5 razloga zašto je dobro studirati u Beču

Sigurni smo da ima više od pet dobrih razloga zašto bi trebalo da deo studentskog života provedete u Beču. Nakon što smo posetili ovaj univerzitetski grad i kroz razgovor sa studentima se uverili zašto je ovo jedna od top 3 destinacije za studente, rešili smo da vam napišemo zašto studenti biraju Beč za studiranje!

Sistem studija i uslovi

Ovo se navodi kao jedna od najbitnijih stavki kada je studiranje u Beču u pitanju! Godinu dana unapred se zna kada ćete imati predavanja, raspuste, ispite, konsultacije, seminare, kolokvijume. Možete da planirate učenje i putovanja. Sve je transparentno. Profesori su lako dostupni studentima, uvek su im na raspolaganju. Ovo ne znači da možete da zloupotrebite sistem i prekršite rok. Ovakve greške se ipak ne opraštaju.

Univerzitetska biblioteka ( Univerzitet Wiena) broji oko 8 miliona knjiga, što kada bi se poređalo ispalo bi preko 70km puta.

Za upis na željene studije je potrebna potvrda o redovnom studiranju, diploma i svedočanstva iz srednje škole, online registracija i popunjen formular za upis na odgovarajući univerzitet u Beču, kao i kopija pasoša. Za master studije pridodajte diplomu fakulteta (ili uverenje o diplomiranju ako još uvek niste dobili diplomu). Imajte na umu da morate polagati prijemni u matičnoj državi i dobiti uverenje da ste redovan student sa univerziteta ovde da biste upisali univerzitet u Beču. Postoji odstupanje od ovog pravila za određene programe na kojima se traži da prijemni upravo polažete na univerzitetu koji upisujete u Beču. Takvi programi su na primer:

  • medicina
  • drugi medicinski smerovi
  • psihologija
  • veterina
  • stomatologija
  • žurnalistika
  • komunikologija
  • mediji i komunikacije
  • studijski programi za koje postoji visoki broj kandidata.

Sva dokumenta moraju biti prevedena na nemački ili engleski jezik i overena kod notara.

Cena studija i života

Studenti koji upišu program na nekom od državnih univerziteta godinu semestar plaćaju 728 evra plus 18 evra studentsku službu. Ove cene naravno ne važe za privatne univerzitete poput Webstera i Modula koji imaju određeni sistem o koje smo već pisali. U poređenju sa Velikom Britanijom, Švajcarskom ili Holandijom, ovo je vrlo povoljna cena studija. Standard života je veoma visok i studenti sa mnogim popustima koje uživaju mogu voditi bogat kulturni život. Cena bioskopa ili ulaznica za muzej je 7 ili 8 evra, cena kafe je oko 3 evra, sendvič je 3.5 evra a za prosečan obrok možete platiti oko 10 evra sa jednim pićem. Za troškove hrane budite pripremljeni da date oko 250 evra minimum. Cena smeštaja u studentskom domu iznosi oko 300 evra. Cena studentske karte za prevoz iznosi 75 evra za ceo semestar (5 meseci), a ukoliko imate više od 26 godina ne možete izvaditi ovu kartu, već regularnu mesečnu kartu čija je cena 32 evra.

Blizina i dostupnost

Iz Beograda autobuska karta do Beča iznosi samo 25 evra u jednom pravcu, a kod kuće ste kroz nekih 8 sati. Postoji mogućnost putovanja vozom preko Budimpešte, kao i direktan let avionom, a karte su u proseku oko 150 evra. Možete isplanirati svoje raspuste unapred jer na početku školske godine dobijate raspored koji je striktan.

Učenje nemačkog jezika

Svejedno da li se odlučite da studirate na nemačkom ili engleskom jeziku, ono što je svakako prednost studiranja u Beču je to što ćete svakako naučiti nemački jezik. Ovaj jezik vam je potreban i ako planirate da radite tokom studija, a i radi lakšeg snalaženja.

Bečki Univerzitet (Universitat Wien) nedavno je zakonom propisao da svi koji žele da upišu osnovne studije na nemačkom jeziku, moraju da imaju znanje nivoa A2, čak i ako će ići na pripremni kurs pre početka predavanja. Dakle, više se ne mogu upisivati studije bez prethodnog znanja nemačkog.

Univerzitet nudi mogućnost da godinu dana učite jezik pre početka studija, što važi za upis osnovnih studija jer je većina programa isključivo na nemačkom jeziku.

Za studiranje na nemačkom jeziku je potrebno položiti neki od međunarodno priznatih testova jezika – Goethe, OSD ili Daf sa čijim sertifikatom upisujete studije. Činjenica je da je naš region povezan sa Austrijom privredno i ekonomski, te ćete moći svoje znanje nemačkog da umnogome unovčite.

Studiranje i rad

Studentima iz našeg regiona je neophodna dozvola da bi se zaposlili u Austriji. Bitna stavka je da vaš rad ne ugrožava studiranje tako da ne možete dobiti radnu dozvolu za pun iznos radnih sati, već najviše 20h nedeljno (4h dnevno). Broj radnih dozvola je ograničen. Radnu dozvolu će vam odobriti poslodavac pre nego što počnete sa radom. Puno radno vreme možete imati samo tokom raspusta (3 meseca najduže). Za rad na naučno-istraživačkom polju ili rad na ugovor nije neophodna dozvola. Svakako posetite sajt Službe za zapošljavanje i informišite se više o mogućnostima zaposlenja. Određeni programi podrazumevaju stručna prakse za koje vam nije potrebna radna dozvola, iako je stručna praksa određeni vid zaposlenja. Vaš poslodavac će u tom slučaju obavestiti Službu za zapošljavanje i Poresku upravu o početku vaše stručne prakse najmanje dve nedelje pre početka prakse.

Korisni linkovi

OSSI za Beč – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu, ogranak Beč

Berufspraktikum – Centar za stručne prakse

Služba za zapošljavanje

Stipendije za Austriju

Lista univerziteta sa studijskim programima 

FB grupa – EX YU studenti u Beču

OSD centar za polaganje sertifikata nemačkog jezika

Ambasada Republike Srbije u Beču

Kupovina studentske karte za prevoz u Beču

OeAD Housing Office, home4studentsWohnenboerse – Traženje smeštaja

[/vc_column][/vc_row]

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u Austriji, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

    Put od učenja kineskog jezika do studiranja u Kini

    Danas Vam donosimo korisno iskustvo Nikole Jokanovića, alumniste master studija spoljnih poslova na Univerzitetu u Pekingu.

    VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

    Moje ime je Nikola Jokanović, iz Beograda, po zanimanju master politikolog za međunarodne poslove, s posebnim interesovanjem za Narodnu Republiku Kinu i Daleki Istok kao region.

    VIA BLOG: Šta ste studirali? Da li ste bili aktivni tokom studija? Da li mislite da Vam je to pomoglo pri apliciranju na studije u inostranstvu/daljoj karijeri?

