Kad si u Rimu budi Rimljanin – iskustvo sa Sapienze
slobodan popovic via academica

Slobodan Popović nam donosi iskustvo sa Sapienze iz Rima, najpoznatijeg mesta za studije u Italiji. On je na iskren i temeljan način pokušao da nam prenese svoje utiske i iskustva sa studija u inostranstvu, kako je on prošao kroz ovu avanturu i kakva sećanja nosi iz ovog perioda. Slobodan, kao stipendista italijanske Vlade, priznaje da je sebe otkrio u akademskom svetu i naporno je radio da do toga dođe, ali takođe navodi da ni jedan aspekat njegovog života nije trpeo, već da je imao vremena da se posveti sebi, da pronađe nove prijatelje, upozna Rim i njegova neodoljiva skrivena mesta i da u Rimu živi kao Rimljanin.

Opčinjen kreativnim haosom Rima, Slobodan ipak naglašava da je administracija dosta komplikovana u Italiji, da su gužve nešto na šta morate da budete pripremljeni i spremni, ali i da Rim i stil života u njemu izbrišu sva negativna iskustva na kraju. Biti uporan i posvećen je svakako preduslov za svakog studenta da postigne ono što želi i upiše studije po svom izboru u večnom gradu. I na kraju naglašava “Nikada se nećete pokajati!”.

VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

Zovem se Slobodan Popović, rođen sam u Vranju na jugu naše lepe zemlje Srbije. Trenutno sam doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek za Međunarodne i evropske poslove. Mlađi sam istraživač na Institutu za studije Azije i Dalekog Istoka kojim rukovodi naš najveći stručnjak u toj oblasti prof. dr Dragana Mitrović. Takođe, ja sam asistent saradnik na predmetu Geopolitika u okviru master studija Regionalne studije Azije. Osnivač sam grupe za bavljenje fitnesom Fitness Fanatics sa čijim članovima se trenutno spremamo za Nike We Run trku od 10km, tako da je svako dobro došao na treninge svakim radnim danom od 18h. Pored ovoga sam jedan od članova Nucleus grupe koja se bavi Life coaching-om i održavanjem tribina i raznih radionica svake nedelje od 10h.

U životu sam oduvek želeo da se bavim nečim što će iza mene ostaviti traga u smislu promene ljudske zajednice ili barem da potpomogne međusobnom razumevanju ljudi i društvenog sveta koji nas okružuje. Ciljevi su suštinski filantropskog karaktera. Uzori su se menjali u skladu sa procesom odrastanja, sazrevanja i shvatanja stvarnosti na jedan drugačiji i složeniji način.

Uvek sam se rukovodio da bez stalnog rada na sebi, poštenja, iskrenosti, ljubavi, istine, ali i dobro isplanirane strategije i jasno postavljenih ciljeva i prioriteta nema uspeha i rezultata. Takođe, moramo biti svesni da ne postoji odricanje, nego je sve samo ulaganje.

Pohađao sam gimnaziju Bora Stanković u Vranju, društveno-jezički smer, tako da sam već tada znao da će moj izbor biti neka vrsta društvenih nauka ili humanističkih nauka. Moje ideje se ne mogu izraziti algebrom, logoritmima i oivičenim geometrijskim figurama.  

Tokom studiranja sam bio član studentskog parlamenta, studentskog kluba UN koji je organizovao najveći broj seminara u inostranstvu. Redovno pohađanje tih seminara mi je u određenoj meri pomoglo da dobijem stipendiju Vlade Italije. Međutim, ono što mi je pomoglo najviše jeste poznavanje stranih jezika kao i konstantan, predan i istrajan rad i usavršavanje, ali bez zapuštanja fizičkih aktivnosti, socijalnog i ljubavnog života. Svi aspekti, intelektualni, fizički, duhovni, socijalni i ljubavni, moraju biti u savršenoj harmoniji.

VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

Ideja o studijama u inostranstvu postoji od samog početka studiranja, ali se može reći još iz perioda srednje škole i mog prvog odlaska u Pariz radi usavršavanja jezika diplomatije, tj. francuskog jezika.

Sa pripremama, u najširem smislu reči, sam počeo kada sam upisao kurs italijanskog jezika, ali su one postale intenzivnije kada me je Spomenka Zojić iz Italijanskog kulturnog centra kontaktirala i rekla da sam predložen za njihovu stipendiju. Nakon toga je krenuo proces pronalaženja i odabira profesora na La Sapienza koji će biti komentor na mojoj doktorskoj disertaciji. Proces odabira, pripreme svih papira, pronaleženje smeštaja je trajao oko 6 meseci.

Iskustvo sa Sapienze Slobodan Popovic studije u italiji studije u rimu

VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija? Na koji način ste se informisali? 

