Utrecht
Kako izgleda jedan dan Via studenta u inostranstvu

Zdravo svima! Zovem se Anja Petrović i trenutno živim u Holandiji. Studiram na UCU-u (University College Utrecht) i student sam druge godine psihologije i sociologije. Želju za studiranjem u inostranstvu sam razvila još kada sam bila mala. Oduvek me je privlačila pomisao da odem iz Srbije, barem na neko vreme, i doživim iskustva koja često život u Srbiji ne može da ponudi. Za Holandiju sam se odlučila vrlo kasno u procesu apliciranja sa Via Academicom, na moje i svačije iznenađenje, s obzirom na to da mi je bila želja da studiram u Italiji. I uopšte se ne kajem zbog toga! Iako sam mislila da će navikavanje na novu državu i društvo biti veoma težak i spor proces, ispostavilo se da je samo tako izgledalo. Naravno da je imalo svojih teških momenata, ali se na kraju ispostavilo da je studiranje u inostranstvu jedna od najboljih odluka koje sam ikada donela!

Kako su izgledali moji prvi dani u Holandiji?

Holandija je definitivno zemlja stvorena za studente! Pored toga što je moj fakultet internacionalni kampus, gde su sva predavanja i komunikacija na engleskom, Holandija je jedna od zemalja koja ima najbolji nivo znanja engleskog jezika, ako ne i prva u Evropi (računajući zemlje u kojima engleski nije glavni jezik). Ovo mi je veoma pomoglo u periodu kada sam se po prvi put u životu našla u nepoznatoj zemlji, sama. Nakon što sam se preselila, usledio je niz stresnih obaveza kao što su nabavljanje broja telefona, sređivanje dokumenata, otvaranje računa, ali i beskrajno zabavnih obaveza kao što su kupovina nameštaja, opremanje sobe, kupovina novih biljaka (moj lični favorit). Sve navedeno je bilo mnogo lakše zbog neverovatno dobrog znanja engleskog jezika Holanđana. U prvih nekoliko nedelja sam se već dobro upoznala sa okolinom i holandskom kulturom. Kupovina bicikla je bila prva stvar na listi prioriteta. Nisam bila svesna koliko me vožnje bicikla čeka u narednim godinama, dok nisam shvatila da sam počela da kupujem sitnice, kao što su držač za telefon, jastučić za sic, i moje omiljeno – korpu ukrašenu biljkama. Kultura vožnje biciklova nikad ne prestaje da me fascinira. Jedno od prvih iskustava koje sam doživela kada sam se preselila jeste bilo prenošenje cele gajbe piva biciklom – ne bih preporučila.

Utrecht
Utrecht

Kako se studije u inostranstvu razlikuju u odnosu na studije u našem regionu?

S obzirom na to da studiram na koledžu, moja percepcija o studijama je malo drugačija od regularnih univerziteta. Kao što je slučaj sa većinom univerziteta širom Evrope, časovi na koledžu su prilagođeni manjem broju studenata, ne više od 20-ak. Jedan od meni najbitnijih aspekata studiranja jeste odnos sa profesorima i uzajamno poštovanje. Takođe, pouzdanost ustanove i poverenje u istu. Na većini evropskih univerziteta, ne samo u Holandiji, ovi aspekti se ne dovode ni u pitanje. Ovo navodim kao jednu od glavnih, i meni veoma bitnih prednosti studiranja u inostranstvu. Iako nikada nisam studirala u Srbiji, ovo su neke od stvari koje znam iz pouzdanih iskustava mojih prijatelja i poznanika, ali i ličnih iskustava mog prethodnog školovanja u Srbiji. Prvenstveno, pouzdani akademski kalendar je nešto veoma bitno i cenjeno na inostranim univerzitetima, ali ne toliko i u našem regionu. Od velikog značaja mi je bilo da znam tačno kako će moja školska godina izgledati, kao i kada su planirani ispiti i projekti. Znam da se na ovo mnogi studenti u našem regionu ne mogu osloniti. Pored ovoga, važnost uzajamnog poštovanja između studenata i profesora je nešto što ne mogu dovoljno da naglasim! Na inostranim univerzitetima profesori su veoma otvoreni i komunikacija sa njima je laka, dok to uglavnom nije slučaj sa profesorima u našem regionu. Takođe, jedno od čestih žalbi studenata sa našem podneblja jeste manjak dodatne opreme, literature, opcija razmena i stažiranja. To me dovodi do još jedne važne prednosti inostranih univerziteta – mnoštvo prilika i mogućnosti. Bitno je naglasiti da su konekcije napravljenje u inostranstvu obično mnogo šire zbog internacionalne okoline i dobre povezanosti između univerziteta i kompanija, ali i država. Beskrajne mogućnosti koje su veoma lako dostupne, doprinose osećaju bezbednosti i sigurnosti u budućnost.

Kako izgleda jedan dan na studijama u inostranstvu?

U mom slučaju, preko nedelje obično imam nastavu u prepodnevnim časovima, što mi ostavlja dosta slobodnog vremena za druge aktivnosti do kraja dana. Posle časova obično izdvojim nekoliko sati da završim sve obaveze, mada mi često ni ne treba toliko puno vremena. Skoro svaki dan organizujem ručak sa nekoliko prijatelja, s obzirom na to da živimo veoma blizu jedni drugih (ove godine čak i u istoj zgradi!). U zavisnosti od dana u nedelji, posle ručka odem u teretanu ili na jogu. Ono što jako volim kod studiranja u Utrehtu jeste što imam pristup velikom broju sportova i raznih fizičkih aktivnosti. Kao student, dobijam veliki popust na člansku karticu, koja mi omogućava da izaberem bilo koji sport ili aktivnost koja se dešava u toku dana (različite vrste joga, pilates, zumba, boks…). Ukoliko je napolju lepo vreme, obično ostanem da se prošetam po gradu i obavim kupovinu namirnica. Kada se vratim na kampus, skoro svakog dana u nedelji se nešto dešava. Bilo da su to kreativne radionice, vannastavna predavanja ili različita okupljanja, kao na primer movie nights ili open mic (karaoke veče). Na kampusu nikada nije dosadno! Naravno da dani izgledaju drugačije u odnosu na to koliko imam da učim, ali mi samostalan studentski život daje mogućnost da vrlo lako isplaniram dane i organizujem svoje aktivnosti.

Utrecht
Utrecht

Kako izgleda društveni život tokom studija u inostranstvu?

Što se tiče mog društvenog života u Holandiji, neopisivo sam zadovoljna i zahvalna na ovakvom iskustvu. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko me je internacionalna okolina naučila i koliko ne prestaje da me fascinira. Od stvaranja neraskidivih prijateljstava, preko brojnih mogućnosti putovanja i neverovatnih turističkih destinacija, studiranje u inostranstvu mi je pokazalo način života o kojem nisam mogla ni da sanjam. Upoznavanje ljudi sa svih strana sveta je nešto što mi je otvorilo mnoge vidike i nešto što me je naučilo stvarima koje, u suprotnom, verovatno ne bih znala. Od najboljih prijatelja iz Holandije, Francuske, Španije, Argentine, Indonezije, do studenata iz našeg regiona, svako ima da ispriča svoju priču i da podeli svoja iskustva. Konstantna razmena kultura među studentima i iniciranje novih aktivnosti nikada ne čini ovaj način života dosadnim!

Anja Petrović
Via ambasador

JOŠ KORISNIH TEKSTOVA

Mihajlo Via Ambasador
Kako obogatiti svoj CV?

Došli ste i do tog koraka kada treba da pokažete vašem željenom univerzitetu koliko ste iskusni i kompetenti za studije na njihovim programima! Neki su na tome radili još od početka srednje škole, a da toga nisu ni svesni. Postoje i oni koji nemaju toliko interesovanja za aktivnosti van knjiga (ako si to ti – prouči ovaj tekst), ali bez brige – ima toliko mogućnosti i načina da obogatite svoj CV, da o tome može da se napiše ceo priručnik.

Pre svega, bitno je da znamo šta je CV (Curriculum Vitae) i šta on podrazumeva. Mi ćemo se u ovom tekstu pozabaviti akademskim CV-jem. Njega popunjavamo relevantnim informacijama koje se tiču bitnih postignuća, kao i vannastavnih aktivnosti. Ovako pružamo ustanovi kompletniju sliku o nama, našim kompetencijama, radnom iskustvu, volonterskom radu, školskim projektima, itd.