    Osnovne studije, kao i prve master studije, sam završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Već tokom izrade diplomskog rada, kao i kasnije na master studijama (na modulu Međunarodna politika), odlučio sam da se posvetim proučavanju Narodne Republike Kine, njenog ekonomskog razvoja i spoljne politike.

    VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

    Godine 2012, nakon što sam odbranio master tezu na Fakultetu političkih nauka, upisao sam početni kurs kineskog jezika pri Institutu Konfucije u Beogradu. Institut Konfucije se pokazao kao veoma dobro mesto za učenje kineskog jezika i upoznavanje sa kineskom kulturom, istorijom i načinom razmišljanja. Tako se u jednom trenutku javila i ideja da odem u Kinu da primenim stečeno znanje, bilo poslovno ili radi studiranja.

    VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?

    Početkom 2013. dobio sam ponudu za studiranje na Univerzitetu za spoljne poslove u Pekingu (外交学院, Wàijiāo Xuéyuàn), na master programu iz međunarodnih odnosa (a sa engleskim kao radnim jezikom). U pitanju je bio jednogodišnji master program, koji je podrazumevao da se sve obaveze u toku studiranja (uključujući i pisanje i odbranu master teze) završe u roku od godinu dana. Procenio sam da te studije mogu da budu veoma korisne za moje poznavanje NR Kine, njene savremene istorije, ekonomskog razvoja i spoljne politike, ali i da time mogu da unapredim svoje znanje kineskog jezika i da steknem nova poznanstva u Kini. Na kraju, master studije sam započeo u septembru 2013, a uspešno završio u julu 2014. godine.

    VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

    Jedan od najvećih izazova je predstavljala puna legalizacija dokumenata neophodnih za upis. Legalizaciju sa prevodom dokumenata na engleski jezik je bilo neophodno uraditi za svaki od dokumenata koji su izvorno napisani na srpskom jeziku. Imao sam tu sreću da su ljudi u mom okruženju bili raspoloženi da pomognu, pa se na kraju sve to srećno i pravovremeno završilo.

    VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

    Još jedan od razloga da se opredelim za ove studije je bila stipendija Vlade NR Kine, koja je pratila ovaj program. Stipendija je bila dovoljna da pokrije osnovne troškove života u Pekingu, dok je smeštaj bio obezbeđen najpre u novom, a nakon toga u starom kampusu Univerziteta za spoljne poslove.

    VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

    U okviru podnošenja prijave, bilo je neophodno da obavim lekarski pregled u Beogradu. Pretpostavljao sam da će potvrda o zdravstvenom stanju iz Beograda biti dovoljna i da neće biti neophodno da to sve ponavljam u Pekingu. Ipak, po dolasku u Peking je bilo neophodno da obavim još jednu lekarsku proveru i da sam snosim njene troškove.

    VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

    Većina ljudi s kojima sam provodio vreme je takođe studirala na Univerzitetu za spoljne poslove i bili su kao i ja smešteni u kampusu. Tu je bilo studenata iz Kine, ali i širom sveta. Na drugim studijskim programima i na kursevima kineskog jezika u okviru Univerziteta je bilo još studenata iz Evrope, pa sam sa njima provodio vreme. U novom kampusu je bila dostupna veoma savremena i dobro opremljena čitaonica, ali sam se tokom pisanja master teze učlanio i u Narodnu biblioteku (国家图书馆, Guójiā Túshūguăn).

    Što se mesta za izlaske i noćnog života tiče, u širem centru Pekinga postoji veliki broj klubova (tu bih posebno izdvojio Sanlitun i Vudaokou, krajeve Pekinga koji su veoma popularni među mladima). Ipak, treba imati na umu noćni prevoz u Pekingu koji još uvek nije dovoljno razvijen. Delovi Pekinga su dobro povezani, i naročito je podzemna železnica dobro organizovana i tačna, ali funkcioniše od 6 do 23h. Što se taksi prevoza tiče, dostupan je u svakom trenutku ali naročito noću predstavlja finansijski izazov zbog ogromnih rastojanja (na primer, rastojanje od centru najbliže deonice Kineskog zida do trga Tjenanmen iznosi 40 kilometara). Ipak, ima najava da će radno vreme podzemne železnice biti produženo i tokom noći, čime će veći broj studenata i mladih moći da uživa u noćnom životu Pekinga.

    VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali, slušaonice, sistem, profesore, program nastave, studentski dom/kantinu, aktivnosti.

    Univerzitet za spoljne poslove ima dva kampusa – novi kampus se nalazi u Čangping distriktu (nekih 35km od trga Tjenanmen), dok se stari kampus nalazi u Sičeng distriktu (nekih 6km od trga Tjenanmen). Novi kampus je sagrađen pre nekoliko godina i pruža izuzetne uslove za studentski život; takođe, pored čitaonice i slušaonica postoje i odlični uslovi za bavljenje sportom (fudbalski stadion sa atletskom stazom, bazen, teretana, tereni za košarku, odbojku i tenis). Vezu između dva kampusa olakšava i školski autobus.

    Što se profesora tiče, svako od njih je proveo određeno vreme na usavršavanju u evropskim zemljama, Sjedinjenim Državama, Australiji ili u Kanadi. Što se njihovog načina rada tiče, njihovi metodi rada i literatura koju preporučuju su u skladu sa najsavremenijim metodama koji se primenjuju u zapadnoj Evropi, Sjedinjenim Državama i drugde u svetu.

    U oba kampusa postoje uslovi za raznovrsnu ishranu – tu su klasičan kineski restoran, poseban restoran namenjen studentima muslimanske veroispovesti i restoran u kome je moguće poručiti zapadnu hranu (npr. picu ili špagete). Ručak je u periodu od 11 do 13h, dok je večera od 17 do 19h, što se pojedinim studentima iz Srbije može učiniti kao suviše rano. Ipak, u blizini se nalaze samoposluge pa je lako snabdeti se svime što je neophodno.

    Stekao sam utisak da kineski studenti veoma vole karaoke. U samom kampusu je u više navrata organizovano karaoke veče, i nije neuobičajeno da se kineski studenti organizuju između sebe (ponekad i u grupama od po 10-15 ljudi) i da iznajme jednu ili dve specijalno opremljene sobe za karaoke. Budući da u slobodno vreme sviram gitaru i da sam jedno vreme pevao u horu, bilo mi je zadovoljstvo da se u nekoliko navrata priključim karaoke večeri.

    Konačno, imao sam priliku da putujem po Kini. U pitanju je zemlja sa veoma razvijenom mrežom brze železnice, koja se brzo širi. Razdaljine između gradova mogu da budu ogromne (na primer, rastojanje između Pekinga i Šangaja je 1320 kilometara, dok je između Pekinga i Šendžena oko 2300 kilometara), ali brzom železnicom se sve to može preći u roku od nekoliko sati, po cenama koje su pristupačnije od cena avionskih karata. Stoga bih svakom ko putuje u Kinu, a željan je da vidi dosta toga za kratko vreme, preporučio da makar jednom putuje brzom železnicom.

    VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

    Ovde bih pomenuo jezičku barijeru i kulturološke razlike, koje doduše uz odgovarajuću pripremu i upoznavanje sa Kinom uoči dolaska i nije teško premostiti. Iako je radni jezik mojih studija u Kini bio engleski i mada je u kampusu bilo mnogo ljudi koji govore dobar engleski jezik, za svakodnevne prilike i snalaženje u Pekingu je ipak preporučljivo steći makar osnovno znanje mandarinskog jezika i poznavanje kineskih karaktera.

    Jedna od značajnih pogodnosti koja stoji na raspolaganju studentima koji su prvi put u Kini, i koji još uvek ne znaju dovoljno kineski jezik, su volonteri. U oba kampusa postoji grupa kineskih studenata koji govore odličan engleski jezik i koji su u svakom trenutku spremni da pomognu u snalaženju.

    VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

    Najvažnija razlika u odnosu na Beograd se tiče rastojanja unutar samog grada, kao i životnog standarda koji je za oko 50% viši u Pekingu. Kao što je već rečeno, gradski prevoz u Pekingu je dobro organizovan i čest ali je uprkos tome (a zbog velikih rastojanja) sasvim uobičajeno da se provede i više od 90 minuta idući u jednom smeru, od periferije ka centru grada. Takođe, klima je u jesenjim i zimskim mesecima znatno suvlja u odnosu na Beograd i nije retkost da prođu meseci bez ijedne kapi kiše.

    Konačno, Peking je u vreme kineske Nove godine iliti Prolećnog festivala u jednoj stvari nalik ostalim kineskim gradovima – veliki broj građana Pekinga su tek prva ili druga generacija koja živi u Pekingu, pa zbog toga ima porodicu i prijatelje u manjim gradovima i provincijama daleko od Pekinga. U vreme kineske Nove godine, svi ovi ljudi odluče da provedu vreme sa svojim bližnjima, pa je onima koji u to vreme žele da putuju po Kini izuzetno teško naći voznu kartu (po nekim procenama, najmanje 7-8 miliona žitelja Pekinga u tom periodu putuje u svoj zavičaj).

    VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

    Pored poboljšanja znanja kineskog jezika i poznavanja kineske kulture, svoj studentski život u Pekingu smatram dragocenim upravo zbog ljudi koje sam tamo upoznao.

    S nekima od njih sam i dan danas u kontaktu i u odličnim odnosima. Imao sam priliku da naučim ponešto o njihovim zemljama, kulturama i običajima, dok sam s druge strane i ja imao priliku da ih upoznam sa Srbijom i srpskim narodom, kulturom i istorijom. Peking je grad koji širom otvara vrata studentima, predavačima i poslovnim ljudima širom sveta, i u pojedinim slučajevima je u Pekingu lakše ostvariti kontakt sa kolegama iz Zapadne Evrope, Sjedinjenih Država i drugde iz sveta nego u Evropi.

    nikola jokanović via academica

    VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

    Moja poruka srpskim studentima koji svoje studiranje žele da nastave u Kini je da se uoči puta dobro upoznaju sa Kinom, kineskim običajima i kulturom.

    Pritom će im posebno biti od koristi ako znaju kineski jezik i umeju da čitaju kineske znakove. Preporučujem im da iskoriste činjenicu da su studenti iz inostranstva (pošto sam u vreme kineske Nove godine uspeo da otputujem u grad Ćingdao, na obali Žutog mora, upravo zahvaljujući činjenici da sam student iz inostranstva), ali i da onda kad se za to ukaže prilika, svoje kolege iz Kine i drugih zemalja upoznaju sa Srbijom i srpskom kulturom, tradicijom i običajima. Ukoliko se u kasnijem obrazovanju i karijeri neko od njih bude profesionalno bavio Kinom, iskustvo studiranja u toj zemlji će mu biti više nego dragoceno.

    Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

      7+1 ključnih pitanja i odgovora o studijama u inostranstvu!

      Ovog četvrtka gost našeg bloga je Milan Milenković koji je master studije završio na Univerzitetu u Bolonji kao deo JOIN EU SEE programa.

      Milan Milenković je trenutno zaposlen u multinacionalnoj IT korporaciji i dalje je aktivan na projektima Friedrich Ebert fondacije kao predavač, trener i facilitator. Alumnista je master MIREES programa, kao i alumnista Univerziteta u Bolonji i  JOIN EU SEE Scholars stipendije.

      Milan nam odgovara na 7+1 ključnih pitanja u vezi sa studijama u inostranstvu!

      Nulla dies sine linea –  Svakog dana nešto uradi (za sebe ili za druge)

      Smatra se da svaka novinska vest i/ili izveštaj moraju da odgovore na 5 osnovnih pitanja kako bi se smatrali svrsishodnim. To su Ko?, Šta?, Gde?, Kad?, Kako?. Slična je situacija i sa mnogim  drugim stvarima u životu. Iskusniji novinari su vremenom dodali i dva nova pitanja koja su ušla u novinarske standarde a to su Zašto? i Šta dalje?. Odgovorima na ovih 7 pitanja pokušaću da temu odlaska na master studije u inostranstvo učinim svrsishodnom. Odgovor na pitanje zašto je ključno u postavci donošenja odluke za odlazak iz zemlje na dalje usavršavanje, dok je odgovor na pitanje šta dalje svojevrsna dalekosežna projekcija vas kroz godinu ili dve sa poželjnom diplomom. Ostalih pet pitanja i njihovi odgovori se nalaze u sendviču odgovora na pitanja zašto i šta dalje.

      ZAŠTO na master u inostranstvo?

      Odgovor na ovo pitanje je ujedno glavni motiv i cilj koje uvek morate imati pred sobom u dugom procesu traženja, apliciranja i odlaska na master studije. To je obično želja da se krene u akademski život, da se upozna nova zemlja, novi jezik, steknu nova iskustva ili samo puki odlazak odavde i prolongiranje neizbežnog mučenje traženja posla u Srbiji.

      Da li je to korak ka PhD ili ka traženju posla upravo u toj zemlji, opet je pitanje na koje morate imati odogovor.

      U zavisnosti od tog odgovora morate i krenuti u ovaj komplikovani proces. U mom slučaju sve je trajalo skoro godinu dana.

      KO sve Vam može pomoći na ovom putu?

