u oblasti ekonomije, menadžmenta i finansija.
  • Nemačka – zemlja koja ima komplikovane procedure, ali će te zato studije u ovoj zemlji odlično pripremiti za profesionalni život. Naši mentori su istražili i dali pregled najvažnijih informacija o studijama u Nemačkoj.
  • Španija – zemlja koju mnogi priželjkuju, bar na jedan semestar. Ipak, treba da vodiš računa o programima studiranja na španskim univerzitetima na engleskom.
  • Austrija – prelepa priroda i su velika prednost ove zemlje, kao i dobra povezanost sa ex-Yu dijasporom čine je jednom od najtraženijih zemalja za studije.

Na našem sajtu možeš pogledati mnogo više o najtraženijim zemljama za studiranje, a potrudili smo se da na blogu prikažemo i iskustva naših studenata koji završili studije u inostranstvu kako biste imali što realniju sliku za svaku od zemalja i univerziteta.

5. Istraži opcije za stipendije i druge povlastice

Da li ima stipendija i koji su uslovi za konkurisanje? Ovo su neka od pitanja koja nam najčešće postavljate kada birate studijski program. Zato smo pripremili tekstove u kojima vam dajemo detaljan pregled stipendija po zemljama. Gotovo po pravilu, jedan od presudnih faktora je uspeh u srednjoj školi ili na osnovnim studijama, a zatim i ekonomsko stanje porodice. Besplatne studije u Italiji su moguće pod određenim uslovima, a stipendija Dositeja koju daje Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije postala je je jedna od najtraženijih.

6. Informiši se kakve su šanse za zaposlenje nakon studija

Možda nakon studija želiš da ostaneš u zemlji studija? Onda treba dodatno da istražiš opcije za zaposlenje. Tu je jedan od presudnih faktora radna viza (radna dozvola), ali preporučujemo ti da se u toku studija prijaviš na praksu koja će ti otvoriti vrata u svet profesionalaca.

Prakse su veoma korisne jer ćeš kroz to iskustvo dobiti jasniju sliku u kakvoj vrsti radnog okruženja se prepoznaješ. Da li je to velika korporacija, manje preduzeće ili možda oblast preduzetništva. Da li želiš da ostaneš u toj zemlji, da se vratiš, ili da tražiš neku treću u kojoj ćeš ostvariti svoje profesionalne potencijale.

7. Razmotri mogućnost onlajn studiranja

Ako studiranje u inostranstvu nije najbolja opcija zbog tebe, zbog novca, porodice, posla, prijatelja i drugih razloga, onda treba da razmotriš mogućnost studiranja putem interneta, bilo da su u pitanju osnovne studije ili master.

Postoje programi koji kombinuju onlajn časove sa tradicionalnom nastavom, ili je neopodno da samo na početku i na kraju godine prisustvuješ nekim seminarima.

Proveri da li su ti programi akreditovani, da li je sadržaj dobro adaptiram studiranju na daljinu. Nemoj upisivati onlajn studije samo zato što su povoljnije, a da nisi siguran da će ti ta etapa školovanja zaista koristiti i odvesti te u pravom smeru.

Još uvek imaš neka pitanja i nedoumice?

Znamo da nije lako izabrati program za osnove studije ili nastavak studija u inostranstvu. Sve ove faktore smo imali u vidu kada smo pripremali program savetovanja i pripreme personalizovanog spiska programa i stipendija. Ukoliko ti je potrebna pomoć u pronalaženju idealnog studijskog programa i stipendija koji odgovaraju Vašem profilu, željama i mogućnostima, kontaktiraj nas i naruči izradu Personalizovanog spiska programa i stipendija koji izrađuju naši iskusni mentori.

 

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

[contact-form-7 404 "Not Found"]
7 načina da odabereš najbolji studijski program u inostranstvu