Mihajlo Via ambasador

Ja sam Mihajlo, novi Via ambasador. Moje želje o studijama u inostranstvu ostvarile su se uz pomoć mentorki iz Via Academice, i ja u septembru krećem na studije na Cattolica Del Sacro Cuore University u Milano. Oduvek sam u školi bio ona osoba koja je volela da bude deo svake sekcije, kluba i parlamenta. Ukratko – gde se može, tu me očekuj! Sve to sam radio iz zabave i socijalizacije. Iskreno, nisam ni očekivao da će tako nešto možda biti i ključno za moju buduću akademsku karijeru! Nakon određenog vremena, izašao sam iz zone školskih aktivnosti i prešao na projekte Evropske unije (Erasmus+ Youth Exchanges, Training Courses), nacionalne projekte (Petnica, BIMUN, filmski festivali…), volonterske organizacije (Crveni Krst, Voloterski Centar Vojvodine, Service Council International).

Pored istraživanja raznih projekata u inostranstvu, svakog letnjeg raspusta sam i radio. Moje radno iskustvo počinje još od prve godine srednje škole. Od prodavanja šrafova u prodavnici, do konobarisanja i posla na recepciji u hotelu, a na kraju sam uz sve to uređivao društvene mreže na radnom mestu. U akademskom CV-ju bitno je da pokažete i neko radno iskustvo, makar to bilo i volontersko, s obzirom na činjenicu da u našem regionu ne postoji veliki broj poslova namenjenih srednjoškolcima. Tako da ukoliko želite da obogatite vaš CV, ali i džep, možete da se oprobate i steknete socijalne veštine kao npr. ugostitelj. Iskoristite vaše veštine, npr. fotografisanje, pisanje, i krenite samostalno da se time i bavite. Biće korisno pre svega vama, jer će vam možda otvoriti vrata ka željenom programu studija i budućoj profesiji.

Vaše ocene su jedno od merila kvaliteta, ali nisu ključne za upis na studije u inostranstvu i dobijanje stipendije, ali je zato CV mnogo značajniji. Da sam ja imao svo ovo znanje pre upisivanja  univerziteta, postarao bih se i na Harvard da odem!

Vi koji čitate ovo, već ste karijerista. Trudite se da ostvarite svoje želje i da istražite najbolje prilike za sebe kako biste ostvarili svoj cilj. Ovaj put i rad ka ispisivanju CV-a iskustvima nije uopšte nešto što će vas mučiti, već naprotiv – najlepši delovi mog života su tamo ispisani. Zato pretražite mogućnosti koje vam se nude za volontiranja u Srbiji i inostranstvu, a ja vam u nastavku dajem neke.

Erasmus+ projekti

Prijavite se na otvorene pozive za razmene za mlade od 18 do 30 godina ili na trening kurseve preko naših nevladinih organizacija. Ja sam uz ovakve projekte posetio Hrvatsku, Španiju, Švajcarsku, Poljsku, Portugal… Ovakvi projekti su jako značajni za upisivanje univerziteta u Evropi, s obzirom na to da upravo ovaj projekat Evropske unije finansira veliki broj internacionalnih studenata koji dolaze van Evropske unije. Moja preporuka je da organizacije i pozive pratite na Instagramu. Neke od njih su: Navissos, Youth Workers Alliance Vranje, Vega omladinski centar, Siri dalje.

Volonterske organizacije

U vašem gradu ili opštini priključite se Crvenom Krstu. Samostalno napravite i promovišite neke akcije kao što su čišćenje grada, humanitarne manifestacije, itd. Ukoliko biste hteli da malo i proputujete dok volontirate, pogledajte SCI (Service Council International), a njihova branča u Srbiji je Volonterski Centar Vojvodine. Ja sam preko njih volontirao i učestovavo u kampu fotografije u Islandu.

Mogućnosti u Srbiji

Ukoliko ste i dalje u srednojoj školi, preporučujem Petnicu –  Srpsku istraživačku stanicu, sa velikim brojem različitih seminara i konferencija. Učestvujte u lokalnim manifestacijama. Potrudite se da budete što više svestrani u školi i prijavite se za što imate prilike.

Mihajlo Via ambasador

Mihajlo Z. Nikolić
Via ambasador

JOŠ KORISNIH TEKSTOVA

Business
Pitali smo pet uspešnih žena u koju školu bi upisale svoje dete

U kom pravcu bi volele da ide obrazovanje njihove dece?

Prvi veliki izbor koji pravimo u životu obično je odabir srednje škole, odnosno fakulteta. To je ono što će nas dobrim delom odrediti za dalje, usmeriti naš život u određenom pravcu. I zato u svemu treba biti pametan, ali i slušati sopstvene afinitete. I roditelji u ovom izboru imaju vrlo važnu ulogu, te je zato zanimljivo čuti šta uspešne žene u Srbiji imaju da kažu o tome. Sa njih pet smo razgovarali o tome kakvu bi budućnost volele za svoju decu, tj. u kom pravcu bi volele da ide školovanje i obrazovanje njihove dece.

Dragana Jevtić

Dragana Jevtić je c++ programerka koja je iskustvo sticala i u čuvenom CERN-u. Nakon završenih studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Draganu je pre nekoliko godina put odveo u čuveni CERN, Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje, koji je san mnogim naučnicima. Sada ona radi kao c++ programerka u United Cloud inovativnom centru.

Ona je odmalena pokazivala sklonost ka matematici.

„Odrasla sam okružena inženjerima tehničkih nauka, u porodici u kojoj se cene znanje i obrazovanje. Stoga sam jako rano imala prilike da se upoznam sa raznim aspektima inženjerskog posla, kao i da se zainteresujem za određene naučne discipline. Verovatno da je i genetika imala uticaja.“

A što se tiče njenog deteta jednog dana – šta bi volela da ono upiše i u kom smeru da ide njegovo obrazovanje?

„Volela bih da moje dete samo donese odluku o tome, shodno svojim interesovanjima. Ono što bih ja kao roditelj želela da ga naučim jeste da veruje u sebe i da zna da uvek ima pravo na izbor. Ne bih želela da obrazovanje doživljava kao teret, niti isključivo kroz ocenjivanje, već da zaista uživa u tome. Važno je da zna da je u redu da pogreši, da ne mora nužno da ima dobre ocene, ali i da svaki uspeh zahteva predanost, istrajnost i znanje. Volela bih da bude posvećeno učenju stranih jezika, sportu i da, ukoliko se odluči da studira, provede neko vreme u inostranstvu, bilo na praksi, bilo na studijama. I najvažnije – da zna da ću kao roditelj biti tu da ga podržim.“

Dragana Jevtić
Nina Stojaković

Nina Stojaković

Nina Stojaković iz Pokreta slobodnih građana Srbije je politikološkinja i politička aktivistkinja. Ona je pre nešto više od godinu dana pokrenula najveći talas ispovesti žena na društvenim mrežama o problemu nasilja. Nina je tada pokrenula inicijativu na društvenim mrežama pod haštagom #NisamPrijavila, gde je objavljeno više desetina hiljada tvitova o slučajevima nasilja nad ženama. Tome je prethodio niz njenih objava, gde je pisala o nasilju koje je doživela njena sestra od bivšeg partnera i poznatog repera, ali i ukazala na nezainteresovanost policije u trenutku kada je njena sestra pokušala da prijavi sličaj.

Ova hrabra žena, koja je u braku sa kolegom Pavlom Grbovićem, sada za Zadovoljnu govori kakvu bi budućnost volela za svoje dete.

„Pre svega i najvažnije jeste šta dete voli i šta ga interesuje. Ja sam završila gimnaziju i to je meni bilo u redu jer po završetku osnovne škole nisam znala šta želim da budem kad porastem. Uvek mi je bilo žao što nisam imala priliku da makar jednu godinu odem na neku razmenu u inostranstvo i to je nešto što bih volela da u budućnosti mogu da obezbedim svom detetu jer mislim da je jako značajno izmestiti se i upoznati drugu zemlju, grad i narod. Ukoliko mi dete bude imalo kliker za matematiku, volela bih da upiše Matematičku gimnaziju, ali naravno, sve je ovo nagađanje jer bih uvek gledala šta dete želi.“

Jelena Nišević Lazović

Doktorka Jelena Nišević Lazović iz Novog Sada radi kao lekarka na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Zanimljivo je da je ona odslužila vojni rok u Školi rezervnih oficira na VMA, više od 16 godina igrala je u folkloru, trenirala boks, voli da slika i bavi se i mezoterapijom bola.

