Stipendistkinja Oxford Univerziteta i mlada preduzetnica – Intervju sa Milenom Vuletić
Milena Vuletić je primer kako mladi već u srednjoj školi mogu da krenu u ostvarivanje svojih snova i da ništa nije nemoguće ako se na nečemu dugo i vredno radi. Ona je jedna od stipendista o kojima su skoro sve novine pisale, a Via Academica je uspela da od nje dobije ekskluzivan intervju. Milena je pristala da sa mladima, budućim studentima i svima onima koji čitaju naš VIABLOG podeli svoje iskustvo pri apliciranju na uvaženi i prestižni britanski univerzitet – Oxford. Milena se inače profesionalno bavi i fitnesom. Svoju strast ka zdravom životu i vežbanju je oblikovala tako da pomaže mladim devojkama da se hrane zdravo i vežbaju kako bi popravile svoje zdravlje i fizički izgled. Milena je jedna od troje stipendista koji su ove godine dobili punu stipendiju britanskog univerziteta Oxford, čime se zaista i dokazuje kako su naši srednjoškolci jedni od najuspešnijih na svetu kada je nauka i napredak u pitanju. Pročitajte Millenino iskustvo!
Dolazim iz Trstenika, a u Beograd sam se preselila kada sam krenula u srednju školu. Išla sam u mentorsko odeljenje Matematičke gimnazije koju sam pre par dana završila. Od malena sam išla na takmičenja iz matematike, fizike i programiranja (i osvajala lepe nagrade), ali sam shvatila da me matematika najviše privlači. Van matematike, uživam  u fitnesu, a jedan sam i od osnivača prve filantropske organizacije srednjoškolaca u Srbiji – Šampioni Srca Matematičke gimnazije. Takođe sam ranije držala dodatnu nastavu u školi sedmacima i osmacima. Iako mi se sviđa i da predajem, sebe vidim u finansijama.
Matematičku gimnaziju sam izabrala jer sam znala da je to najbolja škola za matematiku u regionu i da su mi šanse da studiram u inostranstvu najveće ako budem njen đak. Još u drugom srednje sam krenula da se pripremam za Oxford. Dosta saveta sam dobila od bivših učenika, ali sam i sama istraživala. Najveća pomoć mi je bila profesorka analize Mirjana Katić koja mi je pomagala oko svega, uvek mi je objašnjavala šta god da treba, pa i ono što se u školi ne uči. Pomogla mi je i da donesem neke važne odluke.
Naviše sam se dvoumila između matematike i statistike i matematike i programiranja (zapravo je Mathematics and Computer Science), ali sam shvatila da programiranjem ne želim da se bavim.
Većina đaka Matematičke gimnazije koja želi da studira u inostranstvu se prijavljuje na Cambridge, ali se meni sistem na Oxfordu više svideo. Što se cele procedure prijave tiče, jako je duga i psihički naporna. Potrebno je bilo naučiti skoro celo gradivo četvrtog razreda unapred. Pisala sam ,,personal statement”, polagala Mathematics Aptitude Test u novembru, išla na intervjue u decembru, pisala eseje za stipendiju i polagala CAE. Najteže od svega mi je, iznenađujuće, bila procedura dobijanja vize, jer sam se za istu prijavila prerano i prvi put bila odbijena. Još više iznenađujuće je što mi je najlakše bilo baš tokom prijemnog i intervjua, zapravo sam uživala.
Dobila sam Reach Oxford Scholarship koja mi pokriva sve troškove osnovnih, pa i master studija ako se odlučim da nastavim svoje školovanje i posle osnovne tri godine.
U toku studija planiram da budem što bolja mogu i da steknem što više radnog iskustva. Volela bih da sam tada kada sam aplicirala znala da ne treba da se ranije prijavljujem za vizu jer bih tako sebe poštedela velikog stresa. Razlika između studija na Oxfordu i u Srbiji ima previše. Tamo ću imati svog tutora. Takođe će mi biti posvećena još veća pažnja jer nas na celoj godini na mom smeru ima svega 14. Još jedna prednost je to što ću imati bolju mogućnost za praksu.
Svima koji žele da se prijave za studije u inostranstvu bih poručila da dobro razmisle čime žele da se bave i da se spremaju na vreme. Da to čine iz ljubavi, a ne zato što neko drugi od njih to očekuje.
Pozrav,
Milena Vuletić

