Mogućnost odabira jednog od ova dva tipa univerziteta karakteristična je za binarni obrazovni sistem država, poput Holandije, a zasniva na razlici između profesionalnih visokoškolskih ustanova, tj. univerziteta primijenjenih nauka i istraživačkih univerziteta. Oba tipa visokoškolskih ustanova nude diplomske i master programe koje je akreditovala državna agencija prema istim nacionalnim i evropskim kriterijumima, stoga bi i lingvistički i strukturološki pomislio/la da je u pitanju isti tip obrazovanja. Međutim, razlika je u fokusu ovih programa, a posebno u oblastima istraživanja koja se provode – primenjena nasuprot fundamentalnim. Razlika na holandskom je jezički olakšana jer se univerzitet primijenjenih nauka prevodi kao “hogeschool”, a istraživački univerzitet jednostavno se prevodi kao univerzitet.

Osnovna i najprostija razlika je u tome da su univerziteti primenjenih nauka uglavnom praktični i strukovno orijentisani, dok su istraživački univerziteti orjentisani akademski. Dakle, istraživački univerziteti nude visoko akademske, istraživačko orijentisane programe fokusirane na određene predmete, dok su univerziteti primenjenih nauka praktičniji i usmereniji prema profesiji, dizajnirani specifično za one koji žele da uđu u određenu vrstu karijere nakon diplomiranja.

Studiranje na istraživačkom univerzitetu je zasnovano na teoriji. To znači da ćeš prvenstveno biti fokusiran/a na objašnjavanju pojava i fenomena, na aspekt ZAŠTO? se nešto dešava. Temama se pristupa iz apstraktne perspektive i primenjuju se prvenstveno analitičke veštine. Naučićeš kako da formiraš usmene i pismene argumente i razmišljaš o rezultatima svog akademskog istraživanja. Tokom studija, imaćeš manje direktnog nadzora van učionice, slobodu da osmisliš sopstveni studijski program, ispratiš najčešće teoretska predavanja, te priliku da pročitaš mnogo akademskih tekstova. Studiranje na istraživačkom univerzitetu generalno ima veoma nezavisan karakter. 

Kursevi koji se nude na univerzitetima primenjenih nauka obično se bave aspektom KAKO? obrazovnih tema. Ovakvo studiranje je zasnovano na praksi i cilj je da razviješ mnoštvo veština koje ćeš koristiti u svom budućem radnom okruženju. Potencira se konstantan rad na projektima, te rad u grupama u vidu kolaboracije sa drugim studentima. Studiranje na univerzitetu primijenjenih nauka će te temeljno i na pravi način pripremiti za specifičnu profesionalnu ulogu u oblasti vaše buduće karijere. Obično ćeš imati više obaveznih predavanja, radionica i kontakata sa vašim predavačima i tutorima, jer se svakoj temi pristupa iz praktičnog ugla u šta je potrebno uložiti više prisustva i prakse na samom univerzitetu.

Ukoliko ti je važno da li ćeš svoju Bachelor’s diplomu steći u roku od 3 ili 4 godine, onda je ova razlika faktor koji će te zanimati. Naime, nakon završetka studijskog programa na univerzitetu primenjenih nauka, diplomu završenih osnovnih studija stičete u roku od 4 godine. Na istraživačkom univerzitetu ovu diplomu stičeš u roku od 3 godine. Objašnjenje je u nekoliko razloga: obrazovanje na istraživačkim univerzitetima je dinamično i ubrzano. Za 3 godine iz nekoga ko ima malo ili nimalo znanja u datoj oblasti, student se transformiše u nekoga ko može proizvesti vredne akademske rezultate i postati profesionalac u nekoj oblasti. To znači da ćeš morati brzo da naučitš da ovladaš predmetima. Na UAS (Universities of Applied Science) se više vremena troši na svaki pojedinačni predmet, jer je cilj da se nauči kako primeniti veštine u stvarnom profesionalnom okruženju, uz najmanje godinu (ili pola godine) profesionalne prakse.

Jedna od najvažnijih stvari koje treba uzeti u obzir ako želiš da nastaviš školovanje u vidu master i doktorskog usavršavanja je ono što će ti tvoja diploma omogućiti da radiš nakon što diplomirate. Nakon završetka studija na istraživačkom univerzitetu, diplomiraćeš sa zvanjem Bachelor of Art, Science ili Law. Ovo će ti omogućiti da odmah upišeš master program na istraživačkim univerzitetima širom sveta. 

Kada su u pitanju UAS dobićeš različite diplome i zvanja u zavisnosti od tvoje profesije. Praktično, da bi upisao/la master studije na istraživačkom univerzitetu nakon univerziteta primenjenih nauka, moraš pratiti predmaster program u trajanju od 6 meseci ili jedne godine, pre nego što budeš u mogućnosti da ispuniš uslove za sam master program. Pozitivna stvar je u tome da univerziteti primenjenih nauka imaju svoje sopstvene mastere, ili postoje izuzeci gde neki istraživački univerziteti imaju kooperativna partnerstva sa univerzitetima primenjenih nauka sto znači da možeš upisati njihov master program odmah po sticanju diplome univerziteta primenjenih nauka.

Prema do sada pomenutim karakteristikama logično je zaključiti da su univerziteti primenjenih nauka usmereniji ka kontaktu sa poslovnim svetom. Stažiranje i direktno iskustvo u kompanijama sastavni je deo obrazovanja. Studenti obično obavljaju više prakse i stažiraju nekoliko puta tokom svog studijskog programa kako bi stekli direktno iskustvo u radnoj oblasti.

Stažiranje na istraživačkom univerzitetu je manje uobičajeno. Međutim, studenti često dobijaju priliku da završe studijski program uz istraživački projekat ili praksu, te da se prijavljuju na internship-e tokom i nakon studiranja. Svakako, nakon što se stekne naučni temelj, poslovno okruženje neće pasti teško ni studentima istraživačkih univerziteta.

Ono što je sigurno jeste da pitanje nije u kvalitetu obrazovanja!

Sigurni smo da ćeš čuti mnogo debata na temu da li je jedno bolje od drugog, a jedina istina jeste da obe vrste obrazovanja veoma služe svojoj svrsi, te da tvoj izbor zavisi isključivo od tvojih afiniteta i ciljeva.

Savet Via mentorki: Ako želiš da stekneš više praktičnih veština onda su univerziteti primenjenih nauka pravi izbor za tebe. Međutim, ako te više privlači teoretski, naučni i akademski orijentisani stil istraživačkih univerziteta, neka to bude tvoja odluka!