Od svih izazova savremene medicine nju je najviše privukla mogućnost da pomaže ljudima da dobiju potomstvo i tako je postala deo tima naše čuvene dr Zorice Crnogorac.

„Moram da priznam da je meni bilo lako kad sam upisivala i srednju školu i fakultet jer sam od petog razreda znala da želim da budem lekarka. Iako sam znala šta ću studirati, ipak sam bila stava da svako treba da ima zanat u rukama i tog stava sam i dan-danas. Završila sam srednju školu za fizioterapeutskog tehničara, a potom i medicinski fakultet. Ne samo da mi je srednja medicinska škola bila dobra osnova za studije nego sam i dalje srećna jer, osim ginekologije, u rukama imam još jednu struku. Dakle, šta god da planirate da studirate, pa čak i ako ne znate sa sigurnošću koji su vaši afiniteti, upišite srednju stručnu školu. Lako je posle nadograditi znanja na fakultetu, ukoliko u te četiri godine shvatite šta biste voleli da radite narednih 40 godina.“

Jovana Nišović
Milica Stojiljković

Milica Stojiljković

Milica je na vruhuncu svoje uspešne korporativne karijere u marketingu donela odluku koja je mnogima delovala sumanuto: dala je otkaz. Bavila se poslom koji voli, marljivim radom je dogurala do direktorske pozicije, ali je rešila da napusti sve kako bi se bavila onime što je zaista blisko njenoj duši.

Ona je danas autorka metode ličnog razvoja Lepo mi je i želi da nauči ljude smirennosti – jer samo mirnog uma možemo doneti odluke koje će zaista biti dobre po nas. Milica želi da nas nauči da pogledamo u sebe, umanjimo uticaj stresa i mišljenja okoline kako bismo shvatili šta nam to stvarno treba da bi nam u životu bilo lepo.

„Rekla bih da su mlade generacije počele da veruju da dostupnost informacija znači isto što i znanje. Sa druge strane, u kulturi u kojoj se razmahuje sumnjivim diplomama, deci nije jednostavno da poveruju da je obrazovanje važno. Ali pametna i vredna deca uvek nađu pravi put. Zato bih uvek svom detetu posavetovala da upiše školu u kojoj će steći znanje, a ne samo ocene. I da je važno da ima okruženje koje je stimulativno za razvoj. Da li je to kod nas ili u nekoj drugoj zemlji, svakako će imati moju podršku i za jedno i za drugo.“

Sanja Jovanović

Neobično lepa priča o tri sestre iz vinarije Đurđevića legat počela je pre više od stotinu godina kada je njihov pradeda Ilija odlučio da zasadi vinograde na svom imanju u blizini Mionice u selu Ključ. Danas Sanja sa sestrama Aleksandrom i Ivanom čuva porodični legat i proizvode svoje vinarije boji jedinstvenošću i lepotom.

Aleksandra čija je vinarija za kratko vreme pridobila dosta publike, kaže kako svojoj deci želi da u nasleđe ostavi ljubav koju ona i sestre osećaju prema porodičnom nasleđu jer to je ono što nas sve pokreće.

„Izuzetno volim i cenim svoju zemlju, poštujem tradiciju i porodične vrednosti. Ali pored toga, volim putovanja i upoznavanje novih ljudi, gradova i kultura… Mislim da se ljudi putovanjima nadograđuju i proširuju svoja znanja i vidike. Svet je neiscrpna riznica znanja. Volela bih da mojoj deci omogućim, ukoliko budu imala afiniteta, da svoje školovanje ili bar deo, završe u nekom od evropskih ili svetskih gradova. S obzirom na to da su još uvek male, imaju četiri godine, ne mogu reći gde bi se usmerilo njihovo školovanje, a i svakako želim da im prepustim izbor o tome šta je to što bi njih sutra u životu učinilo srećnim i uspešnim ženama.“

Sanja Jovanović

Izvor: zadovoljna.rs

JOŠ KORISNIH TEKSTOVA

univerzitet u ljubljani - data science - iskustvo
Ermin Omeragić: iskustvo sa mastera Data Science na Univerzitetu u Ljubljani

Ermin je nakon studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu upisao master Data Science na Univerzitetu u Ljubljani

Tamo je našao sve uslove koji su mu potrebni: male grupe, dobre profesore, studije na engleskom i sjajnu podršku za akademski i profesionalni razvoj

Za Via blog podelio je svoje iskustvo i utiske sa studija

iskustvo master data science univerztet u ljubljani

Ermin Omeragić je rođen i odrastao u gradu Kaknju u Bosni I Hercegovini. Tamo je završio osnovnu, a potom srednju Međunarodnu školu u Zenici. Na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu je diplomirao i zbog izvanrednog uspeha, dobio je priznanje Zlatna značka Univerziteta u Sarajevu.

Sada studira master Data science na Univerzitetu u Ljubljani, gde je nastava na engleskom jeziku i gde ima sve uslove da razvija svoje potencijale: radi se u malim grupama, imaju veliki broj praktičnih predmeta i podršku profesora. U ovom intervjuu prenosimo ti njegove utiske o masteru i o studiranju u Ljubljani. 

ata science_univerzitet u ljubljani

Kako izgledaju same studije?

Master Data Science je dvogodišnji program na Fakultetu za računarstvo i informatiku Univerziteta u Ljubljani. To je intenzivan program koji nastoji da studente obogati znanjem i iskustvom potrebnim za rad u današnjoj zahtjevnoj industriji ili akademiji. Studenti sa svih tehničkih ili matematičkih fakulteta mogu se prijaviti i tako pokušati dobiti mjesto na veoma traženom programu.

Lično smatram da je studij vrlo zahtjevan i traži od studenta punu posvetu i zalaganje. Pošto studenti dolaze sa različitim predznanjem iz raznih polja nauke, plan i program prvog semestra prve godine nastoji da sve studente izjednači po tom pitanju, te da tako formira čvrst temelj za dalje usavršavanje. Velika prednost ovog programa po mom mišljenju je kolaboracija sa kompanijama koje u svom poslovanju implementiraju i koriste metode koje se istražuju u ovom polju. Tako studenti imaju priliku i da rade na semestralnom projektu u saradnji sa nekom kompanijom te tako analiziraju i rješavaju probleme iz realnog sektora.

Kako opisuješ svoj studentski život u Ljubljani?

Jednom prilikom sam pročitao da je po anketnim rezultatima Ljubljana najbolje mjesto za studente i slažem se s tim. Studenti imaju velike povlastice po pitanju prehrane, javnog prevoza, smještaja, sporta i rekreacije. Upoznao sam se i sprijateljio s mnoštvom ljudi iz različitih dijelova svijeta, koji su došli sa istim ili sličnim ciljevima u Ljubljanu. Možda još uvijek nisam uspio osjetiti potpuni doživljaj života u Ljubljani, ali se iskreno nadam da hoću do kraja svog studija.

Ako i tebe zanima Data Science, onda je ovaj master sjajna prilika da studiraš najnapredniju i najbrže rastuću oblast studija! Živiš nedaleko od kuće, studiraš na engleskom jeziku, a dobijaš diplomu koja će ti omogućiti brzo zaposlenje i karijernu perspektivu.

uni ljubljana slovenija

Info dan o studijama možeš pogledati na sledećem linku.

Znaš li da studenti sa Balkana ne plaćaju školarinu za ovaj master?

Prijavu možeš poslati do 31. avgusta!

JOŠ KORISNIH TEKSTOVA

SBS Madrid
puna stipendija za studije u rimu
Puna stipendija na Univerzitetu LUISS u Rimu – ostvareni san Maše Jovović

Puna stipendija za studije u inostranstvu? Moguće je! Taj san ostvario se Maši Jovović iz Podgorice. Ona je za osnovne studije na programu Economics and Business dobila punu stipendiju Univerziteta LUISS u Rimu!

Maša za sebe kaže da je jako ambiciozna, željna rada i uspeha. Završila je dva razreda srednje škole u inostranstvu (u Nemačkoj i Austriji), tako da je odluka o studijama u inostranstvu bile logičan nastavak.

maša jovović - puna stipendija na univerzitetu luiss 2

Pitamo je kako je izgledao njen aplikacioni proces.