       

      Najbolji izvor informacija su najčešće oni koji su već zavšili (ili završavaju) sličan ili isti master koji želite da pohađate. Dakle LinkedIn, Facebook i ostale društvene mreže vam mogu pomoći da ih pronađete ukoliko nisu iz vaše neposredne okoline. Dalje, to su kontakt osobe sa željenog fakulteta. Njima je u opisu radnog mesta i plaćeni su da vam odgovore na sva pitanja koje se tiču mastera koji želite da upišete. To su pitanje poput: da li je neohodan IELTS ili vaš je broj ostvarenih poena sa TOEFL-a dovoljan, da li možete aplicirati a da niste diplomirali, koje su stipendije dostupne za studente sa ovih prostora i sl. Moj savet je da skupite što više releventnih pitanja koja vam bude nedoumicu i pošaljete ih kontakt osobama. Kontakt osoba mastera kog sam upisao mi je puno pomogla u procesu aplikacije i uvek je odogovarala u roku od jednog do dva dana. Takođe, danas postoje stručnjaci za studije u inostranstvu poput Via Academica tima mentora, koji vam mogu uštedeti vreme i novac dajući vam prave informacije i spiskove neophodne dokumentacije koju je neophodno sakupiti, kao i rokove do kada je sve to potrebno uraditi.

      Neki od primera koje znam su i da su studenti lično kontaktirali profesore kod kojih su želeli da rade master rad sa već pripremljenom temom za istraživanje i gotovim research proposal-om. Ukoliko ste neko koga određeni profesor sa uticajem na konkretnom univerzitetu želi na svom masteru, to vam otvara vrata željenom masteru i ubrzava celu proceduru.

      ŠTA vam je sve potrebno od dokumentacije i GDE to nabaviti?

       

      Spisak dokumentata potrebnih za prijavljivanje je uglavnom sličan za većinu master studija. Uvek je potrebna prevedena diploma (ili uverenje da ste diplomirali) ili dosadašnji spisak položenih predmeta koji dokazuje da ste blizu završetka studija. U nekim zemljama poput Italije osim prevedenih i overenih dokumanata morate na istim imati i tzv. Haški apostil koji možete dobiti u Palati pravde.

      Dalje, potrebne su preporuke.

      Preporuke su jako bitne kao i osoba koja ih piše, iz mog iskustva to ćete upravi biti vi sami, jer profesori su najčešće zauzeti da pišu posebne preporuke te vam mogu dati tzv. tipsku preporuku koja ima manju vrednost od one napisane posebno za vas sa jasnim adresiranjem za određenu instituciju i određeni master.

      Što je preporuka konkretnija i ličnija to je bolja. Naravno ukoliko određeni profesor ima renome u zemlji i univerzitetu gde aplicirate, potrudite se da kod istog dobijete 10-ku tokom studija kako bi lakše dobili dobru preporuku. Meni je to veoma pomoglo. Ukoliko imate radnog iskustva koje se tiče mastera koji želite da pohađate obavezno priložite preporuku tog poslodavca. Ukoliko nema ograničenja oko broja preporuke, nije loše priložiti jednu preporuku više, kako biste pokazali svoju motivisanost.

      Zatim je neophodno priložiti i određeni dokaz o znanju jezika. Ovde su zahtevi zaista razni, ali ukolko već imate neki dokaz ili sertifikat, pitajte kontakt osobu programa na koji aplicirate da li je to dovoljano. Ukoliko se insistira na određenom standardu i sertifikatu, nemate drugu opciju nego da prionete na pripreme i platite koliko je potrebno za polaganje traženog ispita/sertifikata. Moj savet je da ako već plaćate polaganje ispita (obično je to preko 100 evra) platite i jedan probni test (10 – ak evra).

      Prijavno formular obično sadrži motivaciju i study/research proposal. Ne samo da je potrebno jasno objasniti vašu motivaciju za određeni master, koja mora biti utemeljena na određenom istraživanju predmeta koji se pohađaju na predmetnom masteru, već je i poželjno da imate jasan plan koje predmete želite da slušate i da imate već, manje-više, oblikovanu ideju za vaš master rad. Time što imate jasan plan pokazujete da ste ozbiljniji kandidat od onih koji taj plan nemaju. Naravno da se plan može promeniti tokom studija, što se najčešće dešava, ali iskazana spremnost i jasna  vizija su snažan pokazatelj da ste neko ko neće odustati, već će završiti master i iznedriti dobru master tezu. Ako uspešno „prodate sebe“ za ulazak na master, lakše ćete uspeti da dobijete i stipendiju.

      Ostala dokumenta mogu dati određenu svežinu i autentičnost vašoj aplikaciji. S obzirom da je master za koji sam aplicirao istraživački i akademski, priložio sam skenirane kopije objavljenih istraživačkih radova sa kratim sižeom na engleskom jeziku. Takođe sam i priložio određene sertifikate i diplome (prevedene i overene kod sudskog tumača) kao dokaz spremnosti stalnog usavršavanja i sposobnosti da uspešno usklađujem obaveza tokom studija i vannastavnu aktivnost što se na zapadnim univerzitetima ceni.

      Za sva ova dokumenta, prevode, izvode i testove spremite se da izdvojite do 300 i više evra u zavisnosti od toga da li već posedujete diplomu i sertifikat o znanju jezika.

      KAD i KAKO početi sa pripremom?

      Počnite ODMAH! Postoji pregršt master programa u svetu i studentima sa ovih prostora se sve više i više otvaraju mogućnosti.

      Ne samo da trebata da ste „zakačeni“ na dobro poznate sajtove na kojima možete naći pozive za apliciranje raznih mastera već idite i korak dalje pa npr. postanite član jedne od najvećih akademskih mailing lista na Balkanu koja pruža mnogo mogućnosti i korisnih informacija. Pratite blogove koji se bavi studijama u inostranstvu i čitajte tekstove. Obzirom da su rokovi za apliciranje od septembra do maja/juna sledeće godine, kao i da stipendije nisu uvek vezane za program, morate jasno postaviti krajnje rokove za sve korake koje treba preduzeti. U mom slučaju rok za aplikacija za master koji sam upisao na Univerzitetu u Bolonji je bio izuzetno kasno, sredinom maja a kao jedan od prvih korisnika tada novoustanovljene stipendija JOIN EU SEE, rok za apliciranja za stipendiju je bio 1. septembra iste godine.

      U procesu traženja mastera i stipendije sam se rukovodio latinskom izrekom Nulla dies sine linea, jer zaista nije prolazio ni jedan dan da nisam radio nešto na traženju mastera i stipendije ili spremanju aplikacije i radu na svemu onome što mi to može omogućiti. U radu na određenim predmetima na fakultetu i određenim vannastavnim projektima sam se spremao za mogućnost da u tim oblastima ostvarim osnovu  za dobre preporuke. Priprema za TOEFL, iako sam bio solidan u znanju tog jezika, trajala je nekoliko meseci. Ipak pripreme su se isplatile jer su odličan TOEFL skor, dobre preporuke, dodatni sertifikati, priloženi objavljeni radovi i već izrađen research proposal omogućili da budem među najboljim kandidatima što mi je i pomoglo da lakše dobijem stipendiju.

       

      ŠTA DALJE posle mastera?