PROČITAJ JOŠ

DELF i DALF testovi francuskog jezika
Ukoliko ste razmišljali o nastavku studija na nekom od univerziteta širom Francuske na francuskom jeziku, prvo o čemu bi trebalo […]
Najbolji CV za studije u inostranstvu
Kliknuli ste na ovaj tekst jer želite da napišete CV za potrebe apliciranja na neki od studijskih programa u inostranstvu. […]
studije-inostranstvo-master-rok-2018-2019-via-academica
Još uvek nije kasno da apliciraš za master program u inostranstvu
Ukoliko si u prethodnim mesecima svoju pažnju usmerio na polaganje zaostalih ispita i završavanje osnovnih studija, i nisi stigao da […]
Stipendistkinja Oxford Univerziteta i mlada preduzetnica – Intervju sa Milenom Vuletić
Milena Vuletić je primer kako mladi već u srednjoj školi mogu da krenu u ostvarivanje svojih snova i da ništa nije nemoguće ako se na nečemu dugo i vredno radi. Ona je jedna od stipendista o kojima su skoro sve novine pisale, a Via Academica je uspela da od nje dobije ekskluzivan intervju. Milena je pristala da sa mladima, budućim studentima i svima onima koji čitaju naš VIABLOG podeli svoje iskustvo pri apliciranju na uvaženi i prestižni britanski univerzitet – Oxford. Milena se inače profesionalno bavi i fitnesom. Svoju strast ka zdravom životu i vežbanju je oblikovala tako da pomaže mladim devojkama da se hrane zdravo i vežbaju kako bi popravile svoje zdravlje i fizički izgled. Milena je jedna od troje stipendista koji su ove godine dobili punu stipendiju britanskog univerziteta Oxford, čime se zaista i dokazuje kako su naši srednjoškolci jedni od najuspešnijih na svetu kada je nauka i napredak u pitanju. Pročitajte Millenino iskustvo!
Dolazim iz Trstenika, a u Beograd sam se preselila kada sam krenula u srednju školu. Išla sam u mentorsko odeljenje Matematičke gimnazije koju sam pre par dana završila. Od malena sam išla na takmičenja iz matematike, fizike i programiranja (i osvajala lepe nagrade), ali sam shvatila da me matematika najviše privlači. Van matematike, uživam  u fitnesu, a jedan sam i od osnivača prve filantropske organizacije srednjoškolaca u Srbiji – Šampioni Srca Matematičke gimnazije. Takođe sam ranije držala dodatnu nastavu u školi sedmacima i osmacima. Iako mi se sviđa i da predajem, sebe vidim u finansijama.
Matematičku gimnaziju sam izabrala jer sam znala da je to najbolja škola za matematiku u regionu i da su mi šanse da studiram u inostranstvu najveće ako budem njen đak. Još u drugom srednje sam krenula da se pripremam za Oxford. Dosta saveta sam dobila od bivših učenika, ali sam i sama istraživala. Najveća pomoć mi je bila profesorka analize Mirjana Katić koja mi je pomagala oko svega, uvek mi je objašnjavala šta god da treba, pa i ono što se u školi ne uči. Pomogla mi je i da donesem neke važne odluke.
Naviše sam se dvoumila između matematike i statistike i matematike i programiranja (zapravo je Mathematics and Computer Science), ali sam shvatila da programiranjem ne želim da se bavim.
Većina đaka Matematičke gimnazije koja želi da studira u inostranstvu se prijavljuje na Cambridge, ali se meni sistem na Oxfordu više svideo. Što se cele procedure prijave tiče, jako je duga i psihički naporna. Potrebno je bilo naučiti skoro celo gradivo četvrtog razreda unapred. Pisala sam ,,personal statement”, polagala Mathematics Aptitude Test u novembru, išla na intervjue u decembru, pisala eseje za stipendiju i polagala CAE. Najteže od svega mi je, iznenađujuće, bila procedura dobijanja vize, jer sam se za istu prijavila prerano i prvi put bila odbijena. Još više iznenađujuće je što mi je najlakše bilo baš tokom prijemnog i intervjua, zapravo sam uživala.
Dobila sam Reach Oxford Scholarship koja mi pokriva sve troškove osnovnih, pa i master studija ako se odlučim da nastavim svoje školovanje i posle osnovne tri godine.
U toku studija planiram da budem što bolja mogu i da steknem što više radnog iskustva. Volela bih da sam tada kada sam aplicirala znala da ne treba da se ranije prijavljujem za vizu jer bih tako sebe poštedela velikog stresa. Razlika između studija na Oxfordu i u Srbiji ima previše. Tamo ću imati svog tutora. Takođe će mi biti posvećena još veća pažnja jer nas na celoj godini na mom smeru ima svega 14. Još jedna prednost je to što ću imati bolju mogućnost za praksu.
Svima koji žele da se prijave za studije u inostranstvu bih poručila da dobro razmisle čime žele da se bave i da se spremaju na vreme. Da to čine iz ljubavi, a ne zato što neko drugi od njih to očekuje.
Pozrav,
Milena Vuletić

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.