  • Pripreme su počele jako kasno, u aprilu mjesecu, zbog moje neodlučnosti oko izbora fakulteta. Što se tiče zemlje studija, ta odluka je bila jako brza. Od početka sam imala Italiju na umu. Odlučila sam se za nju upravo zbog velikog broja univerziteta koji su jedni od najboljih. Posle jako dugog perioda ražmišljanja između medicine i biznisa, ipak sam izabrala biznis. Provela sam određeno vrijeme čitajući o raznim mogućnostima koje mi se nude po završetku ovakvog univerziteta kao što je Luiss. Najviše su mi pomogli mentori iz Via Akademike.

Koje procedure su ti zadale najviše muka?

  • Svaka procedura je bila zahtijevna zbog velikog broja traženih dokumenata. Apliciranje za vizu je svakako jedna od procedura koja je trazila najviše dokumenata, ali je na kraju sve prošlo jako jednostavno.

Kako se desila puna stipendija?

  • Za studije sam se prijavila kao i svaki drugi student. Bila sam svjesna cijene univerziteta i ostalih potencijalnih troškova. Ali sam posle 2 dana od prihvatanja, dobila neočekivani mejl od univerziteta u kojem mi njihova komisija nudi full stipendiju, uključujući smještaj i menzu. Dobila smještaj u jednoj od njihovih 5 rezidencija. To su rezidencije koje su podijeljenje ili u više soba ili u više apartmana. Mogu da kažem da sam oduševljena koliko je sve čisto i uredno.

Šta je najupečatljivije na Univerzitetu LUISS? Kakvi su ti utisci o programu?

  • Svakako da su najupečatljiviji ustisci u vezi sa izgledom svake zgrade na kampusu univerziteta. U pitanju su prelijepo izgrađene zgrade koje ukrašavaju parkovi,fontane… U unutrašnjosti se nalazi veliki broj sala, što je najvažnije dobro opremljenih i adekvatnih za kvalitetno studiranje. Jedan od kampusa, na kojem ja studiram, ima i svoj kafić, bioskop, veliki broj sala sa kompjuterima. Ono što ovaj univerzitet nudi jeste i veliki broj aktivnosti i radionica. Profesori su visoko obrazovani i najbolji u svojim oblastima. S vremena na vrijeme dovode i goste, koji su jedni od najpoznatjih rukovodilaca italijanskih, ali i međunarodnih kompanija.

Šta je najvrednije što stičeš tokom studija u inostranstvu?

  • Najvrijednije nešto što dobijam studirajući baš ovdje jeste adekvatno znanje koje ću zasigurno moći da iskoristim u daljoj karijeri. Pored toga, nama studentima se nudi i mogućnost da u toku studiranja radimo u najboljim kompanijama.
puna stipendija univerzitet luiss rim
puna stipendija univerzitet luiss rim 3
puna stipendija univerzitet luiss rim 4
puna stipendija univerzitet luiss rim 2

5 KRATKIH PITANJA ZA MAŠU:

puna stipendija na univerzitetu luiss
maša jovović - puna stipendija na univerzitetu luiss 1

1.Šta bi bio tvoj savet studentima koji se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Svako ko želi da poveća svoje šanse za uspijeh bi trebao da se odluči na ovakav korak.

2. Da li si imala neke predrasude o Italiji i da li se tvoje mišljenje promenilo?

Kao neko ko je već bio u Italiji, mislim da nisam imala nikakve predrasude već mi je naprotiv pomoglo da se odlučim da svoje studije provedem baš ovdje.

3. Šta bi voleo/la da možeš da poneseš nazad kući iz zemlje svojih studija?

Koloseum.

4. Posle koliko vremena si se osećao/la kao kod kuće?

Mogu slobodno reći da je to bio isti dan mog dolaska u rezidenciju.

5. Šta te je najviše nerviralo i zadavalo najviše muka tokom studija?

Svakako da je to transport. Gužve, koje zahtijevaju da se nekad i mnogo ranije krene na fakultet jer nikad ne znaš koliko ćeš tog dana putovati.

Ukoliko te zanimaju osnovne ili master studije na Unvierzitetu LUISS, postavi nam pitanje putem sledeće kontakt forme i naši mentori će ti odgovoriti u najkraćem mogućem roku. 

[contact-form-7 404 "Not Found"]
Cattolica del Sacro Cuore Via Academica
univerzitet sheffield iskustvo andrea matijasevic
Pola srca u Beogradu, pola u Solunu- iskustvo sa Univerziteta Sheffield

 

Andrea Matijašević je svoj rodni Beograd zamenila za sunčani Solun! Upisala je osnovne studije biznis administracije i marketinga na Univerzitetu Šefild (University of Sheffield – City College). Andrea je komunikativna, svestrana i društvena. Voli da putuje, provodi vreme sa društvom i uči strane jezika.

Prenosimo vam njeno iskustvo sa studija u inostranstvu! Zašto ovaj program, ovaj grad i koje su to prednosti studiranja u Grčkoj, nedaleko od kuće?

 Na početku je pitamo, odakle ideja o studijama u inostranstvu?

  • Moj tata i stric studirali u Londonu, pa su moji roditelji su odlučili da bih ja trebala da imam takvo internacionalno iskustvo. Po mom mišljenju, studiranje u inostranstvu ima mnogo pozitivnih aspekata kao što je osamostaljenje, navikavanje na drugu sredinu i jezik, upoznavanje ljudi iz drugih zemalja i možda najbitnije, učenje i usavršavanje jezika na kojem studiramo, što bi bio engleski u mom slučaju.

Kako si se odlučila za program i zemlju budućih studija? Na koji način si se informisala? 

  • Za Univerzitet Sheffiled sam saznala u trećoj godini srednje škole i tada počela da se spremam za upis. Što se odabira programa tiče, za marketing sam zainteresovana još od sedmog razreda osnovne škole i tada sam odlučila da će to biti moj put za specijalizaciju u budućnosti. O fakultetu sam saznala od mentora iz Via Akademike i kancelarije fakulteta u Beogradu, i oni su mi najviše pomogli pri upisu.

Koje procedure su ti zadale najviše muka, a šta bi izdvojila kao najlakše u procesu apliciranja?

  • Po mom mišljenju teških procedura nema pošto se kancelarija fakulteta nalazi u Beogradu i tamo rade veoma prijatni ljudi koji su voljni da pomognu gde god je pomoć potrebna.
andrea matijasevic - iskustvo sa univerziteta sheffield
sheffield university - solun
iskustvo sa univerziteta sheffield

Na koji način finansiraš studije? 

  • Fakultet Sheffield je doneo odluku da srpski studenti imaju snižene školarine, što znači da su cene prilagodjene našim ekonomskim uslovima. Umanjenje se dobija pre početka studija, odnosno, nakon zvanične potvrde da ste primljeni.

Kako si prošla proceduru vađenja studentske vize i traženja smeštaja?

  • Apliciranje za grčku vizu traži mnogo dokumentacije, pravih informacija i apliciranje na vreme zato što može da dođe do dopune aplikacije pa čak i odbijanja za vizu zbog nedovoljne dokumentacije. Takođe, studenti ne treba da se opuste kada izvade studenstsku vizu u Beogradu, zato što ih opet čeka komplikovan proces u Solunu za dobijanje boravišne dozvole. Što se tiče traženja smeštaja, ja sam imala sreće pošto moji roditelji imaju porodične prijatelje čija ćerka studira u Solunu na Sheffield Univerzitetu i nas dve zajedno živimo. Moram da napomenem da je traženje smeštaja u Solunu veoma naporno i zahtevno jer traži puno vremena provedenog u razledanju raznih stanova i prikladne cene.

Kako izgleda fakultet, kakvi su profesori, program nastave, studentski dom/kantinu, aktivnosti…?

  • Sheffield je pozicioniran u centru Soluna pa učionice imaju pogled na more. Univerzitet ima razne programe za studente sa različitim interesovanjima: biznis, kompjuterske nauke, psihologija, engleski jezik i mnogi druge. Profesori su pažljivo odabrani, imaju doktorate iz predmeta koji predaju i puno iskustva. Predavanja su jako zanimljiva! Pored obaveznih predmeta povezanih za programom, univerzitet nudi i veoma raznovrsan izbor studenskih klubova u koji može bilo ko da se učlani, kao što su klub finansija, marketinga, karatea, plesa, šaha, grčkog jezika i mnogi drugi.
  • Sheffield u Solunu nema svoj studenstki dom već studenti iznajmljuju stanove i žive sami ili sa cimerom. Takođe, ima jednu od najvećih Internet biblioteka koja je dostupna studentima 24 sata. Studentska kantina je pozicionirana na spratu koji ima terasu i najlepši pogled na more, raznovrsan izbor hrane i pića sa prilagođenim cenama za studente. U kantini studenti mogu da se opuste igrajući bilijar, pikado, karte ili provedu vreme na kompjuteru.