Nastavak studiranja, tačnije dalje sticanje, uobličavanje i produbljivanje postojećeg znanja o geopolitici i Kini na doktorskim studijama na katedri za Međunarodne i evropske poslove na FPN-u je po meni bio logičan sled događaja i nečemu čemu sam težio od prvog položenog ispita.

Kada govorimo o sakupljanju prvih informacija o studentskom životu u Rimu, najveći, nepresušni, ali i kontradiktorni izvor su mi bili prijatelji koji su već proveli ili i dalje provode vreme, kao studenti ili sada već zaposleni ljudi u Večnom gradu. Kada se donosi odluka o studiranju u inostranstvu i napuštanju jednog organizovanog i šematizovanog obrasca življenja u zemlji u kojoj ste rođeni, ne možemo reći da je u pitanju samo jedan krucijalni faktor, već niz faktora i okolnosti koji dovode to toga.

VIA BLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke u procesu apliciranja?

Procedura pronalaska smeštaja mi je zadala najviše muke, jer su Italijani poznati po tome da nekada žele da prikažu stvari onakvima kakve nisu ili da preuveličaju pozitivne ili da smanje negativne strane, i to sve rezultira negativnim iznenađenjima. Prilikom odabira sobe ili stana moraš precizirati tačan broj meseci koliko želiš ostati, jer mnogi, ali naravno ne svi, vlasnici stanova ne žele da vrate novac koji smo dali u vidu kapare, a koji bi trebalo da pokrije poslednji mesec boravka. Takođe, mora se voditi računa da li predviđena suma stanarine pokriva sve troškove, jer Italijani kao vešti znalci i prodavci uvek umeju da uzmu koji evro više, što nama iz Srbije i studentima ne ide na ruku. Ugovore o stanovanju skoro svi izbegavaju, tako da se većina oslanja na dokument poznatiji kao CESSAZIONE FABBRICATO i uplatu kirija u banci.

U suštini, za nas Srbe, proces odlaska u EU radi studiranja je vrlo složen i zahteva ispunjavanje vrlo komplikovane procedure, koju uz pomoć pravih ljudi i tima, kao što je Via Academica tim mentora, u mnogome može biti olakšan. Podršku bilo kakve vrste od našeg Konzularnog odeljenja u Rimu nemojte očekivati.

VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije? 

Troškovi studiranja i života u Rimu su mi bili pokriveni stipendijom koju su mi dodelili. Takođe, radio sam kao asistent na katedri za Geopolitiku kod profesora Borie.

Kada pričamo o troškovima života, ne postoji neka značajnija i drastičnija razlika između Beograda i Rima osim previsokih cena stanova i soba. Jedna pristojna soba u centru Rima sa računima košta preko 500 evra, dok su predgrađa malo jeftinija, ali i teže dostupna zbog haotičnog javnog saobraćaja. Što se tiče odlaska na ručak i večeru za studente su svakako najprivlačnija mesta koja rade po principu all you can eat. Ja preporučujem Kilo, Momart, La.Vie. Najbolja mesta za sladoled jesu La Romana i Picco. Što se tiče noćnog provoda najjeftiniji je San Lorenzo – čuvena studentska četvrt u Rimu. Pored toga tu je i Testaccio, EUR zona koja je malo skuplja, kao i mnogi rooftop-ovi u Rimu, koji od aprila meseca nude odličnu zabavu, hranu.

VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

Strpljenje u radu sa italijanskom administracijom, jer nikada dovoljno strpljenja zbog stalnog kašnjenja stipendija, dokumenata… svega!

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

Svoj prvi smeštaj sam pronašao na sajtu easy stanza, najraširenija mreža za pronalazak smeštaja u Rimu. Ja sam imao dodatnih poteškoća, jer je moj istraživački period kretao u januaru, kada je većina dobrih soba ili stanova zauzeta. U početku sam izlazio sa svojim cimerima i prijateljima koje sam već imao u Rimu, ali nakon toga sam upoznavao ljude i širio svoja poznanstva, prijateljstva.

Rim takođe nudi veliki broj muzeja za koje je ulazak svake prve nedelje u mesecu besplatan, dok je za Vatikan svake poslednje nedelje. Capitolini vrlo često i pored ovoga ima brojne akcije tako da se izložbe Karavađa, Pikasa, Rembranta i drugih velikana mogu pogledati po zaista niskim cenama od nekoliko evra.  Čitaonice sam lako pronašao na Fakultetu, jer su svi vrlo srdačni, ljubazni i neposredni, ali sam veliku pomoć imao i od Hello Office/Ufficio Ciao koja se stara o studentima istraživačima.

VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet i svoje iskustvo sa Sapienze. 

La Sapienza kao Univerzitet se nalazi na jednom mestu, kao neka vrsta studentskog grada. Tu se nalaze svi fakulteti, domovi, kantine, tj. nije “raštrkana” po celom gradu kao naš Univerzitet u Beogradu.  Sistem obrazovanja je zbog Bolonjskog sistema ujednačen, ali ipak vrlo različit. Kada pođemo od administracije, ona je mnogo složenija nego kod nas, ali je sve to deo njihovog, italijanskog, sistema. Slušaonice su kao i kod nas – neke opremljenije neke manje. Studenti nemaju indekse, nego svako od njih ima svoju matricola na osnovu koje mu se ubacuju ocene na njegov elektronski profil. Način ispitivanja, barem što se tiče Političkih nauka je drugačijeg karaktera nego kod nas. Istovremeno odgovaraju tri studenta. Svako pitanje koje dobiju prvo obrazlažu samostalno. Za svako pitanje nakog završetka samostalnog izlaganja kreće argumentovana debata. Samostalno izlaganje je rotacionog karaktera. Kriterijumi profesora su ponovo individualnog karaktera, ali se za najveći broj poen – 30, mora pokazati britkost u razmišljanju i odlično povezivanje činjenica, pored suvoparnog znanja. Program nastave geopolitike je više oslonjen na njen teorijski aspekt, dok smo mi na master studijama kod prof. dr Dragane Mitrović više obraćali pažnju na praktični deo geopolitike, rešavanje praktičnih problema i razumevanje sadašnjih izazova i aktuelnih promena.

Kantina na Sapienzi je dosta bolja i mnogo jeftinija kada imamo u uvid njihov standard. Sama Sapienza kao Univerzitet ima svoju teretanu i niz objekata za sportske aktivnosti, što u našem slučaju manjka.

Takođe, na teritoriji Rima je vrlo važna i aktivna ESN grupa studenta koja organizuje studentska putovanja, sportske aktivnosti, zajedničke izlaske..zaista jedna prava platforma za proširenje poznanstva i kontakata. Njihovo najveće predstavništvo je na Fakultetu Ekonomskih nauka Univerziteta la Sapienza. Zaista, jedna divna ekipa, pozitivna energija i međunarodna prijateljstva koja traju do kraja života, koja vas nauče različitosti i koja istovremeno pokažu da statusne, religijske, etničke i bilo koje različitosti nisu bitne.

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

Svaki izazov je individualan, i nisam sklon “horoskopskim” generalizacijama. Tako da, ono što je izazov za mene, podjednako, više ili skoro uopšte nije izazov za druge ljude. Upoznavanje grada, najskrovitijih mesta, kutaka, ulica je normalan proces i postupak kada odemo, ne samo da studiramo preko, nego i kada smo već na jednom turističkom putovanju. Svakako, kada smo preko granice tada smo ranjiviji jer ne poznajemo njihov sistem, način rada i funkcionisanja, tako da je proces neke adaptacije i shvatanja njihovog sistema vrednosti i svakodnevnog života vrlo zanimljivo, izazovno iskustvo…Odabir sobe i lokacije je vrlo stresan, jer Rim ima dve metro linije dok je nadzemni saobraćaj jedna neorganizovana organizacija ili kreativni haos. Noćni prevoz je priča za sebe, što je za Nemce bio kulturološki i nervni udar. Ponovo, Rim svojom lepotom briše svako negativno iskustvo.

Iskustvo sa Sapienze Slobodan Popovic studije u italiji studije u rimu via academica

VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

Razlike su mnogobrojne, naročito između Vranja i Rima, kada se pogeda višeslojnost kulture, života, umetnosti, pa i načina i lepote življenja u Rimu. Takođe, Rim nudi mnogobrojne olakšice za putovanja i samim tim upoznavanja drugih kultura i širenje soptstvenih vidika. Pored svih prednosti i pogodnosti koje nudi Rim, ili neko drugo mesto na svetu, ipak bih želeo da doktorat završim u Beogradu, ali da istovremeno bude bilingvalan ili napisan čak i na više od dva jezika, jer pretpostavljam da bih na taj način olakšao buduću saradnju naših i profesora iz inostranstva koji dolaze sa malo prestižnijih i uglednijih Univerziteta.

VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo sa Sapienze koje ste stekli? 

Najveće iskustvo je upoznavanje sebe i da mi način života u Italiji i posao profesora na Fakultetu vrlo odgovaraju.

VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Da se nikada neće pokajati!

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

studije u Rimu via academica
Administrator

Leave a comment

Please enter comment.
Please enter your name.
Please enter your email address.
Please enter a valid email address.