Saveti za roditelje koji upisuju decu na studije u inostranstvu

5 saveta koja roditeljima olakšavaju život

Dragi roditelji,

Vi koji čitate ove redove revnosnije od naših studenata, odlučili smo da vama posvetimo ovaj tekst koji će vam pomoći da bez većih stresova prođete kroz proces aplikacije vašeg studenta na studije u inostranstvu. Vama, koji se osećate odgovornim za budućnost vašeg deteta, verovatno cela ova stvar deluje prilično stresno i nije da je baš kao odlazak na plažu i ispijanje margarita, ali postoji način da kroz ceo proces prođete bezbolno i da svom budućem studentu pružite podršku pri apliciranju na studije.

Kao što smo već pisali u tekstu Predrasude pri apliciranju na studije, postoje razna uvrežena mišljenja oko toga ko to ide na studije u inostranstvo i da li će Vaše dete biti jedno od njih. Stvar je prilično jednostavna, morate se dobro informisati i u skladu sa tim delovati. Dakle, negde između druge i treće godine srednje škole (za Bachelor studije) ili na trećoj godini fakulteta (za Master studije) dete mora imati jasnu viziju da li želi da studira u inostranstvu i na kom jeziku će to učiniti. Vaš zadatak je da ih u ovoj fazi motivišete da urade profesionalnu orijentaciju, da upišu školu jezika, da polažu neki od međunarodno priznatih testova jezika, da urade stručnu praksu u nekoj firmi (sigurno imate neke prijatelje ili poznanike kojima trebaju stažisti, a i Via Academica nudi brojne mogućnosti za praksu, saznajte više na linku), da ih šaljete na letnje škole jezika u inostranstvu ili na seminare u zemlji.

Na vama je da im napravite temelje na kojima će oni kasnije graditi svoju aplikaciju.

Svi znamo da je ovaj deo uvek nekako kamen spoticanja bez obzira kakva je vaša finansijska situacija, jer veoma mali broj roditelja ima jasnu predstavu o tome koliko novca je potrebno da bi njihovo dete otišlo u inostranstvo na studije. Pre svega, bilo bi dobro da štedite za ovako nešto jer je obrazovanje najbolje ulaganje koje možete da pružite svome detetu.

Ako ipak niste tako nešto učinili ranije postoje i druge opcije na raspolaganju poput – studentskih kredita, umanjenja školarine na osnovu finansijske situacije porodice, studentskih stipendija itd. Ako je vaše dete bilo vredno u školi ili aktivno u vannastavnim aktivnostima svakako da će moći da iskrči sebi put i obezbedi neku vrstu umanjenja školarine. Pritom, većina studenata koji dolaze s naših prostora, a studiraju u inostranstu, paralelno i radi. Da, pustite svoje dete da radi, nađe studentski posao u toku studija, da zarađuje novac online i da stiče iskustvo.

Možda mislite da će ga rad u kafiću ili čuvanje tuđe dece odvući od studija, međutim, mnogi primeri naših studenata su pokazali upravo suprotno. Studenti koji rade u toku studija brže se osamostaljuju i postižu svoje karijerne ciljeve lakše, dobri su timski radnici i generalno se lakše prilagođavaju na različite okolnosti i radne sredine. Mnogi univerziteti u inostransstvu imaju službu koja pomaže studentima da lakše nađu stažiranje ili studentski posao, a nakon studija i posao u njihovoj struci.

Bodrite svoje dete da stiče radno iskustvo gde god mu se ukaže prilika, činite mu uslugu.

Sigurnost i bezbednost su svakako najbitniji faktori za roditelje koji šalju svoju decu na studije u inostranstvo. Počnimo prvo od zdravstvenog osiguranja – svaki student koji aplicira za studentsku vizu obavezan je i da plaća zdravstveno osiguranje zemlje u kojoj će studirati. To pokriva sve za šta bi Vaše dete inače imalo potrebe da se obrati lekaru, od prehlade do uganuća zgloba na fudbalu ili ujeda insekata na koje je vaše dete alergično. Tražiće vam i lekarski karton, izvod da je vaše dete vakcinisano i istorijat bolesti ako postoji.

Što se generalne bezbednosti vašeg deteta tiče, postoje određena pravila koja svakako treba poštovati. Ma koliko zemlja bila sigurna za život postoje oblasti koje treba izbegavati, pravila koja bi trebalo poštovati i držati se onoga „When in Rome, do what Romans do“. Evropske zemlje su definitivno na listi najbezbednijih za studije, kao i Australija koja osim visoko-kvalitetnog školskog sistema ima i visoke standarde što se tiče bezbednosti. Bitno je da imate redovnu komunikaciju, da se povežete sa ljudima koji su već svoju decu poslali, da posetite svoje dete kad imate prilike za to (da i Vi imate neke koristi od tih studija da malo turistički posetite nova mesta) i to je najviše što možete da učinite.

U svakom slučaju, preterana briga neće sprečiti stvari da idu svojim tokom i svakako neće pomoći Vašem detetu da se snađe u tuđini.

Znamo da je ovo lakše reći nego učiniti ali morate da projektu –slanje deteta na studije u inostranstvo – pristupite sa što manje stresa i tenzije. Dakle, ako krenete da se pripremate na vreme i ako pratite korake u apliciranju nema razloga da budete pod stresom i da ga prenosite na svoje dete. Odbijenica za studije na određenom univerzitetu nije kraj sveta, a plan A ne mora uvek da bude najbolji plan koji će studentu obezbediti vrhunsku karijeru.

Najbolje škole ne moraju uvek da nude najbolje uslove studentima i svako može procvetati u nečemu za šta nije ni sanjao da ga može interesovati. Profesionalna karijerna orijentacija je svakako bitan korak u biranju struke kojom će se budući student baviti. Bachelor studije služe tome da se student oblikuje i usvoji opšta primenjiva znanja, a Master studije da ga usko profilišu. Pauziranje između Bachelor i Master studija je nekada čak i poželjno te nemojte svoje dete napadati i forsirati da nastavlja studije jedne za drugima ako tako ne želi.

Dakle, manje stresa, više vremena za planiranje i razrađivanje taktike i pametne izbore.

Čuli ste verovatno bezbroj puta „Pusti me, mogu ja to sam/sama“. Verovatno je da mogu, sigurno je da bi mogli kad bi se potrudili i tome posvetili baš dosta vremena, ali stvari ne treba prepuštati slučaju.

Studenti završnih godina srednjih škola ili studija, ne samo da moraju da razmišljaju o budućnosti, već i o haljinama za maturu, prijemnom ispitu, maturskom ispitu, rastanku od dosadašnjeg društva i početku nečeg novog i nepoznatog. Iako apliciranje na studije ne bi trebalo da predstavlja bauk svakako da nije ni najlakši posao koji ćete uraditi uz popodnevnu kafu.

Moraćete da izvadite puno dokumenata (finansijska dokumentacija ume da bude jako kompilikovana), verovatno ćete to sve raditi u poslednjem času jer „neko“ nije pazio na rokove, jurićete iz škole jezika u srednju školu, moliti profesore za potpis za preporuku, voziti dete da pokupi samo još jedan papir, da se slika za vizu i isfotokopira nešto u nedelju uveče. Nije lako, ali zato ste Vi tu!

I mi, naravno. Mi vam možemo pružiti kompletan paket usluga od pronalaženja pravog programa i Savetovanja sa mentorom jedan-na-jedan, do asistiranja pri pisanju dokumenata, upućivanje na kvalitetnog sudskog tumača, popunjavanje aplikacije, pomoć pri prikupljanju Vaše finansijske dokumentacije itd. Mi smo ti koji znaju šta može da krene po zlu, i zato to možemo i da rešimo.

Ako se ipak odlučite da u ovu avanturu uđete sami sa svojim budućim studentom, želimo vam svakako puno sreće i pročitajte ovaj tekst nekoliko puta u toku apliciranja da se podsetite da Vi to možete i da vredi!

Srećno!

Vaš Via Academica Team

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Ko ide na studije u inostranstvo?

Predrasude koje vladaju među studentima

Prošavši kroz veliki broj aplikacija za studije u inostranstvu, od biranja pravog programa do pisanja ozloglašenog Motivacionog pisma, naišli smo na niz primera gde predubeđenja dovode do grešaka i stvaranja dodatnog stresa kod studenata koji se prijavljuju. Aplikacija za studije je potpuno individualna stvar, svako prolazi kroz preceduru na neki svoj način i ma koliko saveta da pročitate na internetu, pazite se, nije sve što stoji online istina i ne apliciraju svi studenti na isti način (o kategorizaciji ćemo pričati nekom drugom prilikom). Zbog toga smo rešili da se pozabavimo najčešćim predrasudama i pokušamo da ih demistifikujemo. Generalizacija i predrasude u bilo čemu su najveći neprijatelji pojedinca i zdravog, razvijenog društva.

Prva grupacija koju smo spomenuli, deca genijalci, je ona koja uglavom bude regrutovana za ostanak u zemlji i rad na matičnom fakultetu. Dakle, ovakvi studenti ili đaci srednjoškolci, koji pokažu izvanredne rezultate iz određene oblasti obično ostanu u zemlji na nekom državnom Univerzitetu i tu napreduju od mesta asistenta do mesta docenta, nekada pomoćnog profesora ili profesora. Jako mali broj njih ode u inostranstvu na dalje usavršavanje što je velika greška.

Nažalost, veliki broj zemalja Zapadne Evrope, Australije i Severne Amerike je daleko ispred nas po naučnim metodama, istraživanjima, novitetima u nauci. Nema ničeg pogrešnog u tome da se napreduje na matičnom univerzitetu u zemlji, ali je uvek preporučljivo da vidite kako to neko drugi radi. Tako da, dragi studenti, nemojte se plašiti da ćete u konkurenciji imati hiljadu genijalaca koji će vas istisnuti iz konkurencije, veće su šanse da ih nema uopšte.

I dragi genijalci, probajte da barem deo svog studentskog veka provedete negde van svog matičnog fakulteta, znači će vam u svakom smislu.

Studenti koji imaju dosta novca idu u inostranstvo na studije – još jedan od mitova koji ćemo vam upravo demistifikovati. Da, imati novac da se plate studije je svakako dobra stvar i olakšica. Međutim, to svakako nije presudno ako ste čvrsto rešili da steknete međunarodno iskustvo.

Cena godine studija u nekim evropskim zemljama je daleko niža nego kod nas u regionu. Začuđeni ste? Studiranje u Češkoj je besplatno ako studirate na češkom jeziku, u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji je godina studija od 300-1500 evra, studiranje u Finskoj je besplatno, u Norveškoj takođe, Belgija, Estonija, Poljska…sve su to zemlje gde možete studirati jeftinije nego u zemljama Zapadnog Balkana (pričamo o državnim univerzitetima). Pritom, sa studentskom vizom možete raditi pola radnog vremena (20h nedeljno), veliki broj univerziteta daje stipendije, umanjenja školarine na osnovu primanja porodice.

Ako zaista želite da studije nastavite negde u inostranstvu novac zaista nije nešto što treba zaista da vas brine jer znate već – ko hoće nađe način, ko neće nađe razlog.

I dolazimo do dela gde postoji uvreženo verovanje da morate biti odlikaš, prosek 5.0/10.0 da biste uopšte pomislili na studije u inostranstvu. Još jedna zabluda – komisiji koja će pregledati vašu aplikaciju je mnogo bitniji vaš profil kao internacionalnog studenta nego vaš prosek ocena. Bitnije im je da vide da ste bili učesnik vannastavnih aktivnosti, da li ste deo neke organizacije, kako vidite sebe i svoju karijeru (ovde Motivaciono pismo igra krucijalnu ulogu), kako mislite da će te studije doprineti vama i vašoj zajednici a kako ćete vi stečeno znanje usvojiti i preneti tamo gde je najpotrebnije.

Uvek volimo da kažemo klijentima – prva najvažnija stvar kod apliciranja na studije je da imate kompletnu dokumentaciju, druga najvažnija stvar i žila kucavica vaše aplikacije je vaše Motivaciono pismo, koje sa CV-jem treba da formira logičnu celinu. Univerzitetske komisije žele da prime studente koji će se lako uklopiti u međunarodnu sredinu, koji imaju viziju i ideju šta bi posle studija i kako da svoje znanje najbolje da upotrebe.

Dakle, hrabro u aplikaciju i nemojte sebe etiketirati!

Studiranje u inostranstvu je oduvek bila tema poput dobitka na lotou: Uvek se dešava nekom drugom i sve zavisi od nekih spoljnih faktora na koje mi prosto ne utičemo. Naprotiv, vi zaista utičete na svoju aplikaciju, ako uplatite više tiketa veće su šanse da ćete dobiti premiju – to isto važi i za studije! Aplicirajte na više programa, prilagodite svoju dokumentaciju zahtevima, nemojte birati samo Ivy League i univerzitete poput Cambridge-a i Oxford-a, ima toliko dobrih univerziteta za koje nismo ni čuli (tu je vaš mentor savetnik koji će da vam sastavi personalizovani spisak programa (PSP) i skrati vam i tu muku), i pošaljite aplikaciju što pre!

Želimo vam puno sreće!

Vaš Via Academica Team

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

via academica studije u inostranstvu zanimanja
Top 8 zanimanja budućnosti

Predstavljamo Vam 8 zanimanja koji će biti najtraženija u budućnosti, kao i konkretne informacije gde i šta studirati. Naša lista zasnovana je na istraživanju World Economic Forum “Future of Jobs Report”, http://reports.weforum.org/future-of-jobs-2016/ , koje je dalo osnovanu prognozu koja će to zanimanja biti najtraženija i najplaćenija u budućnosti.

Sukob generacija

Velika većina današnjih srednjoškolaca, ali i svršenih studenata se suočava sa pitanjem: “Šta bi trebalo da studiram što će mi se sutra isplatiti, omogućiti da se lako zaposlim i imam visoku platu?”. Mnogi već imaju ideje, naslućuju čime bi želeli da se bave, ali im fale konkretne informacije. Ili, što nije redak slučaj, nailaze na otpor roditelja koji, odrasli u drugačijem sistemu, imaju tradicionalnu viziju “isplativih zanimanja” i šta treba studirati. To su, naravno, ekonomija, pravo ili medicina, i neretko se dešava da roditelji forsiraju dete da ode na studije iz oblasti koja, ili ga uopšte ne zanima, ili nije za njega/nju. Ukoliko imate sličnu situaciju sa svojim roditeljima koji se, na Vaš pomen da želite da studirate psihologiju, hvataju za glavu uz rečenicu “Ne želim da lečiš ljude sa mentalnim bolestima.”, ili kad kažete da želite na studije dizanja, kažu: “To je neka glupost, to uopšte nije nauka, završićeš kao prodavac na buvljaku.”, podelite im ovaj tekst, objasnite im, informišite i edukujte ih, jer ipak je davno bilo (možda ne toliko vremenski koliko u smislu drastičnih promena koje su se desile munjevitom brzinom), kada su oni studirali i zapošljavali se.