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

Studije u Londonu – inspiracija i inovacija na jednom mestu

Maja Bosnić je Master i PhD studije završila u Londonu na Goldsmiths Univerzitetu. Studirala je Kompoziciju, i kao posledica ovih inovativnih studija Maja je danas osnivač organizacije Zabuna koja je bavi zvukom kao jedinstvenim sredstvom komunikacije i razvoja kod dece. Motivisanost i jasan cilj su je doveli do upisa studija u Londonu, a želja za inovacijama je bila ta koja je presudila kod izbora univerziteta u inostranstvu. Pročitajte njenu priču o studiranju u Velikoj Britaniji.

VIA BLOG: Napišite nam ukratko nešto o sebi.

Ja sam Maja i rođena sam u Beogadu. Od svoje 13. godine znam da želim da se bavim muzikom, naročito njenim stvaranjem i pisanjem. Verujem da se ljubav prema muzici u meni javila jos od prvih dana mog detinjstva, zahvaljujuci mojim roditeljima koji su veliki ljubitalji muzike.

VIA BLOG: Šta ste studirali? Da li ste bili aktivni tokom studija? Da li mislite da Vam je to pomoglo pri apliciranju na studije u inostranstvu/daljoj karijeri?

Završila sam dva odseka srednje muzičke škole “Josip Slavenski” u Beogradu. Zatim sam upisala Opštu muzičku pedagogiju na Fakultetu Muzicke Umetnosti. Istovremeno sam upisala i Neohelenske studije na Filološkom fakultetu, čisto da imam i neku rezervnu varijantu, ukoliko ne nadjem posao iz oblasti muzike. Naredne godine upisala sam i odsek za Kompoziciju na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, zatim sam napustila Neohelenske studije, a naredne godine upisala i odsek za Čembalo na Fakultetu Muzičke Umetnosti. Diplomirala sam Opštu Muzičku Pedagogiju (izjednačeno sa master diplomom) i zavrsila treću godinu studija Kompozicije pre odlaska na Master u London. Morala sam da odustanem od studija Čembala.

Verujem da je pored diploma bilo jako važno što sam bila polaznik nekoliko kurseva i letnjih škola kompozicije u inostranstvu, gde sam bila podučavana od nekoliko dobrih profesora i imala napisanu preporuku od jednog od njih, kao i mog profesora Kompozicije sa Fakulteta Muzičke Umetnosti.

VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

O studijama u inostranstvu sam ramišljala još u srednjoj školi i još tada sam iščitala gomilu prospekata raznih muzičkih fakulteta iz Amerike i Velike Britanije. Imala sam veliku želju za istraživanjem eksperimentalne muzike kakvo je samo na odredjenim univerzitetima bilo moguće. Tokom leta provela sam mesec dana u Londonu, pisala profesorima sa nekoliko fakulteta o mojoj želji da studiram kod njih i pitala za mogućnost da se nadjemo kako bi pogledali i poslušali moj portfolio, i procenili moj nivo znanja kako bih znala da li da apliciram za osnovne ili master studije kod njih. Potvrdili su mi da sam spremna za master studije kompozicije. Tako da sam te jeseni svela izbor na 3 fakulteta u Londonu i poslala aplikacije za tu akademsku godinu.

VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?

Sama sam izučavala prospekte, uslove, pribavljala dokumentaciju, kontaktirala profesore i studentske službe, prevodila svedočanstva i transkripte ocena, slala, pripremala se i polagala IELTS. Nije mi se činilo da je u to vreme, i za moju oblast, postojao neko na koga bih mogla da se potpuno oslonim prilikom ove procedure, kao što je to danas slučaj gde postoji neko poput VIA ACADEMICE kome može da se pokloni poverenje. Roditelji su me slušali i podržali finansijski i logistički tokom procesa apliciranja.

VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Iz ove perspektive najstresije je bilo prikupljanje dokumentacije i popunjavanje aplikacije. Nakon sto sam bila primljena najstresnije je bilo prikupljati dokumentaciju i aplicirati za vizu.

VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

Za prvu godinu sam dobila privatnu stipendiju koja je platila 2/3 školarine, a 1/3 su platili moji roditelji. Svake naredne godine dobijala sam stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva za omladinu i sport.

Tokom studija sam radila i tako plaćala životne troškove. Veoma je bitno socijalizovati se i raditi u toku studija, to za mene predstavlja jedinstveno iskustvo.

 

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Prvih par meseci bila sam smeštena u kući poznanika koji su poreklom iz Srbije i kod kojih sam prethodno leto boravila i volontirala u njihovoj galeriji. Nakon prvog meseca sam pronašla studentski part-time posao, počela sam da plaćam stanarinu za tu sobu. Prijatelje sam stekla prvog dana na fakultetu, a imala sam i nekoliko poznanika od ranije. Najviše sam vremena provodila oko kampusa Univerziteta i posebno u biblioteci. Izlazili smo na mesta koja su svima bila relativno blizu ili u blizini Univerziteta.

 

VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali.

Studirala sam na Goldsmiths Univerzitetu koji je poznat po umetničkim programima koji se razlikuju od plana rada na drugim univerzitetima.

Podržava inovativnost u svakom pogledu i to se ogleda u načinu rada profesora. Sve je novo i tehnološki napredno.

Sve se pronalazi brzo i lako. Početni cilj studija za mene je bio da uspem da razumem rad odredjenih kompozitora koji mi je bio nedokučiv. Zahvaljujući jedinstvenom planu i programu rada, to sam postigla već nakon prvih mesec dana na studijama, a zatim su otkrivanja daljih eksperimentalnih postignuća u oblasti savremene muzike nastavljala da dolaze i savladavaju se neverovatnom brzinom.

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Obzirom da treba iskoristiti maksimalno to vreme provedeno tamo i na studijama, neophodno je da ste stalno aktivni, da ste obavezno i redovno u toku i spremni pred svako novo predavanje kojem prisustvujete. Dakle, potrebno je da ste dosta u biblioteci i za svojim kompjuterom. Takodje, ako uz to i radite, potrebno je dosta snage i energije uz podsećanje zbog čega ste tu i zašto je sve to vredno tih godina vašeg života.

Našim studentima je potrebno odvikavanje od komfora koji ovde pružaju roditelji i prijatelji. Potrebno je biti spreman za samostalnost, prihvatiti svaku promenu koju boravak u inostranstvu donosi, a često su promene u svim sferama života.

Menja se klima, soba, hrana, ljudi, jezik, saobraćaj, neke životne navike tamo postaju nemoguće ili teške za upražnjavanje, itd. Dakle, treba pre svega imati viši cilj, i odlaziti zbog znanja i životnog iskustva. Tako da sve ostalo bude manje važno, ili po mogućstvu – nebitno.

VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

Velike su razlike izmedju Beograda i Londona. Pre svega, London je ogroman grad, ako se ne varam mislim da po veličini odgovara povrsini cele Vojvodine. Samim tim, ima metro, ali gde god da krenete u proseku se putuje 90 minuta u jednom smeru. Dakle, mnogo i često ste u vozu metroa, dok u Beogradu često možete i peške da stignete do odredjenog mesta. Životni standard je viši pa je i to bitna razlika. London je prepun ljudi iz celog sveta, što je lepo jer upoznajete raznolike kulture svakodnevno.

VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

Znanje, samostalnost, radno iskustvo, radna etika, mreža ljudi.

VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Da se pripreme borbeno. Da odu sa stavom i namerom da osvoje za sebe znanje, iskustva, prijatelje, nova razmišljanja i navike, i preoblikuju sebe ukoliko je potrebno. Studije u inostranstvu vas obogaćuju praktično još jednom novom ličnošću u vama.

Količina novog i korisnog životnog i akademskog iskustva je beskrajna. To je neverovatna i genijalna prilika za ogroman rast i napredak. Treba otići presrećan i uzbudjen, a zatim tamo održati taj entuzijazam do samog kraja studija.

Dakle, bez jasnog i važnog cilja i svrhe studija u inostranstvu ne mrdajte odavde.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.