Šta je najvrednije tokom studija u inostranstvu (mreža ljudi, samostalnost, međunarodno iskustvo…)?

  • Internacionalno iskustvo, samostalnost, upoznavanje ljudi iz raznih zemalja i učenje novih jezika je nešto što svaki student dobije kada se odluči na studiranje u inostranstvu.

Šta bi bio tvoj savet studentima koji se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

  • Svako ko ima priliku da ode da studira u inostranvu ne treba da okleva, nego da iskoristi tu priliku zato što može mnogo da nauči i usavrši sebe za buduće izazove.
iskustvo sa univerziteta sheffield

5 KRATKIH PITANJA ZA ANDREU

  1. Koja je najveća predrasuda koju si imala o zemji svojih studija?

Nisam imala predrasude pošto sam u Grčkoj bila puno puta na odmoru i bila sam upoznata sa grčkim karakterom i običajima.

  1. Šta je bio najveći izazov kad si se preselila i započela studije?

Uklapanje u sredinu, suočavanje sa finansijama i samostalno spremanje hrane.

  1. Šta bi volela da možeš da poneseš nazad kući iz Grčke?

Grci su veoma opušten narod, oni rade da bi uživali i provodili vreme pored mora. Iskreno bih volela da ljudi u Srbiji dostignu to isto.

  1. Posle koliko vremena si se osećala kao kod kuće?

Veoma volim Grčku, a Solun koji mi je omiljeni evropski grad. Pored toga, Srbi su veoma slični Grcima i nazivaju se braćom. Zato se ja u Grčkoj ne osećam kao stranac. Čak smatra da je pola mog srca u Beogradu, pola u Solunu.

  1. Šta te je najviše nervira ili ti zadaje najviše muka tokom studija?

Prikupljanje dokumentacije za boravišnu dozvolu i dobijanje iste. Što se tiče predmeta na fakultetu, svaki predmet ima svoju priču i drugačiji je, ali mi nijedan ne predstavlja problem pošto studiram ono što me zanima i sve što učim će biti korisno za budući posao.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

[contact-form-7 404 "Not Found"]
iskustvo sa univerziteta sheffield
netherlands via academica study abroad
Holandija je idealna za inženjerske studije, intervju s Mirelom Perlom

 

Upoznajte Mirelu Perlu iz Sarajeva, našu studentkinju koja studira na Univerzitetu Groningen u Holandiji, BSc of Biology.

Ljubav za biologiju se javila kada sam kao mala dobila na poklon mikroskop, od tada želim da studiram biologiju. Pored biologije sviram violinu i pjevam u horu. Volim da se družim s prijateljima koje sam stekla na studijima, te često zajedno izlazimo, objedujemo pa čak i putujemo. Prijatelji bi me opisali kao altruističnu i marljivu. Ljubav prema biologiju kao i putovanju i otkrivanju svijeta me inspirisala da tražim programe u inostranstvu. U mome gradu nije postojao fakultet sa smjerovima koji bi me privlačili, tako da se odlazak činio najboljim. Pripreme su počele malo manje od godinu dana prije početka studija, mada preporučujem da se počne ranije od toga.

Kako se Mirela informisala o svom budućem studijskom programu.

Kao što sam ranije rekla, oduvijek sam željela studirati biologiju, tako da oko toga nisam trebala pomoć. Što se tiče zemlje studija bilo mi je svejedno, samo nisam željela biti predaleko od porodice, tako da sam se ipak odlučila za studij negdje u Evropi. Pri upisu mi je najviše pomogla mama i Via Academica tim. Via Academica mi je pripremila listu programa koji bi mi se mogli svidjeti i na kraju sam se odlučila za jedan od tih programa. Najteže je bilo čekanje rezultata upisa. Sakupljanje svih dokumenata nije bilo toliko teško, s obzirom da je bilo veoma jasno šta mi sve treba. Trenutno mi sa finansijama pomaže mama. Pored toga imam pozajmicu od vlade Holandije. Povremeno radim u kompaniji ’Recruit a Student’, ali u međuvremeni učim holandski i tražim stalan posao. Voljela bih da sam znala količinu stvari koje trebaju da se urade za uspješan upis. Počela bih mnogo ranije. Via Academica mi je prilično olakšala postupak, ne vjerujem da može biti lakše.

Procedura vađenje studentske vize i traženja smeštaja.

Pronalazak smještaja je bio kompliciran i težak. Groningen, grad u kojem studiram, ima problem sa nedostatkom kapaciteta. Pored toga smještaj sam morala naći iz Bosne, tako da opcije gledanja smještaja i odklaska u agencije nije bilo. Na kraju sam uspjela naći privremeni smještaj te ubrzo nakon dolaska sam našla povoljniji, stalni smještaj. S obzirom da imam državljanstvo EU, nije mi bila potrebna viza, ali sam se svejedno morala prijaviti u njihovoj općini i na njihovoj adresi. Tu mi je samo trebalo par dokumenata i jedan odlazak u općinu. Taj postupak mi nije predstavljao problem.

Najupečatjliviji utisci u vezi sa univerzitetom u Groningenu.

Kada sam prvi put vidjela univerzitet bila sam očarana. Kampus je izgledao kao iz filma. Zgrade mog fakulteta (Faculty of Science and Engineering) kao iz naučne fantastike, iz vana kao i iznutra. Laboratorije su bile opremljene najnovijom opremom. Program je bio jako dobro složen i nastava je uvijek bila zanimljiva. Nakon ove prve godine osjećam se kao da toliko puno znam o biologiji. Profesori su uvijek bili na raspolaganju, otvoreni raznim pitanjima i često su mi bili potpora u rješavanju problema. Studentska asocijacija sa mog fakulteta stalno organizuje kako zabavne tako i poučne aktivnosti: obilaske raznih ustanova, potpore za učenje, studenstka putovanja, zabave, druženja i ostalo. Sve u svemu, smatram da je ovaj fakutet odličan i nisam se mogla nadati boljem.

Najvrednije što studije u inostranstvu mogu da pruže.

Veoma cijenim sve ljude koje sam upoznala za ovo vrijeme, od profesora od kojih sam toliko puno naučila i dobila ogromnu inspiraciju, do veoma vrijednih prijatelja koji mi pružaju potporu svaki dan. Smatram da je to najvažnija stvar koju sam stekla.

[/vc_column_text]

[/vc_column][/vc_row]
mirela perla holandija studije u holadniji via academica
IMG_E2955
Univerzitet u Groningenu

ISKRENO IZ HOLANDIJE:

Koja je najveća predrasuda koju si imala o zemji svojih studija i da li si je razbila?

Najveća predrasuda koju sam imala je da su svi visoki i plavi, ali se ispostavilo da to nije samo predrasuda već i istina :).

Šta je bio najveći izazov kad si se preselila i započela studije?

Da se naviknem na samostalan život i organiziranje svih obaveza.

Šta bi volela da možeš da poneseš nazad kući iz zemlje svojih studija?

Prijatelje koje sam tamo stekla.

Posle koliko vremena si se osećala kao kod kuće?

Veoma brzo sam se udomaćila jer sam bila okruženja ljudima koji su bili u istoj situaciji, tako da smo svi zajedno na neki način sagradili novi, drugačiji dom.

Šta te je najviše nerviralo i zadavalo najviše muka tokom studija?

Nerviralo me što su supermarketi puno skuplji nego kod nas, morala sam se odreći nekih stvari i prilagoditi prehranu. To je jedina stvar koja je bila pomalo iritantna.

holandija groningen bachelor via academica mirela perla

ŽELIŠ DA PODELIŠ S NAMA TVOJE ISKUSTVO SA STUDIJA U INOSTRANSTVU – PIŠI NAM!