Primer “modernog” zanimanja koje izumire

Tehnološki razvoj i inovacije su u poslednjih desetak godina doveli do munjevite promene sveta oko nas. Lakoća i niska cena komuniciranja, povezivanje svih krajeva planete putem Interneta, pojeftinjenje avio saobraćaja, smanjivanje razdaljina u realnom prostoru i vremenu samo su neke od pozitivnih promena koje utiču na naš život, a samim tim i na poslovno okruženje i uslove u kojima radimo. Novi faktori dovode do nestanka starih i pojave novih zanimanja i radnih mesta. Daćemo Vam jedan konkretan primer: Predstavništva u stranim zemljama.

Nakon Drugog svetskog rata pa sve do početka novog milenijuma, kompanije koje su imale predstavništva u stranim zemljama smatrale su se najuspešnijim u svojoj oblasti, jer su na taj način dolazile do novih tržišta i novih kupaca. Novim razvojem tehnike i internet tehnologija, predstavništva sve više gube na značaju, jer predstavljaju veliki trošak. Kompanijama je sada mnogo jeftinije da rade iz jednog centra, a da komunikaciju sa klijentima, marketing i prodaju prebace u virtuelni svet – na Internet. Sve to klijenti sada mogu uraditi iz udobnosti svoje fotelje uz nekoliko klikova, poručiti robu koju žele i da im ona u najkraćem mogućem roku stigne na prag. Pojeftinjenjem transporta i avio saobraćaja, kompanijama koje koriste ovaj način prodaje se drastično smanjuju troškovi isporuke – nemaju potrebu da imaju fizičku prodavnicu, prodavce koje u njoj rade, transportnu službu i sl.

Postoji pregršt sličnih primera i slučajeva, i sve se češće čuje da se procesi automatizuju, da sve rade mašine ili u bliskoj budućnosti roboti, i da tu nema mesta za živog čoveka. Takođe, sve više možete videti na Internetu ponude za kurseve i obuke u cilju prekvalifikacije radnika i njihove pripreme za nova zanimanja. Upravo je u tome ključ: stara zanimanja i radna mesta se gase, ali istovremeno se otvaraju nova koja, još uvek, ne mogu biti obavljana od strane mašine.

Broj 1: ANALITIČARI PODATAKA

Prosečna plata: $52.000-$123.000/godišnje

artificial-intelligence-2167835_1280

ANALITIKA Najplaćenije zanimanje budućnosti prema istraživanju World Economic Forum “Future of Jobs Report”. Nova era Interneta, ubrzanje proizvodnje, prodaje i plaćanja stvara ogromnu količinu podataka. IDC studija je izračunala da će do 2020. godine svako ljudsko biće na planeti stvarati oko 40 zetrabajta (1.7 MB svake sekunde) novih podataka. Ti podaci su od neprocenjive vrednosti kompanijama koje, uz pravog analitičara koji iz njih ume da izvuče prave zaključke (tzv. data mining), dobijaju vredne informacije o navikama potrošača, što poboljšava prodaju i uvećva profit.

Analiza podataka, ili data mining, je proces koje kompanije i državne institucije koriste da pretvore veliku količinu sirovih podataka u korisne informacije koristeći različite softvere. Cilj je da se otkriju tzv. anomalije, sa jedne strane, a sa druge obrasci delovanja, ponašanja i mišljenja. Poboljšanje prodaje i razumevanje navika potrošača kako bi se izradile efektivne strategije poslovanja i marketinga,  je samo jedan segment gde se može uspešno koristiti analiza podataka. Mogu je koristiti i države i međunarodne organizacije za razumevanje procesa na globalnom nivou kao što su sukobi, rizika, spoljne politike, razvoj zemalja i procesa u svetu. Ovo zanimanje zahteva posedovanje znanja iz matematike, statistike, politike, psihologije, ekonomije.

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BSc in Economics, Management and Computer Science, Universita Bocconi
2) BSc in Economics and Statistics, University of Bologna
3) BSc in  Information Management , Wittenborg University
4)  BSc in Economics and Management, Universita Cattolica del Sacro Cuore
5) BSc in Data Science, Goldsmiths University of London

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1)  MSc Data Science for Management, Universita Cattolica del Sacro Cuore
2) MSc in Data Science and Business Analytics, Universita Bocconi
3) MSc in Data Science, University of Sapienza
4) MSc in Data Science: Business and Governance , Tilburg University
5) MSc in Applied Economics and Data Analysis, University of Essex

Broj 2: IT STRUČNJACI I MATEMATIČARI

Prosečna plata: $50.000-$220.000/godišnje

screen-1839500_1280

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE poslednje 2 decenije doživljavaju pravi procvat i polako preuzimaju primat kao sektor razvoja svake države. Kompjuterski stručnjaci će i u budućnosti nastaviti da budu vrlo traženi na tržištu rada, jer su upravo oni kičma inovacija i razvoja industrije. Posebno će biti traženi programeri, a naročito analitičari informatičke bezbednosti jer će bezbednost i zaštita na Internetu postati top tema i zadatak za nove IT stručnjake. Ujedno, ovi poslovi već nekoliko godina unazad bivaju izglasani kao najpoželjniji na svetu.

Osim neophodnog IT znanja, od stručnjaka iz ove oblasti se traži da imaju dobro razvijene interpersonalne i komunikacijske veštine, kao i da umeju da rade u timu. Vrlo je važno da pored formalnog obrazovanja, IT stručnjak novog doba ima praktično iskustvo sticano kroz stažiranja, prakse i projektne zadatke. Posebno će se vrednovati i tražiti ekspertiza u oblasti IT industrije u energetici i telekomunikacijama.

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BSc in Software Development, IT University of Copenhagen
2) BSc in Information & Communication Technology, Fontys University
3) BSc in Bachelor in Software Engineering, Saxion University of Applied Sciences
4) BSc in Economics, Management and Computer Science, Bocconi Unviersity
5) BSc in Electronics and Communications Engineering, Politecnico di Torino

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) MSc in Computational and Applied Mathematics, University of Erlangen-Nuremberg
2) BSc in Computational Mechanics, Munich University of Technology
3) MSc in Computer Science, Univeristy of Sapienza
4) MSc in Computer Science, University of Bonn
5) MSc in Mathematics, Lund Unviersity

Broj 3: ARHITEKTE I INŽENJERI

Prosečna plata: $50.000-$220.000/godišnje

walt-disney-center-1629173_1280

ARHITEKTURA je kombinacija umetnosti i nauke. Osoba mora imati prostorne odnose i razumevanje okoline, ali i biti okrenuta ka detaljima. Razvijaju se kreativnost, analitičke veštine i gradi se student kao umetnik dok prolazi kroz različite faze učenja i razvoja. Arhitektura danas podrazumeva mnogo više od samog konstruisanja i dizajniranja građevina. Usmena i pisana komunikacija i veštine su neophodne i važne u ovoj oblasti, a takođe zahteva i zanačajno kompjutersko znanje i veštine. Takođe, nova zanimanja u oblasti arhitekture idu u pravcu upravljanja projektima.

Predviđa se da će potražnja za arhitektama u naredne tri godine porasti do neslućenih razmera. Ovi stručnjaci su kao masteri Univerzuma. Oni pretvaraju snove u stvarnost i sposobni su da urade sve – od transformacije čitavih gradova do načina na koji svi mi živimo. Kako se usložnjava naša svakodnevnica, tako se usložnjavaju i problemi sa kojima se suočavamo kao pojedinci i kao društvo. Zato će znanja i sposobnosti arhitekata i inženjera biti ključna u npr. rešenjima izbegličkih kriza, otpornosti zgrada na tektonske poremećaje, klimatske promene i osipanje prirodnih resursa.

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BSc in Architectural Design, Politecnico di Milano
2) BEng in Architecture, Universitat Internacional de Catalunya
3) BSc in Chemical Engineering, Ecole Polytechnique Fédérale de Laussane
4) BSc in Material Science and Engineering, Ecole Polytechnique Fédérale de Laussane
5) B.Eng. Electrical Engineering, FH Aachen – University of Applied Sciences

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) Master of Arts in Urban Planing and Policy Design, Politecnico di Milano
2) MEng in Mechatronic, University of Southern Denmark
3) Master of Arts in Architecture, Fontys University
4) MSc in Advanced Materials, University of Ulm
5) MSc in Environmental and Energy Management, University of Twente

Broj 4: STRUČNJACI ZA PRODAJU

Prosečna plata: $41.000-$91.000/godišnje

VIA ACADEMICA SALES

PRODAJA je označena kao broj 4 najplaćenije i najtraženije zanimanje budućnosti. Stručnjaci za prodaju sve većeg obima i raznovrsnosti proizvoda nastalih ubrzanim inovacijama biće od ključne važnosti i veoma traženi u budućnosti. Oni se bave targetiranjem novih klijenata i postizanjem rasta prodaje. Neophodno je posedovati napredne veštine komunikacije i visok stepen emotivne inteligencije, kao i značajno tehničko znanje kako bi mogli da razumeju šta prodaju.

Ovo zanimanje podrazumeva pronalaženje puteva dolaska proizvoda i usluga do krajnjeg korisnika, što podrazumeva određivanje prodajnih tržišta i strategije za njihovo osvajanje. Takođe, ovi stručnjaci moraju posedovati i visoko znanje i veštine iz oblasti marketinga. U skladu sa novim tehnološkim rastom i prelaskom sa klasične na on-line prodaju još više raste potražnja za ovom vrstom stručnjaka koji su sposobni da razumeju potrebe različitih tržišta.

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BA in International Business Administration, University of Applied Sciences Frankfurt am Main
2) BSc in Business Administration, International University of Geneva
3) BA in Business Administration, Webster University
4) B.B.A. in International Applied Business Administration, Stenden University of Applied Sciences
5) BA in Business Administration and Management, Ca’ Foscari University of Venice

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) M.Sc. in Consumer Affairs, Technical University of Munich
2) MA in Global Business Management, Università Cattolica del Sacro Cuore
3) MSc in Business and Management, Erasmus University Rotterdam
4) MSc in Business Administration and Management – curriculum Service
Management (SEM), University of Bologna
5) MSc in Business and Economics, University of Zurich

Broj 5: SENIOR MENADŽERI

Prosečna plata: $110.000-$203.000/godišnje

Digital_Rights_Management_Enterprise_Mobility

BIZNIS I MENADŽMENT spadaju u sam vrh oblasti koje se danas studiraju. Nekoliko je razloga za to. Prvo i osnovno zato što se sastoje od mnogo pod-oblasti i kao takve nude jako mnogo mogućnosti za zaposlenje ili za dalje usavršavanje i specijalizaciju. Drugo, ove oblasti spadaju u sektor primenjenih disciplina koje se fokusiraju na rešavanje konkretnih problema koristeći teorije i kvanitativne metode u cilju što bolje pozicije kompanije na tržištu. Neke od konkretnih pod-oblasti kojima se ove studije bave su oraganizacija poslovanja, menadžment, izdrada strategija, preduzetništvo, tržišta, kapital, nekretnine, ali i zakoni odnosno vladine regulative i državne strategije makro i mikro ekonomije.

U skladu sa trendom koji je započeo pre deceniju, menadžerska profesija će nastaviti da bude u vrhu najtraženijih. U budučnosti, to će se posebno odnositi na menadžere u specifičnim, problematičnim oblastima kao što su: energetika, nekretnine, finansije, bankarstvo, mediji i zabava. Međutim, posedovanje sjajnih menadžerskih sposobnosti neće više biti dovoljno – tražiće se novi tip senior menadžera koji će uspevati da se prilagode i kompanije vode uspešno kroz munjevite promene i potrese na tržištima.

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BSc in International Economics and Management, Bocconi University
2) BSc International Business Administration, Erasmus University Rotterdam
3) BA in International Business Administration, University of Applied Sciences Frankfurt am Main
4) B.B.A. in International Applied Business Administration, Stenden University of Applied Sciences
5) BA in Business Administration and Management, Ca’ Foscari University of Venice

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) MSc in International Economics and Management, Bocconi University
2) MA in Global Business Management, Universita Cattolica del Sacro Cuore
3) MSc International Business Administration, Erasmus University Rotterdam
4) MSc in International Business and Management Studies, Fontys Unviersity
5) MSc in Economics and Management, University of Bologna

Broj 6: DIZAJNERI PROIZVODA

Prosečna plata:$40.000-$100.000/godišnje

PRODUCT DESIGN VIA ACADEMICA

DIZAJN PROIZVODA je u poslednjih nekoliko godina sazreo i evoluirao iz mahom stilističkih poslova, do terenskih zadataka koji traže rešavanje, ali i mirenje tehnoloških i socijalnih problema i faktora. Ovaj razvoj se još više ubrzao u trenutku kada su kompanije počele da aktivno traže dezajnere za izuzetno kompleksne projekte koji idu od “automobila bez vozača” do biologije ljudskog tela. Kako monotoni i automatski poslovi bivaju prebačeni na mašine, kreativni poslovi dizajna i projektovanja novih proizvoda biće posebno važno zanimanje u budućnosti.

Kao profesija, dizajn će nastaviti da evoluira u hibridnu industriju koja se u velikoj meri oslanja na tehnologije, ali i dalje će zahtevati kreativnost. Za razliku od dizajna koji je usmeren samo na čoveka, što je tradicionalna forma obrazovanja u ovoj oblasti, od budućih dizajnera će se tražiti da uspešno kombinuju istraživanje, interakciju, vizualne elemente i komjuterske kodove kako bi rešili probleme 21. veka.  Složena stvarnost zahteva od novih zaposlenih sinergiju i sintezu znanja i veština iz više oblasti, zato će se tražiti na tržištu rada upravo ovakvi dizajneri i to u svim oblastima.

 

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BSc in Industrial Design, Unviersity of Twente
2) BSc in Industrial Design, Eindhoven University of Technology
3) BSc in Product Development & Integrative Technology, University College of Northern Denmark
4) BSc in Product Design, University of the Arts London
5) BSc in Industrial Engineering and Management, Fontys Unviersity

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) MA in Product Design, Nuova Accademia di Belle Arti Milano (NABA)
2) MSc in Industrial Design, Eindhoven University of Technology
3) MA in Eco-social Design, Free University of Bozen-Bolzano
4) MSc in Systemic Design, Polytechnic University of Turin
5) MSc in Integrated Design, TH Köln (University of Applied Sciences)

Broj 7: LJUDSKI RESURSI (HR)

Prosečna plata: $50.000-$115.000/godišnje

HUMAN RESOURCES HR VIA

PSIHOLOGIJA je u modernom svetu postala mnogo više od tradicionalnog stereotipa o radu u laboratoriji ili individualnoj terapiji. Ona je vrlo raznoliko polje i otvara vrlo mnogo mogućnosti za zaposlenje čak i odmah nakon osnovnih studija. Studenti psihologije koji istovremeno imaju jako izražene umetničke crte i/ili sposobnost i skolonost ka prirodnim naukama mogu se pronaći u zanimanjima kao što su: savetnik (konsultant) u svim mogućim oblastima, HR (ili human resources), odnosno upravljanje talentima, obučavanje i selekcija najboljih i najpodesnijih kandidata za dat posao, obuke i trening menadžera, briga o deci.