      Ovo je pitanje na koje je podjednko važno znati odgovor kao i na ostala pitanja. U Srbiji je neophodno nostrifikovati diplome stranih Unverziteta što je neobično dugačak i skup proces, tako da postoji paradoks da npr. moja diploma važi u Italiji, Mađarskoj, Litvaniji i Rusiji (program je tzv. joint master degree, te diplomu daju svi partneski univerziteti) ali u Srbiji ne važi. Nažalost, retko koji poslodavac u Srbija mari za diplomu stranog fakulteta, što je trenutno stanje koje se se u perspektivi polako menja.

      Međutim, neosporivo je da vam master u inostranstvu pruža mogućnosti da upoznate novu zemlju, steknete dragocena iskustva, unapredite i/ili naučite nove jezike, steknete nove veštine i znanja i ono najvažnije – steknete nova poznanstva koja se vrlo lako mogu pretvoriti u odlične poslovne kontakte.

      To vam niko ne može osporiti. Ukoliko idete dalje u akademskom usavršavanju, PhD ćete sigurno lakše upisati ukoliko imate master diplomu nekog stranog univerziteta.

      Po čemu se razlikuje master u Srbiji i master u inostranstvu i po čemu je MIREES jedinstven program?

       

      Bez obzira na relativno nizak rejting naših univerziteta, studenti iz Srbije koji pohađaju master programe u inostranstvu su po pravilu jedni od najboljih iz nekoliko razloga. Prvi razlog je nivo predznanja koji posedujemo i koji je uglavnom na višem nivou u odnosu na ostale studente. Sledeći razlog je sveukupna pozitivna atmosfera koja vlada na većini stranih univerzita.

      Tokom skoro dvogodišnjeg boravka na Univerzitetu u Bolonji i MIREES programu stekao sam utisak da su profesori tu zbog studenata, a ne obratno, kakav je najčešće slučaj u Srbiji.

      Bez obzira na svoje obaveze i renome, profesori su uvek bili dostupni u periodu predviđenom za konsultacije i veoma brzo su odgovarali na e-mail-ove.

      Efikasnost studentske službe je, takođe, bila na zavidnom nivou.

      Ono što je možda najvažnije za učenje tokom master studija je izvesnost koju osećate u svakom pogledu. Počevši od finansijske, ukoliko ste dobili stipendiju, pa do izvesnosti datuma predavanja i ispitnih rokova i jasnih kriterijuma ocenjivanja vaših radova. Svesni ste da ocena vašeg mukotrpnog rada neće zavisiti od samovolje jednog profesora, već zaista od vašeg znanja i pripremljenosti.

      Ono što izdvaja MIREES program je mogućnost studiranja na više Univerziteta. Sam program je orijentisan ka sticanju akadamskih veština, tako da možete svoje ispitne radove objavljivati (što mi je pošlo za rukom) u nekom od stručnih časopisa širom Evrope.

      Takođe, osim usavršavanje engleskog jezika i pisanja na istom, u obevezi ste da učite još jedan istočno-evropski jezik, tako da sam uspeo da naučim ruski jezik u Italiji i da ga uspešno koristim tokom svog studijskog boravka u Rusiji. Sam MIREES program je stacioniran na najboljem Fakultetu političkih nauka u Italiji (Roberto Ruffili u Forliju) sa jednom od najopremljenijih biblioteka za oblast istraživanja Istočne Evrope. Svaki student Univerziteta u Bolonji ima pristup većini akadamskih časopisa i tekstova koji se, inače, plaćaju po nekoliko stotina evra.

      Što se tiče vannastavnih aktivnosti izdvojio bih angažman na pripremi stručnih materijala za jednu međunarodnu konferenciju o uticaju ekonomske krize na stabilnost Balkana koja je okupila najpoznatije stručnjake u oblasti Jugoistočne Evrope. Od predavača sa svih strana sveta i poslanika Evropskog Parlamenta možete čuti kako na zvaničnim prezentacijama, tako i uz piće na neformalnim razgovorima izuzetno interesantne političke informacije vezane za dešavanja koja će se tek desiti ili koja se upravo dešavaju. Tako da su se u neformalnim razgovorima često diskutovale teme koje i dan danas oblikuju našu političku sadašnjost, a koje su za to vreme bila nepoznanica većini naših analitičara i bolje obaveštenih medija.

      Po završetku studija automatski stupate u MIREES alumni asocijaciju koja se bavi projektima na nivou cele Evrope i pruža pomoć svojim članovima prilikom traženja posla i PhD-a programa.

      Ovde možete videti i zvaničnu video prezentaciju MIREES programa master programa Univerziteta u Bolonji, Vytautas Magnus Univerziteta iz Kaunasa; Corvinus Univerziteta u Budimpešti i Ruskog državnog Univerziteta u Sank-Peterburgu.

      Srećno i samo napred!

      Milan Milenković, MA

      Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u Austriji, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

        Dom ne mora biti samo na jednom mestu – Marija Krstić Draško o studijama na Univerzitetu u Bolonji

        Marija Krstić Draško nam priča o studijama na Univerzitetu u Bolonji. Bilo je izazovno, intenzivno ali je zaista vredelo proći kroz to životno iskustvo. Marija vam piše i o donošenju odluke da se krene na studije u inostranstvo, i šta to podrazumeva: kako se ceo život spakuje u dva kofera i kako dom ne mora biti samo na jednom mestu. Takođe, iz njenog iskustva saznajete i da je ona sama finansirala prvu godinu studija, ali je za drugu godinu dobila punu stipendiju kao i novčanu naknadu od Bolonjskog Univerziteta za izuzetnost na studijama. Trenutno živi u Regensburgu, u Nemačkoj, sa mužem i mačkom. Piše honorarno projekte za druge nevladine organizacije kojima su u fokusu ljudska i manjinska prava i etnički odnosi.

                                                               

        VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

        Rođena sam i odrasla u Beogradu. Tokom srednje škole su me zanimale društvene nauke i jezici, te sam razmišljala da upišem ili Filozofski ili Filološki fakultet. Na kraju sam se ipak odlučila da upišem sociologiju jer sam želela da se bavim izučavanjem različitih kultura, subkultura i društvenih pokreta.

        Išla sam u gimnaziju “Sveti Sava”, koja je bila najbliža mojoj kući. Želela sam da upišem Filološku gimnaziju jer su mi jezici dobro išli i volela sam ih, ali, na nagovor roditelja, upisala sam opštu gimnaziju i to prirodni smer. Potom sam upisala sociologiju na Filozofskom fakultetu.

        VIA BlLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

        Ideja o studijama u inostranstvu se javila pola godine pre nego što sam diplomirala. Interesantno je da tokom studija nisam pomišljala da odem u inostranstvo. Volela sam svoj život u Beogradu i, mada sam volela da putujem, nije me privlačilo da odem negde na duže vreme. Sve se to promenilo kada sam posetila mog rođaka u Rimu dok je tamo bio na studijama. Dopalo mi se kako on tamo živi, pa sam tako i sama počela intenzivno da razmišljam o studijama u inostranstvu.