    Univerzitet u Groningenu_Mirela Perla_kampus
    vienna studije u beču via academica
    Studije u Beču – izazov osnovnih studija
    ivan lakicevic bec osnovne studije via academica

    Ivan Lakićević je student Univerziteta u Beču UniWien gde studira program Bachelor studija ekonomije. Sebe opisuje kao stranstvenog ljubitelja piva, a njegova priča o studijama u Beču počinje ovako:

    Ideja o studijama u Beču je nastala skroz slučajno, kada sam na Sajmu obrazovanja zalutao na prezentaciju jednog inostranog fakulteta. Tada sam počeo ozbiljnije da razmišljam o studijama u inostranstvu. Kada sam se konačno odlučio za Austriju, počeo sam da učim nemački i da se raspitujem o procedurama za upis. To je bilo možda godinu dana pre nego što sam upisao fakultet. Za Beč sam se odlučio jer nudi kvalitetan program, a nije daleko od Beograda. Mislim da su te dve stvari igrale najvažniju ulogu. Informisao sam se preko interneta, a veliku pomoć mi je pružio sin očevog prijatelja, koji je iste studije upisao nekoliko godina ranije.

     

    Kada smo ga pitali šta je to bilo najkomplikovanje vezano za samo apliciranje Ivan nam je rekao:

    Nisam siguran da sada mogu da rangiram procedure od najviše do najmanje komplikovane. Ali ko se odluči da aplicira, neka se pripremi za dosta besmislenih zahteva. Sve je to deo procedure. Bio sam od početka dobro informisan i smatram da je bitno koristiti sve moguće kanale informisanja, što znači da treba pratiti web stranicu, slati mejlove, zvati studentsku službu itd. Što se samog finansiranja mojih studija tiče, u početku su mi studije finansirali isključivo roditelji. Kasnije sam držao privatne časove matematike, a poslednje dve godine sam radio na fakultetu kao tutor.

    O proceduri vađenja studentske vize i traženja smeštaja Ivan je rekao:

    I jedno i drugo je prošlo bez većih problema. Za traženje smeštaja je jedino bitno da se s tim krene na vreme. Ja sam konkurisao za studentski dom u aprilu i dobio sam sobu u domu koji mi je bio prvi na listi želja.

     

    Sam univerzutet Ivan je opisao na sledeći način:

    U proseku su profesori sasvim u redu, ali treba biti spreman na velike varijacije u kvalitetu nastave zavisno od toga ko je koliko motivisan. Studentski domovi su super mesto za upoznavanje ljudi i zabavu, pogotovo u početku kad još ne znaš nikoga u gradu. Ja lično preporučujem dom koji ima dobro opremljenu kuhinju jer je ipak kantina možda malo skupa za prosečni standard studenata sa ovih prostora. Ono što smatram najbitnijim u vezi sa mojim studijama u inostranstvu je upoznavanje ljudi iz raznih zemalja. Dobio sam taj veliki luksuz da imam kome da se javim kada posetim neki grad u stranoj državi. I jako je bitno da naučiš da živiš sam. To izgleda dosta drugačije nego što se u početku zamišlja.

     

    Ivanov savet za buduće studente koji se odluče za nastavak studija u Austriji je:

    Uzmite u obzir sve aspekte studiranja u jednoj stranoj zemlji, ne samo kvalitet studija. Ipak se time obavezuješ da ćeš živeti narednih nekoliko meseci ili čak godina u jednoj drugačijoj sredini.

    ONO ŠTO NAS NAJVIŠE INTERESUJE: 

    • Koja je najveća predrasuda koju si imao o Austriji i Austrijancima?

    Da Austrijanci nikad ne kasne. Kasne.

    • Šta je bio najveći izazov kad si se preselio i započeo studije?

    Razumevanje austrijskog naglaska.

    • Šta bi voleo da možeš da poneseš nazad kući iz zemlje svojih studija?

    Javni prevoz.     

    • Posle koliko vremena si se osećao kao kod kuće?

    Nisam siguran tačno kada ali taj osećaj konstantno raste tokom boravka.

    1. Šta te je najviše nerviralo i zadavalo najviše muka tokom studija?

    Vađenje studentske vize.

    studije u beču via academica

    Ukoliko vas interesuje nastavak studija u Austriji, kontaktirajte nas popunjavanje upitnika ispod:

      uni wien via academica study abroad

      PROČITAJ JOŠ

      Studije u Holandiji: sve informacije na jednom mestu
        Već nekoliko godina unazad Holandija se popela visoko na lestvici što se tiče kvaliteta studija. Nije da to nije […]
      Studije Bolonja Italija
      Univerzitet u Bolonji – Studije na najstarijem univerzitetu na svetu
        Univerzitet u Bolonji osnovan je 1088. godine kao prvi evropski univerzitet. Danas je treći po veličini u Italiji, najprestižnija […]
      Studiranje u inostranstvu kao izazov: iskustvo sa Univerziteta Cattolica

      Ako se pitaš da li je Univerzitet Cattolica iz Milana pravi izbor za tebe, najbolje da pročitaš iskustvo Anastasija Marjanović iz Banja Luke koja je upisala program osnovnih studija Economics and Management.

      Kako si se odlučio/odlučila za studijski program i za Italiju kao zemlju budućih studija?

      Išla sam u gimnaziju, i paralelno u baletsku školu, trenirala razne sportove, učila jezike, svirala klavir i bila odličan učenik. Odluka je bila teža zbog angažovanosti na raznim poljima, a kroz sve to organizacija je bila ključ bilo kakvog uspjeha. Tu svestranost sam htjela zadržati bar još koju godinu pa sam se odlučila za program ekonomije i menadžmenta. Smatram da je to veoma široko polje i da za master program mogu izabrati nešto za šta sam sigurna da je moja velika strast.

      Nakon što sam izabrala program, počela sam razmišljati o mjestu studija. Bilo je raznih opcija, ali u uži krug ušle su Italija i Austrija. Iako je dosta mojih prijatelja, pa čak i moj brat otišao u Beč, ja sam htela da izađem u potpunosti iz svoje zona komfora, i odlučila sam se za Milano. Veliku ulogu u donošenju odluke za mjesto studija  je odigrao i izbor univerziteta, mislim da je to i najbitnije jer, naravno, svima nama je fokus na tome, tako da ako ste zadovoljni fakultetom na sve ostalo se lako naviknete.

      Kako ti je pomogao tim Via Academica?

      Sada kada gledam iz ove perspektive ne znam kakav bi krajnji ishod bio bez njihove pomoći. Od njih sam dobila veoma korisne savjete, kako za spremanje SAT ispita tako i za svu dokumentaciju potrebnu za apliciranje (koje nema baš malo), tako i za sam proces aplikacije. Ja za njih imam samo riječi hvale, pogotovo za Zvjezdanu sa kojom sam u kontaktu, kako tad u procesu apliciranja, tako i sada kad god mi zatreba neka pomoć. Najviše mi je značila njihova prezentacija o univerzitetu Cattolica, na kojoj je gostovao predstavnik Mateo Magnani, gdje sam mogla i s njim da stupim direktno u kontakt.

      Šta ti je bio najveći izazov na početku?

      Cijeli korak odlaska na studije u inostranstvo je veliki izazov: odvajanje od porodice i prijatelja, odlazak iz roditeljske kuće, odgovornost koju treba da snosite sami za sebe, novi jezik, nova kultura, pa onda učenje na stranom jeziku, novi ljudi, novi grad, i na kraju nova ja. Svi koji odu prvo primijete promjenu na sebi.

      Ako bih morala da izdvojim samo jednu stvar, to bi definitivno bila organizacija svakodnevnice. Da bi postigli bilo kakav željeni uspjeh potrebna je dobra organizacija. Trebalo mi je vremena da shvatim kako mi je njalakše da učim na engleskom, koliko vremena trošim na određene stvari, koliko sam na predavanjima, koliko vremena imam za određenu fizičku aktivnost, za druženje, pa na kraju i razgovor s porodicom i prijateljima (nikada ne bih rekla, ali na to izdvajam dosta vremena), to je kluč, kada ste dobro organizovani i kada vam je vrijeme ispunjeno onda ste i vi ispunjeni, uspjeh je nezaobilazan, a stres sveden na minimum.

      anastasija marjanovic - iskustvo - univerzitet cattolica iz milana
      anastasija marjanovic - iskustvo - univerzitet cattolica
      anastasija marjanovic - iskustvo - univerzitet cattolica

      Izdvoj nešto najupečatjlivije sa univerziteta. Kakav je kampus?