Kako je u zadnjih nekoliko godina snažno porasla potražnja za kvalitetnim kadrovima, naročito u oblasti programiranja, inženjerstva i menadžmenta, vrlo je logično da su danas, a naročito u budućnosti, stručnjaci u oblasti ljudskih resursa biti posebno na ceni. Ljudski resursi (human resources) sve više zamenjuje termin upravljanje/menadžement talentima (talent management), je sektor od kog se zahteva da poseduje talentovane, sposobne i pronicljive stručnjake koji će na najbolji i najefikasniji način obezbediti siguran “dotok” kvalitetne radne snage. Drugi zadatak dobrog menadžera talentima je da kreira i razvije kvalitetne treninge, obuke i programe kako bi postojeći zaposleni postali još bolji i u koraku sa vremenom i inovacijama.

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) BSc in Psychological Science, University of Padova
2) BA in Psychology, Webster University
3) BSc (Hons) in Psychology, University of Sheffield City College
4) BSc in Business Consultancy International, University of Applied Sciences Wiener Neustadt (FHWN) GmbH
5) B.B.A in Economics and Business – Curriculum Management, University of Bologna

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) MSc in Management of Organizational Behaviour, Université de Lausanne
2) MA in Psychology, Webster University
3) MSc (Hons) in Psychology, University of Sheffield City College
4) MSc in International Management and Psychology, Rhine-Waal University of Applied Sciences
5) M.Sc. in Psychology, University of Twente

Broj 8: PRAVNICI I SAVETNICI

Prosečna plata: $45.000-$220.000/godišnje

compass-2779371_1280

PRAVNICI sa specijalizacijama u novim oblastima biće posebno traženi u budućnosti. Inovacije i nove tehnologije (npr. dronovi ili automobili bez vozača), stvaraju nove pravne situacije i etičke dileme koje zahtevaju regulative i zakone. Ove tzv. “sive zone” moraju biti podrobno ispitana od strane pravnika i vladinih eksperata kako bi se regulisala naša, sve kompleksnija, sadašnjojst i uredili temelji za budućnost. Sa druge strane, tržište u poslednjih nekoliko godina beleži sve veći rast potrebe za advokatima u oblasti zdravstvene zaštite. Ova vrsta pravnika ima zadatak da interpretira novo zakonodavstvo za poslodavce, da predstavlja interese klijenta i da analizira razvoj politika javnog zdravlja i bioetike. Glavni poslodavci u ovoj oblasti su farmaceutske kompanije.

SAVETNICI U savremenom svetu koji se neprestano usložnjava i koji funkcioniše po principu višeslojne međusobne povezanosti i zavisnosti, potrebni su stručnjaci koji će umeti da razumeju različite procese, procesuiraju veliku količinu informacija i podataka, izvuku zaključke i izrade strategije ponašanja. Stručanjci iz oblasti međunarodnih odnosa, političkih nauka i prava danas nisu samo preko potrebni državama, već i kompanijama, nevladinim i nadnacionalnim organizacijama.

 

Šta treba studirati – OSNOVNE STUDIJE

1) Double Degree in Business Administration and Law, Universitat Internacional de Catalunya
2) BA in Law, University of Luxembourg
3) L.L.B in European Law , Maastricht University
4) BSc in Public Governanace, University of Tilburg
5) BA in Law, University of Milan

Šta treba studirati – MASTER STUDIJE

1) LLM in European and International Law, University of Hamburg
2) MA in Law, University of Luxembourg
3) MA in Human Rights and Multi-level Governance, University of Padova
4) MSc in Public Governanace, University of Tilburg
5) MSc in International and European Law, University of Geneva
Osnovne studije medicine na engleskom jeziku u Evropi

Medicina je jedna od nauka za koju postoji poseban sistem studija u svakoj državi. Obično su studije medicine isključivo na lokalnim jezicima, mada se ova praksa s godinama menja zbog potražnje stučnjaka u ovoj oblasti, te su pojedine zemlje počele da uvode studije medicine i na engleskom jeziku. Obzirom da smo o samim studijama opširnije pisali ovde, u ovom blog postu Via Academica tim Vam predstavlja neke od programa na engleskom jeziku uz mnogo konkretnije informacije.

Zemlje koje nude osnovne studije medicine u Evropi su sledeće: Italija, Holandija, Velika Britanija, Švedska, Estonija, Češka, Poljska i Mađarska. Nama je fokus bio na onim najbolje rangiranim u ovoj kategoriji, a istovremeno i pristupačnim našim budžetima.

VELIKA BRITANIJA

Osnovne studije medicine mogu se pronaći na sledećim univerzitetima (istakli smo samo nekoliko za koje smatramo da su posebno važni) i to:

  1. University College London Medical School (UCL)
  2. Imperial College London Faculty of Medicine
  3. King’s College London
  4. University of Edinburgh – Edinburgh Medical School
  5. University of Oxford – 6. na svetu za studije medicine

Na svakom od programa medicine na ovim univerzitetima prima se ograničen broj internacionalnih studenata. Studije traju 6 godina (360 ECTS) i zvanje koje se dobija je Bachelor of Medicine and Surgery ili MBBS. Za programe medicine u Britaniji se prijavljuje preko UCAS portala, obavezno je polaganje UKCAT ili BMAT testa (u zavisnosti na koji univerzitet aplicirate) u vidu prijemnog ispita, a cene po godinama studija su obično niže za prve tri godine studija u odnosu na poslednje tri koje su skuplje (jer uključuju više prakse u bolnicama i zdravstvenim ustanovama), i kreću se od 25.000 funti do skoro 40.000 funti po godini studija. Naravno, što se tiče testova jezika, traženi skor za medicinu je uvek viši nego za ostale studijske grupe i kreće se od minimum 7, 7.5 za IELTS ispit, a za Kembridž ispite jezika traži se nivo CPE (Certificate of Proficiency in English). Prijave na programe su uglavnom do 15. oktobra. Stipendije su retke ili ih uopšte nema.

HOLANDIJA

  1. Maastrich University – Faculty of Health, Medicine and Life Science
  2. University of Groningen – Faculty of Medical Science

Studije medicine u Holandiji su koncipirane tako da prve tri godine student stiče diplomu BSc of Medicine a druge tri godine radi specijalizaciju u određenoj oblati. U odnosu na to za koju se specijalizaciju student odluči, varira i dužina trajanja specijalističkog programa. Fakulteti i programi su odličnog kvaliteta i visoko rangirani na svetskim listama. Godina studija košta 32.000 evra za non-EU studente, a aplikacije su otvorene do 15. januara. Prijemnog ispita nema u zvaničnoj formi, kandidati pripremaju zadatak koji prezentuju izbornoj komisiji (Groningen), mada smo saznali da na Maastricht Univerzitetu planiraju da uvedu intervju kao drugi selekcioni krug pri izboru najboljih kandidata. Iz srednje škole se posebno gledaju ocene iz Matematike, Fizike, Hemije i Biologije. Za bilo koji od ova dva programa morate biti spremni da elaborirate svoju motivaciju da upišete studije medicine na ovim institucijama detaljno, akcenat cele aplikacije je upravo na ovome. Minimum skor za IELTS test jezika je 6.5.

ITALIJA

Univerziteti koji u Italji nude osnovne studije medicine na engleskom jeziku su:

  1. Universita Cattolica del Sacro Cuore
  2. Sapienza University of Rome
  3. University of Milan
  4. Universita degli studi di Pavia
  5. University of Rome Tor Vergata
  6. Università degli Studi di Napoli Federico II
  7. Universita di Bologna (od naredne školske 2018/2019 kreću studije medicine na engleskom)

Programi na italijanskim univerzitetima su najviše slični našim studijama medicine. Takođe, prema troškovima školarine i života najviše odgovaraju budžetu našeg regiona. Za prijemni ispit na italijanskim univerzitetima za programe medicine se polaže IMAT ispit (opšte obrazovanje, hemija, fizika, matematika i biologija) na engleskom jeziku u trajanju od 100 minuta. Nama se najbliži centar za polaganje ovog ispita nalazi u Milanu. Polaže se u septembru i cena polaganja iznosi 120 EUR. Od gorenavedenih univerziteta, jedino Cattolica del Sacro Cuore ne priznaje ovaj test jer ima poseban prijemni ispit za studije medicine, ali Cattolica je svoju reputaciju izgradila upravo na studijama medicine i u posedu Univerziteta se nalazi i bolnica Agostino Gemelli (prema osnivaču Univerziteta), u kojoj studenti imaju kontakt sa pacijentima od prvog dana studija. Cena studija su različite uzimajući u obzir nekoliko faktora i kreću se od 500 EUR (što je minimum na Univerzitetu u Milanu (gde cena može ići do 3900 EUR) do 15.600 EUR na Univerzitetu Cattolica del Sacro Cuore. Prosečna cena školarine se kreće oko 1500 EUR po godini studija. Za studije u Italji se nudi i najveći broj stipendija: od regionalnih, državne Italijanske stipendije do univerzitetskih stipendija (umanjenja školarine i slično). Dakle, ovo su studije medicine koje su najdostupnije našim studentima. Zvanje koje se dobija nakon 6 godina studija je Doctor of Medicine and Surgery (BSc+MSc). Upis je od marta do jula (u tri roka – predupis, prijava za IMAT ispit, prijava za program studija).

POLJSKA

  1. Jagiellonian University Medical College
  2. Medical University of Lodz
  3. Poznan University of Medical Science

Cene na poljskim medicinskim fakultetima kreću se od 10-13 hiljada evra po godini studija. Studije traju 6 godina (360 ECTS). Prijemni ispit organizuju sami fakulteti i to iz predmeta biologija, hemija i engleski jezik. IELTS se traži u visini 6.5 i više, a postoji i mogućnost stipendiranja od strane Poljske vlade. Rokovi za apliciranje su uglavnom do maja. Lodz organizuje skype prijemni ispit gde kandidatu postavlja pitanja iz oblasti hemije, biologije, fizike i matematike, dok Poznan prijemni ispit praktikuje na svom fakultetu u toku od nekoliko meseci od januara do avgusta. Za Poznan je i rok za apliciranje malo duži i traje do jula. Za Jagiellonian se prijemni ispit održava u maju u Krakovu.

Univerzitete koje još vredi spomenuti u ostalim zemljama koji nudi studije medicine na engleskom jeziku su Royal Caroline Institute u Švedskoj (koji dodeljuje Nobelove nagrade), University of Tartu u Estoniji, University of Nicosia na Kipru, University of Debrecen i University Semmelweis u Mađarskoj i Charles University u Češkoj.

Želimo Vam puno sreće pri apliciranju i znajte da su studije medicine veliki izazov za svakog studenta, ali se uvek isplati trud uložen u ovu plemenitu i stalno rastuću nauku.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama medicine u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

medicine via academica studies scholarships abroad studije stipendije inostranstvo via academica medicina
Faze aplikacionog procesa

Nećemo Vas lagati. Proces apliciranja na univerzitete i stipendije u inostranstvu je dug i naporan. Vrlo često i frustrirajuć i u nekim trenucima deluje nemoguć. Zato smo zamolili Via Academica mentore da Vam slikovito objasne šta sve ovaj proces podrazumeva i na taj način Vas pripreme i olakšaju muke.

Proces pliciranja na univerzitete i stipendije je najlakše zamisliti kao neku vrstu projekta, nazovimo ga “Projekat moje akademske budućnosti”. Kao i za svaki projekat potreban Vam je krajnji cilj, koji je u ovom slučaju upis na željeni fakultet i/ili dobijanje stipendije za studije u inostranstvu. Ali ono što je Vam je u ovom procesu najneophodnije jeste detaljan “program aktivnosti” (timeline), odnosno lista koraka, faza ili stepenica koje morate preći i u kojim vremenskim okvirima kako bi ostvarili krajnji cilj. Zato ćemo Vam ukratko predstaviti faze našeg mentorskog procesa koje su se pokazale 100% uspešno i koje koriste naši mentori.

AVGUST

OBJEKTIVNO PROCENITE SVOJE MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Prva faza se svodi na samoprocenu. Ključno merilo koje bi trebalo da koristite u ovoj fazi jeste realnost. Razmislite dobro o svojim željama, ali i svojim mogućnostima i eventualnim ograničenjima. Krenite od znanja stranog jezika. Ukoliko znate samo engleski jezik, sigurno nećete tražiti programe i fakultete koji imaju programe samo na nemačkom ili francuskom jeziku. Ukoliko ste, pak, učili na primer francuski u osnovnoj školi, nije realno da ćete ga savladati do B2-C1 nivoa, položiti test i dobiti sertifikat za 3 meseca. Fokusirajte se na svoje jače strane, a na primer dajte sebi za cilj da tokom studija u inostranstvu savladate bar još jedan strani jezik.

Drugo merilo je prosek sa studija/iz srednje škole. Ukoliko nemate prosek iznad 8,5 malo teže ćete dobiti stipendiju, ali objektivno postoje šanse da se upišete na fakultete koji na primer primaju puno studenata (tzv. masovni fakulteti). Ovo ne znači da su ti fakulteti loši, naprotiv, očigledan primer je Univerzitet u Beču. Treće merilo su Vaše finansije. Razgovarajte sa roditeljima i pitajte koliko bi realno mogli da izdvoje novca mesečno za troškove života i školarinu. Na osnovu toga donosite odluke da li ćete birati zemlje gde su školarine niže (Nemačka, Italija, Francuska) i da li Vam je neophodna stipendija za studije.

Ukoliko niste sigurni da li umete dovoljno realno da procenite svoje sposobnosti i ograničenja, uvek možete da zakažete Savetovanje sa ličnim mentoromMentor je tu za Vas da razjasni i demistifikuje proces apliciranja na studije u inostranstvu, da Vas posavetuje i ohrabri da uđete u proces koji će vam sigurno promeniti tok karijere, a sasvim sigurno i život. Na osnovu iskustva i znanja, mentor je kompetentan da pruži realnu procenu Vašeg profila i da Vam pravi savet. Naši mentori su i sami studirali u inostranstvu, te znaju sve što Vas zanima.

SEPTEMBAR

NAPRAVITE STRATEGIJU ZA APLICIRANJE

Nakon što ste odredili na čemu ste i procenili svoje mogućnosti, na redu je druga faza – traženje programa i stipendija. Informacije koje možete naći na Internetu su obimne, nejasne i vrlo često konfuzne, što ume da dovede do blage frustracije. Vrlo često niste sigurni kakav je fakultet ili program koji ste našli, niti koje uslove zahtevaju za prijem novih studenata, a nikako ne možete da pronađete koliko će sve to da Vas košta. Savetujemo Vam da u ovoj fazi budete naročito strpljivi, da budete spremni da provedete više sati dnevno na Internetu tražeći informacije ili na forumima u potrazi za iskustvima.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć u pronalaženju idealnih programa i stipendija koji odgovaraju Vašem profilu, željama i mogućnostima, kontaktirajte Via Academica tim i naručite Personalizovani spisak programa i stipendija koji izrađuju naši iskusni mentori. Oni su eksperti u pronalaženju pravih programa za sve profile, oblasti ili finansijske mogućnosti. Savetujemo Vam da obavezno izaberete minimum 5 programa i stipendija na koje ćete aplicirali, kako bi povećali šanse za pozitivan ishod.

Takođe, vrlo je važno da u ovoj fazi, kada ste izabrali progame i stipendije koje Vam odgovaraju, izradite detaljnu strategiju šta i kada je potrebno da uradite, položite, napravite, overite, prevedete. Posebno obratite pažnju na tražene rezultate na testu jezika, počnite da se pripremate i zakažite svoj termin za polaganje. Naročito vodite računa o rokovima i gledajte da imate spremnu dokumentaciju za apliciranje i pre naznačenog krajnjeg roka. Ukoliko aplicirate što pre, već kada se otvore aplikacije, uvećavate šanse da budete primljeni i dobijete stipendiju za minimum 50%, jer fakulteti vole da vide da je kandidat razmišljao, planirao i spremao se upravo za taj program dugo vremena.