        Pripremala sam se 6 meseci, što je uključivalo i traženje programa, polaganje engleskog i italijanskog jezika za sertifikat, prikupljanje dokumentacije i apliciranje.

        VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Na koji način ste se informisali? Šta/Ko Vam je najviše pomoglo pri apliciranju i upisu studija u inostranstvu? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?

        Sećam se da sam gledala razne Erazmus programe preko Interneta, ali sam sve bliže bila ideji da apliciram za studije u Italiji, jer sam već govorila italijanski jezik. Išla sam u Italijanski kulturni centar da se informišem o studijama u Italiji, I tako sam našla Master program “Interdicsiplinarne studije i istraživanje Jugoistočne Evrope”. Ispostavilo se da je taj program sadržao sve oblasti koje su mene zanimale – istoriju, politiku, antropologiju, jezike, a sve to vezano za naš region. Tokom osnovnih studija sociologije, uporedo sa subkulturama i društvenim pokretima, počeli su da me interesuju nacionalizam i etnički odnosi, pa tako i raspad bivše Jugoslavije. Sadržaj programa je na kraju bio odlučujući u mojoj odluci da studiram u Italiji.

        Program je ipak bio na engleskom jeziku, što se za mene ispostavilo kao još bolje, jer sam tako ovladala akademskim pisanjem i čitanjem stručne literature na engleskom, a to mi je nakon studija veoma koristilo.

        VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

        Sećam se da je bilo stresno, pogotovo overavanje dokumenata u Prvom osnovnom sudu. Tamošnji službenici su napravili niz nekih grešaka, koje sam potom morala da ispravljam. Mislim da sam išla 4 puta u Sud. Potom su mi zamalo u Italijanskoj amabasadi odbili studentsku vizu zbog nekog administrativnog propusta. Bila je to prava agonija, jer sam mislila da na kraju neću ni otići na studije.

        Olakšavajuća okolnost je bila odlična komunikacija sa administracijom na Univerzitetu u Bolonji. Oni su se zauzeli za mene da napokon dobijem vizu.

        VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

        Sam Master program je nudio samo 7 stipendija i uslov je bio da se dokaže nezavidno materijalno stanje studenta. Ja nisam spadala u tu kategoriju, a već mi je bilo kasno da apliciram za neku drugu vrstu stipendije. U tom trenutku sam imala mogućnost da finansiram sebi prvu godinu studija.

        Potom sam dobila Erazmus stipendiju, kao i novčanu nagradu od Bolonjskog Univerziteta za izuzetnost od kojih sam finansirala drugu godinu Mastera, koju sam kao italijanski student na razmeni provela u Istanbulu.

        U Istanbulu sam takođe radila 5 meseci kao asistent za međunarodnu saradnju na Univerzitetu Fatih.

        VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

        Pa ništa posebno vezano za samu administraciju ili proces apliciranja. Birokratija je uvek bila komplikovana i uvek će biti.

        VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

        Smeštaj mi je našla mama, koja je tog leta igrom slučaja putovala sa prijateljima u Italiju, pa su tako svratiili do Forlija i našli mi stan. Ja sam samo insistirala da mi cimeri budu Italijani, kako bih mogla da vežbam italijanski. Živela sam sa tri Italijanke, koje su bile korektne cimerke, a sa jednom od njih sam razvila prijateljstvo. I dan-danas smo u kontaktu. Ostalo društvo sam stekla među kolegama sa klase i njihovim prijateljima. Sa 2/3 njih sam i dalje u manje ili više redovnom kontaktu. To su ljudi iz raznih zemalja – mahom iz Italije, ali i iz Irske, Ukrajine, Austrije, Amerike, kao i iz regiona.

        Čitaonice, bioskope, barove i ostalo nije bilo teško naći. Živela sam u Forliju, malom gradu, u kojem se nalaze 4 fakulteta koja pripadaju Bolonjskom Univerzitetu. Među njima je bio i moj – Fakultet političkih nauka “Roberto Rufili”. Forli sam po sebi nije bio preterano zanimljiv grad, dakle, bio je dobar za štednju i učenje. Srećom, Bolonja je bila udaljena svega 50 minuta vozom, koji je saobraćao redovno, te sam skoro svaki drugi vikend išla tamo.

        VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali, slušaonice, sistem, profesore, program nastave, studentski dom/kantinu, aktivnosti… Sve što mislite da je relevantno za Vaš život i studiranje.

        Sam kompleks Bolonjskog Univerziteta je prelep, barem onaj deo koji se nalazi u Bolonji.

        Bolonjski Univerzitet je inače decentralizovan i, osim u gradu Bolonja, ima svoje ogranke u Forliju, Čezeni, Riminiju i Raveni.

        Kao što sam gore navela, ja sam studirala u Forliju, gde su bila četiri fakulteta, pa se to baš i ne može nazvati kampusom. Imali smo svoju biblioteku i čitaonice, koje su bile male i imale su intimnu atmosferu. Meni se to lično dopadalo.

        Slušaonice su bile takođe male, ali dobro opremljene. Konkretno na mom programu smo imali predavače iz cele Evrope, koji su držali predavanja između 2 nedelje i mesec dana. Dakle, uglavnom smo imali gostujuće predavače. Zbog tog ritma, naš program je bio veoma intenzivan. Dešavalo se da imamo predavanja iz istog predmenta svakog dana u toku dve nedelje, i da pritom za svaki dan moramo da pročitamo materijal, ili da spremimo prezentaciju ili da napišemo kraći esej. Sećam se da sam pred kraj prvog semestra bila na fakultetu od 9 ujutru do 7 uveče. Potom bih otišla u nabavku, kuvala sebi večeru i u 9 uveče nastavljala da se spremam za predavanja, koja smo imali sutradan.

        Tokom studiranja smo smeli samo jednom da padnemo ispit. Ukoliko bismo pali i drugi put, izgubili bismo pravo da nastavimo program. Nisam želela da razmišljam o mogućnosti polaganja ispita iz drugog puta, te sam intenzivno učila i trudila se da ispunim sve svoje obaveze. Tome je išla u prilog i veoma stimulativna atmosfera moje klase, gde su svi isto tako ozbiljno shvatali učenje. Tu je bio još jedan bitan faktor. Kao polaznici datog programa bili smo u obavezi da treći semestar provedemo u jednoj od zemalja Jugoistočne Evrope, na jednom od Univerziteta, koji su bili članovi Konzorcijuma za program studija o Jugoistočnoj Evropi. Broj mesta na svakom od Univerziteta-članova Konzorcijuma je bio ograničen i kretao se uglavnom između 1 i 10. Postojala su dva uslova za prijem, a to su bili prosek ocena iz prethodne (prve) godine i motivaciono pismo. Mene je to prilično motivisalo da učim kako bih imala što bolji prosek. Zahvaljujući veoma visokom proseku, bila sam jedina sa mog fakulteta koja je dobila poziciju na Univerzitetu Marmara u Istanbulu, gde sam želela da nastavim svoje Master studije.

        VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

        Izazovi su brojni, ali savladivi.

        Izazov je odvojiti se od sredine u kojoj ste se osećali zaštićeno i da odete negde gde apsolutno sve morate sami.

        Izazovi su birokratija, koja je u svakoj zemlji komplikovana (ne samo kod nas), funkcionisanje javnog prevoza, savladavanje gradiva na stranom jeziku (ta prepreka se iznenađujuće brzo prevaziđe), prilagođavanje drugačijem sistemu rada/učenja, privikavanje na drugačiji mentalitet i način života, drugačiju hranu, negde i na drugačiju kulturu. Međutim, kako koji izazov savladate (a sve je savladivo), osećate se snažnije, samouverenije i ponosnije na sebe.

        VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

        Moja klasa na Master programu u Italiji je brojala svega 40 studenata, što je bila mnogo intimnija atmosfera za rad za razliku od mojih osnovnih studija u Beogradu, gde je nekad znalo da nas bude i po 100 na predavanju. Pritom, nas 40  je zajedno pohađalo svega 2-3 predmeta, a ostalo su bili izborni predmeti, tako da nas je na predavanjima uglavnom bilo maksimum 20.

        To je fina atmosfera za rad, u kojoj svako može da dođe do izražaja. Svaki profesor nas je znao po imenu, a svako od nas je i danas ostao sa nekim od profesora u kontaktu u zavisnosti od polja kojim se trenutno bavi.

        Predavanja nisu bila klasična, već su više bila nalik diskusijama, što je bila razlika u odnosu na moje studije u Beogradu. Od nas se tražilo da dođemo spremni na predavanje, tako što ćemo pre predavanja pročitati zadata poglavlja. Rezultat toga je da ste konstantno posvećeni materiji, a ne samo dok traju predavanja.

        VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

        Kada pogledam unazad i vidim šta sam sve postigla i videla, nekako se osećam ponosno jer sam sve to prošla sama kroz sopstveni rad i snalaženje.

        Stekla sam mnogo prijatelja iz inostranstva, puno sam putovala, upoznala sam dve države do tančina i iz iskustva znam kako izgleda život negde drugde.

        Naučila sam kako da spakujem ceo svoj život u samo jedan kofer i napustim jedno mesto bez mnogo nostalgije i emocija i preselim se na neko drugo mesto kojem se prilagodim relativno brzo i bez mnogo stresa. “Problem” je što kad jednom iskusite život u inostranstvu, pogotovo kao student, neće vas više držati mesto. Stalno ćete gledati kako ponovo da odete negde. Ja sam se posle studija dva puta vraćala u Beograd “za stalno”, i evo opet sam u inostranstvu. Jednostavno prihvatite činjenicu da “dom” nije statična kategorija i da može da se stvori na skoro svakom mestu, ali i da možete u isto vreme imati više od jednog doma.

                       

        VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

        Odaberite program koji vas zaista interesuje i za koji mislite da će vas osposobiti da budete stručnjaci u oblasti kojom želite da se bavite u budućnosti.

        U inostranstvu su studijski programi ne nužno ali često bolji nego u Srbiji.

        Odaberite program na engleskom jeziku jer je engleski danas lingua franca, i sa znanjem engleskog ćete moći da radite skoro bilo gde u svetu. Takođe, krenite da učite jezik zemlje u kojoj planirate da studirate. Osećaćete se integrisanije i bolje ćete se snalaziti sa birokratskim zavrzlamama. Ukoliko ne budete imali mesto u nekom studentskom domu, probajte da nađete cimere koji su državljani zemlje u koju ste se doselili. Na taj način ćete još bolje savladati strani jezik, naučiti mnogo o mentalitetu i kulturi date zemlje, i možda steći još prijatelja preko svojih cimera. Tako ćete možda postati deo lokalnog kružoka prijatelja, a to će vam biti siguran dokaz da ste se integrisali.

        Što se tiče pronalaženja odgovarajućeg programa i procesa apliciranja, čitajte forume, blogove, pričajte sa ljudima koji su već kroz sve to prošli, raspitajte se po kulturnim centrima ili dajte poverenje agencijama koje se stručne bave studijama u inostranstvu, kakva je danas Via Academica. Kada sam ja aplicirala nisam imala tu mogućnost, možete sebi uštedeti mnogo vremena i živaca.

        Kada jednom odaberete program, pročitajte pažljivo šta se od vas traži da biste aplicirali. Obavezno stupite u kontakt sa administracijom Univerziteta na koji želite da se upišete. Ako vam ne odgovore na mail, zovite ih telefonom. Uvek budite maksimalno uporni da biste došli do informacija koje su vam potrebne.

        Savetujem vam odlazak na studije u inostranstvo samo ukoliko se ne bojite novih izazova, otvoreni ste za promene i posvećeni svome cilju. Mnogo toga ćete morati da uložite (ne samo finansijski) da biste otišli na studije u inostranstvo i ne želite da se razočarate. Dakle, detaljno se o svemu informišite, ali budite spremni i na zrno iznenađenja kada stignete na željenu destinaciju, ali u tome je i sva draž studiranja i života na mestu koje do tada niste poznavali.

        Srećno!

        Ukoliko imate pitanja vezana za studiranje u inostranstvu, kontaktirajte nas popunjavanje besplatnog upita ispod i odgovorićemo vam u najkraćem mogućem roku. 

          Jedinstveno iskustvo studiranja u Kini – Anđela Vasiljević

           

          Gost VIABloga je Anđela Vasiljević, diplomirani komunikolog iz Beograda. Ona Vam donosi svoja iskustva sa studiranja u Kini preko programa stipendiranja Ministarstva obrazovanja Narodne Republike Kine, i poručuje da je nalepše biti slobodan, učiti iz svojih grešaka, naravno slušati savete iskusnijih, ali uvek biti jedinstven i svoj. Kao i da uvek treba imati na umu da ko pokuša taj i uspe.

          VIABlog: Šta ste studirali? Da li ste bili aktivni tokom studija? Da li mislite da Vam je to pomoglo pri apliciranju na studije u inostranstvu i daljoj karijeri?

          Studirala sam odnose s javnošću na Džon Nezbit Univerzitetu u trajanju od četiri godine. Aktivnost u toku studija je jedan od najvažnijih faktora kada je apliciranje na studije u inostranstvu u pitanju, ali i kontinuitet. Svi mi imamo određene stavove i mišljenja, ali upoznavanje sa kolegema koji imaju drugačiji osvrt na istu temu je svakako nesto što nas motiviše i traži da radimo i razmotrimo stvari iz više uglova.

          Naravno da su studenske aktivnosti relevantne za apliciranje jer su one dokaz vaše ažurnosti, posvećenosti, znanja i volje.

          VIABlog: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu? Kada ste počeli sa pripremama?

