Kako odabrati fakultet

Verujemo da je izbor budućih studija jedna od najvećih i najstresnijih odluka svakog srednjoškolca i njegovih roditelja. Svi polako, već od treće godine odlučuju koji će fakultet upisati. Ako ste završili srednju školu ove godine verovatno već pripremate prijemni ispit za fakultet ili ste ga već polagali. Ako postoji i najmanja sumnja da li upisujete baš fakultet koji će biti po vašoj meri, predlažemo vam da prođete u glavi kroz sledeća pitanja koja će vam dati jasniju predstavu šta dalje nakon srednje škole.

 

PITANJE BROJ 1 – Da li sam uradio/la profesionalnu orijentaciju?

Šta će mi profesionalna orijetacija, valjda ja znam za šta sam?! Pa, recimo da sam i ja mislila da su jezici ono što je baš za mene jer sam išla na takmičenja iz jezika u osnovnoj i srednjoj školi, ali istina je da ćete jezike naučiti i ako ih ne studirate, ako to želite. Da sam znala šta studije jezika podrazumevaju i koliko je prevođenje nešto što apsolutno nema veze sa mojim sklonostima nikad ne bih upisala fakultet za jezike. I sve bi to bilo mnogo lakše da sam tada popričala sa nekim ko bi me uputio i posavetovao šta sa svim mojim talentima i sklonostima, vrlinama i manama, aktivnostima i okolnostima da radim nakon srednje škole. Osnovne studije treba da budu čvrsta baza za dalje usavršavanje u određenoj oblasti kroz master studije ili karijeru.

Baza vam ne sme biti nešto što ne volite, što će vam brzo dosaditi i što ćete napustiti u najboljem slučaju za godinu dana, a u najgorem slučaju nakon 10 godina bezuspešnog studiranja.

Tako da, ako ne želite da trošite svoje vreme (pod ovim mislim godine i godine života) i novac (uglavnom novac svojih roditelja koji će vam zadavati hard times kad god ne izađete na ispit ili ga padnete), ja se nadam da ćete me poslušati i uradilti profesionalnu orijetaciju.

PITANJE BROJ 2 – Koji fakultet upisujem i šta o njemu kažu studenti?

Nažalost, to što je visokoškolska ustanova akreditovana od strane države (o onima koji to nisu ne želim ni da trošim reči), to ništa ne govori o kvalitetu programa na istoj ili o njenoj rangiranosti. U svetu postoji nekoliko lista koje rangiraju univerzitete, neke prema opštim faktorima (overall ranking), a neke prema predmetima (ranking by subject). Najpoznatije dve liste su QS lista i Šangajska lista. U principu, ocenjuju se četiri faktora a to su: research, teaching, employability i internationalization. Od skoro je uvedena i kategorija innovation kao bitan faktor pri ocenjivanju univerziteta širom sveta. Dakle, nije samo bitno šta ćete studirati nego i gde ćete studirati. Student experience, odnosno iskustva studenata fakulteta za koji se odlučite, bi trebalo da budu jedan od ključnih faktora odabira.

PITANJE BROJ 3 – Čime sve mogu da se bavim nakon studija na određenom fakultetu?

Bilo da se radi o društvenim ili prirodnim naukama jasno je da posle određenog smera studija ne možete upisati master u potpuno drugoj branši. Postoji mogućnost polaganja diferencijalnih ispita ali je to teži put ako na pola studija shvatite da to što učite i nije baš ono čime biste želeli da se bavite u budućnosti, ili u najmanju ruku nije relevantno onome zbog čega ste upisali upravo te studije koje jeste. Mnogo su manje šanse da će vam se ovo desiti ako upisujete studije u inostranstvu ili se dobro raspitate o stopi zapošljivosti nakon studija na određenom fakultetu. Na većini inostranih fakulteta predmeti su jasnije definisani, knjige iz kojih ćete učiti su pisane na osnovu poslednjih istraživanja iz određene oblasti, imaćete mnog samostalnog rada i istraživanja što podrazumeva da se mnogo pažnje polaže na sklonosti i interesovanja svakog pojedinačnog studenta. Ne, ne kažemo da u našem regionu ne postoje kvalitetne studije iz određenih oblasti, ali sigurni smo na osnovu činjenica da ćete učiti mnogo prevaziđenih metoda i teorije, a praktični rad je kao što je opšte poznato kod nas retka disciplina. Kao što sam već spomenula, employability je merljiv faktor koji fakulteti u inostranstvu koriste da privuku studente da studiraju upravo kod njih (na primer ETH Zurich je 16 na svetskoj listi po zapošljivosti studenata, a Karlsruhe institute for Technology zauzima 20. mesto – više pogledajte na listi).

PITANJE BROJ 4Networking

Ukoliko upisujete fakultet u nekoj od zemalja našeg regiona proverite da li je u Erasmus sistemu razmene studenata, sa kojim univerzitetima sarađuje u inostranstvu, da li možete da odete i da na primer jedan semestar ili celu godinu provedete na nekom od fakulteta partnera vašeg matičnog fakulteta. Zašto je ovo bitno? Pre svega u ovome se ogleda otvorenost institucije za inovacije i pomoć studentima u sticanju međunarodnog iskustva koje je zaista veoma bitno. Druga stvar je da iako odete negde na semestar ili dva budete sigurni da će vam ispiti koje budete polagali u inostranstvu biti priznati kada se vratite u zemlju (dešavalo se naravno upravo suprotno našim studentima). Pogledajte da li profesori imaju međunarodnog iskustva, da li ima nekog ko bi mogao da vam pomogne pri apliciranju ili barem savetom kuda da idete na usavršavanje. Sve ovo iz ove perspektive sada ne deluje naročito bitno, ali verujte mi na reč da jeste, i to zaista bitno.

Nemojte gledati kratkoročne ciljeve kao što su “jao, samo da položim prijemni i upišem bilo šta”! Vi nudite svoje vreme i kapacitete na raspolaganje profesorima i ustanovama, praktično svoju budućnost stavljate u njihove ruke. Informišite se, učite vredno i pametno odabirajte. Uspeh neće izostati.

 

Srećno!

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Administrator

Leave a comment

Please enter comment.
Please enter your name.
Please enter your email address.
Please enter a valid email address.