Via Academica tim Vam i u ovoj fazi može pomoći. Jedan termin Pripreme strategije za apliciranje sa ličnim mentorom 1 na 1 u trajanju od 90 minuta, podrazumeva zajednički odabir programa na koje ćete aplicirati u skladu sa Vašim željama i mogućnostima, stipendije koje su Vam na raspolaganju, kao i detaljan plan koraka koje morate proći i dokumentaciju koju je potrebno sakupiti i do kada.

OKTOBAR

POLAGANJE TESTOVA ZA SERTIFIKAT JEZIKA I/ILI ZNANJA

U trećoj fazi počinje faktička realizacija Vaših planova i strategija. Ako ste sve uradili kako treba u fazi 1 i 2, onda znate koliko je potrebno da imate poena na testu jezika ili na jednom od testova znanja koji se traže (ako se traže). To znači da ste već rezervisali termin za polaganje i išli na pripreme. Više o testovima engleskog jezika možete pogledati u našem tekstu Priznati sertifikati engleskog jezika za studije u inostranstvu – IELTS i TOEFLO diplomama i sertifikatima francuskog jezika možete više pročitati u tekstu DELF i DALF testovi francuskog jezika.

Ova faza je vrlo važna, jer morate ostvariti traženi uslov znanja jezika, odnosno minimalni rezultat koji traži Univerzitet. Obično se traži 90 do 100 na TOEFL testu jezika, a na IELTS testu minimalan skor je 6.5. U svakom slučaju se pripremite i potrudite da dobijete što bolji rezultat.

Kada su u pitanju osnovne studije, prestižni fakulteti traže polaganje prijemnog ispita. Taj ispit može biti u formi testa na samom fakultetu, a vrlo često se priznaju međunarodni sertifikati poput SAT, GRE ili GMAT testova. Više o dilemi da li polagati SAT test ili Bocconi test, njihovim strukturama, trajanju i ceni, možete pročitati u našem tekstu SAT test vs. Bocconi prijemni ispit.

OKTOBAR-NOVEMBAR

CV, MOTIVACIONO PISMO, PREPORUKE, PREVODI I OVERE

Danas postoje brojni načini da napišete svoj CV, ali treba napraviti jasnu razliku između onog koji služi za apliciranje na posao i CV-ja koji se šalje kada se aplicira na studije, odnosno akademski oblikovanog CV-ja. CV specijalizovane forme za apliciranje na studije u inostranstvu je prilika za uobličavanje Vašeg akademskog i profesionalnog iskustva na način da se posebno istaknete pred selekcionim komisijama.

Jasno i nedovosmisleno u CV-ju istaknite svoje vannastavne aktivnosti (debatni klub, studentske organizacije, konferencije, letnje škole, tribine, članstva u udruženjima), volonterske aktivnosti (Crveni krst, pomoć bolesnima, siromašnima ili starima), eseje i seminarske koje ste pisali, projekte na kojima ste radili, istraživanja koje ste radili, ili u kojima ste učestvovali. Drugo, izaberite jednu do dve ovakve aktivnosti i njih dodatno istaknite u motivacionom pismu (nakon svojih akademskih dostignuća), i objasnite šta se tu radili, šta ste naučili, kako Vas je to obogatilo i kako ćete moći to da iskoristite na studijama. Treće, kroz celo pismo treba da se provlači to koliko ste Vi veliki potencijal za velika dela koja ćete činiti u svojoj zemlji. Dakle, skromnost ovde nije vrlina. Budite odlučni, samouvereni i, što je najvažnije, sve to potkrepite argumentima. I bonus savet: Obavezno se mora kroz pismo provlačiti na ključnim mestima činjenica da su studije na tom-i-tom fakultetu od krucijalnog značaja za ostvarivanje svih Vaših profesionalnih zamisli i ciljeva.

CV i motivaciono pismo koji naši mentori, na osnovu pruženih podataka. oblikuju u potpunosti zadovoljava kriterijume za apliciranje na studije, i dizajnom i detaljnošću će kandidate koje apliciraju izdvojiti u prvom krugu selekcije. Nemojte prepuštati ništa slučaju jer je svakom delu apliciranja potrebna pažnja i odgovoran pristup da bi aplikacija bila potpuna i kompetentna. Kontaktirajte nas i naručite idealno skockan CV i perfektno skladno motivaciono pismo.

Pismo preporuke ili Recommendation Letter (Letter of Reference) je jedan od neizostavnih delova apliciranja na studije u inostranstvu, kao i CV i Motivaciono pismo. Pošto je to jedini deo aplikacije koji ne pišete Vi, uvek postoje razna nerazjašnjena pitanja vezana za pismo preporuke kao što su: od koga bi trebalo tražiti da vam napiše preporuku, kako bi dobro pismo preporuke trebalo da izgleda, koliko je ono bitno za celokupnu aplikaciju. Više o preporukama možete saznati u našem tekstu Pismo preporuke za studije u inostranstvu – od A do Š.

NOVEMBAR-JANUAR

SLANJE APLIKACIJE

Došli smo do finalne faze Vašeg projekta zvanog “Projekat moje akademske budućnosti”. Online aplikacija je postala nezaobilazna stavka apliciranja na studije u inostranstvu. Svi univerziteti su preuzeli ovaj jednostavniji sistem funkcionisanja gde i domaći i internacionalni studenti prolaze kroz istu proceduru gde prilažu osnovne informacije o sebi i potrebnu dokumentaciju. Neretko se putem ove aplikacije upload-uju i CVMotivaciono pismo i pisma preporuke.

Neke države Evrope su uvele univerzalni online sistem za apliciranje na nivou svih univerziteta jedne države – centralized admissions service. To su na primer uni-assist za Nemačku, UCAS za Veliku Britaniju, Studielink za Holandiju, University Admission za Švedsku, EVŠ sistem za Sloveniji. Određene centralizovane platforme za apliciranje će Vas ograničiti na samo nekoliko programa na koje možete da aplicirate (na primer najviše četiri). Međutim, većina univerziteta u Evropi i dalje praktikuje svoje sopstvene online aplikacione sisteme. Informišite se na vreme i pratite svoju strategiju!

Još jedna dodatna stvar je  – SLANJE ODREĐENIH DOKUMENATA IDE I POŠTOM. Da, dobro ste pročitali, određeni univerziteti to očekuju od vas. Kupite velike koverte u koje mogu stati svi papiri bez savijanja, proverite adresu na koju šaljete (nekada se šalje određenom univerzitetu, a ne centralnom sistemu), datum koji je naznačen (da li dokumenta moraju da stignu do tog datuma ili da se pošalju do tog datuma), šaljite uvek preporučenom avionskom poštom (da možete pratiti u svakom trenutku gde se nalazi vaša dokumentacija), a ako kasnite sa pošiljkom koristite DHL, jeste dosta skuplje ali niste u prilici da birate. Nikada se originalna dokumenta ne šalju poštom. Ukoliko imate više originala, pošaljite original.

To je to! Sada Vam samo ostaje da čekate odgovore od univerziteta i da počnete da se raspitujete šta Vam je potrebno za vizu, gde se traži smeštaj i slične tehničke informacije potrebne za Vaše preseljenje u inostranstvo.

Želimo Vam puno sreće u procesu apliciranja, a ukoliko Vam je potrebna pomoć, uvek možete da kontaktirate profesionalni Via Academica tim koji će sve ovo uraditi umesto Vas i na taj način Vam olakšati čitav proces, podržati Vas i odgovoriti na sva Vaša pitanja, strahove i nedoumice.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u inostranstvu i fazama aplikacionog procesa, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

bocconi italija upis studije stipendije via academica
Kako da upišete Bocconi i dobijete stipendiju: Trikovi Via Academica mentora

Bocconi je objavio rokove za upis u školsku 2018/2019. Za osnovne studije Zimski rok otvara on-line aplikaciju 10. oktobra, a trajaće sve do 18. januara 2018. Prolećni rok za apliciranje počinje 22. februara i trajaće samo do 28. marta 2018. (prošle godine je rok bio 7. april, pa povedite računa).

Za master studije postoji nekoliko rokova, ali pošto je tzv. rolling admission, savetujemo da aplikaciju pošaljete što pre (već u prvom roku), kako bi sebi povećali šanse da budete primljeni i dobijete stipendiju. On-line aplikacije započinju 15. oktobra, a prvi krajnji rok za slanje je 12. decembar, dok je poslednji rok za apliciranje za master studije 31. maj 2018.

Italija predstavlja broj 1 destinaciju za studije u inostranstvu za studente iz našeg regiona, što Univerzitet Luigi Bocconi svrstava u krug najtraženijih fakulteta za studiranje u oblasti Ekonomije, Menadžmenta i Finansija. Osnovan 1902. godine, Univerzitet Bocconi je tokom celog veka igrao vodeću ulogu u modernizaciji italijanske ekonomije i društva, te iako je u privatnom vlasništvu, u velikoj meri se finansira iz državnih fondova i fondova regiona Lombardije (Milano). Zbog te činjenice, Bocconi je u mogućnosti da ponudi vrlo velikodušne stipendije za gotovo 50% svojih najboljih studenata.

Samo za Vas naši mentori danas daju savete i otkrivaju male trikove svog zanata kako da budete primljeni na Bocconi i dobijete stipendiju. 

bocconi upis via academica italija studije stipendija

Savet 1: POŠALJITE APLIKACIJU VEĆ U PRVOM ROKU

Bilo da su u pitanju osnovne ili master studije, Bocconi je vrlo tražen Univerzitet, te svake godine prima veliki broj kvalitetnih aplikacija. 2018/2019 školske godine Bocconi će na programe osnovnih studija upisati ukupno 2700 studenata. Ono na šta posebno treba obratiti pažnju je činjenica da kompletiranu aplikaciju treba poslati što pre, jer to u velikoj meri uvećava šanse da budete primljeni. Jednostavno, ako pošaljete aplikaciju u prvom roku (zimskom), i nekim slučajem budete odbijeni, možete ponovo aplicirati u drugom roku (prolećnom).

Na samom sajtu Bocconi Univerziteta stoji da se kandidatim najtoplije savetuje da pošalju aplikaciju što pre, jer su veće šanse da budu primljeni i dobiju stipendiju. Ovo se naročito odnosi na stipendije, jer se većina njih (merit based i financial based), podeli u prvom upisnom roku. Počnite da prikupljate dokumentaciju i da se informišete o potrebnim uslovima već danas! Kontaktirajte naše mentore i zakažite savetovanje, gde ćete dobiti sve potrebne informacije, vaučere za popust kod sudskog tumača i škole jezika, kao i spisak potrebne dokumentacije za apliciranje i stipendije.

SAVET 2: ZASIJAJTE NA TESTU ZNANJA

Prvi i najvažniji kriterijum za procenu kandidata kojim se vodi Bocconi je TEST znanja. Za osnovne studije to je SAT ili Bocconi test, a za master studije Vaš rezultat na GMAT ili GRE testu. Dva su datuma za polaganje Bocconi testa: ukoliko aplicirate u Zimskom roku, Bocconi test se polaže 2. februara 2018. u Milanu ili Rimu, a u Prolećnom roku test se polaže samo u Milanu 13. aprila 2018. Koliko bodova je potrebno za upis? Ne postoji granica, jer sve zavisi od kvaliteta kandidata koji se prijave, ali iz našeg iskustva, ukoliko ostvarite manje od 1200 poena na SAT testu, bolje da se prijavite za polaganje Bocconi testa.

Uporedni prikaz SAT i Bocconi testa možete pročitati u našem tekstu: SAT test vs. Bocconi prijemni ispit. Iz iskustva znamo da Bocconi test traje kraće, i velika većina kandidata ne stigne da uradi sva pitanja. Ali Bocconi test je tako namerno koncipiran, kako bi komisija procenila kojim redosledom odgovarate, kako određujete prioritete i sl. Za koji god test da se odlučite, potrudite se da se dobro pripremite, jer je ovaj kriterijum od krucijalne važnosti. Ukoliko Vam je potrebna pomoć u pripremi ovih testova, kontaktirajte nas kako bi dobili popust za pripremu u kvalitetnim školama.

Bocconi Via Academica
16229331_1397641426975926_3533603872276742144_n

SAVET 3: OBOGATITE SVOJ CV PRAKSAMA I STAŽIRANJIMA

Drugi kriterijum za procenu kandidata jeste CV i motivaciono pismo. Obzirom na činjenicu da je Bocconi okrenut praktičnoj primeni znanja, visokoj profesionalizaciji i uključivanju svojih studenata u poslovni svet kroz razne vidove praksi i stažiranja, vrlo je važno da u CV-ju imate stavke o prethodnom radnom iskustvu (bilo ono plaćeno ili neplaćeno). To će Komisiji pokazati dve stvari: a) Prvo da imate korporativnu kulturu i da imate neki uvid u to kako funkcioniše posao i b) Drugo, da već imate neke začetke mreže kontakata, što je za Bocconi od presudne važnosti.

Obavezno istaknite svoje vannastavne aktivnosti, volontiranja, projekte, konferencije, letnje poslove i slično, jer ćete se time pokazati kao idealan kandidat za Bocconi. Ukoliko nemate radno iskustvo u vidu neplaćenih praksi i stažiranja, Via Academica tim Vam pronalazi prakse u kompanijama, institucijama i organizacijama u Vašem gradu i na taj način pomaže da postanete ono što Bocconi traži. Sve o praksama i stažiranjima koje nudimo možete pročitati u našem odeljku Prakse.

SAVET 4: OCENE I PROFIL ŠKOLE

Još jedan važan kriterijum prema kom Komisija procenjuje kandidata jeste prosek ocena iz srendje škole za osnovne studije, odnosno sa fakulteta za master studije. Za kandidate za osnovne studije važno je napomenuti da Bocconi Komisija gleda isključivo ocene iz drugog i trećeg razreda srednje škole. Zato pripremite svedočanstva, overite kopije i prevedite ih kod sudskog tumača. Takođe, bitna stavka koju je Bocconi počeo da traži od prošle godine za prijavu na osnovne studije je profil škole.

Ovaj dokument nije obavezan (možete poslati aplikaciju i bez njega), ali Vam toplo savetujemo da ga uključite. Pre svega, zato što Bocconi vrlo vodi računa o svojoj reputaciji i rangu na svetskim listama, te im je važno da im budući studenti dolaze iz škola koje su takođe visoko rangirane. Profil škole mora da sadrži rang škole, sistem ocenjivanja, kurikulm i broj časova. S obzirom da naše državne srednje škole ne poseduju ovakav dokument, i nisu spremne da to i promene, naši mentori su izradili ovaj dokument za svaku srednju školu u regionu, te se javite ukoliko Vam je potrebna pomoć.