          Ideja se rodila kroz učenje kineskog jezika na mom univerzitetu. Mora postojati želja u vama koja vas motiviše da idete na časove i kad ste umorni posle predavanja ili ispita. Morate da volite vreme koje izdvojite za učenje nečeg novog. Posle godinu dana učenja jezika ukazala mi se prilika za studiranje u Kini u okviru stipendije Narodne Republike Kine. Prilike da studirate u inostranstvu su brojne ali ih treba prepoznati na vreme. Ujedno, to je neprocenjivo životno iskustvo. Učenje jezika iz prve ruke i snalaženje u situacijama gde se časovi koje ste pohađali isplaćuju upravo onda kada vam je najpotrebnije je jako dobar osećaj.

          VIABlog: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Šta mislite da je bilo krucijalno za vašu odluku?

          Lako je reći, teško je uraditi. Morate znati šta želite, da učite i radite, jer je to nešto što će vas gurati napred. Kada se nude stipendije za studije u inostranstvu najbitnije je da to što falkultet nudi vama odgovara. Naravno, bitno je gde ćete biti smešteni, da li je to dom ili stan, gde se nalazi, da li je u kampusu, da li je raspored časova previše naporan za vas, koliko je vremena potrebno da biste savladali odredjen karakter, ili lekciju… Sve se svodi na to da idete nepred i ne plašite se znanja.

          VIABlog: Koje procedure su Vam zadale najviše muke, a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

          Zdravstveni pregled pre dobijanja vize mi je zadao najviše problema. Kina je specificna po tom pitanju, ne traži od vas da se vakcinišete, ali traži snimak srca i pluća. Vi morate da obavite pregled EKG i snimanje pluća koji se naplaćuju. Papirologija nije toliko komplikovana, ako dobro znate engleski jezik. Najlakši deo je bilo apliciranje za vizu u ambasadi. Navikli smo da slušamo da se ispred ambasade čeka satima. Ovde to nije bio slučaj, u ambasadi su prilično ažurni i viza je bila gotova u roku od 7 dana.

          VIABlog: Na koji način ste finansirali studije? Da li ste radili u toku studija i gde?

          Ja sam primala stipendiju koja je pokrivala povratnu avionsku kartu, smeštaj u domu, zdavstveno osiguranje i udžbenike. Imali smo mesečni džeparac koji nam je bio dovoljan za hranu i račune za vodu i struju (cene su im prilično niske). Radili smo u vrtiću koji je bio udaljen 30 minuta prevozom. Srećom, prevoz autobusom je bio jako jeftin. Rad u toku studija je jako bitan jer se identifikujete sa zemljom studija, upoznate nove ljude i shvatite kako funkcioniše sistem i tržište rada. 

          ViaAcademica: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali, a što bi Vam umnogome olakšalo ceo postupak?

          Volela bih da sam znala da je kineska hrana u Srbiji potpuno drugačija od kineske hrane u Kini. Njihova hrana ovde kod nas je prilagođjena našoj ishrani. Kulturna razlika je velika. Što se tiče samog procesa apliciranja, zaista je teklo glatko.

          ViaAcademica: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

          Smeštaj je bio u domu. U ženskom domu vremenom smo upoznale ostale studente iz drugih zemalja. Izlazci su bila individualna stvar. Vrata doma se zatvaraju u 23h do 7h, a na vama je da znate gde ćete izaći i kako da isplanirate veče. Čitaonica se nalazila u blizini doma.

          VIABlog: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali.

          Čitav kampus je ogroman jer se u njemu nalaze svi fakulteti, od medicine do vojne akademije. Sistem funkcioniše drugačije nego kod nas ili na Zapadu, ali to je normalno. Profesori su vam na raspolaganju za vreme predavanja. Ima profesora koji su pomogali internacionalnim studentima savetima gde je dobro da se uči, gde se možemo hraniti, šta je zanimljivo videti. Program nastave je bio adaptivan, ako su nam se neka predavanja poklapala vrlo lako su dolazili do rešenja. Studenski dom je bio čist, što je najbitnije. U sobi smo imali sve što je potrebno za normalno funkcionisanje. Kantinu nisam često posećivala jer sam imala neprijatno iskustvo sa nekim začinom koji mi nije prijao. Aktivnosti su bile organizovane i bili smo, na primer, u poseti najveće hidroelektrane na svetu. Ostale aktivnosti, sportske na primer, bile su individualna stvar.

          VIABlog: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

          Najveći izazov je uklopiti se, razumeti jezik, dati šansu i ne odustati ako ne uspete. Morate razumeti da druga zemlja, u ovom slučaju druga civilizacija, ima drugačiji perspektivu sveta. Ako je kod nas normalo držati se za ruke i ljubiti se na javnom mestu kod njih to nije prihvatljivo i ne postoji tako nešto. Kineska ljubav je po njima toliko duboka da je oni zapravo ne izražavaju, što je šok za nas i naš mentalitet. Kinezu nisu implusivni i nema potrebe za dramom, sve se može rešiti mirnim putem. Direktno obraćanje nije tako popularno, treba biti kreativan i objasniti šta zapravo želite. Jedan od većih izazova je i kada vam se nešto ne sviđa da to ipak zadržite za sebe, ili na diskretan način stavite do znanja o čemu se zapravo radi – da niste neki ljubitelj određene hrane, pića, muzike, odevanja itd. Suština je poštovati tuđu kulturu, jer samo tako možete ostaviti pozitivan utisak.

          VIABlog: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

          Kinezi idu rano na spavanje, ali rano i ustaju. Ustaju u 6h ujutru, a doručkuju u 7h. Pauza za ručak je od 12-15h i to ime je sveto vreme, tada najvše odmaraju. Nekada čak i odspavaju kratko na poslu, fakultetu, ili u čitaonici. Večera je u 18h, a na spavanje idu oko 20-21h. Vole da spavaju dugo, i na taj tempo su naviknuti. Prilagoditi se takvom tempu je bio izazov, ali ako zeliš da napreduješ to sigurno neće biti prepreka.

          VIABlog: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

          Poznanstva su neprocenjiva, kao i iskustvo. Ali ono što je po mom mišljenju najbitnije je sloboda kada si daleko od svoje kuće, od porodice i prijatelja. Svaki izazov je tvoj izazov i ne treba da se plašiš. Dokazati sebi da si sposoban da brineš o sebi, da imaš radne navike, da znaš šta je loše ili dobro za tebe. Kada jednom naučiš da vladaš sobom, ne postoje prepreke koje te mogu zaustaviti, sem one koje sam sebi nametneš.

          VIABlog: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet, ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

          Korak napred nikad neće biti korak nazad. Jasan cilj, borba i upornost uvek daju rezultat. Strpljenje je tu da nas nauči da nešto bolje tek dolazi. Uvek verujte u sebe, prepreka na putu je možda samo test da li ste dovoljno jaki i jasni u tome šta zapravo želite od života!

          Srećno!

          Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.