      Kampus je veliki i u blizini se nalaze i studentski domovi i menza. Od drugog semestra sam počela da se hranim u menzi, i jako sam zadovoljna (prvenstveno jer mi uštedi mnogo vremena), nalazi se u kampusu tako da s predavanja odem na ručak pa zatim u čitaonicu u kojoj mi je učenje najproduktivnije.

      Da li bi i drugima preporučila da odu u Italiju ili generalno na studije u inostranstvo?

      Naravno, prezadovoljna sam! Sve ovo što sam napisala, vidjećete sami kada dođete ili odete negdje drugo, i najvjerovatnije nećete imati ista iskustva jer svi mi stvari u životu proživljavamo drugačije. Da vratim vrijeme uradila bih isto. Naravno nije bajno, imala sam i ja i uspona i padova, i nabrojala sam samo neke od izazova i prepreka na koje naiđete ako se odlučite na ovaj korak, ali prednosti je nemjerljivo više. Postajete odgovorni ljudi sposobni za samostalan život, mijenjate se isključivo nabolje, upoznajete prvenstveno sebe a onda i novu kulturu i nove prijatelje, studirate i stičete znanje sa svjetski poznatih univerziteta.. Jednostavno, izlazite iz svoje zone komfora, širite vidike. Do sutra bih mogla da nabrajam sve prednosti, ali glavno je da ne odustajete lako od svojih snova, da se u teškim trenucima uvijek sjetite s kojom vizijom ste krenuli, i da idete sa stavom da je sve prolazno i da je za neko veće dobro…

      Odlazak na studije u inostranstvo  je definitivno moja topla preporuka, i svima koji se odlučite na ovaj korak želim mnogo sreće i uspjeha i naravno ako mogu da vam pomognem bilo kako biće mi veoma drago.

      Pročitaj i ove intervjue u kojima ćeš saznati još detalja o studijama na Univerzitetu Cattolica iz Milana.

      Luka Kankaraš iz Novog Sada koji je završio master studije u oblasti Strategic Management for Global Business.

      Dorotea Atanacković iz Požarevca koja je na osnovnim studijama Economics and Management

      PROČITAJ VIŠE

      Once in a lifetime experience! – iskustvo sa Univerziteta Cattolica del Sacro Coure
      Zdravo, ja sam Dorotea i trenutno studiram na Cattolici, u Milanu. Već skoro tri meseca je prošlo kako sam u […]
      Istituto Marangoni via academica study abroad
      Institut Marangoni – najbolja škola mode, dizajna i umetnosti na svetu
        Istituto Marangoni sa glavnim sedištem u Milanu, glavnom gradu mode “starog sveta”, osnovan je 1935. god od strane Đulija Marangonija […]
      MBA studije u Italiji Studije u Rimu
      Rome Business School – master studije po meri današnjice!
      O ŠKOLI Rome Business School smatra se internacionalnom biznis školom visokih studija kao i medijuma najmodernijih znanja iz oblasti menadžementa i […]
      Kad si u Rimu budi Rimljanin – iskustvo sa Sapienze
      slobodan popovic via academica

      Slobodan Popović nam donosi iskustvo sa Sapienze iz Rima, najpoznatijeg mesta za studije u Italiji. On je na iskren i temeljan način pokušao da nam prenese svoje utiske i iskustva sa studija u inostranstvu, kako je on prošao kroz ovu avanturu i kakva sećanja nosi iz ovog perioda. Slobodan, kao stipendista italijanske Vlade, priznaje da je sebe otkrio u akademskom svetu i naporno je radio da do toga dođe, ali takođe navodi da ni jedan aspekat njegovog života nije trpeo, već da je imao vremena da se posveti sebi, da pronađe nove prijatelje, upozna Rim i njegova neodoljiva skrivena mesta i da u Rimu živi kao Rimljanin.

      Opčinjen kreativnim haosom Rima, Slobodan ipak naglašava da je administracija dosta komplikovana u Italiji, da su gužve nešto na šta morate da budete pripremljeni i spremni, ali i da Rim i stil života u njemu izbrišu sva negativna iskustva na kraju. Biti uporan i posvećen je svakako preduslov za svakog studenta da postigne ono što želi i upiše studije po svom izboru u večnom gradu. I na kraju naglašava “Nikada se nećete pokajati!”.

      VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

      Zovem se Slobodan Popović, rođen sam u Vranju na jugu naše lepe zemlje Srbije. Trenutno sam doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek za Međunarodne i evropske poslove. Mlađi sam istraživač na Institutu za studije Azije i Dalekog Istoka kojim rukovodi naš najveći stručnjak u toj oblasti prof. dr Dragana Mitrović. Takođe, ja sam asistent saradnik na predmetu Geopolitika u okviru master studija Regionalne studije Azije. Osnivač sam grupe za bavljenje fitnesom Fitness Fanatics sa čijim članovima se trenutno spremamo za Nike We Run trku od 10km, tako da je svako dobro došao na treninge svakim radnim danom od 18h. Pored ovoga sam jedan od članova Nucleus grupe koja se bavi Life coaching-om i održavanjem tribina i raznih radionica svake nedelje od 10h.

      U životu sam oduvek želeo da se bavim nečim što će iza mene ostaviti traga u smislu promene ljudske zajednice ili barem da potpomogne međusobnom razumevanju ljudi i društvenog sveta koji nas okružuje. Ciljevi su suštinski filantropskog karaktera. Uzori su se menjali u skladu sa procesom odrastanja, sazrevanja i shvatanja stvarnosti na jedan drugačiji i složeniji način.

      Uvek sam se rukovodio da bez stalnog rada na sebi, poštenja, iskrenosti, ljubavi, istine, ali i dobro isplanirane strategije i jasno postavljenih ciljeva i prioriteta nema uspeha i rezultata. Takođe, moramo biti svesni da ne postoji odricanje, nego je sve samo ulaganje.

      Pohađao sam gimnaziju Bora Stanković u Vranju, društveno-jezički smer, tako da sam već tada znao da će moj izbor biti neka vrsta društvenih nauka ili humanističkih nauka. Moje ideje se ne mogu izraziti algebrom, logoritmima i oivičenim geometrijskim figurama.  

      Tokom studiranja sam bio član studentskog parlamenta, studentskog kluba UN koji je organizovao najveći broj seminara u inostranstvu. Redovno pohađanje tih seminara mi je u određenoj meri pomoglo da dobijem stipendiju Vlade Italije. Međutim, ono što mi je pomoglo najviše jeste poznavanje stranih jezika kao i konstantan, predan i istrajan rad i usavršavanje, ali bez zapuštanja fizičkih aktivnosti, socijalnog i ljubavnog života. Svi aspekti, intelektualni, fizički, duhovni, socijalni i ljubavni, moraju biti u savršenoj harmoniji.

      VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

      Ideja o studijama u inostranstvu postoji od samog početka studiranja, ali se može reći još iz perioda srednje škole i mog prvog odlaska u Pariz radi usavršavanja jezika diplomatije, tj. francuskog jezika.

      Sa pripremama, u najširem smislu reči, sam počeo kada sam upisao kurs italijanskog jezika, ali su one postale intenzivnije kada me je Spomenka Zojić iz Italijanskog kulturnog centra kontaktirala i rekla da sam predložen za njihovu stipendiju. Nakon toga je krenuo proces pronalaženja i odabira profesora na La Sapienza koji će biti komentor na mojoj doktorskoj disertaciji. Proces odabira, pripreme svih papira, pronaleženje smeštaja je trajao oko 6 meseci.

      Iskustvo sa Sapienze Slobodan Popovic studije u italiji studije u rimu

      VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Na koji način ste se informisali? 

      Nastavak studiranja, tačnije dalje sticanje, uobličavanje i produbljivanje postojećeg znanja o geopolitici i Kini na doktorskim studijama na katedri za Međunarodne i evropske poslove na FPN-u je po meni bio logičan sled događaja i nečemu čemu sam težio od prvog položenog ispita.

      Kada govorimo o sakupljanju prvih informacija o studentskom životu u Rimu, najveći, nepresušni, ali i kontradiktorni izvor su mi bili prijatelji koji su već proveli ili i dalje provode vreme, kao studenti ili sada već zaposleni ljudi u Večnom gradu. Kada se donosi odluka o studiranju u inostranstvu i napuštanju jednog organizovanog i šematizovanog obrasca življenja u zemlji u kojoj ste rođeni, ne možemo reći da je u pitanju samo jedan krucijalni faktor, već niz faktora i okolnosti koji dovode to toga.

      VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke u procesu apliciranja?

      Procedura pronalaska smeštaja mi je zadala najviše muke, jer su Italijani poznati po tome da nekada žele da prikažu stvari onakvima kakve nisu ili da preuveličaju pozitivne ili da smanje negativne strane, i to sve rezultira negativnim iznenađenjima. Prilikom odabira sobe ili stana moraš precizirati tačan broj meseci koliko želiš ostati, jer mnogi, ali naravno ne svi, vlasnici stanova ne žele da vrate novac koji smo dali u vidu kapare, a koji bi trebalo da pokrije poslednji mesec boravka. Takođe, mora se voditi računa da li predviđena suma stanarine pokriva sve troškove, jer Italijani kao vešti znalci i prodavci uvek umeju da uzmu koji evro više, što nama iz Srbije i studentima ne ide na ruku. Ugovore o stanovanju skoro svi izbegavaju, tako da se većina oslanja na dokument poznatiji kao CESSAZIONE FABBRICATO i uplatu kirija u banci.

      U suštini, za nas Srbe, proces odlaska u EU radi studiranja je vrlo složen i zahteva ispunjavanje vrlo komplikovane procedure, koju uz pomoć pravih ljudi i tima, kao što je Via Academica tim mentora, u mnogome može biti olakšan. Podršku bilo kakve vrste od našeg Konzularnog odeljenja u Rimu nemojte očekivati.

      VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

      Troškovi studiranja i života u Rimu su mi bili pokriveni stipendijom koju su mi dodelili. Takođe, radio sam kao asistent na katedri za Geopolitiku kod profesora Borie.

      Kada pričamo o troškovima života, ne postoji neka značajnija i drastičnija razlika između Beograda i Rima osim previsokih cena stanova i soba. Jedna pristojna soba u centru Rima sa računima košta preko 500 evra, dok su predgrađa malo jeftinija, ali i teže dostupna zbog haotičnog javnog saobraćaja. Što se tiče odlaska na ručak i večeru za studente su svakako najprivlačnija mesta koja rade po principu all you can eat. Ja preporučujem Kilo, Momart, La.Vie. Najbolja mesta za sladoled jesu La Romana i Picco. Što se tiče noćnog provoda najjeftiniji je San Lorenzo – čuvena studentska četvrt u Rimu. Pored toga tu je i Testaccio, EUR zona koja je malo skuplja, kao i mnogi rooftop-ovi u Rimu, koji od aprila meseca nude odličnu zabavu, hranu.

      VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

      Strpljenje u radu sa italijanskom administracijom, jer nikada dovoljno strpljenja zbog stalnog kašnjenja stipendija, dokumenata… svega!

      VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

      Svoj prvi smeštaj sam pronašao na sajtu easy stanza, najraširenija mreža za pronalazak smeštaja u Rimu. Ja sam imao dodatnih poteškoća, jer je moj istraživački period kretao u januaru, kada je većina dobrih soba ili stanova zauzeta. U početku sam izlazio sa svojim cimerima i prijateljima koje sam već imao u Rimu, ali nakon toga sam upoznavao ljude i širio svoja poznanstva, prijateljstva.

      Rim takođe nudi veliki broj muzeja za koje je ulazak svake prve nedelje u mesecu besplatan, dok je za Vatikan svake poslednje nedelje. Capitolini vrlo često i pored ovoga ima brojne akcije tako da se izložbe Karavađa, Pikasa, Rembranta i drugih velikana mogu pogledati po zaista niskim cenama od nekoliko evra.  Čitaonice sam lako pronašao na Fakultetu, jer su svi vrlo srdačni, ljubazni i neposredni, ali sam veliku pomoć imao i od Hello Office/Ufficio Ciao koja se stara o studentima istraživačima.

      VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet i svoje iskustvo sa Sapienze. 

      La Sapienza kao Univerzitet se nalazi na jednom mestu, kao neka vrsta studentskog grada. Tu se nalaze svi fakulteti, domovi, kantine, tj. nije “raštrkana” po celom gradu kao naš Univerzitet u Beogradu.  Sistem obrazovanja je zbog Bolonjskog sistema ujednačen, ali ipak vrlo različit. Kada pođemo od administracije, ona je mnogo složenija nego kod nas, ali je sve to deo njihovog, italijanskog, sistema. Slušaonice su kao i kod nas – neke opremljenije neke manje. Studenti nemaju indekse, nego svako od njih ima svoju matricola na osnovu koje mu se ubacuju ocene na njegov elektronski profil. Način ispitivanja, barem što se tiče Političkih nauka je drugačijeg karaktera nego kod nas. Istovremeno odgovaraju tri studenta. Svako pitanje koje dobiju prvo obrazlažu samostalno. Za svako pitanje nakog završetka samostalnog izlaganja kreće argumentovana debata. Samostalno izlaganje je rotacionog karaktera. Kriterijumi profesora su ponovo individualnog karaktera, ali se za najveći broj poen – 30, mora pokazati britkost u razmišljanju i odlično povezivanje činjenica, pored suvoparnog znanja. Program nastave geopolitike je više oslonjen na njen teorijski aspekt, dok smo mi na master studijama kod prof. dr Dragane Mitrović više obraćali pažnju na praktični deo geopolitike, rešavanje praktičnih problema i razumevanje sadašnjih izazova i aktuelnih promena.

      Kantina na Sapienzi je dosta bolja i mnogo jeftinija kada imamo u uvid njihov standard. Sama Sapienza kao Univerzitet ima svoju teretanu i niz objekata za sportske aktivnosti, što u našem slučaju manjka.

      Takođe, na teritoriji Rima je vrlo važna i aktivna ESN grupa studenta koja organizuje studentska putovanja, sportske aktivnosti, zajedničke izlaske..zaista jedna prava platforma za proširenje poznanstva i kontakata. Njihovo najveće predstavništvo je na Fakultetu Ekonomskih nauka Univerziteta la Sapienza. Zaista, jedna divna ekipa, pozitivna energija i međunarodna prijateljstva koja traju do kraja života, koja vas nauče različitosti i koja istovremeno pokažu da statusne, religijske, etničke i bilo koje različitosti nisu bitne.

      VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

      Svaki izazov je individualan, i nisam sklon “horoskopskim” generalizacijama. Tako da, ono što je izazov za mene, podjednako, više ili skoro uopšte nije izazov za druge ljude. Upoznavanje grada, najskrovitijih mesta, kutaka, ulica je normalan proces i postupak kada odemo, ne samo da studiramo preko, nego i kada smo već na jednom turističkom putovanju. Svakako, kada smo preko granice tada smo ranjiviji jer ne poznajemo njihov sistem, način rada i funkcionisanja, tako da je proces neke adaptacije i shvatanja njihovog sistema vrednosti i svakodnevnog života vrlo zanimljivo, izazovno iskustvo…Odabir sobe i lokacije je vrlo stresan, jer Rim ima dve metro linije dok je nadzemni saobraćaj jedna neorganizovana organizacija ili kreativni haos. Noćni prevoz je priča za sebe, što je za Nemce bio kulturološki i nervni udar. Ponovo, Rim svojom lepotom briše svako negativno iskustvo.

      Iskustvo sa Sapienze Slobodan Popovic studije u italiji studije u rimu via academica

      VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

      Razlike su mnogobrojne, naročito između Vranja i Rima, kada se pogeda višeslojnost kulture, života, umetnosti, pa i načina i lepote življenja u Rimu. Takođe, Rim nudi mnogobrojne olakšice za putovanja i samim tim upoznavanja drugih kultura i širenje soptstvenih vidika. Pored svih prednosti i pogodnosti koje nudi Rim, ili neko drugo mesto na svetu, ipak bih želeo da doktorat završim u Beogradu, ali da istovremeno bude bilingvalan ili napisan čak i na više od dva jezika, jer pretpostavljam da bih na taj način olakšao buduću saradnju naših i profesora iz inostranstva koji dolaze sa malo prestižnijih i uglednijih Univerziteta.

      VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo sa Sapienze koje ste stekli? 

      Najveće iskustvo je upoznavanje sebe i da mi način života u Italiji i posao profesora na Fakultetu vrlo odgovaraju.

      VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

      Da se nikada neće pokajati!

      Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

        studije u Rimu via academica