SAVET 5: OSTVARITE ŠTO BOLJI REZULTAT NA TESTU JEZIKA

Još jedan kriterijum jeste Vaše znanje jezika, odnosno SERTIFIKAT koji posedujete i koji potvrđuje ovo znanje. Prihvataju se svi standardni testovi engleskog jezika, ali se na primer na TOEFL iBT testu traži minimum skor od 99 poena, dok se na IELTS Academic testu traži ocena 6. Ovo je zanimljiva diskrepanca, s obzirom da, kada se konvertuje ovih 99 poena TOEFL testa, dobijamo ocenu 7 na IELTS testu.  Zbog toga je možda bolje da kandidati polažu IELTS test. Sve o testovima jezika i sertifikatima možete pročitati u našem tekstu: Priznati sertifikati engleskog jezika za studije u inostranstvu – IELTS i TOEFL.

Ukoliko još uvek niste polagali test jezika i ne posedujete sertifikat, moguće je da pošaljete aplikaciju, a sertifikat dostavite naknadno. Ukoliko se prijavljujete u Zimskom roku, krajnji datum za dostavu sertifikata znanja jezika je maj 2018. godine, a ako se prijavljujete u Prolećnom roku imate vremena do sredine juna 2018. da dostavite sertifikat. Naš savet je da ipak što pre počnete sa pripremama za test jezika i rezervišete termin za polaganje kako bi imali spreman sertifikat do roka za slanje aplikacije.

Više detaljnih informacija o studijskim programima i prijavama, uvek možete dobiti na sajtu Bocconi Univerziteta https://www.unibocconi.eu/ili kontaktirajte naš mentorski tim za konkretne, jasne i precizne odgovore.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko pripreme i slanja aplikacije za studije i/ili stipendiju na Bocconi Univerzitetu, kontaktirajte nas.

Želimo Vam puno sreće!

Vaš Via Academica tim

 

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Sve što treba da znate pre apliciranja za DAAD stipendiju za studije u Nemačkoj

Svake godine veliki broj studenata i budućih studenata se prijavi na DAAD stipendiju za studije u Nemačkoj. Procedura prijave nije ni malo laka, konkurencija je uvek jaka i trebaće Vam sve moguće informacije do kojih možete doći da biste uspešno aplicirali, a nadajmo se i dobili stipendiju za studije u Nemačkoj.

Kratko o samoj stipendiji – DAAD stipendija je stipendija Vlade Nemačke koja se dodeljuje isključivo za Master i doktorske studije za studiranje na nekom od državnih ili privatnih (a državno priznatih) nemačkih univerziteta. DAAD daje stipendije i doktorantima na univerzitetima u Srbiji za istraživačke boravke na institucijama u Nemačkoj. Za slične boravke mogu aplicirati i predavači na univerzitetima i naučnici na institucijama u Srbiji. Takođe, postoje stipendije za jezičke kurseve nemačkog jezika u Nemačkoj, a za koje mogu aplicirati samo studenti osnovnih, master, i doktorskih studija u Srbiji. Obzirom da je dokumentacija koja se prikuplja prilično obimna, a procedura prijave složena, pokušaćemo na što jednostavniji način da vam objasnimo proceduru apliciranja i neophodna dokumenta za apliciranje. Ali pre toga nekolikoli opštih saveta:

  1. Postarajte se da položite test i dobijete sertifikat jezika na kome planirate da pohađate studije (za nemački jezik to su Goethe Zertifikat, DaF i slični testovi na nivou B2 ili C1). Međutim, ukoliko nemate sertifikat znanja jezika (nemačkog i/ili engleskog), bićete pozvani da polažete onSET – jezički test iz nemačkog ili engleskog jezika koji se koristi samo za apliciranje za stipendiju kao zamena za zvanične testove, ukoliko u trenutku konkurisanja još uvek nemate sertifikat koji zahteva Vaš željeni univerzitet (npr. Test DaF, IELTS itd.).
  2. Aplikacija traje veoma dugo, naročito sporo se popunjava tabela sa izabranim fakultetima, tako da pripremite svo svoje strpljenje, dobru volju i budite jako pažljivi kada popunjavate aplikaciju.
  3. Krajnji rok za apliciranje je 15. novembar (osim za stipendiranje studija arhitekture gde je rok 30. septembar) što predstavlja zadnji rok do kada dokumentacija treba poštom da stigne na adresu DAAD (najčešće je to adresa Ambasade Nemačke u Vašoj zemlji), a ne krajnji rok do koga možete da pošaljete dokumentaciju, tako da vodite računa o ovom detalju.
  4. Dobro se pripremite za apliciranje i proučite sledeće linkove: DAAD stipendijaNajčešće postavljana pitanja i orgovori na njih, Registering for DAAD account, Submitting and application, Changes to Personal Data, Submission of Attachments, Messaging Function.

Uvek se možete obratiti nama za pomoć pri popunjavanju aplikacije i prikupljanju dokumentacije kontaktiranje na adresu office@viacademica.com i naš tim mentora će sa vama proći kroz detalje apliciranja, a takođe su tu i stručnjaci iz tima DAAD Srbija koji vam stoje na raspolaganju za sve detalje o stipendiji i apliciranju na istu.

Uslovi za apliciranje

Osnovni uslovi koje morate ispuniti da biste aplicirali za DAAD stipendiju su da ste završili osnovne studije (da imate Bachelor diplomu, oblast nije određena osim za diplomce umetnosti i arhitekture koji imaju nešto specifičniji program stipendija o čemu možete više pročitati ovde) ili da ćete osnovne studije završiti do početka korišćenja stipendije. Specifični uslovi su sledeći:

  • Kandidat ne bi trebalo da je diplomirao pre više od 6 godina;
  • Kandidati koji se u trenutku konkurisanja nalaze duže od 15 meseci u Nemačkoj ne mogu da uživaju stipendiju;
  • Prijem na studije univerziteta u Nemačkoj na željeni program: sami imate obavezu da aplicirate na univerzitet u Nemačkoj i nakon što dobijete potvrdu o prijemu na program, tek tada možete uživati stipendiju. Ukoliko ne stignete da dobijete tu potvrdu o prijemu na univerzitet do roka za prijavu dokumenata za DAAD stipendije, neophodno je da taj dokument dostavite DAAD-u pre početka korišćenja stipendije. DAAD obezbeđuje stipendiranje tek kada kandidat dostavi potvrdu nemačkog univerziteta o prijemu na studije.

Trajanje stipendiranja master studija sa sticanjem diplome u Nemačkoj

Stipendija može trajati između 10 i 24 meseca u zavisnosti od toga da li ste odabrali jednogodišnji ili dvogodišnji master program, te stipendija ne može preći period od maksimum 24 meseca. Ukoliko vaš studijski program traje dve godine, prvo ćete stipendiju dobiti samo za prvu godinu studija, a produženje stipendije zavisi isključivo od vašeg uspeha na prvoj godini i da li ćete u datom vremenskom roku uspešno steći doplomu master studija. Početak stipendiranja je po pravilu 1. oktobar. Ukoliko upišete kurs jezika, stipendiranje počinje ranije za period trajanja jezičkog kursa

I kandidati koji se već nalaze u Nemačkoj na prvoj godini master studija mogu aplicirati za stipendiju za drugu godinu master studija.

Šta sve stipendija obuhvata

  • Mesečnu stipendiju u visini od 750 EUR;
  • Zdravstveno osiguranje, osiguranje od nezgode i osiguranje od odgovornosti prema trećim licima;
  • Dodatak za putne troškove ukoliko same troškove puta neće snositi matična zemlja ili druga strana;
  • Jednokratnu pomoć za studiranje;

Osim toga, uz određene uslove, DAAD obezbeđuje dodatno i :

  • Dodatak za školarinu, ukoliko ona postoji na nemačkom unverzitetu, u maksimalnom iznosu od 500,- evra po semestru;
  • Mesečni dodatak za stanovanje;
  • Mesečni dodatak za članove porodice (bračni drug ili deca) koji će boraviti u Nemačkoj tokom Vašeg korišćenja stipendije.


Za jezičku pripremu za boravak u Nemačkoj DAAD nudi sledeće:

– DAAD preuzima na sebe plaćanje troškove kursa za onlajn-jezički kurs “Deutsch-uni-online (DUO)” (www.deutsch-uni.com) za 6 meseci od trenutka dobijanja stipendije;
– ukoliko je neophodno: jezički kurs (2, 4 ili 6 meseci) pre početka studijskog boravka; o dodeli kursa i njegovom trajanju odlučuje DAAD na osnovu poznavanja nemačkog jezika i uspeha. Učešće na takvom jezičkom kursu je obavezno ako je jezik nastave na studijskom programu nemački;
– dodatak za kurseve jezika koje biraju sami stipendisti;
– refundaciju troškova za ispit TestDaF  koji treba da se položi ili u matičnoj zemlji nakon obaveštenja o dobijenoj stipendiji ili u Nemačkoj sve do kraja stipendiranja;
– Kao alternativu za TestDaf, stipendisti mogu dobiti refundaciju troškova za polaganje ispita DSH u toku samog korišćenja stipendije.

Uputstva za prijavu

Prijavljivanje za stipendiju se vrši online preko portala DAAD (veoma je važno da pratite uputstva i poštujete rokove)! Da biste se prijavili, odaberite raspis ovog programa u bazi stipendija (www.funding-guide.de). Zatim izaberite zeleni taster “Bewerbung einreichen”/”Submitting an application” i odatle uđite u portal. Nikada nemojte ostaviti apliciranje za zadnji dan, dešava se da sistem ne obradi dokumentaciju zbog preopterećenosti, a postoji još jedna bitna stvar a to je da kada popunite online aplikaciju morate dobiti i automatski rezime aplikacije (Bewerbungszusammenfassung /Application summary – PDF dokument koji će sam portal generisati  nakon završene online aplikacije) koji je potrebno odštampati u jednom primerku jednostrano i poslati poštom zajedno sa ostatkom dokumentacije. Za ovaj dokument je nekada potrebno i 24h da bi se prikazao u sistemu. Ako ste aplikaciju ostavili za zadnji dan, vaša dokumentacija neće stići na vreme u papirnoj verziji, a to znači da ste automatski diskvalifikovani.

Aplikacioni taster “Zum Bewerbungsportal” /”To the application portal”  se prikazuje u bazi stipendija dokle god je aktuelan raspis za ovu stipendiju, a otvara se najkasnije 6 nedelja pre krajnjeg roka za prijavu. Nakon završetka roka za prijave za DAAD-stipendije, više nećete moći da pristupite portalu.

Neophodna dokumentacija

Originale svedočanstva sa mature, diploma, uverenja i njihove prevode (nije neophodna overa nadležne institucije, niti prevod sudskog tumača) treba skenirati i tako sačuvati u DAAD-portalu. Tek ukoliko dobijete stipendiju, zaposleni u DAAD-u u Bonu će tražiti da dokumentaciju koju ste poslali onlajn dostavite i u papirnoj formi u originalu (prevodi srpskih dokumenata overeni kod sudskog tumača, a zatim overene od strane notara – Via Academica je za vas ekskluzivno napravila uputstva za overu dokumentacije za koje nas možete kontaktirati na email adresu office@viacademica.com).


1. U DAAD-portal uneti sledeća dokumenta:

– onlajn prijavni formular

– biografiju (CV) u tabelarnoj formi, maksimalno na 3 stranice (Vodite računa da je svaka godina od završetka srednje škole pokrivena stavkama u biografiji.)


– motivaciono pismo (1-3 stranice)

Kod postdiplomskih i master studija koje će se završiti u Nemačkoj:

– popunjen formular “Informacije o željenim studijskim programima” – 
Popunjavate ga informacijama o tri studijska programa na koja nameravate da se prijavite. Prijave za studiranje od oktobra 2018. godine se šalju na same univerzitete od proleća 2018. godine, u zavisnosti od rokova koje propisuju sami univerziteti (ti rokovi vrlo variraju). 

Kako da dođete do informacija o željenom programu – Pregled studijskog programa (za sva tri programa) naći ćete na internet stranici dotičnih univerziteta. Te informacije treba da sadrže: početak studija, trajanje studija, jezik nastave, iznos školarine, uslovi za prijem na studije, termin za predaju aplikacija, kontakt adresu. Zatim, odštampajte opis željenog programa (na primer iz baze podataka www.studyin.de) i ubacite u vašu prijavu. Takodje za svaki studijski program treba da popunite i odštampate formular Profil_Studiengang na engleskom ili nemačkom jeziku koji se nalazi linkovan u okviru raspisa za Studijsku stipendiju.

-Ukoliko već postoji: potvrda o prijemu na univerzitet. Ako se ova potvrda ne  nalazi u prijavi za stipendiju, kandidat je mora blagovremeno dostaviti, najkasnije pre početka korićenja stipendije. Vodite računa o tome da ste sami odgovorni za prijavljivanje na univerzitet, kao i tome da će DAAD-stipendija biti važeća tek ukoliko budete primljeni na neki nemački univerzitet.

Kod studijskih boravaka bez završne diplome:

– Pozivno pismo nemačkog profesora sa dotičnog nemačkog univerziteta 

Ostala dokumentacija koju podnose svi kandidati:

– završna diploma univerziteta sa navedenom završnom ocenom/uverenje o diplomiranju (može da se dostavi naknadno do početka korišćenja stipendije, ukoliko studije nisu završene do trenutka apliciranja za stipendiju);

– lista svih dostavljenih planova (videti:
 www.daad.de/extrainfo sa detaljnim podacima (veličina, datum izrade, mesto itd.); 
– kopija svedočanstva o završenoj srednjoj školi (matura); 

-Sva svedočanstva sa fakulteta iz Srbije sa transkriptom svih pojedinačnih ocena, uključujući i objašnjenje sistema ocenjivanja u Srbiji. Opis sistema ocenjivanja je obično sastavni deo svake diplome. Ukoliko, pak, ne postoji, napravite samostalno jedan dokumet (nezvanični, neovereni), u kome ćete vrlo sažeto opisati sistem ocenjivanja u visokoškolskom sistemu Srbije (npr. 6 – prolaz, 7 – dovoljno itd.) Isto važi i za opis ocena sa mature iz srednje škole. Ovaj dokument priložite Vašoj aplikaciji u DAAD-portalu pod opcijom Additional Documents;
– za one koji će studirati na nemačkom jeziku: sertifikat poznavanja nemačkog jezika po evropskom jezičkom okviru ili TestDaf (4×4), Goethe Zertifikat (C2) ne stariji od dve godine;
– za one koji će studirati na engleskom jeziku: dokaz o poznavanju engleskog jezika koji odgovaraju zahtevima fakulteta (npr. TOEFL, IELTS) ne stariji od dve godine;
 

  • Dokaz o poznavanju jezika – (onSET) – jezički test iz nemačkog ili engleskog jezika koji se koristi samo za apliciranje za stipendiju kao zamena za zvanične testove, ukoliko u trenutku konkurisanja još uvek nemate sertifikat koji zahteva Vaš željeni univerzitet (npr. Test DaF, IELTS itd.). Ovaj test organizuju DAAD-lektori; OnSET test ne može da se koristi kao zamena za zvanične sertifikate o poznavanju jezika koje traže nemački univerziteti. Ovaj jezički test moraju da dostave i kandidati koji će studirati na engleskom jeziku. U tom slučaju, rezultat testa nije relevantan kriterijum za dobijanje stipendije. Ukoliko već postoji zvaničan sertifikat nemačkog ili engleskog jezika – dostaviti njegovu kopiju. Ukoliko nemate nikakvo predznanje nemačkog jezika, ili ukoliko je Vaše znanje na početnom nivou /A1, onda se obratite DAAD lektoru/lektorki na Vašem univerzitetu ili u izuzetnim slučajevima profesoru nemačkog jezika na Vašem fakultetu koji treba da Vam izda potvrdu o znanju nemačkog jezika, odnosno ocenu Vaše jezicke sposobnosti.

– ostala dokumenta koja su važna za vašu aplikaciju (npr. dokaz o obavljenoj praksi, potvrde o zaposlenju); 

– Sva dokumenta dostavljena na srpskom jeziku treba prevesti na engleski ili nemački jezik zavisno od jezika na kome će se odvijati studije. Ovi prevodi ne moraju biti zvanični ili overeni kod sudskog tumača. Tek u slučaju dobijanja stipendije će biti traženi zvanični prevodi i kopije.


2. Poštom se dostavljaju sledeća dokumenta:

 odštampani Deckblatt/Cover Sheet Vašeg rezimea aplikacije (prva ili prve dve strane rezimea) koji generiše sam DAAD-portal u PDF-u nakon završene onlajn aplikacije.

aktuelnu preporuku profesora koja informiše o vašim kvalifikacijama; molimo vas da preporuku profesora dostavite u zatvorenoj koverti. Formular za preporuku naći ćete na portalu u vašem profilu. Obratite pažnju na napomene pod tasterom „Bewerbung einreichen“/“Submitting an application“.

Sva dokumenta pod tačkama 1 i 2 moraju biti na nemačkom ili engleskom jeziku. Uz dokumenta poslata na drugim jezicima obavezan je prevod. 

Dokumenta u štampanoj formi šaljete na adresu (ukoliko ste iz Srbije):

Botschaft der Bundesrepublik Deutschland
in Belgrad
Kulturabteilung / DAAD
Neznanog junaka 1a
11040 Beograd
E-Mail: info@belgrad.diplo.de [mailto:info@belgrad.diplo.de]
WWW: http://www.belgrad.diplo.de [http://www.belgrad.diplo.de]

Vaša prijava je važeća tek kada svu potrebnu dokumentaciju unesete u DAAD-portal i dostavite poštom. Kao rok za prijavu važi datum poštanskog pečata na koverti. DAAD-portal se zatvara u 23:59 po srednjeevropskom vremenu (CET) poslednjeg dana prijave tj. 15. novembra za sve prijave osim za arhitekturu gde je rok ranije i zatvara se 30. septembra.

Srećno pri apliciranju!

*Tekst i podaci preuzeti sa sajta http://www.daad.rs

Ukoliko vam je neophodna pomoć pri apliciranju na DAAD stipendiju, ne znate kada i odakle da krenete, pošaljite nam upit i rado ćemo odgovoriti na vaše pitanje!

50 nijansi Švajcarske – intervju sa Pavlom Kilibardom
pavle kilibarda via academica

” Da sam imao po franak svaki put kada mi je neko rekao – tebi je lako, ti živiš u Švajcarskoj- sada bih bio bogat čovek!”

Pavle Kilibarda je asistent na Akademiji za međunarodno humanitarno pravo u Ženevi, a svoje iskustvo sa studija prenosi u ovom inspirativnom intervjuu sa vama! Pavle je dokaz da je moguće tek na osnovnim studijama, slušajući neki predmet, potpuno premeniti ideju šta želite da radite u životu i kakvu karijeru želite da izgradite u budućnosti. Pavlova priča je dirljivo iskrena, puna konkretnih preporuka, detalja sa samih studija i saveta. Život u inostranstvu nosi sa sobom puno izazova, i kako Pavle kaže, nekada je to što dolazimo sa Balkana glavni pokretač i motivacija tokom godina studija u nekoj zemlji poput Švajcarske. Uprkos poteškoćama i izazovima, Pavle kaže da ne bi bio taj čovek koji je danas da nije otišao u Ženevu, jedan od najskupljih gradova za studije, i izgradio karijeru na onome što zaista voli i u čemu se pokazalo da je među najboljima! Nadamo se da će vam ovaj intervju pomoći da donesete odluku koja će vam promeniti život, a Pavle prenosi kako to izgleda živeti, raditi, studirati u Švajcarskoj,i kako ga je put naveo na humanitarno pravo, iako mu to nije bila prvobitna zamisao.

VIA BLOG: Recite nam nešto o sebi.

Dolazim iz Beograda, gde sam studirao na međunarodnom smeru Fakulteta političkih nauka. Danas sam asistent na Akademiji za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava u Ženevi (gde sam završio master) i upisao sam doktorske studije na ovdašnjem Pravnom fakultetu. Pre toga sam radio u Beogradu, u Beogradskom centru za ljudska prava, pa sam se vratio u Ženevu da radim u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Jako sam voleo oba posla, ali kada mi se ukazala prilika da se vratim u akademske vode, odmah sam je prihvatio.

Kada sam upisao FPN, nije mi padalo na pamet da me zanima pravo, jer da je bilo tako, upisao bih Pravni fakultet. Međutim, na drugoj godini FPN-a imali smo dva semestra međunarodnog prava, a ja sam se zaljubio u humanitarno pravo kada me je tadašnji asistent (danas docent), Dr. Miloš Hrnjaz, poslao na takmičenje koje je organizovao Crveni krst Srbije uz podršku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Ne znam zašto je mene izabrao da idem na takmičenje, do tada nisam pokazao naročito interesovanje za međunarodno pravo, ali je nekako procenio da bi mene trebalo poslati. Na kraju sam osvojio prvo mesto na takmičenju i shvatio da mi se humanitarno dopada, da time želim da se bavim i da tome posvetim život – da sam upisao Pravni, veliko je pitanje da li bih se odlučio na takav korak. U svakom slučaju, Miloš me je takoreći ,,postavio’’ na životni put, na čemu sam mu zahvalan i, usuđujem se da kažem, ostao mi je uzor u izgradnji akademske karijere.

U Beogradu sam pohađao Šestu gimnaziju, društveno-jezički smer, a zatim sam, kao što rekoh, otišao na FPN. Ne sećam se tačno čime sam se vodio prilikom izbora fakulteta, ali znam da nisam hteo da studiram pravo. Bio sam dobar student, ali iz principa nisam hteo da se angažujem u nekakvoj partiji, nevladinoj ili studentskoj organizaciji. U principu, uživao sam kao student, učio kampanjski pred ispite, preskakao predavanja i vežbe (priznajem) i često izlazio. Ipak, stekao sam sjajno i vrlo široko obrazovanje na FPN-u, ne samo iz oblasti međunarodnog prava, već i istorije, međunarodnih odnosa, sociologije, itd. Uveren sam da ne postoji ,,beskorisno znanje‘‘; iskustvo mi pokazuje da ukoliko pokažete da o svakoj temi znate dovoljno da možete da zauzmete stav, šarmiraćete većinu poslodavaca, a isto važi i kada se prijavljujete za programe u inostranstvu, gde se većina u toj meri specijalizuje da ne zna išta da kaže o temi kojom se usko ne bavi. Zato širina osvežava, što je meni pomoglo. Naravno, tu su i ocene i preporuke – naročito preporuke.

Uvek tražite preporuke u skladu sa programom ili poslom za koji se prijavljujete.

Ukoliko želite da se bavite pravom, nemojte da tražite preporuku od istoričara, ma koliko da ste bili uspešni u tom predmetu.

VIA BLOG: Kako se rodila ideja o studijama u inostranstvu?

Želju da studiram u inostrantsvu imao sam oduvek. Za mene je to bilo nešto daleko i tajanstveno – kako li studiraju ljudi na Zapadu, koji su im kriterijumi, jesam li dovoljno dobar da me prime, pa još i da uspešno završim…? Naravno, kada odete, shvatite da razlike i nisu baš tako velike, ali izvesno je da vas ta neka romantična predstava o studiranju u inostranstvu snažno motiviše da date sve od sebe i postignete cilj.

U užem smislu, sa pripremama za master program počeo sam nešto manje od godinu dana pre isteka roka za prijave. Tada, naravno, prijave još uvek nisu ni bile otvorene, ali period za prijave je na svakom univerzitetu i programu manje-više su isti svake godine, tako da ako na njihovom sajtu pogledate dokle se prihvataju prijave i koji su uslovi u tekućoj godini, najverovatnije će tako biti i sledeće godine. Tako se dobija na vremenu, možete da pripremite jake preporuke i, što je veoma važno, spremite se da ispolažete testove jezika koje traže za program za koji se prijavljujete.

VIA BLOG: Kako ste se odlučili za program budućih studija?

Kao što rekoh, već u toku druge godine studija znao sam da hoću da specijalizujem humanitarno pravo (ili opšte međunarodno javno pravo), tu uopšte nije bilo dileme. Sa druge strane, hteo sam da uz svoje ime stavim zvanje sa neke jake ustanove sa Zapada. Tada sam pretpostavio (a danas znam da sam bio u pravu) da su različiti univerziteti jaki i uživaju ugled iz različitih oblasti, te da ne bi trebalo po svaku cenu juriti Harvard ili Oksford ako nemaju dobar program za ono čime biste hteli da se bavite. Do danas još uvek nisam upoznao čuvenog pravnika iz oblasti humanitarnog prava sa Oksforda. Zato sam izabrao Ženevu, koja se smatra ,,prestonicom’’ humanitarnog prava jer je tu sedište Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i tu su ugovorene i potpisane Ženevske konvencije.

Zato mi je Akademija za međunarodno humanitarno pravo, o kojoj mi je ranije govorila i Prof. Vesna Knežević-Predić sa FPN-a, bila prvi izbor za master program. Dodatni faktor u izboru programa predstavljala je činjenica da je reč o pravnom masteru (LL.M.) jer Akademija delimično pripada i Pravnom fakultetu Univerziteta u Ženevi, a to je moglo da bude značajno da sam se prijavio da radim u nekom međunarodnom tribunalu ili upisao doktorske (što sam kasnije i učinio).

Izuzetno je važno imati više opcija za kasnije studije. Osim Akademije, kao plan B i C imao sam Eseks u Engleskoj i Jerusalim – u oba mesta imaju sjajne programe za humanitarno i ljudska prava. Naposletku se nisam prijavio za njih jer me je Akademija brzo primila, ali da nije, svakako bih se bio prijavio i za ove druge opcije.

VIABLOG: Koje procedure su Vam zadale najviše muke a šta biste izdvojili kao najlakše u procesu apliciranja?

Možda je to kliše reći, ali najlakše je bilo prijaviti se i dobiti mesto na programu – prave muke usledile su čim sam dobio pismo da sam primljen. Svi koji su primljeni na studije u inostranstvu bez izuzetka suočavaju se sa raznim problemima: strepe hoće li dobiti stipendiju, hoće li dobiti vizu, da li će naći smeštaj, i tome slično. Meni je naročit problem predstavljala viza, za koju sam morao da pripremim brdo dokumentacije (daleko više nego što je bilo potrebno za sâm studijski program), a na koju sam kasnije čekao tri meseca i čak bio prinudjen da propustim let za Ženevu jer nisam imao pasoš. Na kraju sam je dobio tri dana pred početak programa i morao da idem autobusom za Švajcarsku – što ne bih ikome preporučio.

VIA BLOG: Na koji način ste se finansirali studije?

Ja za Akademiju nisam uspeo da pronađem stipendiju sopstvenom krivicom jer sam prilikom prijave razumeo da ljudi iz Srbije nemaju pravo na stipendiju, što, kako se ispostavilo, nije bilo tačno. Obzirom na to da Akademija ima dva koloseka prilikom prijavljivanja – volja vam sa stipendijom, volja vam bez, ali nemate pravo da se prijavite na oba – ja sam se prijavio bez stipendije kako ne bih bio automatski odbijen jer kao državljanin Srbije ne ispunjavam uslove. Možda se to u međuvremenu promenilo, ali znam da naši sugrađani danas svakako imaju pravo na stipendiju Akademije ukoliko se pokažu kao sjajni kandidati.

Verovatno ste već čuli da je Ženeva jedan od najskupljih gradova na svetu. To je potpuno tačno. Kako bismo finansirali moj program, morala je da se mobiliše čitava moja porodica i porodični prijatelji. Studije u Švajcarskoj, pa i drugde, velika su investicija. Tako nastaje i dodatni pritisak da morate da ,,isplatite’’ to što ulažu u vas, pa ukoliko ne dobijete posao na Zapadu čim diplomirate, to znači da ste doživeli neuspeh. To nije istina i nema veze sa stvarnošću.

Moram da dodam da smo deo sredstava obezbedili i od stipendije Fonda za mlade talente za studiranje u inostranstvu. Mislim da se ta sredstva uvek dodeljuju u istom iznosu, pa bi možda bila u relativnom smislu bila vrednija ako studirate u nekoj drugoj zemlji, jer su meni u Švajcarskoj jedva pokrile trećinu školarine. Ipak, tada nam je i to bilo jako važno, iskreno hvala Fondu na podršci.

U toku studija nisam radio. Švajcarska ima izuzetno stroge propise za strance – Švajcarci su uvek prvi prioritet na tržištu rada, zatim državljani EU, pa tek onda ,,vanevropski državljani’’, u koje nažalost spadamo i mi (spomenuo bih, usput, da je ta neka sitna diskriminacija usled porekla nešto s čime se povremeno srećem u svakodnevnom životu; potiče, naravno, iz ljudskog neznanja, protiv kojeg bi se trebalo boriti, ali ne očekujte da možete tek tako da promenite svet). Kako su nam tada objasnili, mi ,,ne-Evropljani’’ ne smemo da radimo prvih šest meseci od izdavanja boravišne dozvole. Dok je stigao drugi semestar, više nisam imao motivaciju da tražim posao zbog džeparca jer sam nameravao da se vratim u Beograd čim završim poslednji ispit i odande pišem master tezu.

VIA BLOG: Šta biste voleli da ste znali tada kada ste aplicirali a što bi Vam mnogo olakšalo ceo postupak?

Ništa. Verovatno bi sve ostalo isto. Doživljavam to kao izazov koji sam uspešno prevazišao, a da nisam prošao kroz sve te muke, danas bih sebi manje vredeo kao ljudsko biće.

VIA BLOG: Kako ste pronašli svoj prvi smeštaj, prijatelje, mesta za izlaske, čitaonice…?

U zavisnosti od grada i univerziteta, potraga za smeštajem može da bude đavolje teška. U nju bi se trebalo upustiti još i pre nego što se prijavite za studijski program. Ja sam na kraju našao sobicu u studentskom domu koju sam plaćao 500 franaka mesečno (verujte mi, za Ženevu, to je ništa). Kada je reč o studentskim domovima, biću sasvim iskren sa vama: u Ženevi postoje dve vrste, oni skupi, ,,snobovski’’, gde mahom žive deca bogatih roditelja, i oni ,,prizemniji’’ u kojima noću ne možete da spavate jer komšije prave žurku u kuhinji na vašem spratu i gde sve stalno zaudara na alkohol i marihuanu. Ja sam bio u ovom potonjem. Naročito mi je bilo teško zbog prevoza, koji u Ženevi radnim danima ide do pola dvanaest uveče, a vikendom do jedan ujutru, pa sam stalno morao da gledam na sat kad moram da se vratim iz izlaska kako ne bih morao da pešačim do predgrađa. Malopre sam rekao da ništa ne bih promenio, da mi je tada bilo današnje pameti – eto, tražio bih sobu u stanu sa cimerima, kasnije sam i tako živeo u Ženevi i to ima svoje prednosti i mane, ali je svakako bolje nego živeti u domu. Barem iz mog iskustva.

S druge strane, naći prijatelje bilo je izuzetno lako. Odmah sam se sprijateljio sa kolegama sa Akademije jer smo uglavnom svi bili stranci i suočavali se sa sličnim problemima u Švajcarskoj. Danas u Ženevi imam mnogo prijatelja, ali neki od ljudi sa kojima sam studirao su mi ostali prijatelji za ceo život, a danas kada ovde radim to znači da uvek imam nekoga na koga mogu da se oslonim ukoliko mi nešto zatreba. Kada sam tek počeo da studiram, to nisam imao i to, naravno, utiče na vaše raspoloženje i odnos prema drugima.

Što se izlazaka tiče, Ženeva je skupa i sterilna, ali ako zagrebete ispod površine, naći ćete zanimljiva mesta koja su zabavna i pristupačna. Verujem da je tako i u drugim mestima. S obzirom na to da ćete vi i vaše buduće kolege svi biti studenti, u principu ćete svi raspolagati istim (skromnim) sredstvima, a to znači da ćete imati zajednički interes da tražite jeftina mesta, ma kakva ona bila. Takođe, uvek će se naći neko ko će organizovati večeru ili piće kod kuće, tako da se ne bih brinuo za izlaske da sam na vašem mestu. Najčešće se sa kolegama sedi i u biblioteci kada se spremaju ispiti, pa posle završite u pabu. Ješćete viršle kod kuće, popiti pivo u parku i sjajno se provesti uprkos nemaštini, a (međunarodna) prijateljstva koja ćete tako sklopiti su neprocenjiva. Meni je taj period ostao u naročito lepom sećanju.

VIA BLOG: Opišite nam Univerzitet na kome ste studirali

Akademija za humanitarno pravo je zajednički program državnog Univerziteta u Ženevi i moćnog, polu-privatnog Instituta za međunarodne i razvojne studije (IHEID). Kao takva, ona predstavlja mešavinu oba univerziteta, među kojima postoje značajne razlike.

Praksa na Univerzitetu u Ženevi je slična onoj na državnim univerzitetima u Srbiji, gde imate ex cathedra predavanja i vežbe, ali su ispiti mahom pismeni. Isto važi i kada je reč o IHEID-u, mada su tu ,,moderniji‘‘, pa stalno imate gostujuće profesore, kurseve na kojima više njih predaje, studijske posete UN-u i tome slično. Obe ustanove su vrhunski opremljene, imaju ogromne biblioteke u kojima je zadovoljsvo raditi i čuvene predavače koji su angažovani na najvišim pozicijama u svojoj oblasti. Ono što je meni jako važno jeste i činjenica da su administrativne usluge mahom digitalizovane, pa ako vam je, primera radi, potrebna potvrda da ste student, za pet minuta možete da je skinete sa svog univerzitetskog profila. Još jedna bitna stvar je da Akademija i njene ,,roditeljske‘‘ institucije jako vode računa o alumnistima, čija se okupljanja organizuju redovno i na koja rado dolaze osobe koje su diplomirale pre deset, dvadeset godina. Asistenti i profesori moraju strogo da vode računa da poštuju studente, pa su uvek dostupni za konsultacije i pomoć.

Kada je reč o doktorskim studijama, ja sam na Univerzitetu u Ženevi, gde nemam stipendiju, ali pošto na švajcarskim državnim univerzitetima doktorski studenti uglavnom nemaju predavanja, nego samo pišu disertaciju u saradnji sa mentorom, školarine su stoga niske (upis na doktorske na Pravnom fakultetu košta 500 franaka, a zatim plaćate 60 franaka po semestru). Meni to naravno odgovara, jer znači da mogu da radim dok studiram i sam sebi plaćam studije.

VIA BLOG: Šta je najveći izazov života i studija u inostranstvu?

To zavisi na prvom mestu od vas samih. Ja sam jako vezan za Beograd i Srbiju, pa mi je uvek bilo teško da provedem više od nekoliko meseci u Ženevi bez da navratim u Beograd barem za vikend. Teško mi je palo i što sam bio u dugoj vezi, a morali smo da se rastanemo dok sam studirao i kada sam počeo da radim u Crvenom krstu. No, stalno bi trebalo imati na umu da ćete uspeti ako budete istrajni. Tako smo i nas dvoje danas u braku, nakon svega kroz šta smo prošli, oboje živimo ovde i dobro nam je. Ipak, koliko god da sam se ,,skućio’’ u Ženevi posle nekoliko godina, kod mene geslo ubi bene ibi patria (tamo gde je dobro, to je moja zemlja) jednostavno ne odzvanja. Meni će uvek Beograd biti dom.

VIA BLOG: Koje su glavne razlike života i studiranja između mesta iz koga dolazite i mesta gde ste studirali?

Život u Ženevi može da bude vrlo lagodan i sređen ukoliko raspolažete adekvatnim finansijkim sredstvima. Kao asistent radim poluvremeno, ali supruga i ja uspevamo da opstanemo u Švajcarskoj (doduše, strogo vodeći računa o budžetu). Što se studija tiče, ukoliko ste u Srbiji bili dobar student i dobro poznajete jezik na kome ćete studirati u inostranstvu, nećete imati ikakvih problema. Dopada mi se što se ovde insistira na razumevanju, a ne učenju napamet (opet kliše, ali jednostavno je tako). Na ispitu često možete da se poslužite literaturom, naročito međunarodnim ugovorima, jer nema svrhe učiti takve stvari napamet. Uostalom, učeći redovno uz dobre predavače, nisam morao da ,,bubam’’ čak ni za ispite gde ništa od literature nismo smeli da koristimo, i opet dobio najviše ocene. Za mene je to odlična pedagogija, a stvari koje sam naučio na masteru i danas često primenjujem i nisam ih zaboravio. U Beogradu to ipak, za sada, nije tako.

VIA BLOG: Šta je po Vašem mišljenju najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom studija u inostranstvu?

Sve što sam prošao otkako sam se otisnuo u inostranstvo da studiram načinilo me je zrelijom osobom. Još onomad mi je otac poručio da kad nisam morao da služim vojsku, sačekala me je Ženeva. Ne znam da li je dobro poređenje, ali meni se, s vremena na vreme, upravo tako činilo.

Ono što mi je svakako ostalo još od vremena studija, a što sam radom u Srbiji i Švajcarskoj samo proširio, je upravo mreža ljudi.

Ja ne volim da govorim o ,,networkingu’’ jer to zvuči kao da provodite vreme s nekim jer očekujete materijalnu korist, ali ta reč se ovde često čuje, što takođe znači da vam nikada nije teško da nekome priđete i proćaskate uz čašu vina.

Ženeva je mali grad u kome svako svakog zna, naročito kada je reč o pravnicima koji se bave humanitarnim pravom, pa nekada možete da se osetite kao da se gušite. Ipak, svako ko je neko i nešto u oblasti kojom se bavim dolazi u Ženevu, a meni je to naravno bilo izuzetno korisno. Zato ponavljam da je važno izabrati grad i univerzitet koji su važni za temu kojom želite da se bavite.

VIA BLOG: Šta biste voleli da poklonite budućim studentima kao najvredniji savet ako se odluče da deo studija ili ceo program završe negde u inostranstvu?

Mislim da je konformizam često jak u grupicama studenata i svi imamo potrebu da se bavimo stvarima koje ne volimo i kažemo stvari koje ne mislimo kako bismo se uklopili. To je greška, takve sitnice ostaće vam u sećanju još godinama i nerviraćete se kad vam padnu na pamet. Ako, i kada, odete u inostranstvo da studirate, nemojte misliti da su studenti sa Zapada na bilo koji način bolji od vas, ili da morate da se uklapate u njihove navike i sistem razmišljanja ukoliko se ne slažete sa njima. Povrh svega, danas predajem i imam stotinak studenata iz raznih delova sveta – budite svesni da studenti iz Srbije po pravilu ostavljaju odličan utisak na svoje kolege u inostranstvu, pa će to biti slučaj i sa vama. Uvek će biti neprimerenih komentara – na njih nemojte da se obazirete. Nažalost, dolazimo iz društva i zajednice koje već decenijama imaju probleme kakve mnogi koji dolaze iz razvijenih, bogatih zemalja ne mogu ni da zamisle. Nemaju pojma kroz šta su naše porodice i mi sami prošli kad smo bili klinci. To nas ne činim slabijim, već naprotiv – ništa nam nije dato, moramo da se izborimo za svoje mesto, imamo prednost jer znamo da nam život ništa ne daje na tacni.

S druge strane, nemojte mnogo ni da se obazirete na neke od onih koje ostavljate u Srbiji, a koji često misle kako tamo negde u inostranstvu živite kao bubreg u loju. Da su mi dali franak za svaki put kada mi je neki drug iz osnovne škole ili dalji rođak koga dugo nisam video znalački poručio, ,,Lako je tebi kad si tamo u Švajcarskoj’’, danas bih bio bogat čovek, a opet bih se iznervirao idući put kad mi to kažu. Zato ni sami nemojte da pomislite da ste rešili sve probleme životu jer studirate u inostranstvu. Vi ste najbolje što imamo, idete jer želite da se bavite onim što volite, i niste kukavice koje napuštaju brod koji tone. Ostavićete dobar utisak gde god da odete, tako nam svima podižete rejting, a veze sa Srbijom nećete moći da se rešite sve i da vam je baš to želja, jer ćete uvek morati nekome da odete na svadbu, nekome u porodici će trebati novca, i tome slično. I gde god da odete, imajte na umu da imate gde da se vratite ako nešto krene naopako; zato samo hrabro, odlučno i naravno promišljeno napred, i uspećete u svojoj nameri.

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama i stipendijama u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

Studije u zemlji čokolade – Švajcarska na dlanu

Obzirom da smo dobili veliki broj upita što se tiče studiranja u Švajcarskoj, rešili smo da napišemo u nekoliko tačaka zašto je dobro studirati u ovoj zemlji čokolade, prelepe prirode i satova. Švajcarska je kulturna raskrsnica Evrope, i sama činjenica da se u njoj govori četiri zvanična jezika će učiniti da se sa studija vratite sa znanjem bar još jednog stranog jezika (ili ćete ga bar sasvim dobro razumeti). Ono što će vas definitivno ostaviti bez daha, osim zaista prelepih planina, jezera i predela su činjenice vezane za univerzitetet u Švajcarskoj! Pa da počnemo sa nekim poznatim i manje poznatim informacijama:

  1. Švajcarska je do danas prozvela preko sto Nobelovaca, a ujedno važi za destinaciju za studije velikog broja studenata doktorskih studija. Konstatno ulaganje u istraživački rad je jedan od najznačajnih prioriteta ove zemlje, te se u visoko obrazovanje veoma ulaže i važi za jedan od najboljih obrazovnih sistema u Evropi!
  2. Obzirom na izuzetno povoljne uslove života, standard i biznis okružnje, Švajcarska postaje sedište jako velikog broja glavnih sedišta internacionalnih kompanija – to znači da ćete lakše naći internship ili posao u okviru velikih korporacija i to sve sa švajcarskim platama koje su definitivno najviše u Evorpi. Povrh toga, ova zemlja je konstatno na prvom mestu po zapošljivosti mladih prema KOF Youth Labour Market Index.
  3. Prvi univerzitet osnovan u Švajcarskoj je univerzitet u Bazelu, osnovan 1460. godine i to je bio univerzitet za izučavanje medicinskih nauka. Ovo je zaista prava destinacija ako ste zainteresovani za medicinske nauke, inžinjerstvo ili hemijska istraživanja.
  4. Švajcarska ima čak dva univeziteta među najboljih 15 na svetu za 2018. godinu (što ih svakako kandiduje za jedan od najprestižnijih obrazovnih sistema u kontinentalnoj Evropi) i to  ETH Zurich (Swiss Federal Institute of Technology) i Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL).
  5. Švajcarska ima najmanju stopu kriminala u Evropi a 2015. godine je proglašena za zemlju sa najzadovoljnijim stanovništvom na svetu! Bezbednost je ovde svakako prioritet.
  6. Švajcarske hotelijerske škole su među najboljima na svetu i po njima su posebno poznati!

Univerziteti u Švajcarskoj

U Švajcarskoj trenutno studira blizu 135,000 studenata na 10 univerziteta, 2 instituta, 8 univerziteta primenjenih nauka, 20 univerziteta za obrazovanje nastavnog kadra i privatnim univerzitetima. 

Research Univerziteti u Švajcarskoj su sledeći:

  • University of Basel
  • University of Bern
  • University of Fribourg
  • University of Geneva
  • University of Neuchâtel
  • University of Lausanne
  • University of Lucerne
  • University of Lugano
  • University of St. Gallen
  • University of Zurich
  • Swiss Federal Institute of Technology Lausanne (EPFL)
  • Swiss Federal Institute of Technology Zurich (ETH)

Univerziteti primenjenih nauka su :

  • Bern University of Applied Sciences
  • University of Applied Sciences of Northwest Switzerland
  • University of Applied Sciences of Eastern Switzerland
  • University of Applied Sciences Western Switzerland
  • Lucerne University of Applied Sciences and Arts
  • SUPS
  • Zurich University of Applied Sciences
    • Zurich University of Applied Sciences/ZHAW
    • Zurich University of Applied Sciences in Business Administration
    • Zurich University of the Arts
    • Zurich University of Teacher Education
Od toga privatni su:
  • Kalaidos University of Applied Sciences
  • LRG University of Applied Sciences

Najpoznatije hotelijerske škole su:

  • B.H.M.S
  • Cesar Ritz Colleges
  • Culinary Arts Academy Switzerland
  • Hotel Institute Montreux
  • HTMi, Hotel and Tourism Management Institute Switzerland-HTMi
  • International Management Institute Switzerland- IMI
  • Swiss Hotel Management School- SHMS
  • Les Roches International School of Hotel Management- Les Roches i mnoge druge.

U odnosu na broj stanovnika, Švajcarska je zemlja sa najvećim brojem univerziteta rangiranih u prvih sto na svetu prema Šangajskoj listi (Academic Ranking of World Universities) . Začudo, u odnosu na standard, cene školarina na državnim univerzitetima se kreću od 720-2800 EUR po godini studija, što je veoma niska cena studija. Međutim, prateći standard života, cene boravka u Švajcarskoj, stana, hrane, prevoza nisu uopšte zanemarljive! Procenjuje se da je potrebno između 16.000 i 26.000 CHF godišnje za studentski životu u Švajcarskoj!

Više o konkretnim podacima vezanim za Švajcarsku, od dobijanja vize preko stipendija i obrazovnog sistema možete pročitati na stranici OVDE.

MOGUĆNOSTI

Univerziteti u Švajcarskoj održavaju partnerstva sa mnogim univerzitetima u inostranstvu, a deo su i Erasmus programa, te izuzetno podržavaju mobilnost u obrazovanju.

27.6% studenata u Švajcarskoj su internacionalni studenti, a čak 50% PhD studenata su takođe stranci.

Možda je jedan od razloga i taj što za doktorske i post-doktorske studije Švajcarska nude brojne mogućnosti stipendiranja, što za osnovne studije nije slučaj. Engleski je četvrti jezik po redu što se tiče studijskih programa, i to iza nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Međutim, broj programa osnovnih studija na engleskom jeziku raste iz godine u godinu, a već imate veliki broj master programa (preko 200) koje možete studirati upravo na engleskom jeziku. Traženi sertifikati jezika su za engleski jezik TOEFL ili IELTS, za francuski jezik su DALF ili DELF sertifikati, a ako biste da studirate na nemačkom jeziku morate položiti DSH, TestDaF, Goethe ili OSD test.

Nemačko govorno područje u Švajcarskoj obuhvata 65% cele države i univerzitete u Bazelu, Bernu i Cirihu. Frajburg, Ženeva i Lozana su smešteni u francuskom govornom pordručju države na zapadu Švajcarske, dok je italijanski jezik privi u Luganu i kantonu Ticino.

I za kraj jedna vrlo slatka informacija!

Švajcarci konzumiraju najviše čokolade na svetu! Prosečno se pojede 11kg čokolade godišnje po glavi stanovnika, a čokolada ujedno predstavlja i švajcarski proizvod koji se najviše izvozi u inostranstvu. 18 kompanija za proizvodnju čokolade čini da Švajcarska na godišnjem novou izveze 115,500 tona čokolade godišnje.

Ukoliko imate pitanja vezano za studije u Švajcarskoj, a niste ih pronašli na našem sajtu, kontaktirajte nas na email adresu office@viacademica.com i odgovorićemo vam u najbržem mogućem roku!

Srećno u apliciranju!

 

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u Švajcarskoj, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku. 

Sve o studijama u Holandiji na jednom mestu

Već nekoliko godina unazad (na osnovu trendova u obrazovanju koje pratimo) Holandija se popela visoko na lestvici što se tiče kvaliteta studija. Nije da to nije bio slučaj i ranije sa univerzitetima iz ove zemlje, jedni su među prvima koji su uveli programe na engleskom jeziku, međutim, internacionalnim studentima van EU (u šta spadamo i mi) su studije bile nedostižne zbog visokih cena školarine i generalno visokog standarda života. Меđutim, situacija se znatno promenila za non-EU studente i studenti imaju priliku da studiraju na državnom univerzitetu poput Fontys Državnog Univerziteta za 6000 evra po godini studija.

Ali prvo želimo da nabrojimo zašto je dobro biti internacionalni student u Holandiji!

 

Holandija ima najveći broj stanovnika koji tečno govore engleski jezik! Rame uz rame sa Švedskom i Danskom prema English Proficiency Index (EPI) izračunato je da u Holandiji 9 od 10 stanovnika pričaju engleski kao drugi jezik. I impresivnih 94% populacije Holandije priča još jedan strani jezik pored maternjeg. Studije na engleskom jeziku možete naći gotovo na svakom holandskom univerzitetu.

  • U Holandiji je veći broj bicikala nego stanovnika: Oko 18 miliona bicikala je na ulicama Holandije, a vlada planira da do 2025. zabrani upotrebu vozila na benzin već da u upotrebi budu samo vozila na električni pogon. Definitivno će vas ovo naterati da vodite zdraviji život, a i da živite u ekološki osvešćenom i zdravijem sistemu nego bilo gde drugde u svetu.
  • Aerodrom Schiphol u Amsterdamu nudi najviše direktnih letova ka aerodromima svuda širom sveta – Ovo je sjajna vest za sve studente jer ćete neminovno moći da putujete više nego što biste u bilo kojoj drugoj zemlji. Još jedna dobra vest je i da direktne low cost letove imate iz Srbije do aerodroma u Ajndhovenu koji je pravi studentski grad!  Još jedan interesantan podatak je i da je KLM (Koninklijke Luchtvaartmaatschappij or “Royal Airline Company”), holandska nacionalna avio-kompanija prva avio kompanija u svetu, osnovana davne 1919. godine.
  • Multikulutralna sredina: jedna petina populacije Holandije čine državljani stranog porekla. Ovde se niko ne oseća kao stranac, i posle kratkog vremenskog perioda osećaćete se kao kod kuće.
  • Kultura i umetnost: Veruje se da su upravo Holanđani doneli ulje na platnu kao stil u Evropu. Tokom boravka u Holandiji moći ćete da uživate u kulturnim manifestacijama i umetničkim delima svetski poznatih umetnika. Da ne zaboravimo da su Rembrandt i Van Gogh takođe sa ovih prostora. U celoj Holandiji postoji oko 1000 muzeja, od kojih je veliki broj upravo u Amsterdamu.
  • Visoki standard – Holandija je 13ta u svetu po visini primanja stanovnika! Nije ni čudo da su ljudi ovde tako srećni i zadovoljni svojim standardom i uslovima života!

  • Audio kaseta, video kaseta i CD su poreklom iz Ajndhovena, kao i poznata kompanija Philips. Odličan razlog za sve buduće studente tehničkih nauka da se odluče upravo za ovu zemlju za studije.
  • Otkrića – kad smo već kod inovacija i otkrića, Australija i Novi Zeland su otkriveni od strane Holanđana. Australija je nazvana “New Holland” a Novi Zeland je nazvan prema provinciji Zeeland u Holandiji. Čak je i Njujork prvobitno bio nazvan “New Amsterdam” i bio je osnovan kao holandska kolonija.
  • Rotterdam je najveća morska luka u celoj Evropi, a druga po veličini u svetu!
  • U Groningenu se nalazi najveći bar u Evropi “Drie Gezusters” što znači “Tri sestre” i može da primi 3700 ljudi!
  • Holandija je jedna od šest članica osnivača Evropske Unije! Takođe je osnivač i evra kao valute koji je uvela umesto guldena 1.januara 1999. godine!
  • Bezbednost – Holandija je zatvorila 8 zatvora zbog nedostatka osuđenika! Sjajno mesto što se tiče sigurnosti, a sigurno je ovo jedan od ključnih faktora kada birate buduću zemlju studiranja.
  • Obrazovanje – Krunisana holandska princeza ide u državnu školu – verovatno jedina pripadnica kraljevske porodice na svetu koja pohađa školu regularno kao i deca koja nisu kraljevskog porekla. Ovo je još jedan dokaz o bezbednosti, a i o kvalitetu školstva u Holandiji! Čak 12 holandskih univerziteta je prema QS listi u prvih 200 na svetu u 2016.godini!
  • Ekologija na delu – Naučnici u Holandiji razvijaju sistem za čišćenje okeana koji će koristiti vodene struje da uklone sav plastični otpad. 100 km dug sistem će biti pušten u rad 2020.godine i predviđa se da će očistiti Great Pacific Garbage Patch.
  • Elektronska muzika – evo i za ljubitelje ovog muzičkog pravca dobrih vesti ako planiraju studije u Holandiji – holandska elektronska muzička scena je osvojila svet sa DJ-evima poput Armina van Buurena, DJ Tiesta, Afrojacka i mnogih drugih!

A sada malo da prođemo kroz podatke koji najviše interesuju buduće studente osnovnih i master studija u Holandiji.

 

U odnosu na broj stanovnika Švajcarska, Švedska i na trećem mestu Holandija su tri države sa najvećim brojem univerziteta u prvih 100 na svetu prema popularnoj Šangajskoj listi (Academic Ranking of World Universities).

Postoji preko 2100 programa na engleskom jeziku, a cena studija se za EU studente kreće u proseku oko 2000 evra godina, dok je za non-EU studente (u koje spadaju skoro sve zemlje Balkana) prosečna cena po godini za osnovne studije između 6-15 hiljada evra, a za master studente između 8-20 hiljada evra. Cene života su između 800-1100 evra mesečno sa uključenim smeštajem. Ako vam se čini da su studije skupe, podsetićemo vas da je cena godine na nekom britanskom univerzitetu koji je rangiran među prvih sto na QS listi od 20-50 hiljada funti. Dakle, dobijate kvalitetne studije koje će blistati u vašem CV-ju i to sve po jako niskoj ceni u poređenju sa kvalitetom!

Postoji i holandska stipendija koja iznosi 5000 evra na prvoj godini studija a za koju se aplicira u periodu između 1.novembra i 1. februara svake godine, a za više detalja nas možete kontaktirati ili više pričitati na ovom linku. Mnogi univerziteti poput Maastrichta i Erasmus univerziteta nude i univerzitetske stipendije za istaknute studente koje pokrivaju iznos školarine plus dobijate i džeparac od 2500 evra za godinu studija.

Još jedna od prednosti studija u Holandiji je i  to da internacionalni studenti nakon diplomiranja mogu aplicirati za boravišnu dozvolu kako bi pronašli posao u svojoj struci ili započeli sopstveni biznis u roku od 3 godine nakon diplomiranja. Više o zaposlenju možete pronaći na linku  career in Holland ili se učlanite u Holland Alumni network da biste povećali svoje šanse na tržištu rada.

 

Državni research univerziteti u Holandiji su:

  1. University of Amsterdam (58. mesto na QS listi)
  2. VU Amsterdam (218. mesto na QS listi)
  3. University of Groningen (113. mesto na QS listi)
  4. Leiden University (109. mesto na QS listi)
  5. Maastricht University (200. mesto na QS listi)
  6. Radboud University Nijmegen (204. mesto na QS listi)
  7. Erasmus University Rotterdam (147. mesto na QS listi)
  8. Tilburg University (357. mesto na QS listi)
  9. Utrecht University (109. mesto na QS listi)
  10. Delft University of Technology (54. mesto na QS listi)
  11. Eindhoven University of Technology (104. mesto na QS listi)
  12. University of Twente (179. mesto na QS listi)
  13. Wageningen University and Research Centre (124. mesto na QS listi)
  14. Nyenrode Business Universiteit
  15. Open University
  16. The Protestant Theological University
  17. TIAS School for Business and Society
  18. University of Humanistic Studies

Od Univerziteta primenjenih nauka (University of Applied Sciences – univerziteti koji ne nude PhD programe ali je njihova diploma priznata isto kao i diploma Research univerziteta) u Holandiji možete studirati na:

Aeres University of Applied Sciences

Amsterdam School of the Arts

Amsterdam University of Applied Sciences

ArtEZ Institute of the Arts

Avans Hogeschool, University of Applied Sciences

Business School Netherlands

Business School Notenboom

Christelijke Hogeschool Ede

Christian University of Applied Sciences

Codarts, University for the Arts

Design Academy Eindhoven

Driestar Hogeschool

EuroCollege University Rotterdam

Fontys University of Applied Sciences

Gerrit Rietveld Academie

HAN University of Applied Sciences

Hanze University Groningen, University of Applied Sciences

HAS Den Bosch University of Applied Sciences

HKU University of the Arts Utrecht

HU University of Applied Sciences Utrecht

HZ University of Applied Sciences

Hotelschool The Hague

Inholland University of Applied Sciences

Katholieke Pabo Zwolle, Teacher Training Institute

New Business School Amsterdam

NHL University of Applied Sciences

NHTV Breda University of Applied Sciences

Rotterdam University, University of Applied Sciences

Saxion University of Applied Sciences

STC-Group

Stenden University of Applied Sciences

The Hague University of Applied Sciences

TIO University of Applied Sciences

University of Applied Sciences Leiden

University of the Arts, The Hague

Van Hall Larenstein, University of Applied Sciences

Webster University, University of Applied Sciences

Windesheim University of Applied Sciences

Wittenborg University of Applied Sciences

Zuyd University of Applied Sciences

Ako bismo izdvojili univerzitet po grupama gde je prema rangiranju najbolje studirati određenu oblast (u ovo rangiranje ulaze samo Research univerziteti na Šangajskoj listi, mada univerziteti primenjenih nauka nemaju ništa manje kvalitetne programe). Posebno ćemo podebljati one koji su rangirani u prvih sto na svetu iz ovih oblasti:

Ekonomija: Tilburg Univerzitet, Erasmums Univerzitet, Vrije Univerzitet Amsterdam, Maatricht Univerzitet, Univerzitet Amsterdam.

Pravo: Univerzitet Amsterdam, Leiden, Utrecht, Vrije Univerzitet, Maastricht Univerzitet i Tilburg univerzitet.

Političke nauke: Univerzitet Amsterdam, Leiden, Univerzitet Wageningen, Vrije Univerzitet, Maatricht Univerzitet

Psihologija: Univerzitet Amsterdam, Radboud Univerzitet, Vrije Univerzitet, Utrecht, Groningen, Erasmum Univerzitet, Leiden Univerzitet

Biznis studije: Erasmus Univerzitet, TIlburg Univerzitet, Groningen Univerzitet, Maastricht Univerzitet, Vrije Univerzitet, Amsterdam Univerzitet

Menadžment: Erasmus Univerzitet, Tilburg Univerzitet, Groningen Univerzitet, Univerzitet Amsterdam, Vrije Univerzitet, Eindhoven Tehnički Univerzitet, Maastricht Univerzitet

Turizam: Wageningen Univerzitet, Vrije Univerzitet

Medicina: Erasmus Univerzitet, eiden Univerzitet, Groningen Univerzitet, Utrecht Univerzitet, Radboud Univerzitet, Vrije Univerzitet, Maatricht Univerzitet

Kompjuterske nauke i IT: Delft Univerzitet, Eindhoven Univerzitet, Amsterdam Univerzitet, Twente Univerzitet

Komunikacije: Univerzitet Amsterdam, Vrije Univerzitet, Erasmus Univerzitet, Radboud Univerzitet, Twente Univerzitet

Edukacija: Utrecht Univerzitet, Amsterdam Univerzitet, Groningen Univerzitet, Leiden Univerzitet, Maastricht Univerzitet, Twente Univerzitet, Vrije Univerzitet.

Elektrotehnika: Delft Univerzitete

Za Water Resources Delft univerzitet je najbolji na svetu, zauzima veličanstveno prvo mesto, a odmah za njim na petom mestu je i univerzitet Wegeningen, zatim 22.mesto zauzima univerzitet Utrecht, zatim Twente…. Univerzitet Wegeningen zauzima prvo mesto što se tiče studija poljoprivrede i šumarstva jer u Holandiji se zaista dosta pažnje posvećuje ovim granama privrede i oni su najveći izvoznici cveća na svetu!

Amsterdam zauzima 36. mesto na listi najboljih studentskih gradova (prema ocenama samih studenata, dok Univerzitet Delft zauzima 47.mesto na svetu prema zapošljivosti studenata nakon završenih studija na ovoj instituciji.

Nakon ovog preseka po obastima studiranja shvatili ste da izabravši Holandiju kao zemlju budućih studija dobijate izuzetno kvalitetno obrazovanje u jednoj od najbezbednijih zemalja na svetu, i sve to u Evropi sa direktnim letovima prema velikom broju destinacija u celom svetu, a i low-cost letovima do kuće. Aplikacioni rokovi se približavaju pa bi bilo dobro informisati se na vreme i početi sa pripremom dokumentacije. Za više informacija u vezi sa studijama u Holandiji možete nas kontaktirati na office@viacademica.com, stojimo vam na raspolaganju za sva vaša pitanja.

Srećno u apliciranju!

Via Academica tim

Ukoliko imate pitanje u vezi sa studijama u Holandiji, pošaljite nam besplatan upit popunjavanjem upitnika ispod, i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.